Eraserhead
Ističe se
- Poruka
- 2.374
Vesna Pešić: Odgovor Đorđu Vukadinoviću
Nametanje „da nema kritike” se mora javno žigosati, jer ustoličuje neodgovornu vlast
Đorđe Vukadinović zna da nisam prvi put reagovala na njegovo navijačko komentarisanje. Setiće se da sam mu pisala još pre četiri-pet godina na ličnu adresu, skrenuvši mu pažnju da njegovo „portretisanje političara”, naročito neprijateljsko opisivanje premijera Zorana Đinđića, ne odgovara standardima nezavisne političke analize. Ovog puta je rasprava o ulozi grupe političkih analitičara izašla u javnost.
I tada kao i sada Đorđe Vukadinović je predsednik ideološke komisije Vojislava Koštunice, sa nekoliko zadataka koje takav posao podrazumeva. Glavni zadaci ovog političkog servisa se mogu svesti na tri: prvi je da se vredno osmišljava i propagira „treća politička pozicija” u Srbiji čiji je nosilac DSS i Vojislav Koštunica. Pri tom se od početka zna da je ta pozicija „umivena” radikalska politika. Uostalom, i bez nekog velikog znanja iz političke analitike, poznato je da je narodnjačka koalicija DSS-a postavljanje na radikalsku poziciju, s ciljem da se toj stranci uzmu glasovi. Đorđe Vukadinović i njegov „javni servis” bi morali mnogo truda da ulože da bi nam objasnili kakva je to „treća Srbija” sa Palmom, Veljom Ilićem i ostalim „domaćinima”, koji sa pozicije vlasti idu okolo po Srbiji i „domaćinski” kupuju glasove. Ako se tome doda borbena retorika oko Kosova, flertovanje sa RS i šetanje Dodika, te stav da od „surove” predaje Mladića nema ništa, narodnjačka koalicija Vojislava Koštunice se za ove izbore naoružala radikalno radikalskim programom.
Drugi zadatak ovog političkog servisa je umivanje samih radikala, o čemu redovno pišu i govore članovi ove ideološke grupacije. Šminkanje radikala i priča kako su oni „demokratska stranka” treba da omogući Koštunici otvorenu (ako mu ustreba da održi vlast) ili prikrivenu koaliciju sa radikalima, koju je i do sada praktikovao. Tome je poslužio i Ustav jer, eto, radikali nisu više „antisistemska stranka”.
Treći zadatak ovog ideološkog servisa je bitka sa, ili negiranje, postojanja druge Srbije. Nema moderne Srbije, nema onih šetača koji su maštali da će nas oslobođenje od Miloševića voditi u demokratsko društvo i vladavinu prava, nema mučkog ubistva Zorana Đinđića koje je organizovala država, nego ima samo kriminala. Ovaj zadatak se obavlja tako što se izjednačava otrovna i često sasvim lična mržnja, podmetanja i insinuacije, s kojim nastupaju radikali (nadimcima „ustaša”, „Šiptari” koji se prilepljuju Tadiću, Vuku, Čedi, Đinđiću, Dulićki, Ćuruviji itd. jezikom uvrede) sa oštrom, pa i strasnom polemikom, koja je legitimno sredstvo demokratske političke borbe, naročito u kritici vlasti i za vreme izborne kampanje. Izjednačavanje prostačkih izliva mržnje, sa javnom kritikom i ulogom opozicije da kontroliše i kritikuje vladu, nije ništa drugo nego zapušavanje usta medijima i svim političkim akterima prozivkama „za raspirivanje mržnje”. Pre neki dan smo slušali Božidara Đelića kako se pravda što je napravio nekoliko duhovitih primedbi na rad bivšeg ministra Dinkića!
Nametanje „da nema kritike” se mora javno žigosati, jer ustoličuje neodgovornu vlast. Koalicija koju predvodi Čeda Jovanović neće da se odrekne oštre kritike zato što je ideološki servis Vojislava Koštunice izjednačava sa „iracionalnom mržnjom”. Svaki kritički osvrt na Koštuničinu vladu se tako kvalifikuje, kao da on ne treba da podnosi račune građanima, najviše baš za degeneraciju demokratije u Srbiji i za to što je i ostatke pravosuđa i nezavisnih medija sveo na partijske igračke.
Uzgred da kažem još i to, da je antidemokratska igra „brojkama”, i horsko zagovaranje terora većine (neparlamentarne stranke, male stranke, „sirote male stranke”, „marginalne grupe”, nevladine organizacije itd.), a sve u ime „demokratije”, zaista postalo nepodnošljivo. Svaka individua ima pravo i slobodu da iznosi svoje mišljenje, bez ućutkivanja da „nikoga ne reprezentuje”. Većina toliko puta nije bila u pravu, odvodeći društvo u provaliju (to je Srbija tragično iskusila), zato se političke manjine moraju poštovati, ako nećemo da se Srbija pridruži populističkim diktaturama.
Vesna Pešić
[objavljeno: 14.12.2006.]
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=14557
Nametanje „da nema kritike” se mora javno žigosati, jer ustoličuje neodgovornu vlast
Đorđe Vukadinović zna da nisam prvi put reagovala na njegovo navijačko komentarisanje. Setiće se da sam mu pisala još pre četiri-pet godina na ličnu adresu, skrenuvši mu pažnju da njegovo „portretisanje političara”, naročito neprijateljsko opisivanje premijera Zorana Đinđića, ne odgovara standardima nezavisne političke analize. Ovog puta je rasprava o ulozi grupe političkih analitičara izašla u javnost.
I tada kao i sada Đorđe Vukadinović je predsednik ideološke komisije Vojislava Koštunice, sa nekoliko zadataka koje takav posao podrazumeva. Glavni zadaci ovog političkog servisa se mogu svesti na tri: prvi je da se vredno osmišljava i propagira „treća politička pozicija” u Srbiji čiji je nosilac DSS i Vojislav Koštunica. Pri tom se od početka zna da je ta pozicija „umivena” radikalska politika. Uostalom, i bez nekog velikog znanja iz političke analitike, poznato je da je narodnjačka koalicija DSS-a postavljanje na radikalsku poziciju, s ciljem da se toj stranci uzmu glasovi. Đorđe Vukadinović i njegov „javni servis” bi morali mnogo truda da ulože da bi nam objasnili kakva je to „treća Srbija” sa Palmom, Veljom Ilićem i ostalim „domaćinima”, koji sa pozicije vlasti idu okolo po Srbiji i „domaćinski” kupuju glasove. Ako se tome doda borbena retorika oko Kosova, flertovanje sa RS i šetanje Dodika, te stav da od „surove” predaje Mladića nema ništa, narodnjačka koalicija Vojislava Koštunice se za ove izbore naoružala radikalno radikalskim programom.
Drugi zadatak ovog političkog servisa je umivanje samih radikala, o čemu redovno pišu i govore članovi ove ideološke grupacije. Šminkanje radikala i priča kako su oni „demokratska stranka” treba da omogući Koštunici otvorenu (ako mu ustreba da održi vlast) ili prikrivenu koaliciju sa radikalima, koju je i do sada praktikovao. Tome je poslužio i Ustav jer, eto, radikali nisu više „antisistemska stranka”.
Treći zadatak ovog ideološkog servisa je bitka sa, ili negiranje, postojanja druge Srbije. Nema moderne Srbije, nema onih šetača koji su maštali da će nas oslobođenje od Miloševića voditi u demokratsko društvo i vladavinu prava, nema mučkog ubistva Zorana Đinđića koje je organizovala država, nego ima samo kriminala. Ovaj zadatak se obavlja tako što se izjednačava otrovna i često sasvim lična mržnja, podmetanja i insinuacije, s kojim nastupaju radikali (nadimcima „ustaša”, „Šiptari” koji se prilepljuju Tadiću, Vuku, Čedi, Đinđiću, Dulićki, Ćuruviji itd. jezikom uvrede) sa oštrom, pa i strasnom polemikom, koja je legitimno sredstvo demokratske političke borbe, naročito u kritici vlasti i za vreme izborne kampanje. Izjednačavanje prostačkih izliva mržnje, sa javnom kritikom i ulogom opozicije da kontroliše i kritikuje vladu, nije ništa drugo nego zapušavanje usta medijima i svim političkim akterima prozivkama „za raspirivanje mržnje”. Pre neki dan smo slušali Božidara Đelića kako se pravda što je napravio nekoliko duhovitih primedbi na rad bivšeg ministra Dinkića!
Nametanje „da nema kritike” se mora javno žigosati, jer ustoličuje neodgovornu vlast. Koalicija koju predvodi Čeda Jovanović neće da se odrekne oštre kritike zato što je ideološki servis Vojislava Koštunice izjednačava sa „iracionalnom mržnjom”. Svaki kritički osvrt na Koštuničinu vladu se tako kvalifikuje, kao da on ne treba da podnosi račune građanima, najviše baš za degeneraciju demokratije u Srbiji i za to što je i ostatke pravosuđa i nezavisnih medija sveo na partijske igračke.
Uzgred da kažem još i to, da je antidemokratska igra „brojkama”, i horsko zagovaranje terora većine (neparlamentarne stranke, male stranke, „sirote male stranke”, „marginalne grupe”, nevladine organizacije itd.), a sve u ime „demokratije”, zaista postalo nepodnošljivo. Svaka individua ima pravo i slobodu da iznosi svoje mišljenje, bez ućutkivanja da „nikoga ne reprezentuje”. Većina toliko puta nije bila u pravu, odvodeći društvo u provaliju (to je Srbija tragično iskusila), zato se političke manjine moraju poštovati, ako nećemo da se Srbija pridruži populističkim diktaturama.
Vesna Pešić
[objavljeno: 14.12.2006.]
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=14557
veoma jednostavno, setac ish
