Alekasandar2
Iskusan
- Poruka
- 5.546
17. decembar 2006.
SRBENDA SA BLISKOG ISTOKA
Arapin Amdžad Migati, kandidat SRS za narodnog poslanika, rođen u Jordanu, otkriva otkud on među radikalima
BEOGRAD - Jordanac Amdžad Migati mogao bi posle januarskih izbora da bude prvi naturalizovani građanin Srbije koji će sedeti u klupama Skupštine Srbije! Ovaj Arapin, po zanimanju novinar i publicista, nalazi se pod rednim brojem 22 na listi kandidata za poslanike Srpske radikalne stranke. Migati je član Centralne otadžbinske uprave SRS i savetnik lidera radikala Vojislava Šešelja.
Mogućnost da uđe u anale srpskog parlamentarizma Amdžad Migati, međutim, komentariše prilično rezervisano, ističući da to što je kandidat ne znači i da će biti poslanik u novom skupštinskom sazivu.
- Odluku o tome doneće rukovodstvo stranke. I na jednim od prethodnih izbora bio sam na listi kandidata, ali nisam hteo da budem poslanik. U sadašnjim okolnostima bih možda to i prihvatio, ali, ponavljam, o tome će konačnu reč dati rukovodstvo stranke. Nemam nikakvu iluziju o tome da budem nešto u SRS, ali ću učestvovati u predizbornoj kampanji - objašnjava Migati za Kurir.
Ali, otkud Arapin u političkom životu Srbije, pa još među radikalima? Migati je član SRS zvanično od 2001, ali je, kako kaže, postao simpatizer te stranke sredinom devedesetih, posle susreta sa Vojislavom Šešeljom. U to vreme ovaj Jordanac nastanjen u Beogradu bio je vlasnik novinske agencije i dopisnik više arapskih medija iz Srbije.
- Priznajem, i ja sam tada imao pogrešno mišljenje o Šešelju. Mislio sam da je ekstremista, ali me je on kasnije razuverio. Priznao mi je svoje zablude u vezi sa arapskim svetom i napadom Amerikanaca na Irak 1990. godine - kaže Migati i dodaje da je Šešelj danas jedan od njegova tri najbolja prijatelja. - Jedan je Jordanac, drugi je Palestinac, a treći je Voja - ističe Migati.
Da podsetimo, Šešelj i radikali su 1990. podržali američku vojnu intervenciju u Kuvajtu, pošto su iračka vojska zaposela deo teritorije te države, a iz tog vremena ostala je upamćena i izjava Tomislava Nikolića, u kojoj je najpogrdnijim rečima nazvao stanovnike nesvrstanih zemalja.
Srbi ko Arapi
Prema rečima Migatija, Arapi i Srbi imaju jednu zajedničku crtu.
- Arapski svet je veštački podeljen, isto kao srpska nacija. Kad sam počeo da živim u Jugoslaviji, nikako mi nije bilo jasno kako su pripadnici muslimanske vere mogli da budu proglašeni za naciju. Svi su se iz petnih žila trudili da mi to objasne, ali nisam to tada uspeo da razumem - kaže Migati.
U međuvremenu su radikali okrenuli ćurak. Koliko su danas u Šešeljevoj stranci ozbiljni u naumu da se približe arapskom svetu, govori i činjenica da je nekoliko brojeva njihovog glasila Velika Srbije štampano na arapskom jeziku, a o jednom nespretno odštampanom broju nedavno je pisao i Kurir.
Do ideje okretanja radikala Arapima došlo je, između ostalog, i zbog Amdžada Migatija.
- Hteo sam da Srbe povežem sa arapskim svetom. Na moj predlog SRS je obnovila kontakte sa zemljama tzv. trećeg sveta, za šta je postojalo mnogo razloga, pa i ekonomskih - objašnjava naš sagovornik.
Migati je za vreme NATO bombardovanja Srbije bio izveštač više arapskih medija, između ostalih, i čuvene televizijske stanice Al Džazira.
- Uspeo sam da okrenem arapsko javno mnjenje u korist Srbije, iako su tada jedni od aktera sukoba bili Albanci sa Kosova, koji su uglavnom muslimani. Posle bombardovanja bio sam u Jordanu. Jedan njihov oficir pitao me je: „Da li si ti bio prosrpski izveštač?” A ja ga pitam: „Da li su SAD ikad bile u pravu kad su nekog napale?” On mi je samo odgovorio: „U pravu si”.
Studirao usput
Amžad Migati je 1969. došao na u Beograd, gde je, kako kaže, usput završio Fakultet političkih nauka i Višu medicinsku školu, pa je po zanimanju istovremeno i novinar i nutricionista. Glavna preokupacija mu je tih godina bilo delovanje u međunarodnim omladinskim arapskim organizacijama . U Jordanu je važio za politički nepodobnog, oduzet mu je pasoš i do 1990. bio je politički emigrant. U Beogradu se 1982. venčao sa Srpkinjom Nadeždom, sa kojom ima sina Sanija i ćerke Sanu i Ninu. Jedan je od osnivača Društva jugoslovensko-arapskog prijateljstva, a od 1990. je državljanin Jugoslavije, odnosno Srbije.
SRBENDA SA BLISKOG ISTOKA
Arapin Amdžad Migati, kandidat SRS za narodnog poslanika, rođen u Jordanu, otkriva otkud on među radikalima
BEOGRAD - Jordanac Amdžad Migati mogao bi posle januarskih izbora da bude prvi naturalizovani građanin Srbije koji će sedeti u klupama Skupštine Srbije! Ovaj Arapin, po zanimanju novinar i publicista, nalazi se pod rednim brojem 22 na listi kandidata za poslanike Srpske radikalne stranke. Migati je član Centralne otadžbinske uprave SRS i savetnik lidera radikala Vojislava Šešelja.
Mogućnost da uđe u anale srpskog parlamentarizma Amdžad Migati, međutim, komentariše prilično rezervisano, ističući da to što je kandidat ne znači i da će biti poslanik u novom skupštinskom sazivu.
- Odluku o tome doneće rukovodstvo stranke. I na jednim od prethodnih izbora bio sam na listi kandidata, ali nisam hteo da budem poslanik. U sadašnjim okolnostima bih možda to i prihvatio, ali, ponavljam, o tome će konačnu reč dati rukovodstvo stranke. Nemam nikakvu iluziju o tome da budem nešto u SRS, ali ću učestvovati u predizbornoj kampanji - objašnjava Migati za Kurir.
Ali, otkud Arapin u političkom životu Srbije, pa još među radikalima? Migati je član SRS zvanično od 2001, ali je, kako kaže, postao simpatizer te stranke sredinom devedesetih, posle susreta sa Vojislavom Šešeljom. U to vreme ovaj Jordanac nastanjen u Beogradu bio je vlasnik novinske agencije i dopisnik više arapskih medija iz Srbije.
- Priznajem, i ja sam tada imao pogrešno mišljenje o Šešelju. Mislio sam da je ekstremista, ali me je on kasnije razuverio. Priznao mi je svoje zablude u vezi sa arapskim svetom i napadom Amerikanaca na Irak 1990. godine - kaže Migati i dodaje da je Šešelj danas jedan od njegova tri najbolja prijatelja. - Jedan je Jordanac, drugi je Palestinac, a treći je Voja - ističe Migati.
Da podsetimo, Šešelj i radikali su 1990. podržali američku vojnu intervenciju u Kuvajtu, pošto su iračka vojska zaposela deo teritorije te države, a iz tog vremena ostala je upamćena i izjava Tomislava Nikolića, u kojoj je najpogrdnijim rečima nazvao stanovnike nesvrstanih zemalja.
Srbi ko Arapi
Prema rečima Migatija, Arapi i Srbi imaju jednu zajedničku crtu.
- Arapski svet je veštački podeljen, isto kao srpska nacija. Kad sam počeo da živim u Jugoslaviji, nikako mi nije bilo jasno kako su pripadnici muslimanske vere mogli da budu proglašeni za naciju. Svi su se iz petnih žila trudili da mi to objasne, ali nisam to tada uspeo da razumem - kaže Migati.
U međuvremenu su radikali okrenuli ćurak. Koliko su danas u Šešeljevoj stranci ozbiljni u naumu da se približe arapskom svetu, govori i činjenica da je nekoliko brojeva njihovog glasila Velika Srbije štampano na arapskom jeziku, a o jednom nespretno odštampanom broju nedavno je pisao i Kurir.
Do ideje okretanja radikala Arapima došlo je, između ostalog, i zbog Amdžada Migatija.
- Hteo sam da Srbe povežem sa arapskim svetom. Na moj predlog SRS je obnovila kontakte sa zemljama tzv. trećeg sveta, za šta je postojalo mnogo razloga, pa i ekonomskih - objašnjava naš sagovornik.
Migati je za vreme NATO bombardovanja Srbije bio izveštač više arapskih medija, između ostalih, i čuvene televizijske stanice Al Džazira.
- Uspeo sam da okrenem arapsko javno mnjenje u korist Srbije, iako su tada jedni od aktera sukoba bili Albanci sa Kosova, koji su uglavnom muslimani. Posle bombardovanja bio sam u Jordanu. Jedan njihov oficir pitao me je: „Da li si ti bio prosrpski izveštač?” A ja ga pitam: „Da li su SAD ikad bile u pravu kad su nekog napale?” On mi je samo odgovorio: „U pravu si”.
Studirao usput
Amžad Migati je 1969. došao na u Beograd, gde je, kako kaže, usput završio Fakultet političkih nauka i Višu medicinsku školu, pa je po zanimanju istovremeno i novinar i nutricionista. Glavna preokupacija mu je tih godina bilo delovanje u međunarodnim omladinskim arapskim organizacijama . U Jordanu je važio za politički nepodobnog, oduzet mu je pasoš i do 1990. bio je politički emigrant. U Beogradu se 1982. venčao sa Srpkinjom Nadeždom, sa kojom ima sina Sanija i ćerke Sanu i Ninu. Jedan je od osnivača Društva jugoslovensko-arapskog prijateljstva, a od 1990. je državljanin Jugoslavije, odnosno Srbije.
