Vencanje

Poznato je da sve mlade devojke razmisljaju o svom venacnju,o tome kako ce to izgledati,zamisljaju kako bi volele to da izgleda........vidim i na forumu se prica o udaji,kada je pravo vreme,da li jeste itd........
Pa sad,za one koji su u braku kako je izgledala vasa svadba?Da li bi ste voleli da je bila drugacija?
Za one slobodne.........kako zamisljate vencanje?
Moje nije bilo nesto spektakularno,ali je bilo zaista lepo.........odigralo se sve na brzinu i u haosu,u krugu najblizih prijatelja.Da li ste za velike pompezne svadbe?

Ja zaista, ali evo mogu da ti se zakunem, nikada nisam imala te, kako kažeš, devojačke maštarije o svadbi...
A sada, kada sam ustvari počela da razmišljam o tome kako to da izbegnem, smislila sam neke silne ručkove, okupljanja, sve samo da izbegnem bacanje bidermajera i qpovinu bele haljine zatim, krađu cipele od strane nekog deteta sa "njegove strane", usklike - sad si naeb'o, mladoženja, bacanje sita preko svekrvinog praga, aplauz ako uzmem njegovo prezime, oh - sve one peeesme, popa i laganje sebe i ostalih da mi nešto znači što se venčavam u Crkvi koja, opet, kaže da razvod ne postoji, da izbegnem mesece nekakvog planiranja i maltretiranja ljudi, obećavajući nešto za šta ne mogu da garantujem da ću da održim (zaista ne mogu i neću moći, to znam), ne zaboravimo one dane posle svadbe kada neprekidno dolaze da se raspituju kad će beba svi ti slini gosti koje ni ne poznajem...
Prototip srpske svadbe koji se uredno vuče do danas. Romantično venčanje iz am. filmova ne mogu da očekujem, a i kada bih mogla bilo bi mi podjednako gadno.
Upropasti taj doživljaj te neke veze, zgadi ga. I svi ti ljuuudi... Svi pametni, ne zna se ko je popio više pameti.

Mh, jbg, ukakila sam temu. Iskreno, Emili, malko mi je gnjila tvoja uvodna rečenica. Ne znam što je to poznato.
Najgore od svega je što bi mi sad neki pametnjaković rekao da "glumim muškarca, pa neću da priznam da potajno maštam o svom venčanju " (jao, na koga li mislim, sada? ), a posao ubediti takvog da to nije istina niti je konačan, niti je isplativ.
Razmišljala o venčanju... Možda i bih da sam rođena vek ranije. To je bio jedini događaj o kome su, tada, mogle da maštaju

ae Lexo cekam nastavak...

Ma nema, za sada, daj neq inspiraciju. E, čiji si ti klon?

Miodraga i Gordane,doduse vise sam povukao na Gordanu ...a da,iznedrili ljudi jos jednog klona mada on nije bitan u ovoj prici,jel da? : )

Čestitam , na koji god način......

livija:

e ja nikog ne bih zvala.... muzh i ja i matichar.. pa ne venchava mi se rodbina.... i nisam ljubitelj iste.... ne volim da budem domacjica kada se radi o nechemu meni lichno bitnom..... i sebichna sam, ne zhelim da delim taj trenutak ni sa kim..... to je moje.....
mis'... 'volela da se udam'? ne znam.... pretpostavljam da bih volela da osetim neko 'savrsheno' preklapanje sa nekim... ali... ponekad sumnjam da cju ikada biti sposobna za tako neshto.... suvishe mi je dragocena sloboda.... suvishe sam slobodna i polako gubim osecjaj da cje iko ikada biti dovljno voljan da se nosi s mojom prirodom..... teshka sam ponekad i sebi....

Kliknite za proširenje...

Ma, 'ajde !!! :shock:
Ako to uspeva čak i Lexa da podnese ( mis' : SEBE ! ), ti si onda prava pesma !!! :grin:

jao moja svadba je bila ovako:
vec deveti dan kako smo u fr,vencavao nas predsednik opstine;svekar i "svekrva" su nam bili svedoci(kumovi? ),meni prethodni dan preveli upitnik i kad trebda da kazem "oui" ali posto nisam prepoznavala morao je mladozenja da me laktom opomene
onda se veselje nastavilo u restoranu mog svekra koji je bio zatvoren za taj dan,bili su jos pozvani sasa i rachel i naravno glupa sneza
ja popila dve case vina na sta je moj svekar siznuo i rekao mladozenji "znas ti da trudnice ne smeju da piju" kao da ga briga
bila je to u sustini tuzna svadba ali mi smo bili presrecni

Trudila sam se da moje vencanje bude sto manje slicno prototipu srpske svadbe i mislim da sam u tome i uspela. Restoran, 100/ak ljudi, vencanje na licu mesta, nema sviranja po gradu i voznje, tako da je bilo romanticno jer su svi prisustvovali cinu vencanja i to ugodno smesteni...Starogradska muzika, sampanjac, torta, malo drugaciji meni za veceru i naravno nije pocelo ''od rane zore'' vec od 18:00 casova i trajalo sasvim dovoljno do ponoci. Nismo se umorili, popricali smo sa svakim gostom, na miru se fotografisali kad nam je doslo (a ne kao po naredbi-svi na slikanje), nismo imali nijedan obicaj osim klasicnog secenja torte...Fina, gradska svadba, nista pompezno...i sto je najvaznije nije bilo naporno vec izuzetno prijatno...

Ja sam baš vezana za svoje prijatelje, porodicu i užu familiju .. tako da moje venčanje ne bi prošlo bez istih. Volim sva ta porodična okupljanja .... ona uvek prodju u smehu i zezanju.... osećam se prijatno i opušteno, pa zašto i taj dan ne bih podelila sa njima?

Nisam htjela da kupim porodicu. Moja familija je iz sjeverne Crne Gore i znaju biti pomalo naporni. Nikada se nisam vezala za njih.
Noc pred vjencanj sam sazvala moje durgarice kod mene kuci i bilo nam je extra. Koliko god da sam se protivila, nko je pustio narodnjake, ali je to stvarno diglo atmosferu. N akraju veceri sam im davala da iz vrece izvuku male umotane pokloncice. Bio je fazon da ona koja izvuce keramicku lutkicu u vjencanici, udaje se sledeca. Izvukla je kuma!

Ujutu sam oko 6 bila na frizuri, pa od 7 ipo na sminkanju. Inace, u salon sam otisla u trenerci i majci koja se raskopca, da ne skidam preko glave. E, sad, ja u patikama, trenerci i toj majcici, trcim kroz najprometniji dio grada do tatinih kola sa namontiranom frizurom ,krunicom i velom na glavi!!! Uh. Kuci je dosla teta iz modnog salona da me usminka.
Dosla je neka uza rodbina, kao, da me isprate i jos su mi uvalili da nosim malog brata (djavola mali, imao je 7 godina) od strica, ko fol, to je sreca i jos da prvo dijete bude musko. A pri tom je bio najlaksi prisutan, mnogo mi je lakse palo da njega teglim nego recimo sestru od tetke od 12 godina.
Vjencanju su prisustvovali kum i kuma (nasi skolski drugovi), njegovi i moji roditelji + moja sestra. I bas je bilo slatko. A, da bio je i fotograf iz jednog foto studija.
Ondak smo posli u restoran, ja sam pri tom imala duznost da masem svoj djeci putem od opstine jer to kao donosi srecu kad ti nevjesta mase. Nisamo htjeli da pravimo neku trpezu, nego svak narucuje sta hoce.
Na kraju sam svima polonila peskir sa nasim inicijalima umotan satenskom trakom. Onda smo ih sve fino pozdravili i otisli u jedan osamljen i divan hotel.

Nista pompezno, nikakvi veliki obicaji, nista mnogo ljudi. Znam da mojoj svadbi nije prisustvovao niko kome je svejedno da l smo nas dvoje srecni ili ne, sto je neminovno da bude kadaimas 200 zvanica. Sto rece, moja svadba, ne vjencava se rodbina.

Moja je bila ultra moderna ))
Malo ljudi, bez vencanice )

________________________________
www.zenskikutak.com/index.php

Moje vencanje je bilo super.Mada smo se muz i ja protivili,nas dvoje nismo hteli svadbu ali nasi su zeleli.
Tako da smo sve prepustili matorcima.Nas nista nije inetesovalo.
Uglavnom kad su me pitali kako ce biti okicena kola i ostale gluposti rekla sam svejedno,uvece sam izasla sa drugaricama i tu malo popila.Ujutro zakasnila kod frizerke,ona cupkala na vratima ja bila skroz opustena kao ima vremena gde zurimo

Super sam se provela taj dan a i moj dragi,posle vencanja mi i kumovi smo se napli i uzivali,kasnije su dosli trubaci tad je krenulo opste rasulo i pijanka,kum me nosio na ramenima bilo super.

ha, ha, da su se moji kojim slucajem usudili da me primoravaju i da kaz kako oni zele svadbu, ladno bi pokupila bilo koje dvoje ljudi da budu svjedoci i samo im se sutra javila kao udata zena.

Zapravo, to sam im i rekla. Roditejli nisu imali primjedbe, ali pojedina familij koju inace oduvijk boli k.... za mene, nasla je za shodno da mi napomenu "a kako ce reagovat baba i djed? Mislim, ti si im prvo unuce..." Marsh! Nisam opjedine htjela da vidim toga dana.

Ma meni je na kraju ipak bilo lepo,nikog nisam ja nesto jeb...la.Bila sa dragim ljudima zezala se.Za ostale me bilo briga,nisu mi smetali.U svakoj porodici ima nekih "brizljivih"strina i tetki.

Ja se nikada ne bih udala za nekog koga volim,razumljivo,ni za onog kog ne volim.
Mislim da je brak smrt za ljubav,i pored sve svoje religioznosti....
Vencanje je put u neku srecu,a sreca je prolazna,a prolaznost se izbegava kroz ljubav,a ljubav moze i bez vencanja....
Mada,vencanica ume da bude lepa.

Nista bez vencanja na kome nema bar hiljadu zvanica, rodjaka koji su u 27 stepenu srodstva, celo selo i pola susednog, kiselog kupusa iz

Svadba ko svadba, shta da se pricha, parada pijanstva i kicha!
Ali ne u mojoj kuchi!

Моје прво венчање је било баш лепо...поготово за оне прилике, непосредно после оне страшне инфлације, док деда Аврамов динар још није био сасвим стабилан....Било нас је шездесетак, музика је била без озвучења (на моје инсистирање), тамбураши (и рекла сам им да сватовима кажу да не знају новокомпоноване народњаке)...
Имала сам неки као костим од беж сирове свиле, са дугачком уском сукњом... Нисам имала вео, него неке џиџа-биџе у коси...Кад сад гледам слике види се да смо сви још били јако сиромашни после те инфлације, види се ипак неки јад у облачењу...
Свадба је била весела, добро организована, нас двоје смо се супер провели..(ја играла на столу)....и сви су имали позитивне утиске!

Romansa:

Ja se nikada ne bih udala za nekog koga volim,razumljivo,ni za onog kog ne volim.
Mislim da je brak smrt za ljubav,i pored sve svoje religioznosti....
Vencanje je put u neku srecu,a sreca je prolazna,a prolaznost se izbegava kroz ljubav,a ljubav moze i bez vencanja....
Mada,vencanica ume da bude lepa.

Kliknite za proširenje...

Toliko o vitezovima, uplakanim princezama i ljubavi do kraja života ...

Lexa:

Ja zaista, ali evo mogu da ti se zakunem, nikada nisam imala te, kako kažeš, devojačke maštarije o svadbi...

Kliknite za proširenje...

:razz: 8-)

mrziiim svadbee :mad:

Sto ja ih bas volim, samo nek je veselo.
Moja svadba odigrala se na jednom brodicu na 25.maju, znaci prelep pogled, kasni maj, milina jedna. Bilo je oko 80 ljudi, samo i samo dragih ljudi. Nisam na svadbi zelela da vidim ni jednog jedinog nepoznatog rodjaka iz 17og kolena. Samo najuza rodbina i prijatelji.
Ustala sam lepo ko covek, naspavala se, otisla na sminkanje. Salon mi je blizu kuce pa sam isla peske, ustanickom, sa kilo sljokica po sebi, kaze devojka - da ti stavim vise, to ce pola da opadne dok se obuces, a mene toliko sramota usput da sam ih vec do kuce skinula sve dzemperom. Prijateljica, frizerka mi sredila kosu, posto imam kratku, za 15 min. Fino, lagano se obukla, sela popila kafu sa mamom, sestrom i kumom.
Vencanje je bilo u 15 h na palubi, dosla zena tamo, ne pada mi napamet da cimam ljude da se vozaju po gradu.
Sve sam organizovala sama do poslednje sitnice (he, he, nisam racunala na to s koje strane je sunce, pa na svim slikama muz i ja ckiljimo, jer nam je sunce islo direkt u oci, kakav propust). Realizaciju su mi pomogle sestra i kuma. Same smo ukrasile prostor i pravile ukrase sve do jednog. Ako nekog zanima, da bi se napravilo 260 masni potrebno je oko 7 sati rada. Jedino smo kuvaricu unajmili, nije red da bas i kuvam sama.
Jedino sto smo ispostovali je da sam ja noc pre svadbe spavala kod mojih pa je moj dragi dosao po mene. E da i deveru sam ja vezala peskir.