Како је настала прва породица
“Брак је тајна, у којој се при слободно израженој супружничкој верности женика и невесте, благосиља пред свештеником и црквеном општином њихова супружничка веза као савез Христа са Црквом и моли се за благодат чисте једнодушности, и за благословено рођење и хришћанско васпитање деце”. Брак је установио сам Бог у рају. И рече Господ Бог: није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему (Постање 2,18). И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је Адаму (стих 22). “Закон брака” огледа се у следећим речима: зато ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилјепиће се к жени својој; и биће двоје једно тијело (Постање 2,24).
“Супружничка веза има велику важност: њој је од Бога поверено продужење постојања људског рода”. Муж и жена “примају намером Творца благослов за умножење свога рода, са чистим побудама и радошћу чедољубља” (Постање 1,28). “Зачеће и рођење не врше се без Промисла Божијег; и једно и друго је Божије дело, Божији дар”. Сматра се да је за супружнике благослов и неизрецива срећа да виде своју децу”.
Дужности супружника
Супружници имају обавезу да чувају “частан и непорочан брак”, да живе целомудрено. “Девственост и брак није за свакога, али целомудреност је за свакога. Јер се показа благодат Божија која спасава све људе, учећи нас да се одречемо безбожности и жеља овога свијета , и да поштено и праведно и побожно поживимо на овоме свијету (Тит. 2, 11-12)
Шта значи целомудрено? Или у чистоти девствености, или у чистоти брака, и у једном и у другом случају с одбацивањем мирских похота и, нарочито, телесних похота, које војују на душу” (1 Пет. 2,11). Према томе, супружници су “дужни да се уклањају од телесно нечисте љубави”. “Под појмом целомудрености Спаситељ не учи само телесној чистоти: јер сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему” (Мт. 5, 28). Исто тако и речима заповести – не пожели жену ближњега свога – забрањују се сладострасне мисли и жеље или унутрашње прељубодејство”, а да не спомињемо већ ону “гадост, о којој Апостол Павле саветује Хришћанима да и не говоре (Еф. 5,3), прељубу, када се они који су у браку незаконитом супружничком љубављу обраћају другима”. ”Забрањивањем греха прељубе, прописује се супружничка љубав и верност”.
“Супружништво је веома значајно у односу на Промишљање Божије и породицу. Бог је, створивши прве људе, њима самима и њиховом потомству поверио даље појављивање људи на свету, као продужетак Свог творачког деловања. Какав огроман дар! И да ли је могуће помислити, да ће Промисао Божији оставити без пажње овај велики дар и да сваку злоупотребу неће сустићи праведни суд Божији? Деловање овога праведнога суда није увек јавно, није увек брзо, али за оне који пажљиво осматрају на путеве Божије оно је несумњиво. Давид је имао снажну веру у истинитога Бога, с ревношћу је ширио у народу; али и поред таквих, да кажемо, заслуга пред Богом, када је дозволио себи да наруши супружнички закон, чак и после покајања био је подвргнут тешким недаћама не само породичним, него и државним”.
“Свето Писмо о дужностима мужа и жене говори: Мужеви волите своје жене, као што је Христос заволео Цркву и предао себе за њу (Еф.5,25). Жене, слушајте своје мужеве, као Господа, јер је муж глава жени , као што је и Христос глава Цркви, и он је спаситељ тијела.(Еф. 5,22-23).
Идеaл хришћанске жене
На тесну и нераскидиву љубав супружника, и на покоравање жене мужу указује и начин стварања прве жене и њена улога. “Жена се ствара од ребра човековог због следећег: а) да би жена увек била блиска срцу мужевљевом, б) да би она била природно окренута послушању и покорности њему, будући да је његов део, в) ради олакшања узајамног размењивања мисли, осећања, усавршавања и стварања људског рода једним телом”, “ и да би зато људи природно били склони да воле и брину једни о другима”.
“Брак је тајна, у којој се при слободно израженој супружничкој верности женика и невесте, благосиља пред свештеником и црквеном општином њихова супружничка веза као савез Христа са Црквом и моли се за благодат чисте једнодушности, и за благословено рођење и хришћанско васпитање деце”. Брак је установио сам Бог у рају. И рече Господ Бог: није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему (Постање 2,18). И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је Адаму (стих 22). “Закон брака” огледа се у следећим речима: зато ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилјепиће се к жени својој; и биће двоје једно тијело (Постање 2,24).
“Супружничка веза има велику важност: њој је од Бога поверено продужење постојања људског рода”. Муж и жена “примају намером Творца благослов за умножење свога рода, са чистим побудама и радошћу чедољубља” (Постање 1,28). “Зачеће и рођење не врше се без Промисла Божијег; и једно и друго је Божије дело, Божији дар”. Сматра се да је за супружнике благослов и неизрецива срећа да виде своју децу”.
Дужности супружника
Супружници имају обавезу да чувају “частан и непорочан брак”, да живе целомудрено. “Девственост и брак није за свакога, али целомудреност је за свакога. Јер се показа благодат Божија која спасава све људе, учећи нас да се одречемо безбожности и жеља овога свијета , и да поштено и праведно и побожно поживимо на овоме свијету (Тит. 2, 11-12)
Шта значи целомудрено? Или у чистоти девствености, или у чистоти брака, и у једном и у другом случају с одбацивањем мирских похота и, нарочито, телесних похота, које војују на душу” (1 Пет. 2,11). Према томе, супружници су “дужни да се уклањају од телесно нечисте љубави”. “Под појмом целомудрености Спаситељ не учи само телесној чистоти: јер сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему” (Мт. 5, 28). Исто тако и речима заповести – не пожели жену ближњега свога – забрањују се сладострасне мисли и жеље или унутрашње прељубодејство”, а да не спомињемо већ ону “гадост, о којој Апостол Павле саветује Хришћанима да и не говоре (Еф. 5,3), прељубу, када се они који су у браку незаконитом супружничком љубављу обраћају другима”. ”Забрањивањем греха прељубе, прописује се супружничка љубав и верност”.
“Супружништво је веома значајно у односу на Промишљање Божије и породицу. Бог је, створивши прве људе, њима самима и њиховом потомству поверио даље појављивање људи на свету, као продужетак Свог творачког деловања. Какав огроман дар! И да ли је могуће помислити, да ће Промисао Божији оставити без пажње овај велики дар и да сваку злоупотребу неће сустићи праведни суд Божији? Деловање овога праведнога суда није увек јавно, није увек брзо, али за оне који пажљиво осматрају на путеве Божије оно је несумњиво. Давид је имао снажну веру у истинитога Бога, с ревношћу је ширио у народу; али и поред таквих, да кажемо, заслуга пред Богом, када је дозволио себи да наруши супружнички закон, чак и после покајања био је подвргнут тешким недаћама не само породичним, него и државним”.
“Свето Писмо о дужностима мужа и жене говори: Мужеви волите своје жене, као што је Христос заволео Цркву и предао себе за њу (Еф.5,25). Жене, слушајте своје мужеве, као Господа, јер је муж глава жени , као што је и Христос глава Цркви, и он је спаситељ тијела.(Еф. 5,22-23).
Идеaл хришћанске жене
На тесну и нераскидиву љубав супружника, и на покоравање жене мужу указује и начин стварања прве жене и њена улога. “Жена се ствара од ребра човековог због следећег: а) да би жена увек била блиска срцу мужевљевом, б) да би она била природно окренута послушању и покорности њему, будући да је његов део, в) ради олакшања узајамног размењивања мисли, осећања, усавршавања и стварања људског рода једним телом”, “ и да би зато људи природно били склони да воле и брину једни о другима”.
Super si Maco, uvek me nasmejes 
