Alekasandar2
Iskusan
- Poruka
- 5.546
Srbija ima mnogo veću šansu da je uskoro u svetu prepoznaju kao zemlju preko koje teku ogromne količine sirove nafte, prirodnog gasa i struje visokog napona, nego po proizvodnji kajmaka, mesa, čiste hrane, pitke vode i zdravog vazduha.
Njen položaj "u mreži" magistralnih evropsko-azijskih naftovoda, gasovoda i dalekovoda, donosiće joj, verovatno i pre 2010. godine, i to "bez mnogo rada", stotine miliona dolara prihoda od tranzitne takse.
Ovo, s uverenjem mnogo većim nego što su ga svojevremeno u svojim vizijama imala braća Tarabići, danas tvrde vodeći energetičari u Srbiji, ali i u Briselu i Moskvi.
Oni se slažu da bi "tranzitni" energenti lako mogli da podstaknu i brzo nicanje velikih industrijskih kapaciteta širom Srbije, čiji bi pogoni bili nafta, gas ili struja. Konkretni odgovori na pitanje: na osnovu čega se izriču takve procene stigli su proteklih dana i iz Moskve, Rima i Brisela.
U MOSKVI je zvanično saopšteno da će 20. decembra ruski gigant, najveći isporučilac gasa u svetu, "Gasprom" potpisati memorandum o gradnji gasovoda preko Srbije. "Gasprom" će tako svojim interkontinentalnim cevovodom, poznatim kao "Plavi potok", direktno dopremati ogromne količine ovog energenta iz kaspijsko-crnomorskih izvorišta na Balkan, a preko naše teritorije, do Trsta i dalje, u centralnu i zapadnu Evropu.
"Gasprom" ne krije nameru da sam finansira celokupan gasovod. Srbija će na tom velikom putu gasa, biti ogromno čvorište, a prirodni gas postaje lako dostupan jugoistočnom delu Evrope. Ruski gigant ne krije da polaganje cevovoda preko Srbije započne u 2007. godini.
U RIMU je najavljeno da će do 15. januara 2007. međudržavni komitet (Italije, Srbije, Rumunije i Hrvatske) formirati zajedničku kompaniju koja će preuzeti operativne poslove gradnje Panevropskog naftovoda: od Konstance, na Crnom moru, preko Pančeva do Trsta. Tim cevovodom rusko-kaspijskom naftom snabdevali bi se potrošači ne samo zemalja kroz koje će prolaziti naftovod, nego i rafinerije u srednjoj i zapadnoj Evropi.
U KOMITETU za energetiku EU delegaciji Srbije, koju je predvodio ministar energetike Radomir Naumov, nedvosmisleno je rečeno da je "Srbija preko električne energije već postala deo energetskog tržišta Evropske unije". U EU, zbog sve veće potrošnje energije, nedodstatka energetskih resursa i nesigurnosti u snabdevanju gasom i strujom, računaju na našu zemlju kao značajno tranzitno područje. Otud su voljni da pod najpovoljnijim uslovima finansiraju i mnogobrojne projekte srpske energetike.
U ovom trenutku, "Elektromreža Srbije" završava dve velike trafo-stanice ("Jagodina 4" i "Sombor 3") važne za međunarodni tranzit struje. U najkraćem mogućem roku treba da budu gotovi i visokonaponski dalekovodi Sombor - Subotica, Niš - Leskovac i Vranje - Skoplje, da bi ogromne količine struje mogle da se, preko našeg područja već 2008. prebacuju dvosmerno, sa severa na jug i istok Evrope i u Aziju, i obrnuto.
O NAŠOJ zemlji, kao "energetskom lideru regiona", do sada se u stručnim domaćim krugovima malo razmišljalo. Kada je ove godine u januaru, najavom nove svetske energetske krize, ideja o "premrežavanju" Srbije, i njenoj ulozi energetskog evropskog čvorišta, dobila "noge", naši eksperti latili su se, prvi put, svetskih cenovnika o naplati tranzita energenata. Izračunali su da bi državna blagajna godišnje, samo od ovih usluga, mogla da inkasira i do jedne milijarde evra!
Daleko veća dobit od tranzitne, ostvarivala bi se tako što bi doprema gasa ili nafte bila za oko 20 odsto jeftinija, jer je za toliko jeftiniji transport cevovodima umesto pretovarima i kombinacijama tankeri-cevovodi-cisterne-vagoni-barže. Sledeća prednost Srbije i njene privrede bila bi u tome što više ne bi morali da trpe svojevrsne diktate. To je sada slučaj sa jedinim cevovodom (mađarskog MOL-a) kojim stiže ruski gas sa severa, ili jedinim naftovodom (JANAF) kojim gazduje Hrvatska, dopuštajući rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu da, da, posle pretovara sa tankera, dobijaju sirovu naftu kupljenu na berzama u svetu.
- Danas je najvažnija sigurnost u snabdevanju energentima. Najbogatije privrede grčevito nastoje da obezbede što više alternativnih cevovoda i dalekovoda. U tom smislu, mi bi smo kao država stali u red energetski najbezbednijih, pa bismo kao takvi postali mnogo privlačniji za investitore - kaže Radomir Naumov, ministar energetike Srbije.
I ISPOD MORA
NAJVEĆI kupac prirodnog gasa biće Italija, koja je sa ruskom kompanijom već ugovorila godišnji "minimum" od 16 milijardi kubika.
Ekspert nemačke kompanije CPK GmbH Borivoje Vranić veruje da su realne, istina zasad nezvanične informacije, da "Gasprom" planira da, u dogledno vreme, od Niša "produži" svoj cevovod preko Požege, Bratunca, Sarajeva, Mostara i Ploča, pa dalje, ispod Jadranskog mora do Peskare.
I MOKRIN - ARAD
UZ postojeći gasovodni pravac sa severa, iz Mađarske, Srbija će imati još dva alternativna: "Gaspromov", od Dimitrovgrada, preko Niša ka Beogradu (i dalje, kroz Hrvatsku i Sloveniju do Italije), i gasovodni cevovod od Mokrina do rumunskog grada Arada, čime ćemo biti u mogućnosti da "razmenjujemo" ovaj energent sa Rumunijom.
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=97578&datum=2006-12-16
Njen položaj "u mreži" magistralnih evropsko-azijskih naftovoda, gasovoda i dalekovoda, donosiće joj, verovatno i pre 2010. godine, i to "bez mnogo rada", stotine miliona dolara prihoda od tranzitne takse.
Ovo, s uverenjem mnogo većim nego što su ga svojevremeno u svojim vizijama imala braća Tarabići, danas tvrde vodeći energetičari u Srbiji, ali i u Briselu i Moskvi.
Oni se slažu da bi "tranzitni" energenti lako mogli da podstaknu i brzo nicanje velikih industrijskih kapaciteta širom Srbije, čiji bi pogoni bili nafta, gas ili struja. Konkretni odgovori na pitanje: na osnovu čega se izriču takve procene stigli su proteklih dana i iz Moskve, Rima i Brisela.
U MOSKVI je zvanično saopšteno da će 20. decembra ruski gigant, najveći isporučilac gasa u svetu, "Gasprom" potpisati memorandum o gradnji gasovoda preko Srbije. "Gasprom" će tako svojim interkontinentalnim cevovodom, poznatim kao "Plavi potok", direktno dopremati ogromne količine ovog energenta iz kaspijsko-crnomorskih izvorišta na Balkan, a preko naše teritorije, do Trsta i dalje, u centralnu i zapadnu Evropu.
"Gasprom" ne krije nameru da sam finansira celokupan gasovod. Srbija će na tom velikom putu gasa, biti ogromno čvorište, a prirodni gas postaje lako dostupan jugoistočnom delu Evrope. Ruski gigant ne krije da polaganje cevovoda preko Srbije započne u 2007. godini.
U RIMU je najavljeno da će do 15. januara 2007. međudržavni komitet (Italije, Srbije, Rumunije i Hrvatske) formirati zajedničku kompaniju koja će preuzeti operativne poslove gradnje Panevropskog naftovoda: od Konstance, na Crnom moru, preko Pančeva do Trsta. Tim cevovodom rusko-kaspijskom naftom snabdevali bi se potrošači ne samo zemalja kroz koje će prolaziti naftovod, nego i rafinerije u srednjoj i zapadnoj Evropi.
U KOMITETU za energetiku EU delegaciji Srbije, koju je predvodio ministar energetike Radomir Naumov, nedvosmisleno je rečeno da je "Srbija preko električne energije već postala deo energetskog tržišta Evropske unije". U EU, zbog sve veće potrošnje energije, nedodstatka energetskih resursa i nesigurnosti u snabdevanju gasom i strujom, računaju na našu zemlju kao značajno tranzitno područje. Otud su voljni da pod najpovoljnijim uslovima finansiraju i mnogobrojne projekte srpske energetike.
U ovom trenutku, "Elektromreža Srbije" završava dve velike trafo-stanice ("Jagodina 4" i "Sombor 3") važne za međunarodni tranzit struje. U najkraćem mogućem roku treba da budu gotovi i visokonaponski dalekovodi Sombor - Subotica, Niš - Leskovac i Vranje - Skoplje, da bi ogromne količine struje mogle da se, preko našeg područja već 2008. prebacuju dvosmerno, sa severa na jug i istok Evrope i u Aziju, i obrnuto.
O NAŠOJ zemlji, kao "energetskom lideru regiona", do sada se u stručnim domaćim krugovima malo razmišljalo. Kada je ove godine u januaru, najavom nove svetske energetske krize, ideja o "premrežavanju" Srbije, i njenoj ulozi energetskog evropskog čvorišta, dobila "noge", naši eksperti latili su se, prvi put, svetskih cenovnika o naplati tranzita energenata. Izračunali su da bi državna blagajna godišnje, samo od ovih usluga, mogla da inkasira i do jedne milijarde evra!
Daleko veća dobit od tranzitne, ostvarivala bi se tako što bi doprema gasa ili nafte bila za oko 20 odsto jeftinija, jer je za toliko jeftiniji transport cevovodima umesto pretovarima i kombinacijama tankeri-cevovodi-cisterne-vagoni-barže. Sledeća prednost Srbije i njene privrede bila bi u tome što više ne bi morali da trpe svojevrsne diktate. To je sada slučaj sa jedinim cevovodom (mađarskog MOL-a) kojim stiže ruski gas sa severa, ili jedinim naftovodom (JANAF) kojim gazduje Hrvatska, dopuštajući rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu da, da, posle pretovara sa tankera, dobijaju sirovu naftu kupljenu na berzama u svetu.
- Danas je najvažnija sigurnost u snabdevanju energentima. Najbogatije privrede grčevito nastoje da obezbede što više alternativnih cevovoda i dalekovoda. U tom smislu, mi bi smo kao država stali u red energetski najbezbednijih, pa bismo kao takvi postali mnogo privlačniji za investitore - kaže Radomir Naumov, ministar energetike Srbije.
I ISPOD MORA
NAJVEĆI kupac prirodnog gasa biće Italija, koja je sa ruskom kompanijom već ugovorila godišnji "minimum" od 16 milijardi kubika.
Ekspert nemačke kompanije CPK GmbH Borivoje Vranić veruje da su realne, istina zasad nezvanične informacije, da "Gasprom" planira da, u dogledno vreme, od Niša "produži" svoj cevovod preko Požege, Bratunca, Sarajeva, Mostara i Ploča, pa dalje, ispod Jadranskog mora do Peskare.
I MOKRIN - ARAD
UZ postojeći gasovodni pravac sa severa, iz Mađarske, Srbija će imati još dva alternativna: "Gaspromov", od Dimitrovgrada, preko Niša ka Beogradu (i dalje, kroz Hrvatsku i Sloveniju do Italije), i gasovodni cevovod od Mokrina do rumunskog grada Arada, čime ćemo biti u mogućnosti da "razmenjujemo" ovaj energent sa Rumunijom.
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=97578&datum=2006-12-16
