На трагу открића моштију деспота Стефана Лазаревића

На трагу открића моштију деспота Стефана Лазаревића

Налаз чека ДНК
Стручњаци тврде да су у југозападном углу Манасије пронађени земни остаци сина кнеза Лазара



Гробница са земним остацима деспота Стефана Лазаревића
Фото екипе РЗЗСК


Стручна екипа Републичког завода за заштиту споменика културе потврдила је да се археолошки налаз у југозападном углу у цркви манастира Манасије може идентификовати са земним остацима деспота Стефана Лазаревића, што је супротно досадашњим тврдњама да се мошти овог српског владара чувају у манастиру Копорин.

У Манасији се више од годину дана изводе конзерваторски радови републичког Завода за заштиту споменика културе под руководством архитекте Гордане Симић, а од прошле године почела су систематска археолошка истраживања којима руководи археолог Марин Брмболић. У оквиру програма тих истраживања било је предвиђено да се истражи и манастирска црква. На основу анализа, историјских извора и погребне праксе у средњовековној Србији, посебна пажња посвећена је истраживању могућег места сахране ктитора овог храма деспота Стефана Лазаревића.

–У погребној пракси српских владара, то место је увек било југозападни део самог храма и ту су стручњаци одавно очекивали откриће гроба ктитора. Али, тек скоро створени су услови за археолошка истраживања у Манасији. После скидања савременог пода у том простору су се указали трагови гробне конструкције која је била делом разрушена. Даљим пажљивим ископавањем дошло се до нивоа на коме су нађени трагови дрвеног ковчега и у том простору је откривен готово непомерен скелет ктитора. Само је глава била померена и нађена код десног лакта. Утисак је да у гробу није било драгоцености, а трагови наговештавају да је покојник био сахрањен у одори која је била украшена златовезом – каже археолог Марко Поповић, супервизор и стручни консултант овог истраживања.

Марко Поповић, иначе, бави се проучавањем ктиторских сахрана у византијском свету и недавно је на светском византолошком конгресу изнео реферат „Археолошки аспекти сахране ктитора”.

Истраживачки тим који се од 19. октобра налази на терену, своје закључке, између осталих, темељи и на записима биографа деспота Стефана, Константина Филозофа, који је написао да је „пренос извршен ка гробници коју сам сазида у Ресави, да би га положили на место где је заповедио” и да је деспотово тело положено „са десне стране уласка у храм” .

– Сви услови налаза показују да је сахрана деспота Стефана извршена на брзину. Владар је умро 18. јула 1427. године у Црквинама код Младеновца када је био у лову. Тај дан је био топао, спаран, али и олујни летњи дан. Претпоставља се да је деспот Стефан Лазаревић умро од срчаног удара. Постављен је у дрвени ковчег, пренет у Манасију на брзину, јер се очекивао турски напад. Покојник није био балзамован. Након открића и антрополошке анализе утврђено је да је покојник имао између 45 и 55 година, да је мушког пола и да су на скелету уочене одређене деформације које су резултат болести од којих је деспот Стефан патио – тврди Поповић.

Антрополошка анализа обухвата антропометрију на лицу места. Наиме, по открићу, скелет је очишћен, али није при ом померан. Затим су узети налази за ДНК анализу, која ће утврдити сродство са оцем кнезом Лазаром. Антрополози су дошли до неколико занимљивих закључака, као што је на пример откриће да је деспот Стефан Лазаревић боловао од високог крвног притиска. Сачувана су и писма која сведоче о позиву лекара из Дубровника 1397. године, када је деспот још био кнез. Лекари тада нису дошли, а много година касније, 1408. поново се јавља потреба за лекаром и Дубровчани шаљу лекара који на двору остаје три месеца. У међувремену, деспота Стефана лечили су и лекари из Фиренце.

Како Марко Поповић у име стручне екипе објашњава да мошти у Копорину нису посмртни остаци деспота Стефана?

–То откриће никада није научно утемељено и стручна анализа је још давно оспорена, али црква то није прихватила. Тамо је нађен гроб неког ктитора, неког властелина деспота Стефана, али забуну је унела слика деспота Стефана која је тамо постављена јужно од улаза. Лик ктитора био је насликан на северној страни на којој касније није више било живописа. Зашто би деспот Стефан себи зидао задужбину, да би био сахрањен негде другде? Уосталом, тежиште нашег истраживања јесте да је пре свега реч о гробу историјске личности и шефа српске државе, а потом има значај који му СПЦ придаје као светитељу. Кости ће сада бити чуване у капели у конаку, а када црква буде истражена, обновљена, онда ће деспотови посмртни остаци бити пренети у цркву, уз све почасти које му следују као владару српске државе – истиче Марко Поповић, додајући да истраживачка екипа Завода има пуно разумевање сестринства манастира и надлежног владике Игњатија.

Коначни резултати анализа биће познати за десетак дана, када ће се сасвим поуздано знати да ли на овом месту почива деспот Стефан Лазаревић.


Марија Ђорђевић
[објављено: 12.11.2006. у Политици]

Nadam se da ce istrazivanja dovesti do prave istine.

Predpostavljam da je ovo ista vest kao i iz Novosti, o kojoj je Dadel pričao.
Svi znamo da je despot Stefan umro od srčanog udara na putu, 18.jula, odnosno 30. (il 31.) 1427.g.
Ovo je dobro: "То откриће никада није научно утемељено и стручна анализа је још давно оспорена, али црква то није прихватила"
E sad, pitanje: "Зашто би деспот Стефан себи зидао задужбину, да би био сахрањен негде другде?" I nije neka polazna tačka, imajući u vidu da je i njegova majka zidala sebi zadužbinu, a ipak je sahranjena negde drugde.
Jedva čekam analizu DNK-a.

Bi2:

Predpostavljam da je ovo ista vest kao i iz Novosti, o kojoj je Dadel pričao.
Svi znamo da je despot Stefan umro od srčanog udara na putu, 18.jula, odnosno 30. (il 31.) 1427.g.
Ovo je dobro: "То откриће никада није научно утемељено и стручна анализа је још давно оспорена, али црква то није прихватила"
E sad, pitanje: "Зашто би деспот Стефан себи зидао задужбину, да би био сахрањен негде другде?" I nije neka polazna tačka, imajući u vidu da je i njegova majka zidala sebi zadužbinu, a ipak je sahranjena negde drugde.
Jedva čekam analizu DNK-a.

Kliknite za proširenje...

Crkva uvek mora u sve da se mesa. Ko zna u sta se ona sve mesala i krojila onako kako njoj odgovara. I kako da je posle postujem?

Da nije neka polazna tacka, ali ako se uz to doda da su mosti pronadjeni na mestu predvidjenom za sahranu ktitora, mogla bi da bude. Videcemo sta ce reci DNK nalaz.

Iz te rečenice se vidi, barem ja tako tumačim, da je bilo ranije neke stručne analize ali da crkva to nije prihvatila. Uporno je tvrdila svoje. Opet kad pogledaš, verovatno postoje neki pisani tragovi koji su se čuvali i prenosili na sva kolena o tome ko je zapravo tu sahranjen.O tom manastiru Koporin se dosta pisalo. Čitala sam da je tu sahranjen neko, ne bih sad mogla da tvrdim tačno ko, i da su dolazili roditelji sa bolesnom decom i presedeli pored nečijeg groba celu noć. Navodno, ozdravljenje je bilo evidentno.

Ako nalazi kazu da to nije despot Stefan, onda nije. Sta tu crkva ima da se mesa? Mozda zbog novca. Ako je taj manastir cini cuda, mora da je strasno posecen, a svako ko dodje turi neku paru. Ako bi se proculo da nije to-to, odose prihodi.

Ne znam da li se sećaš onog sudara, prevrtanja, možda baš negde u tvom kraju, bivšeg ambasadora SADa kod nas? E, kad je pošao na taj put, svratio je u taj manastir jer je čuo za moći tih moštiju koje se tu nalaze. Igumanija ga je lepo primila i na polasku mu je dala brojanicu. Kad su se isprevrtali na putu, a on izašao iz kola nepovredjen, rekao je da to može zahvaliti samo tom manastiru i Igumaniji koja mu je dala te brojanice. To mu je spasilo život. Napisao joj je i pismo zahvalnosti. Bila je o tome priča u novinama.

Ajde da mu verujemo da je zbog toga......

Evo sta kaze pomenuta Igumanija u vezi otkrica mostiju u Manasiji:

BEOGRAD (SINA/Politika) – Vest da su arheolozi u manastiru Manasija najverovatnije pronašli dobro očuvane zemne ostatke svetog despota Stefana Lazarevića nije preterano uzbudila mati hadži-Agniju. „Sačekajmo da se to otkriće prvo potvrdi. Za sada se mošti, sina kneza Lazara nalaze u manastiru Koporin gde su i otkrivene 1977. godine”, smireno objašnjava igumanija ovog ženskog manastira u blizini Velike Plane.

Evo jos necega sto moze biti polazna pretpostavka.

Po predanju sveti despot Stefan prvobitno je bio sahranjen u svojoj zadužbini manastiru Manasija. Ali ta pretpostavka zasniva se samo na jednoj rečenici iz njegovog žitija koje je pisao Konstantin Filozof i do sada nije naučno potvrđena.

A, kako je fruškogorski manastir Vrdnik zadužbina kneza Lazara? Tražila sam neki podatak o despotu Stefanu u jednoj knjizi, i nadjoh ovo.

Bi2:

A, kako je fruškogorski manastir Vrdnik zadužbina kneza Lazara? Tražila sam neki podatak o despotu Stefanu u jednoj knjizi, i nadjoh ovo.

Kliknite za proširenje...

Ja koliko znam taj manastir nije Lazareva zadužbina već su monasi iz Ravanice bežeći pred najezdom Turaka prebegli u taj manastir i sa sobom poneli Lazareve mošti.

Evo pogledaj i ovde, našao sam na googlu. http://www.ns.ac.yu/stara/izleti/manastiri/vrdnik.htm

Pise da je ktitor nepoznat, a da je legenda o Lazaru kao ktitoru verovatno nastala posle selidbe njegovih mostiju.

AKHENATON:

Evo pogledaj i ovde, našao sam na googlu. http://www.ns.ac.yu/stara/izleti/manastiri/vrdnik.htm

Pise da je ktitor nepoznat, a da je legenda o Lazaru kao ktitoru verovatno nastala posle selidbe njegovih mostiju.

Kliknite za proširenje...

Meni bi odmah sumnjivo, pa rekoh da pitam.

Ako je Stefan zidao zaduzbine i bio vezan kao pravi Srpski vladar za crkvu i krsten u njoj ne vidim razlog da crkva ne pokaze interesovanje za pronalazak posebno ako se nalazi u jednoj od pomenutih crkava.

O,kralju moj,ali to je blam za njih. Kako to misliš? Do juče su tvrdili jedno, sad da se utvrdi drugo? Šta bi to značilo, da ni Crkva nema pojma gde joj je ko sahranjen, jel tako?

Nema tu blama po meni. Davno je sahranjen, vreme cini svoje i nije nista cudno da se za njegov grob ne zna tacno mesto. Skoro su pronasli ispod poda jedne crkve nekoliko sanduka sahranjenih ljudi od kojih je jedan les ocuvan pa nisu znali za to. Nisu znali ni za zvona koja su cesto puta zakopavana i sakrivana od turaka. Knjige su cesto puta spaljivane i odnosene iz manastira i crkava a one su bile jedini verodostojan dokument svih ovih vekova. A zamisli blama da moderna metoda utvrdjivanja srodstva koju nameravaju da iskoriste ne uspe?

Ništ kod/ od nas me ne bi čudilo.

" Na skeletu su uocene odredjene deformacije koje su rezultat bolesti od kojih je despot Stefan patio"
Bi, to je ono sto sam te pre pitao a mislim da je Vujadin u nekom postu pomenuo nesto o bolesti despota i mislim da se odnosilo na noge ( Nisam siguran). Zato sam pitao zna li neko sta o tome ?
Pozdrav !

Setila sam se ja tebe odmah, čim sam pročitala onaj post.

Зна се оно што је писало на неким местима али изгледа да није било знање, па је боље сачекати резултате. Него ево Реч љубави што је Стефан послао брату и властели која се одлучила од њега 1409-те г. по Филозофу.

РЕЧ ЉУБАВИ ДЕСПОТА СТЕФАНА

СТЕФАН деспот,
најслађему и најљубазнијоме,
и од срца мога нераздвојноме,
и много, двоструко жељеноме,
и у премудрости обилноме,
царства мојега искреноме,
( име рекоше ),
у Господу љубазан целив,
уједно и милости наше,
неоскудно даровање,

ЛЕТО и пролеће Господ сазда,
као што и псалмопевац рече,
и у њима красоте многе:
птицама брзо, весеља пуно прелетање,
и горама врхове,
и луговима пространства,
и пољима ширине;
и ваздуха тананог
дивним неким гласима брујање;
и земаљске дароносе
од мирисних цветова, и травоносне;
али и саме човекове природе
обнављање и веселост
достојно ко да искаже?

ОВО све, ипак,
и друга чудна дела Божја
која ни оштровидни ум
сагледати не може,
љубав превазилази.
И није чудо,
јер Бог је љубав,
као што рече Јован син громов.

ВАРАЊЕ никакво у љубави места нема.
Јер Каин, љубави туђ, Авељу рече:
" Изиђимо у поље".

ОШТРО некако и бистротечно
љубави је дело,
врлину сваку превазилази.

ЉУБАВ Давид лепо украшава,
рекавши; " Као миро на главу,
што силази на браду Аронову,
и као роса аермонска,
што на горе силази Сионске ".

Узљубите љубав,
младићи и девојке,
за љубав прикладни;
али право и незазорно,
да младићство и девство не повредите,
којим се природа наша
Божанској присаједињује,
да Божанство не узнегодује.
Јер апостол рече:
" Духа Светога Божјега не растужујте,
Којим се запечатисте
јавно у крштењу ".

БЕЈАСМО заједно и један другом близу,
било телом или духом,
но да ли горе, да ли реке
раздвојише нас,
Давид да рече: " Горе Гелвујске,
да не сиђе на вас дажд, ни роса,
јер не сачувасте Саула,
ни Јонатана " !
О безлобља Давидова,
чујте цареви, чујте!
Саула ли оплакујеш, нађени?
Јер нађох, рече Бог,,
човека по срцу моме.

ВЕТРОВИ да се с рекама сукобе,
и да исуше,
као за Мојсија море,
као за Исуса, судије,
ћивота ради Јордан.

ЕДА би се опет саставили,
и видели се опет,
љубављу се опет сјединили
у самом Христу Богу нашем,
Коме слава са Оцем
и са Светим Духом
у бескрајне векове,
А М И Н.

Ево и овај податак од истог; Неко време по смрти Св. деспота Стефана, његов властелин Ђурађ Зубровић, у чијој је области Свети деспот преминуо, подигао је на месту престављења деспотовог спомен-камен, у висини од око 2 метра, од белог углачаног мрамора. Овај камен и данас постоји и налази се у порти цркве у засеоку Црквине ( раније званом Дрвенглава ), између села Марковца, Стојника и Међулужја, у околини Младеновца. На том камену стоји овакав запис из тога доба: " Ја Деспот Стефан, син Светога кнеза Лазара, и по престављењу тога милошћу Божјом бих господин свим Србима и Подунављу и Посављу и делу Угарске зрмље и Босанске а још и Поморју Зетском. И у богоданој ми власти проводих живота мојега време колико Благоме изволи се Богу, година око 38. И тако дође мени заповест општа од Цара свих и Бога, преко посланог к мени анђела, говорећи: Хајде! И тако душа моја од убогог ми разлучи се тела на месту званом Глава, године тада текуће 6000 и 900 и 30 и 5, индикта 5 сунцу круг 19 и луне 19, месеца јули 19 дан ". На бочним пак странама овог истог споменика стоји написано: " Предобри и мили и слатки господин Деспот, о! горе тому тко га виде на овом месту мртва ". И још: " Благочастиви господин Деспот Стефан, добри господар ". Молитвама Светог и праведног Стефана, деспота Српског, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин.

Не могу разумети зашто је Стефан падао са коња, први пут кад је пао остао је инвалид( није могао имати деце ), а други пут је умро а да му нико није притекао у помоћ, да ли то значи да је био сам, или је то био неки атентат. Шта је он тражио на том месту где је погинуо?

Вујадин

Смрт деспотову, описао је његов биограф Константин Философ: „Године 1427. на измаку пролећа деспот Стефан Високи путовао је по Србији. Средином месеца јула исте године, стиже му извештај да су Турци из Видина прешли Дунав, заузели једно угарско острво и опколили Северин. Чувши ову не тако радосну вест, деспот Стефан напушта манастир Каленић, где се у то време налазио, и одмах крене за Београд, да би био што ближе бојном пољу, како би могао да преузме све потребне мере ако би Турци покушали што према Браничеву или Голупцу.

На путу свом за Београд деспот Стефан сврати са својом свитом да се одмори и руча на једном веома лепом месту, које се онда звало ‘Глава’, ‘Главица’ или ‘Дрвен Глава’, где је већ раније био подигао лепу цркву задужбину.

На овако лепом, и пуном природних чари, месту свита Деспотова разапе своје шаторе да се заморени владар одмори. Уочи Светог Илије, 19. јула 1427. године, дан је био чист и ведар. Сунце је било прижегло као што може и бити о Светом Илији. Око подне је била завладала јака оморина и запара. Од велике жеге и притиска није се могло дисати, и Деспот мишљаше да би било најбоље да потражи хлада и лова по околним шумама. Узјаха коња и узе Крагујца на руке.

Свита Деспотова, која га је у овом лову пратила, на своје велико изненађење опази да Деспот, иако је био изврстан јахач и добар ловац, овога пута нити коња јаше нити Крагујца носи како ваља. И тако идући кроз шуму на једној оштрој заокуки Деспот изгуби равнотежу и паде с коња. Властела из његове пратње притрчаше му и придржавајући га доведу га под његов шатор. Деспот Стефан доведен у свој шатор паде у велику несвестицу и стање његовог здравља биваше све теже и теже, а његове последње речи беху: ‘По Ђурђа... по Ђурђа...’ Из ове несвестице Деспот се није повратио све до суботе ујутру, у саму зору у 5 сати ујутру деспот Стефан је испустио своју напаћену душу ожаљен од целог народа.

----
Одломак пренет са:
http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/925/tekst/crkva-despota-stefana-u-crkvinama/

То није написао Филозоф јер он такву грешку није могао направити, него преписивачи 20-ог века. Филозоф пише да га је неко нашао мртва.

Вујадин