Da li je pred nama neko novo Ledeno doba?

Uzroci pojavljivanja ledenih doba

Vremenom su nastale mnoge teorije ili grupe teorija o nastanku ledenih doba.

Prva grupa bila je ona koja je uzroke ledenih doba tražila u svemiru, Suncu i međusobnom položaju Zemlje i Sunca. Jedna od teorija iz ove grupe bila je da prostor kroz koji je putovao Sunčev sistem nije uvek bio jednake temperature i da je do razlika u temperaturi došlo zbog gasova i prašine u pojedinim područjima. Tu teoriju podupiru i neka savremena naučna dostignuća. Druga teorija bila je da je Sunce promenljiva zvezda koja u nekim razdobljima isijava više, a nekim manje toplote. Još jedna od teorija bila je kako je za tako drastične klimatske promene bilo odgovorno premeštanje Zemljinih polova.

Druga grupa teorija je uzroke ledenih doba tražila na samoj Zemlji. Jedni su smatrali da je do ledenih doba došlo zbog promene smera strujanja toplih, a posebno hladnih morskih struja. Drugi su pak smatrali kako poreklo ledenih razdoblja leži u promeni visine kontinenata što je uticalo na pravac vetrova i padavina.

Pristalice treće grupe teorija smatrali su kako se uzrok ledenih doba krije u Zemljinoj atmosferi. Pretpostavljaju kako atmosferski uslovi mogu drastično uticati na rast i pad temperature. Posebno važnu ulogu ima količina ugljen-dioksida i prašine u atmosferi. Smanjenjem količine ugljen-dioksida snizila bi se temperatura na Zemljinoj površini, dok bi povećana količina čestica prašine otežavala dolazak Sunčevih zraka do Zemlje i tako smanjila temperaturu unutar atmosfere.

Sve navedene teorije vrlo su stare (nastale su uglavnom u 19. veku) i većina njih je u potpunosti odbačena. Ipak, sve teorije, pa i one koje se još uvek smatraju mogućima sadrže u sebi mnoge nelogičnosti i ne daju nam odgovore na velik broj pitanja.

Sedamdesetih godina 19. stoljeća i hrvatski geolog Gjuro Pilar, profesor geologije na tadašnjem Mudroslovnom fakultetu izneo je svoju teoriju o postanku ledenih doba. Prema njoj su uzroci glacijacije prvenstveno povezani s periodičnom perturbacijom, tj. narušavanjem pravilnog kretanja Zemlje. Po Pilaru, glavni činilac koji je uticao na uspostavljanje glacijacije bio je vazduh, odnosno promene energije vetrova kao posledica ovih perturbacija.

O tačnosti ove teorije, kao u ostalom i svih drugih teorija može se diskutovati i pitanje je hoće li se pravi razlozi ledenih doba ikada biti utvrđeni sa sigurnošću.

Poslednje ledeno doba

Poslednje ledeno doba nastupilo je u ne tako davnoj geološkoj prošlosti, tačnije u kvartaru—pre otprilike 2 miliona godina. Svoj je vrhunac doživelo u pleistocenu, koji se deli na glacijale i interglacijale. Glacijali su bili ledena razdoblja u kojima se kontinentalni led širio daleko na jug, te se uporedo s tim snežna granica spuštala mnogo niže nego što je danas.

U kvartaru je ukupno bilo pet glacijala, i to hronološkim redom :

1. Donau, 2. Ginc, 3. Mindel, 4. Ris i 5. Virm.Ti glacijali su imena dobili po rekama u području Alpa (Günz, Mindel i Riss) te jezeru Würm. Donau je dobio ime po rijeci Dunav, ali postojanje tog glacijala je pod znakom pitanja.

U Sjedinjenim državama su bila četiri glacijala i to redom:

1. Nebraskan, 2. Kanzas, 3. Ilinios i 4. Viskonsin.U Nemačkoj su bila samo tri glacijala, koji su takođe dobili imena po rekama:

1. Elster, 2. Sale i 3. Vajksel.Službeni i opšte prihvaćeni nazivi glacijala su oni koji potiču od naziva alpskih reka, dok se ostali nazivi koriste na lokalnom nivou (Nemačka, SAD) za imenovanje glacijala koji su na tom području trajali približno paralelno s alpskim glacijalima. Glacijali su bili različitog trajanja i isto tako različitog intenziteta. To isto vredi i za svaki interglacijal. Interglacijali su bila razdoblja između dva glacijala u kojima je temperatura bila viša, a led se povlačio u visoke severne predele. Neki naučnici tvrde kako mi živimo u jednom takvom razdoblju, te kako će nakon određenog broja godina ponovno nastupiti glacijal.

Rasprostranjenost leda tokom poslednjeg ledenog doba

Budući da je poslednje ledeno doba bilo u srazmerno bliskoj prošlosti (u odnosu na ostala), mnogim istraživanjima utvrđen je manje-više tačan prostor koji je bio prekriven ledom.

U Severnoj Americi led se širio u blizini Hadsonovog zaliva i prekrivao celu istočnu Kanadu, [Nova Engleska|Novu Englesku] i velika prostranstva Srednjeg zapada (područje država Ilinois, Indijana, Ajova, Kanzas, Mičigen, Minesota, Misuri, Nebraska, Severna Dakota, Južna Dakota, Ohajo i Viskonsin). Ledeni pokrivač na tom prostoru bio je prosečne debljine oko 1500 metara.

Drugi ledeni pokrivač na tom kontinentu širio se iz centra koji se nalazio u kanadskim Rokijima i drugim visokim krajevima na zapadu Severne Amerike. Prekrivao je delove Aljaske, celu zapadnu Kanadu te delove država Vašington, Ajdaho i Montana. U Evropi se led širio iz centra koji se nalazio u Skandinaviji i na Baltiku. Prekrivao je Škotsku, najveći deo Britanskih ostrva, Dansku, Finsku i velika područja severne Nemačke, Poljske i Rusije. Manja ledena kapa kojoj je centar bio u Alpima prekrila je Švajcarsku te delove Austrije, Italije i Francuske.

Osim na dva već spomenuta kontinenta, led je bio prisutan i na većini ostalih, ali u manjim količinama. Ledene površine prekrivale su Argentinu do 40° južne geografske širine, delove Novog Zelanda, a takođe i područja Himalaja i Kamčatke u Aziji. Jedino u Africi nisu zabeleženi tragovi poslednjeg leđenja.

Sveukupno, za vreme poslednjeg ledenog doba, led je prekrivao 24 miliona kvadratnih kilometara Zemljine površine koja je danas bez leda. Samo na evropskom kontinentu ležalo je u to doba 70 miliona kubnih kilometara leda.

Da bi se stvorile tako velike količine leda, toliko je vode izašlo iz okeana da se nivo svetskog mora spustio za oko 180 metara. Zbog toga su mnoga današnji ostrva bila sastavni deo kopna (npr. Britanska ostrva). Na prostorima morskih prolaza nastale su prevlake koje su bitno uticale na rasprostranjenost životinjskih vrsta i čoveka.

Geološke promene za vreme poslednjeg ledenog doba

Raspored kontinenata i okeana u kvartaru bio je gotovo identičan današnjem. Razlike su bile jedino u klimi i visini reljefa. Na njih su delovali mnogi geološki procesi (npr. tektonskim promjenama sve današnje planine postižu današnju visinu). No najvažnije promene, posebno klimatske, vezane su za pojavu ledenih doba. Klimatske promene znatno su uticale na rečne sisteme. Smene toplih i hladnih razdoblja odražavala je tekuća voda. Povremeno bi imala veću snagu zahvaljujući kojoj je erodirala (razarački delovala na) tlo te tako povećala svoje korito. To se događalo za vrijeme interglacijala, dok bi za vrijeme glacijala, kada bi većina tekuće vode prešla u led, imala snagu koja je bila dovoljna samo za odnošenje raznog materijala koji se do tada taložio u rečnim dolinama. Za vreme glacijacije, iznad velikih, ledom prekrivenih kontinentalnih prostora formiralo se dugotrajno polje visokog atmosferskog pritiska, anticiklona, a putanje vlažnih okeanskih vazdušnih masa potisnute su prema jugu. To je uspostavilo, u područjima koja nisu bila pod direktnim uticajem severnih ledenih pokrivača, izrazito vlažna razdoblja—pluvijale. Neka od tih područja, za ledenog doba bogata padavinama, danas su velike pustinje. Takođe, smena toplih i hladnih razdoblja uzrokovala je i povremeno širenje i povlačenje ledenih pokrivača i pojedinačnih glečera. To je doprinelo stvaranju brojnih reljefnih oblika, te nakupljanju glacijalnih sedimenata (morene).

U Evropi najdeblje glacijalne naslage nalazimo u Nizozemski (i do 600 metara). Morenskog materijala takođe ima dosta u Sloveniji u Radovljiškoj kotlini, u Kranjskom i Sorškom polju, u Ljubljanskom polju te u dolini Soče. U Hrvatskoj je glacijalni materijal prisutan na Rujanskoj kosi i na Krasnom polju na Velebitu. U Bosni i Hercegovini ima ga u području brojnih planina kao što su Bjelašnica, Visočica, Čabulja, Velež, Šator, Troglav i dr. Morena ima i u Crnoj Gori na Durmitoru i Prokletijama, u Srbiji na Kopaoniku, Staroj i Suvoj planini, te u Makedoniji na planinama Šara i Korab.

Osim na ovim prostorima, glacijalni materijal nalazimo i na svim drugim mestima gde su bili prisutni pleistocenski ledeni pokrivači i glečeri.

Život u vreme poslednjeg ledenog doba

Živi svet u ledeno doba najviše su obeležile promene. Životinje su često menjale stanište, tražeći bolje životne uslove. Te su seobe bile moguće za vreme glacijala kada se spuštao nivo mora te je bio otvoren put do ostrva ili čak drugih kontinenata. Zajednice živog sveta takođe su prolazile kroz mnoge evolucijske promene prilagođavajući se na taj način životnim uslovima.



Biljni svet

Vegetacija karakteristična za ledena doba bila je tundra, koja je rasla uz ivične delove glečera i bila vrlo otporna na hladnoću. Vrlo česti bili su sobov lišaj i mahovine. Drveća u onakvom obliku kakvog danas poznajemo nije bilo. No postojala su ˝drvca˝—polegli patuljasti grmovi belih cvetova—sitnolistasta fresnica, te poleglo razgranato drvce do jedan metar visoko, gusto dlakavih grančica i sitnog, gotovo okruglog lišća—patuljasta breza. Podalje od ivica leda prostirale su se hladne stepe. To su biljne zajednice raznih vrsta trava, prošarane grmljem i retkim šumarcima. Protezale su se od istoka do zapada Amerike, te od francuske obale Atlantika preko srednje Evrope do dalekih krajeva istočnog Sibira. Još južnije nalazili su se različiti tipovi šuma u kojima su najzastupljeniji breza i bor. Osim te dve vrste bili su tu još i leska, brest, smreka, jasen, jela, grab, hrast, jova i lipa. Granice između navedenih vegetacijskih pojaseva nisu bile strogo određene već su se pomerale već prema tome da li je trajalo razdoblje glacijala ili interglacijala.

Životinjski svet

Životinje koje su naseljavale Zemljinu površinu tokom ledenog doba bile su vrlo zanimljive i neobične. U mnogobrojnoj grupi životinja posebno su se isticali sisari. Oni su u ledenom dobu bili rasprostranjeni u svim klimatskim pojasevima. Zahvaljujući svojim fiziološkim osobinama, sisari su se mogli prilagoditi najrazličitijim životnim uslovima, čak i onim najkritičnijim uz ivice kontinentalnog leda.

Jedan od najimpresivnijih sisara ledenog doba bio je vunasti mamut(Mammuthus primigenius). Živeo je u poslednjem glacijalu ledenog doba, za vreme najvećeg zahlađenja. Osim mamuta na prostorima tundre i hladne stepe Evrope i Azije živeo je i vunasti nosorog (Coelodonta antiquitatus), jedini nosorog koji se ikada prilagodio hladnim klimatskim prilikama. U istim krajevima kao mamute i nosoroge nalazimo i sobove (Rangifer tarandus). Živi primerci sobova mogu se naći i danas na područjima Islanda, Norveške, severne Finske, severne Rusije i uopšte arktičke regije. U područjima tundre takođe je živelo i mošusno govedo (Ovibos moschatus), koje i danas živi u najhladnijim prostorima Kanade, na Grenlandu, Islandu i u severnoj Norveškoj. Još jedna životinja koja je obitavala u hladnim predelima je polarna lisica (Alopeh lagopus). Taj grabljivac i danas živi u hladnijim područjima.

Na prostorima južnije od tundre, na područjima stepe takođe su živele razne životinje. Jedna od njih bio je stepski bizon (Bison priscus), predak današnjih bizona. Vrlo česta životinja u stepskim travnatim područjima bilo je i izumrlo govedo (Bos primigenius). Bilo je vrlo slično današnjem domaćem govedu, ali mnogo veće. Jedna od najzanimljivijih životinja tih prostora bio je veliki jelen (Megaceros gigantens). Pripadao je jednoj od najvećih vrsta jelena koja je ikad živela na Zemlji. Imao je ogromne lopataste rogove, raspona i do četiri metra, a svaki rog je težio oko 40 kilograma. Ta vrsta izumrla je pre oko desetak hiljada godina. Još neke od životinja koje su živjele na stepskom području ledenog doba su glodar stepska zviždarka, saiga antilopa, divlji konj, los i mnoge druge. Sve one i danas postoje, a nalazimo ih u hladnijim područjima Severne Amerike i Evroazije.

Pojedini sisari ledenog doba problem nepovoljnih klimatskih uslova rešavali su na taj način što su veći deo godine provodile u pećinama. Neke od tih životinja su pećinski medved (Ursus Spaeleous), pećinska hijena i pećinski lav. Sve te životinje izumrle su sa završetkom ledenih doba. Osim sisara, za vrieme ledenog doba živele su i mnoge ptice, insekti i mekušci (puževi).

Čovjek

Pojava humanizacije, tj. nastajanja čovekolikih bića starija je od kvartara, no pojava čoveka manje-više sličnog današnjem vezana je uz pleistocen. Od samog početka tog razdoblja žive razne vrste hominida (čovekovih predaka) koje se verovatno nadovezuju na neogenski rod Ramapitekus.

Ljudima najbliži bili su hominidi roda Australopitekus koji su živjeli već u neogenu, a izumrli na početku pleistocena. Živeli su, bar se tako pretpostavlja, na području Afrike. Najnapredniji među njima bio je Homo habilis, koji se javlja na početku pleistocena. Taj hominid kretao se dvonožno i izrađivao je primitivno oružje koje je dobijao grubom obradom kamena (odvaljivanjem ili otkidanjem).

Ovo je bila prva etapa hominizacije. Nakon toga počinje druga etapa. U njoj se pojavljuju razni oblici hominida koji se u novije vrijeme uvrštavaju u rod Homo. Razlikuju se Homo erectus erectus, Homo erectus pekinensis, Home erectus rhodesiensis, Homo erectus heidelbergensis i drugi. Svi oni pripadaju rodu Arhantropi. Specifičnost ovih hominida je u tome što su bili prvi te vrste na evroazijskom kontinentu. To potvrđuje već spomenutu činjenicu kako su se i ljudi, kao i životinje, preko zaleđenih prostora u doba glacijala širili na ona područja koja su u toplijim razdobljima bila odvojena morem i na taj način nedostupna.

Homo erektus počinje koristiti pećine za svoje stalnije boravke, poznaje vatru, izrađuje bolje i modernije oruđe te sve više posmatra život svog plena (životinje) i podređuje mu svoj život, prateći velika krda za vreme njihovih seobi. Pretpostavlja se da su se pri komunikaciji koristili i nekom vrstom primitivnog jezika. Jedno nalazište Homo erektusa nalazi se i u Hrvatskoj—u pećini Šandalji kod Pule.

U trećoj etapi javlja se grupa Paleoantropi. Njihova nalazišta prisutna su u Evropi i Aziji. Nalazi se spominju pod različitim imenima. Vrsti Homo preneanderthalensis pripisuju se nalazišta u Krapini, Eringsdorfu u Nemačkoj, Sakopastore u Italiji i Ganovce u Slovačkoj. Pod vrstom Homo neanderthalensis nabrajaju se nalazišta Neandertal kod Dizeldorfa, Spi u Belgiji, Gibraltar, Le Mustije, La Šapel-o-Sent u Francuskoj i Tešik Tašu u Uzbekistanu. Danas su te obe vrste poznate pod jednim imenom—Homo sapiens neanderthalensis.

Završetak ledenih doba

Kraj ledenih doba karakteriše povećanje temperature i povlačenje glečera i ledenog pokrivača. Uz ta dva procesa takođe dolazi do podizanja nivoa mora i nastajanja ostrva i zaliva. Danas se uzima da se završetak poslednjeg ledenog doba odigrao otprilike 10000 godina pre nove ere. Tada se led povukao u svoje sadašnje granice i formirali su se klimatsko-vegetacijski pojasevi kakve danas poznajemo. Nakon pleistocena nastupio je holocen u kojem i danas živimo.

Postoji nekoliko modela. Neki predvidjaju porast temperature od svega 1,5°C, dok neki drugi predvidjaju da ce temperatura porasti za citavih 5,8°C. Sta to prakticno moze da znaci?

1°C

Ukoliko temperatura poraste za svega jedan stepen, korali ce najverovatnije izumreti. Oni se vec nalaze na gornjoj granici termicke tolerancije i mali porast temperature je dovoljan da se ta granica predje i da ova zivotinjska vrsta izumre. Izumiranje koralnih grebena je vec pocelo, cak je i FoxNews to primetio. Takodje je verovatno da ce predeli americkog srednjeg zapada postati mnogo suvlji, kao sto su bili pre nekih 10.000 godina, kada je Zemlja bila toplija za jedan stepen nego danas i kada je na americkom srednjem zapadu bila pustinja.

2°C

Ako temperatura poraste za dva stepena izgubicemo Sundarbans Mangrove sumu u Bangladeshu, koja predstavlja staniste bengalskog tigra. Takodje ce nestati i tropske sume u Queenslandu u Australiji.

3°C

Grenland nekada (opet?)Ukoliko temperatura predje tipping point od 2,7°C, led na Grenlandu pocece nepovratno da se topi. Ako se ovo desi nivo mora ce se povecati za 6 metara, tako da ce Bangkok i Manhattan biti potopljeni. Ovo topljenje ce potrajati vekovima, ali ce to ipak biti ireverzibilan proces. Grenland ce izgledati kao sto je izgledao pre 130.000 godina. Pored Grenlanda tu je jos jedan tipping point - kise nad severnim Brazilom ce biti sve manje i Amazonska suma ce nestati. Umesto nje imacemo jos jednu pustinju. Ovo ce prouzrokovati dodatan priliv CO2 u atmosferu.

4°C

Arkticki led ce doziveti sudbinu svog Grenlandskog rodjaka, pocece nepovratno topljenje severne ledene kape. Polarni medvedi i druge arkticke vrste ce izumreti.

5°C

Gleceri na Hindu Kushu ce se istopiti, reka Ind, koja odatle izvire, ce presahnuti, stotine miliona ljudi bice ugrozeno. U isto vreme lednici na Antarktiku ce poceti da se tope ireverzibilno (lednik Larsen B je vec poceo), sto znaci jos cetiri metra, ako vas zanima nivo mora.

6°C

Fajront!?Krajem Perma, pre nekih 250 miliona godina, nestalo je oko 90% tada postojecih biljnih i zivotinjskih vrsta. Da li ce se to desiti ponovo? Mozda je ovaj scenario suvise pesimistican, mozda se ovo nece desiti, ali da li da preuzmemo ovaj rizik i nastavimo po starom? Ili da pobegnemo tamo gde nema globalnog zagrevanja? Ili da ucinimo nesto, bilo sta, eto da Srbija konacno ratifikuje protokol iz Kjota?

Da li ce to uopste ista promeniti?

Mozda ne mozemo nista da ucinimo, ali bar mozemo da se manje nerviramo i svadjamo oko svih onih bitnih pitanja. Ionako nece biti bitno za koju deceniju.

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Većina svetskih biologa i ekologa krivi ljudski rod za dramatičnu promenu klime na našoj planeti, ne isključujući mogućnost da se čovečanstvo suoči s - reprizom biblijskog potopa. - Čovečanstvu preti novi globalni potop, dramatičniji od onog opisanog u Bibliji - konstatovali su naučnici, biolozi i ekolozi, okupljeni na nedavno održanoj međunarodnoj konferenciji s temom “Aktuelni problemi biologije naše planete”, u organizaciji Biološkog fakulteta Univerziteta u Moskvi. Prirodne kataklizme, koje su zapljusnule planetu tokom poslednjih godina, svedoče da svet ulazi u epohu, ne samo političke, nego i klimatske nestabilnosti.
Sasvim je moguće da je jedan od najozbiljnijih razloga činjenica da se Zemlja okreće oko sopstvene osovine sve sporije. Kao potvrda za to služi i podatak da se svake godine dodaje jedna sekunda dužini dana i noći.
Upravo ta činjenica, po mišljenju profesora moskovskog Instituta za energiju Igora Kopilova, predstavlja osnovni uzrok koji dovodi do narušavanja energetskog bilansa planete. Kopilov je ubeđen da je Zemlja ušla u “prvi stadijum globalnog prelaznog procesa”. Slabljenje magnetnog polja Zemlje zabeleženo je još početkom 20. veka a stalno smanjenje gustine okretanja krajem 80-ih i početkom 90-ih godina.
Utvrđeno je da zbog smanjenja brzine okretanja Zemlje za jednu sekundu godišnje dolazi do oslobađanja ogromne količine toplotne energije koja stotinu puta premašuje ukupni obim energije koja se oslobađa zbog industrijske delatnosti čoveka.
Svi procesi na Zemlji određuju se kosmičkim ciklusima koji, zavise od položaja Sunčevog sistema u našoj galaksiji. Oni se zajedno sa Zemljom, kreću spiralnim, eliptičnim trajektorijama. Vremenski korak velike spirale traje 200-210 miliona godina, a mali korak, koji određuje male galaktičke cikluse - 26.000 godina. Prema tome, poluciklus traje 130 vekova. To se skoro precizno podudara sa datumom poslednjeg “svetskog potopa” - 11.100. godine pre nove ere. Ako prihvatimo teoriju da se ljudsko društvo razvija na Zemlji 400.000 godina, onda je za to vreme bilo 30 svetskih potopa i mi smo svedoci početka trideset prvog. Zbog svog, po ljudskim merilima, gigantskog trajanja, kosmički ciklusi se malo odražavaju na život ljudskih jedinki, ali postoji i izuzetak: aktivni početni deo galaktičkog ciklusa veoma je značajan za razvoj civilizacije. Upravo u toj tački galaktičkog ciklusa danas se nalazi i planeta Zemlja.
Promene magnetnog polja Zemlje praćene su snažnim magnetskim burama, zemljotresima i katastrofalnim atmosferskim pojavama povezanim sa promenom cirkulacije okeanskih voda i atmosfere. Promena magnetnog polja dovodi, takođe, do promena u ozonskom sloju Zemlje, što proizvodi “reske skokove” u evoluciji biosfere, na račun promene nivoa radijacije. Rezultat toga je povećanje prosečne temperature na planeti, koja izaziva intenzivno topljenje glečera i povećanje nivoa svetskih mora i okeana.
Prvi “toplotni stadijum” prelaznog procesa je najkraći i najaktivniji. U tom periodu dolazi do oslobađanja ogromne količine toplote, što izaziva globalno otopljavanje. U drugom stadijumu se magnetno polje stabilizuje, Zemlja polako povećava gustinu okretanja oko svoje ose i ulazi u “režim blizak normalnom”. Povećanje gustine okretanja dovodi do zahlađenja, ponovo se obnavljaju glečeri i okeani dolaze na pređašnji nivo.
U trećoj etapi prelazni proces se završava, gustina okretanja Zemlje se stabilizuje i energetski balans planete postaje isti kao u toku poslednjeg milenijuma. Do tog perioda, međutim, još je daleko, sada je pravi trenutak da se zamislimo nad perspektivama koje su nam bliže - na nekoliko stoleća.
Da podsetimo: posle poslednjeg “svetskog potopa” započela je intenzivna migracija ljudi sa istoka na zapad. Moguće je da sada usledi “veliko preseljavanje” sa zapada na istok. Mesta ima - recimo, u Sibiru, tim pre ako tamo otopli.[/font]

@ shakal

Da li ce zahladjenje delova koji se greju golfskom strujom dovesti do opadanja nivoa vode?
Da li ce severno more biti plovno? (da li ce biti zaledjeno)
Po tvom misljenju sta ce biti sledeca globalna katastrofa?
Gde moze da se nabavi film “neugodna istina”, koji je predavanje Al Gora o globalnom zagrevanju?
Da li su veliko nevreme koje pogadja zapadni deo evrope i istocnu obalu SAD ispunjenje prognoza koje si izneo?
Da li u nasoj zemlji postoji nacin da bezbedano odlozim stare baterije i stare komp. delove?
Da li se neko bavi tim?

Hm...
1. Neće,nivo mora će u svakoj varijanti biti veći...
2. U perspektivi sigurno hoće...zbog svega navedenog...neće biti leda...dok se ne desi...onda će ga biti i previše...
3. Biće ih više...krajnja...ledeno doba...
4. Ne znam.
5. Početak...da...
6. i 7. Nemam pojma.

Zahladjenje uzrokovano prestankom golfske struje ce imati lokalni karakter, bez obzira sto je to izuzetno veliko podrucje, a zahladjenje izazvana putanjom zemlje odnosno smaljenjem osuncanosti imace zaista globalan karakter?
Prilikom zahladjenja u prvoj varijanti vise ce se vode zadrzavati u obliku snega i leda, kako se onda nnastavlja rast nivoa vode?

OOOJ Dimitrije:

Zahladjenje uzrokovano prestankom golfske struje ce imati lokalni karakter, bez obzira sto je to izuzetno veliko podrucje, a zahladjenje izazvana putanjom zemlje odnosno smaljenjem osuncanosti imace zaista globalan karakter?
Prilikom zahladjenja u prvoj varijanti vise ce se vode zadrzavati u obliku snega i leda, kako se onda nnastavlja rast nivoa vode?

Kliknite za proširenje...

Zahlađenje koje će nastati usled prestanka rada golfske struje će imati globalni karakter...nastaće novo ledeno doba...
Dok ne dođe do tog ledenog doba imaćemo porast temperature...već se oseća...doći će do naglog topljenja glečera a već se tope...doći će do topljenja snega i leda u Sibiru a već je došlo...Severna ledena ploča se već topi...sve to će uticati na porast nivoa mora...do jedne kritične tačke...tad će nastupiti kao što već rekoh...ledeno doba...bez obzira na to što će skoro cela planeta biti pod ledom...postoje termalni izvori u morima i okeanima...postoje podvodni izvori i reke...pa i ako sve bude pod ledom...nivo mora će sigurno rasti...polako ali sigurno...

Golfska stuja zagreva Istocnu obalu SAD i zapadni deo Evrope( Engleska, Norveska...)
Dobro si opisao kako otapanje glecera utice na dinamiku vodenih stuja ali mi nije jasno kako ce ovo uticati na Ostale delove sveta(koje ne zagreva golfska struja)
Da li postoji jos neki uzrok povecanja nivoa mora osim otapanja polarnih delova?
Novo ledeno doba
Ako ce skoro cela planeta biti pod ledom, (voda ce biti vezana u tom obliku), odakle ce doci voda koja ce da podize nivo vode?

Naravno da ima,pročitaj...pisao sam već o tome...a na poslednje pitanje sam ti već dao odgovor u prethodnom postu...pročitaj pažljivije.
Pozz.

Sakal svaka chast za ove postove ....

Globalno zagrevanje preti da istrebi čoveka







Uslovi života na Zemlji će se tokom 21. veka dramatično pogorošati zbog globalnog otopljavanja, a kao posledica toga moguće je naglo smanjenje broja stanovnika naše planete u "bliskoj budućnosti" sa sadašnjih šest milijardi na svega oko 500 miliona, prenela su ruska elektronska glasila izjavu poznatog britanskog klimatologa Džejmsa Lavloka.
Lavlok je ubedjen da će se prosečna temperatura na Zemlji do početka idućeg veka naglo povećati i da će to biti glavni razlog mnogih kataklizmi koje očekuju čovečanstvo.
Eksperti za izučavanje klimatskih promena su, kako navodi moskovski časopis "Glas nauke", još ranije upozorili da će se, zbog stalnog uvećanja emisije štetnih gasova u atmosferu, prosečna temperatura na Zemlji uvećati, do kraja ovog veka, za oko šest stepeni Celzijusa.
Lavlok je još veći pesimist, jer smatra da u narednih sto godina treba računati, pri sadašnjem stepenu zagadjenja atmosfere, sa prosečnim rastom temperature od osam stepeni. U proteklom veku rast prosečne temperature na našoj planeti je bio znatno niži - svega jedan stepen, što nije bitnije uticalo na planetarnu klimatsku sliku, tvrde naučnici.
Ukoliko se, medjutim, crna prognoza o drastičnom rastu temperature obistini, našu civilizaciju očekuje period velikih poplava, strašnih uragana i gladi zbog manjka najvitalnijih prehrambenih proizvoda, navode eksperti.
Takav loš scenario budućih dogadjaja moguće je, prema oceni stručnjaka, izbeći. Potrebno je samo da se u celom svetu usvoje i dosledno poštuju stroge mere za ispuštanje najštetnijih gasova u atmosferu. Tada se rast prosečne temperature može sniziti na svega dva stepena, čime bi planeta bila spasena.
Zemlja je u toku svog postojanja najmanje sedam puta doživljavala velike klimatske promene, upozorava Lavlok, uz opasku da se samo u toku poslednjeg ledničkog perioda pod vodom našla površina veličine kontinenta kakav je sada Afrika.
Lavlok smatra da su tekuće klimatske promene na Zemlji ravne onima iz najdramatičnijeg perioda njene prošlosti.
Pre 55 miliona godina tadašnja živa bića su morala da potraže bezbedno utočište čak na Arktiku, tvrdi Lavlok i dodaje da je to stanje potrajalo sve dok klimatske promene nisu opet krenule obrnutim tokom.
Zanimljivo je da taj naučnik prognozira već za sredinu ovog veka nestašicu hrane u Kini i preseljenje velikog broja žitelja te zemlje u retko naseljenu rusku oblast Sibir, u kome će do tog perioda prosečna temperatura biti, kako on predvidja, osetno veća nego sada.
Lavlok je medjunarodnoj javnosti postao poznat šezdesetih godina minulog veka, kada je objavio svoju, u to vreme, revolucionarnu teoriju o životu naše planete, koja je i sada široko prihvaćena.
Prema toj Lavlokovoj teoriji, koju je on nazvao po imenu starogrčke boginje zemlje Gee, naša planeta funkcioniše kao jedinstveni samoodržavajući organizam koji sam osigurava vlastitu ravnotežu.

Koliko sam ja informisan da vec odavno postoje makete i planovi da se naprave elektrane i automobili ( i sve ostalo sto crpi energiju ili daje energiju) na solarnu energiju, na energiju vetra i vode. Samo sto je vec napomenuto na ovoj temi postoje faktori koji sprecavaju da to dodje na svetlo dana, faktori su oni koji ce umreti u narednih par godina koji nece doziveti sve te katastrofe kojim je stalo samo do $ i bogatstva.

Zivimo u periodu interglacijacije, sto znaci da nam predstoji ledeno doba, ali je vaznije ono sto moze sebi da uradi ljudska vrsta, pre nego dodje do globalnog zahladjenja. Ne mozemo unistiti zivi svet, refugijumi su oduvek postojali, i postojace, ali ono sto cemo sigurno uraditi, jeste istrebljenje ljudske vrste kakvu sad poznajemo. Covek menja spoljasnje faktore, resurse... Geneticku raznovrsnost kljucnih vrsta za opstanak osiromasuje, sve u svemu, ide ispred evolucije , koja bi mu obezbedila dugorocni opstanak na planeti. Ekolosku svest treba razvijati u smeru zastite nase vrste. Jedino kad ljudi shvate da su i sami ugrozeni, obratice paznju na tropske kisne sume, radioaktivno i termalno zagadjenje. A sto se tice ekonomije i ekologije, po svojim konceptima, one su antipodi.

Hm, odlično!
Pozz.

j.b.g ja verujem u tu neku teoriju da je covek stvarno zivotinja,sto znaci dok se stvarno neko sr@nje ne desi nece se niko opametiti.Dzaba njima reklame kako Sergej Trifunovic Baca flase u Konetejnerima "Radi ocuvanja prirode"kad 99% ljudi prosto ignorisu poruku reklame,tako da ...sami smo krivi,i na kraju treba da ispastamo za sve.

Mislim da sve nije tako dramatično. Golfska struja može zbog promene slanosti (zbog utjecaja promene vodostaja sibirskih reka) promeniti intenzitet. Smanjenje intenziteta golfske struje puno bi utjecalo na klimu u zapadnoj Evropi (zato se tako alarmantno piše o tome), ali ne u Mediteranskom i istočno Europskom prostoru.
Ako primerjamo svetske uzorke klime bez utjecaja efekta Golfske struje onda vidimo, da su na severnoj poluobli istočne obale kontinenta hladnije od zapadnih. Tako ima npr Vancouver (cca 50N) jednaku klimu kao severna Europa (50N), a npr Tokyo (35N) ima puno hladniju klimu od Los angelesa uz približnu jednakoj S. širini.

francek-slo:

Mislim da sve nije tako dramatično. Golfska struja može zbog promene slanosti (zbog utjecaja promene vodostaja sibirskih reka) promeniti intenzitet. Smanjenje intenziteta golfske struje puno bi utjecalo na klimu u zapadnoj Evropi (zato se tako alarmantno piše o tome), ali ne u Mediteranskom i istočno Europskom prostoru.
Ako primerjamo svetske uzorke klime bez utjecaja efekta Golfske struje onda vidimo, da su na severnoj poluobli istočne obale kontinenta hladnije od zapadnih. Tako ima npr Vancouver (cca 50N) jednaku klimu kao severna Europa (50N), a npr Tokyo (35N) ima puno hladniju klimu od Los angelesa uz približnu jednakoj S. širini.

Kliknite za proširenje...

Jel to treba da nam bude neka "uteha" ?

Pa ja se izvinjavam. Možda sam malo preterao mogučnost intenziteta promene klime u zapadnoj Evropi. Stanovnik Hamburga ili Koebenhavena neče osetiti neku veliku klimatsku promenu ako se preseli u Seattle ili Vancouver.
A dali je utjeha.... Problem je u tome, da u nekoliko decenija od kako traje propaganda o promeni klime, rezultat takve propagande je činjenica, da je prije toga čovek bio prema prirodi štetan, a posle toga je prema prirodi vandalski.