aseksualnost - bolest ili normalna pojava

videla sam kratak dokumentarac na TVu o jednoj ženi (28 god.), koja je aseksualna, pa me je malo zaintrigirala ta tema.

tipološka definicija glasi ovako: aseksualnost je manjak sexualnosti. reč sama po sebi je već ranije korišćena kod van seksualnog razmožavanja živih bića (kao što su npr. amebe). ali ne postoji oficijelna naučna definicija šta se tiče ljudi.

generalno se podrazumeva pod aseksualnošću, da aseksualni ljudi ne osećaju potrebu ka seksualnoj interakciji sa drugim ljudima, a da to ne savisi od moralnog, religiozno ili ličnog opredeljenja (kao npr. celibat).

po AVENu (Asexual Visibility and Education Network) postoje četiri glavne vrste asexualnosti:

tip A: ljudi koji osećaju seksualni nagon, ali ih drugi ljudi seksualno. njihov seksualni nagon je mirujući. ("možda je seks prijatan, a možda je isto prijatno da ja sebi injeciram heroin, ali u momentu imam pametnija posla da radim u životu."

tip B: ljudi koji osećaju privlačnost ka drugim ljudima, ali ne i seksualni nagon. privlačnost više bazira manje na seksualnošću, nego na emocijalnoj intimnosti. ("ja te volim, ali zašto bi TO radili!?"

tip C: ljudi koji osećaju i privlačnost ka drugim ljudima i seksualni nagon, ali ipak ne vole seksualno interakciju.

tip D: ljudi koji ne osećaju ni jedno ni drugo. imaju još uvek neku vrstu "interesa" za druge ljude, ali im je seksualnost neprijatna.

ima ljudi kod kojih postoje uzroci, kao razne traume u detinstvu ili kasnijem životu (silovanje, zlostavljanje itd.), ali kod većine se nemogu naći takvi uzroci.

šta vi mislite o tome? jeli ima ovde možda nekoga ko je isto aseksualan!?

Sexualni nagon je jedan od osnovnih ljudskih nagona (voda, hrana, afilijacija, prezivljavanje i nagon za razmnozavanjem, tj. seksualni nagon). Neposedovanje istog, odnosno gasenje seksualnog nagona nije normalno stanje i vodi se kao bolest; postojanje seksualnog nagona ali ne implementiranje (dobrovoljni celbat) moze se temeljiti na raznim poremecajima, ili na nepronalazenju adekvatnog seksualnog partnera: ovakvi ljudi mogu seksualno mirovati godinama (naravno upraznjavajuci samozadovoljavanje). Dakle, ni jedna od gore navedenih primera ne govori o istinskoj aseksualnosti (odsustvu nagona).
A: imaju seksualni nagon (seksualna zelja postoji, i eventualno se manifestuje u samozadovoljavanju) ali ne postooji adekvatan partner koji bi podstakao implementaciju nagona
B: intimnost u emocijama ali bez seksa (ja te volim ali zasto bismo TO radili?) ukazuje na nekakav poremecaj emocionalne prirode i na duboko potisnuti (ali ne i nepostojeci) seksualni nagon
C: varijacija B, ali sustinski ista stvar (okruglo pa na cose, nije nego)
D: ljudi koji ne osecaju seksualni nagon a seksualnost im je - neprijatna?! Ne postoji takva varijanta - ili imas nagon pa ti je seks prijatan ili neprijatan, ili nemas nagon pa sa seksom u vezi ne osecas ni neprijatnost niti prijatnost; potpuno si ravnodusan prema tome i ne upraznajvas isti. Dakle i ovde ocigledno postoji seksualni nagon dok postoji osecaj neprijatnosti vezan za seks......

Cudno pitanje. Kojoj ti grupi pripadas?

Ja mislim da je super pitanje. To je u zapadnoj civilizaciji već postala tabu tema i za devojke, a o muškarcima da i ne govorim. I to u tolikoj meri da su incest i pedofilija nešto o čemu se lakše govori. Aseksualnost, a pri tome mislim na odsustvo ili manjak seksualnog nagona, se ne doživljava kao problem koji treba rešiti (kao kijavica, depresija, zapaljenje slepog creva) već kao karakterna osobina.
I mislim da je tema konačno došla na pravo mesto. Kad god se nešto slično pojavi na LjiS dođe do fantastične provale neukusa.

šta se tiče "nagona za razmnožavanje": interesantno je da je totalno normalno da neko nema želju da se razmnožava (tj. da ima decu), ali nedostatak želje za seksom se tretira kao težak poremećaj.

a jeli, glupo pitanje, ako ti ne voliš (znači nemaš volju, nagon etc.) da jedeš spanać - jel bi ti onda bilo prijatno da te neko natera da ga pojedeš? ili bi bio ravnodušan?

a tvrditi da aseksualnim osobama nedostaje jednostavno pravi partner je isto kao tvrditi da lezbejkama fali pravi muškarac ili gay-ovima prava žena.

i da ne zaboravimo da je homoseksualnost do nedavno isto tretirana kao poremećaj - a nadam se da svi znamo da to nije.

anti-teza: ima naučna struja koja to tretira tako, da se mi svi rađamo bez seksualnog nagona (znači aseksualni) i da taj nagon dolazi u toku razvoja. mada se izostajanje seksualnog nagona ne tretira kao poremećaj, nego isto kao prirodna mogućnost razvoja.

zapravo mislim, da u srbiji postoji veliki procenat aseksualnih ljudi - i zbog ne prihvaćenosti, intolerancije i nedostatka znanja se ti ljudi tretiraju kao abnormiteti. čula sam o jednoj devojci koja je po definiciji aseksualna, ali ipak upražnjava seks sa njenim momkom. njen komentar je bio u smislu: "ja nevolim seks, niti sam ga ikad volela, ali ja volim svog dečka, i nebi htela da me ostavi, i zato mu popuštam svaki put - ali vremenom sam se navikla na to" ...

pa ja smatram da to nije baš najpozitivnije ako se neko "vremenom navikao" na to ... to ne zvuči kao da uživa u tome.

mislim da bi trebao neko ljudima da objasni da postoji alternativa i drugi izbori pored hetero-, homo- i bi-seksualnosti - i da su onda još uvek savršeno normalne osobe, a ne bolest, koja treba da se leči.

Nagoni su urođene, biološke činjenice. Ne možemo govoriti o tome da li nagon postoji ili ne. Nemoguće je da ne postoji. On samo može biti postisnut, što je uvek posledica određene psihopatologije! Druga krajnost, mogli bismo reći, jeste preterano zadovoljavanje nagona. Ovo takođe ukazuje na postojanje određene psihopatologije.

Ako je mogao Tesla da etablira taj princip u više svrhe, ne vidim zašto se populus spotiče oko definisanja?
Ja ne veruejm u psihopatiju. Ali verujem u odluke, racionalne ili ne, svejedno.


Jel probao neko od vas seks bez emocija? Pa to je tako frustrirajuće Bolje ondaK ništa!

...s obzirom na problem prenaseljenosti mogli bismo da diskutujemo o tome kako potreba za drasticnim redukovanjem porasta stanovnistva ponistava svu kritiku onih kategorija koje ne stvaraju potomstvo...kako god se oni zvali... monasi, homoseksualci, aseksualci...

Betty:

Jel probao neko od vas seks bez emocija? Pa to je tako frustrirajuće Bolje ondaK ništa!

Kliknite za proširenje...

Pa to ondaK znači da si ti normalna osoba. Dakle, da nema patologije, u tom smislu

NORMALNA??!

Ti si lud.


A ja sam postala tetka

uh...a jel važi i obrnuta sprega, ako IMA emocija, jel psihopatologija ako nema seksa?

Andreavk, i planeta je na našoj strani

parka:

Ja mislim da je super pitanje. To je u zapadnoj civilizaciji već postala tabu tema i za devojke, a o muškarcima da i ne govorim. I to u tolikoj meri da su incest i pedofilija nešto o čemu se lakše govori. Aseksualnost, a pri tome mislim na odsustvo ili manjak seksualnog nagona, se ne doživljava kao problem koji treba rešiti (kao kijavica, depresija, zapaljenje slepog creva) već kao karakterna osobina.
I mislim da je tema konačno došla na pravo mesto. Kad god se nešto slično pojavi na LjiS dođe do fantastične provale neukusa.

Kliknite za proširenje...

Bravo.Delim tvoje misljenje.

Betty:

uh...a jel važi i obrnuta sprega, ako IMA emocija, jel psihopatologija ako nema seksa?

Andreavk, i planeta je na našoj strani

Kliknite za proširenje...

Hm....zavisi u kom je stadijumu ta veza...ako je u zenitu rekla bih da je psihopatologija...definitivno

odmah mi asocijacija na jednu devojku iz kraja ima oko 30 ak .Kao neosvojiva tvrdjeva je ,sva je maca. Noge lepe ,plava, prava, lepa radi ... ali ne nema sanse . Samo prevrne oci i kraj.

shaddow:

Nagoni su urođene, biološke činjenice. Ne možemo govoriti o tome da li nagon postoji ili ne. Nemoguće je da ne postoji. On samo može biti postisnut, što je uvek posledica određene psihopatologije! Druga krajnost, mogli bismo reći, jeste preterano zadovoljavanje nagona. Ovo takođe ukazuje na postojanje određene psihopatologije.

Kliknite za proširenje...

Moze li malo detaljnjije o potiskivanju?

Nedostatak nagone jeste bioloska abominacija - sorry; poredjenja sa homo, bi ili hetero nije moguca: to je kao da poredis jabuke i zeceve. MOguce je porediti zeceve sa raznim vrstama zeceva, ili jabuke u okviru vrsta jabuka, ali porediti jedno sa drugim? Tesko ce to ici. seksualno opredeljenje, odnosno seksualni izbor partnera (homo, hetero, bi) orijentacija nema veze i NE MOZE se porediti sa aseksualitetom. Ono sto omogucava seksualni izbor jeste NAGON.
Slazem se da je trajno odsustvo nagona za reprodukcijom nije zdrav - nagon se moze suzbiti ukoliko postoje razlozi za to ali trajno odsustvo bilo kakve zelje za detetom ili je pokazatelj trenutne nezrelosti ili pokazatelj snazne psihopatologije (inace, sinonim za seksualni nagon, jer kod svih zivotinja pa i ljudi seksualni nagon stoji u smislu produzenja vrste, ali jedino humana zivotinja upraznjava seks iz zadovoljstva, pa su ta dva pojma zbog toga odvojena na seksualni nagon i nagon za reprodukcijom, sto je u sustini jedan jedini bioloski nagon - seksualni).
Dalje, jedenje spanaca nije nikakva bioloska datost (mozemo ga jesti ili ne, ali nema bioloske datosti koja tera na ispunjenje ili potiskivanje) pa se takodje ne moze porediti sa seksualnim nagonom.
I najzad - aseksualnost nije izbor. Izbor je cin slobodne voje u okolnostima postojanja svih bioloskih datosti koje nas obelezavaju. Ne moze biti cin slobodne volje nekoga da ne gled ako ne poseduje oci, zar ne?! Dakle, ni aseksualnost ne moze biti stvar izbora kada pri tome nedostaje - seksualni nagon: sta se onda bira, o cemu mi ustvari pricamo?!

Nepostojanje nagona jeste bolest i jeste za lecenje; kao sto nedostatak nagona za zivotom lecimo tako se i aseksualnost tretira kao bolesno stanje, odsustvo bioloske datosti koja se smatra esencijalnom za zivot zivotinja, pa i coveka. Mozemo ovo stanje ne leciti, ali reci da ovim osobama nista ne fali bio bi pravi cinizam; za pocetak fali im ona radost koju donosi seks, ne samo fizicko zadovoljstvo tela, hormoni srece, feormoni, opustanje, energetsko praznjenje, i svi benefiti koje seks donosi coveku, vec i onaj osecaj intimnosti i blioskosti sa drugim zivim bicem - to je kako fizicki tako i emotivni deficit, naravno da se moze ziveti i bez toga, slazem se, i naravno da ti ljudi nisu nenormalni; ali reci da im nista ne fali jednako je sto i reci da coveku bez ruke nista ne fali. Fali mu; ali se sa tim deficitom moze sasvim lepo ziveti; za razliku od odsustva nagona za zivotom, sa kojim se nikako ne moze ziveti, ni preziveti.

Čini mi se da je većina asexualca u vezama i deklarišu se kao heterosexualci.
Da li se onda ipak radi o potisnutoj homosexualnosti kao vidu neprihvatljivog "izbora", jer im homofobičnost, savest, vaspitanje, sredina... ne dozovljavaju da se odluče za "ovu stranu"?
Da li si shaddow na tako nešto mislio kada si govorio o potiskivanju ili se radi o psihopatologiji vezanoj za neke nesrećene (sexualne) okolonosti kojima su ovakvi ljudi bili izloženi (silovanje, zlostavljanje...)?

shaddow:

Nagoni su urođene, biološke činjenice. Ne možemo govoriti o tome da li nagon postoji ili ne. Nemoguće je da ne postoji. On samo može biti postisnut, što je uvek posledica određene psihopatologije! Druga krajnost, mogli bismo reći, jeste preterano zadovoljavanje nagona. Ovo takođe ukazuje na postojanje određene psihopatologije.

Kliknite za proširenje...

psihopatologija se bavi psihičkim bolestima - a bolesno stanje je odsustvo zdravog stanja.

jel može stvarno neko da kaže da je manjak želje za seksom, bolest? mislim - prirodno stanje je zapravo da se ženka i mužjak pare, da bi mogao da nastane potomak. ako idemo po tome - onda je homoseksualnost isto bolest.

koliko ja znam, homoseksualnost se više ne tretira kao bolest, ili abnormalnost. zašto bi to onda isto bilo kod aseksualnosti?

mislim, da bi trebali da razlikujemo ovde aseksualnost, koja ima uzroke (silovanje, zlostavljanja u detinstvu i razne druge traume), od aseksualnosti, koja nema uzroke.

ljudi, kod kojih postoje uzroci: kod tih ljudi je prirodno stanje, da su seksualni, tako da je aseksualnost u ovom slučaju poremećaj - i u stvari bi trebala da se leči.

ali šta je sa ljudima, kod kojih ne postoje uzroci? kod njih je prirodno stanje, da su aseksualni. od čega ih onda lečiti?

Moze da bude, siroka je paleta mogucnosti zbog cega neko tvrdi da ne poseduje nagon za seksom, zbog cega se ljudi izjasnjavaju da im seks 'nije vazan', ili da im je 'TO' gadno, ili da im se "to'ne radi i ne svidja. Kako se uopste neko ko tvrdi da nema seksualni nagon moze deklarisati kao - bilo sta, pa i heteroseksualan? Biti hetero, homo, bi, znaci biti seksualno privucen, opredeljen seksualno od strane drugog ljudskog bica. Dakle, mislim da se ovde jako mesaju dve stvari: ono sto je nepostojanje nagona (ugasen seksualni nagon - u raznim bolesnim stanjima dolazi do gasenja svih nagona pa i seksualnog, klinicka deprsija je jedno od tih stanja), i sa druge strane silovitog potiskivanja i poricanja seksualnog nagona iz ko zna kojih razloga (rekoh - paleta je ogromna).

Ali ovako ili onako, slazem se sa Shaddowom da NAGON po definiciji uvek postoji; samo moze biti trenutno potisnut ili ugasen. Ali sa nagonom se radjamo, i tu nema nikakvih teza i antiteza, to je za sad u celom priznatom naucnom svetu tako; ako li se sta promeni, bice mi drago da cujem nesto novo, mada u sferi nagona - sumnjam da ce se skoro nesto novo dokazati. To je egzaktno kolko i sama zivotinja, i trajno i konstantno kolko i svet od svog nastanka.

Prirodno stanje stvari kod coveka je da ljudi upraznjavaju seks iz zadovoljstva, kako fizickog tako i psigickog odnosno emotivnog; ne samo radi potomstva (sto je vec objasnjeno na prethodnoj strani).
Takodje je prirodno stanje stvari da covek odabere sa kom zeli da upraznjava seks, pa tako homoseksualnost nije bolest niti devijacija - u prirodi je poznat nemali broj zivotinja koje upraznjavaju homoseksualne odnose (sto sve vis eukazuje poslednjih godina na to da mozda postoji i kod zivotinja drugih sem coveka seks radi zadovoljstva a ne samo radi produzenja vrste).
Dakle, ne shvatam kako ne shvatas da se jedno sa drugim - NAGON i SEKSUALNA ORIJENTACIJA ne mogu porideiti ni po cemu i zasto se stalno vracas na to?

I da - moze slobodno da se kaze (ne neko da kaze nego SVI koji se time bave - seksolozi, psihijatri, naucnici bihevioristi - kazu) da je ODSUSTVO seksualnog nagona poremecaj (ne manjak, vec OTSUSTVO).

shinanai:

ali šta je sa ljudima, kod kojih ne postoje uzroci? kod njih je prirodno stanje, da su aseksualni. od čega ih onda lečiti?

Kliknite za proširenje...

Pa ne moze se sve izleciti a ni leciti. Kad se neko rodi slep - ne mozes ga leciti, zar ne? Ali reci da on ima sve sto je potrebno, da je kompletan i d amu nista ne fali bilo bi stvarno apsurdno, ne mislis li?

Coveka kao primata nesto vuce na jednu a kao clana usavrsene civilizacije na drugu stranu...zato se postavlja pitanje da li je napredak civilizacije u vecoj meri oblikovao moderno seksualno ponasanje ili je seksualno ponasanje imalo vise uticaja na oblikovanje civilizacije...npr. covek je da bi razvio porodicni obrazac ponasanja, i tako duznosti roditeljstva podelio izmedju majke i oca, morao da razvije sposobnost zaljubljivanja kako bi seksualno postao zainteresovan samo za jednog partnera i tako stvorio bracnu vezu... kao primat stvarao je kratka partnerstva koja su trajala nekoliko sati ili cak dana
...posto se jednom zaljubio morao je i da ostane zaljubljen...to postize produzenom fazom udvaranja, pokusava da sex ucini privlacnijim na razne nacine... a sve zato da bi veza duze trajala...tako je stvorio i dodatne restrikcije tipa "to se ne radi" "to nije lepo", "nije pristojno"... Te restrikcije se razlikuju od kulture do kulture ali im je zajednicko - spreciti seksualno delovanje van institucije para (iako se monogamija favorizuje ona nije uslov...poligamiju cak i u onim drustvima koja je dopustaju prihvataju samo malobrojni muzjaci zbog teskoca oko izdrzavanja vece porodicne grupe sa celokupnim potomstvom). Posto kod nase vrste postoji snazna tendencija zaljubljivanja ona moze da preraste u seksualnu fiksaciju - dok homoseksualnost pomaze sprecavanju seksualne frustracije ona je ok (ima toga i kod zivotinja) ali kad preraste u fiksaciju postaje problem.
...ali kada dodje do prenaseljenosti vrede obrnuta pravila bioloskog morala. Eksperimenti sa prenaseljenoscu pokazuju da zivotinje npr. dobijaju razne bolesti, ubijaju svoje mladunce, medjusobno se bore iz pakosti i osakacuju...nasa vrsta se velikom brzinom krece prema takvoj situaciji...zahvaljujuci medecini i higijeni postali smo neverovatno uspesni u razmnozavanju - ako u narednom veku budemo morali da menjamo svoje seksualne obicaje to nece biti zato sto su ti obicaji zatajili nego zato sto su predobro funkcionisali

Betty:

NORMALNA??!

Ti si lud.


A ja sam postala tetka

Kliknite za proširenje...

Ma rekao sam: ".....(samo) u tom smislu".

intra:

Moze li malo detaljnjije o potiskivanju?

Kliknite za proširenje...

Pa evo ukratko: Potiskivanje je mehanizam odbrane, pri kojem osoba potiskuje određene sadržaje iz svesti (u podsvest). Potiskivanje se obično vrši zbog toga što su ti događaji suviše bolni ili nisu u skladu sa određenim moralnim načelima osobe. Potisnuti sadržaji, međutim, nisu zaboravljeni, već nastavljaju da deluju iz nesvesnog, odnosno, imaju dinamičnu težnju da se vrate u svest. Upravo zbog toga, čovek mora stalno da koristi mehanizme odbrane kako bi ti sadržaji ostali u nesvesnom. Ovo može dosta da optereti čoveka i da mu oduzme veliku količinu energije. Nekada, potisnuti sadržaji mogu da izbiju u svest, ali u prerušenom obliku, recimo u snovima, omaškama u govoru i sl. Na taj način postiže se samo delimično rasterećenje.

Ono što je nezgodna stvar kod potiskivanja je to da prilikom potiskivanja osoba potiskuje dati sadržaj i emociju koja ga prati. Kasnije može da se desi da se vrati emocija, ali bez sadržaja, tako da se osoba oseća uznemireno, tužno, oseća anksioznost, ali ne zna pravi uzrok takvog osećanja (jer je sadržaj još uvek potisnut), tako da ne može ni da preduzme odgovarajuće korake koji bi je oslobodili takvog osećanja.

Nekada je, međutim, nužno određene sadržaje potisnuti. Recimo, kada je u pitanju smrt bliske osobe, taj događaj je toliko bolan, da osoba mora na određeni način da ga potisne jer ne može da se suoči u potpunosti sa tim. Kasnije se tuga postepeno oslobađa, dakle treba dosta vremena, da prebolimo neke stvari (ukoliko je to uopšte moguće). Dakle, potisnuti sadržaji se postepeno oslobađaju. Ovo je Frojd nazvao "rad tuge".

Toliko. Da ne dužim. Pozdrav!

xiaoyu:

Čini mi se da je većina asexualca u vezama i deklarišu se kao heterosexualci.
Da li se onda ipak radi o potisnutoj homosexualnosti kao vidu neprihvatljivog "izbora", jer im homofobičnost, savest, vaspitanje, sredina... ne dozovljavaju da se odluče za "ovu stranu"?
Da li si shaddow na tako nešto mislio kada si govorio o potiskivanju ili se radi o psihopatologiji vezanoj za neke nesrećene (sexualne) okolonosti kojima su ovakvi ljudi bili izloženi (silovanje, zlostavljanje...)?

Kliknite za proširenje...

Moguće je i jedno i drugo. U svakom slučaju, potiskivanje seksualnog nagona posledica je određenih zastoja u razvoju istog. U tom smislu možemo govoriti o fiksaciji u određenoj fazi razvoja, kao i o kasnijoj regresiji (vraćanju na prethodne faze u razvoju). Ovo je obično uzrok onoga što Frojd naziva perverzije. Znači zadovoljavanje nagona na određeni, specifični način.
Međutim, ukoliko govorimo o potiskivanju seksualnog nagona, u smislu da deluje kao da nagona nema, čini mi se da se radi o još većem problemu, koji svakako mora imati svoj uzrok u prošlosti osobe (da ne kažem pacijenta ili klijenta).

I kada govorimo o IZBORU, kako možemo reći da je nečiji izbor homoseksualnost? Da li je on svesno doneo tu odluku ili ga ipak nešto nagoni na takav izbor? Da li to znači da bi homoseksualac jednog dana mogao jednostavno da odluči, da to više ne bude?