Kira Neris
Primećen član
- Poruka
- 663
Svedokinje M. i J. svedočile su o svom zatočeništvu i višemesečnim silovanjima u Karaman-kući, logoru za žene kod Foče.
Čitanjem njihovih iskaza u sudu u Sarajevu okončan je prvi deo obnovljenog postupka protiv Neđe Samardžića, bivšeg pripadnika Vojske Republike Srpske, koji je optužen da je žene, devojke i devojčice držao u zarobljeništvu, silovao i naređivao silovanja. Karaman-kuća, kod Foče, jedno je najozloglašenijih mesta u kome su žene silovane i zlostavljane tokom rata u BiH.
Odlukom Apelacionog veća Suda BiH poništena je prva pravosnažna presuda, kojom je Samardžić osuđen na 13 godina i četiri meseca zatvora. Ponovno izvođenje dokaza i preslušavanje, odnosno čitanje izjava nekih od svedoka, počelo je 22. novembra.
Apelaciono veće je saslušalo još dva iskaza zaštićenih svedokinja tužilaštva i najavilo da je naredna faza obnovljenog postupka protiv Samardžića predočavanje materijalnih dokaza, odnosno dokumenata.
Svedokinje M. i J. bile su među zatočenicama u Karaman-kući, logoru za žene u selu Miljevina, kraj Foče. Njihove izjave su čitane jer one nisu dostupne sudu.
Obe su svedočile i u postupcima u Hagu protiv osoba optuženih za seksualno zlostavljanje devojčica, devojaka i žena na području opštine Foča.
"Tretirali su nas kao roblje"
Svedokinja M. je 1991. upisala prvi razred srednje škole u Gacku. Kada je počeo rat 1992, pobegla je odatle sa porodicom.
Grupa od oko 150 žena, dece i starijih osoba, nakon nekoliko dana lutanja kroz šume i pregovora sa srpskom vojskom, koja ih je opkolila na delu puta, predala se u blizini mesta Kalinovik.
Zatočeni su u školi u Kalinoviku, gde je svedokinja M. bila sve do 5. avgusta 1992.
U školu su dolazili vojnici, među kojima najčešće pripadnici jedinice Pere Eleza, uključujući Neđu Samardžića i njegovog brata Zorana Samardžića, kao I Radovan Stanković. Oni su odatle odvodili žene.
Stankoviću je nedavno izrečena prvostepena presuda pred Sudom BiH, protiv Zorana Samardžića se još uvek vodi istraga i nalazi se na slobodi, a prema saznanjima Suda i Tribunala u Hagu, Pero Elez je preminuo u toku rata.
Kako je ispričala M., u školu je jednom došla i novinarka Gordana Drašković, uniformisana, i uzimala izjave od zatočenica. Gordanu Drašković je M. viđala i kasnije, i to u stanu u Foči, gde je bila zatočena sa drugim devojaka.
Dragoljub Kunarac Žaga, koji je svedokinju M. u grupi sa pet devojaka odveo iz škole u Kalinoviku, predstavio je tu novinarku kao svoju ljubavnicu, rekla je M.
Početkom avgusta, zajedno sa četiri maloletnice i jednom trudnicom, M. je premeštena u stan u Foči. Na putu do stana, Neđo Samardžić je odveo jednu od devojaka.
M. je, u noći kada je dovedena, iz stana izveo vojnik koji joj se predstavio kao Ranko Radulović iz Crne Gore, dobrovoljac u jedinici Dragoljuba Kunarca. Radulović ju je prvi silovao.
“Tražio je da se skinem. Pitala sam ga zašto i rekla da imam 16 godina. On se naljutio… Skinuo me je i silovao… Bila sam krvava po cijelom tijelu. Primjetila sam da imam posjekotine na rukama. Rekao mi je da mi je bolje da me je on odveo nego da me je silovala veća grupa vojnika”, rekla je svedokinja M.
Nakon Radulovića, silovao ju je muškarac kojeg je identifikovala po nadimku Vojvoda.
“Bio je stariji čovjek. Odveo me i rekao da će me štititi kao otac… Stavio mi je nož pod grlo, skinuo pantole i rekao da se skinem. On mi je nanio najviše boli. Silovao me oralno, vaginalno i analno. Bila sam sva oduzeta”, ispričala je M.
Potom je odvedena, sa grupom devojaka, u Karaman-kuću i dodeljenja Radovanu Stankoviću. U kući je bio i Neđo Samardžić.
“Mi nismo imali osjećaj da smo ljudska bića. Tretirali su nas kao roblje”, rekla je M., dodajući da je svaka devojka u kući bila dodeljena jednom od vojnika koji su tu živeli, izuzev 12-godišnje A.B., koja je bila "na raspologanju", što znači da su vojnici koji su dolazili mogli da joj rade šta su želeli, pojasnila je svedokinja.
U junu 1993. izvedena je iz Karaman-kuće i došla je u posed Janka Janjića Tute, za kojim je posle rata Haški tribunal raspisao poternicu, a koji je ubijen je 2000, pri pokušaju hapšenja.
Janjić ju je držao kao svoju seksualnu robinju sve do jula 1993. Živeli su u nekoliko stanova u Foči, stalno ju je prisiljavao na seks i davao joj da konzumira drogu.
“U to vrijeme sam bila potpuno ravnodušna. Bilo mi je svejedno da li ću ostati živa”, rekla je M.
U julu 1993. Janjić ju je oslobodio, pa je putem Komisije za razmene, preko Srbije, dovedena prvo na Pale, gde je provela nekoliko dana "u stanu nekog novinara", potom prebačena u kasarnu u Lukavicu, gde je bila "zatvorena u sobu sa rešetkama", i na kraju u zatvor Kula, odakle je razmenjena 26. oktobra 1993.
Svedokinja pod pseudonimom J. iskaz je dala tužilaštvu u Sarajevu u novembru 2005.
Takođe je bila zatočenica u Karaman-kući i tada je ponovila navode kako je Neđo Samardžić bio jedan od vojnika koji su bili u kući i imao moć da izdaje naređenja.
U iskazu nije rekla da ju je Samardžić silovao, ali jeste svedočila o tome kako je druge devojke seksualno zlostavljao.
Čitanjem njihovih iskaza u sudu u Sarajevu okončan je prvi deo obnovljenog postupka protiv Neđe Samardžića, bivšeg pripadnika Vojske Republike Srpske, koji je optužen da je žene, devojke i devojčice držao u zarobljeništvu, silovao i naređivao silovanja. Karaman-kuća, kod Foče, jedno je najozloglašenijih mesta u kome su žene silovane i zlostavljane tokom rata u BiH.
Odlukom Apelacionog veća Suda BiH poništena je prva pravosnažna presuda, kojom je Samardžić osuđen na 13 godina i četiri meseca zatvora. Ponovno izvođenje dokaza i preslušavanje, odnosno čitanje izjava nekih od svedoka, počelo je 22. novembra.
Apelaciono veće je saslušalo još dva iskaza zaštićenih svedokinja tužilaštva i najavilo da je naredna faza obnovljenog postupka protiv Samardžića predočavanje materijalnih dokaza, odnosno dokumenata.
Svedokinje M. i J. bile su među zatočenicama u Karaman-kući, logoru za žene u selu Miljevina, kraj Foče. Njihove izjave su čitane jer one nisu dostupne sudu.
Obe su svedočile i u postupcima u Hagu protiv osoba optuženih za seksualno zlostavljanje devojčica, devojaka i žena na području opštine Foča.
"Tretirali su nas kao roblje"
Svedokinja M. je 1991. upisala prvi razred srednje škole u Gacku. Kada je počeo rat 1992, pobegla je odatle sa porodicom.
Grupa od oko 150 žena, dece i starijih osoba, nakon nekoliko dana lutanja kroz šume i pregovora sa srpskom vojskom, koja ih je opkolila na delu puta, predala se u blizini mesta Kalinovik.
Zatočeni su u školi u Kalinoviku, gde je svedokinja M. bila sve do 5. avgusta 1992.
U školu su dolazili vojnici, među kojima najčešće pripadnici jedinice Pere Eleza, uključujući Neđu Samardžića i njegovog brata Zorana Samardžića, kao I Radovan Stanković. Oni su odatle odvodili žene.
Stankoviću je nedavno izrečena prvostepena presuda pred Sudom BiH, protiv Zorana Samardžića se još uvek vodi istraga i nalazi se na slobodi, a prema saznanjima Suda i Tribunala u Hagu, Pero Elez je preminuo u toku rata.
Kako je ispričala M., u školu je jednom došla i novinarka Gordana Drašković, uniformisana, i uzimala izjave od zatočenica. Gordanu Drašković je M. viđala i kasnije, i to u stanu u Foči, gde je bila zatočena sa drugim devojaka.
Dragoljub Kunarac Žaga, koji je svedokinju M. u grupi sa pet devojaka odveo iz škole u Kalinoviku, predstavio je tu novinarku kao svoju ljubavnicu, rekla je M.
Početkom avgusta, zajedno sa četiri maloletnice i jednom trudnicom, M. je premeštena u stan u Foči. Na putu do stana, Neđo Samardžić je odveo jednu od devojaka.
M. je, u noći kada je dovedena, iz stana izveo vojnik koji joj se predstavio kao Ranko Radulović iz Crne Gore, dobrovoljac u jedinici Dragoljuba Kunarca. Radulović ju je prvi silovao.
“Tražio je da se skinem. Pitala sam ga zašto i rekla da imam 16 godina. On se naljutio… Skinuo me je i silovao… Bila sam krvava po cijelom tijelu. Primjetila sam da imam posjekotine na rukama. Rekao mi je da mi je bolje da me je on odveo nego da me je silovala veća grupa vojnika”, rekla je svedokinja M.
Nakon Radulovića, silovao ju je muškarac kojeg je identifikovala po nadimku Vojvoda.
“Bio je stariji čovjek. Odveo me i rekao da će me štititi kao otac… Stavio mi je nož pod grlo, skinuo pantole i rekao da se skinem. On mi je nanio najviše boli. Silovao me oralno, vaginalno i analno. Bila sam sva oduzeta”, ispričala je M.
Potom je odvedena, sa grupom devojaka, u Karaman-kuću i dodeljenja Radovanu Stankoviću. U kući je bio i Neđo Samardžić.
“Mi nismo imali osjećaj da smo ljudska bića. Tretirali su nas kao roblje”, rekla je M., dodajući da je svaka devojka u kući bila dodeljena jednom od vojnika koji su tu živeli, izuzev 12-godišnje A.B., koja je bila "na raspologanju", što znači da su vojnici koji su dolazili mogli da joj rade šta su želeli, pojasnila je svedokinja.
U junu 1993. izvedena je iz Karaman-kuće i došla je u posed Janka Janjića Tute, za kojim je posle rata Haški tribunal raspisao poternicu, a koji je ubijen je 2000, pri pokušaju hapšenja.
Janjić ju je držao kao svoju seksualnu robinju sve do jula 1993. Živeli su u nekoliko stanova u Foči, stalno ju je prisiljavao na seks i davao joj da konzumira drogu.
“U to vrijeme sam bila potpuno ravnodušna. Bilo mi je svejedno da li ću ostati živa”, rekla je M.
U julu 1993. Janjić ju je oslobodio, pa je putem Komisije za razmene, preko Srbije, dovedena prvo na Pale, gde je provela nekoliko dana "u stanu nekog novinara", potom prebačena u kasarnu u Lukavicu, gde je bila "zatvorena u sobu sa rešetkama", i na kraju u zatvor Kula, odakle je razmenjena 26. oktobra 1993.
Svedokinja pod pseudonimom J. iskaz je dala tužilaštvu u Sarajevu u novembru 2005.
Takođe je bila zatočenica u Karaman-kući i tada je ponovila navode kako je Neđo Samardžić bio jedan od vojnika koji su bili u kući i imao moć da izdaje naređenja.
U iskazu nije rekla da ju je Samardžić silovao, ali jeste svedočila o tome kako je druge devojke seksualno zlostavljao.
Da pokazes kao su Srbi silovali u Bosni?Ima li slucajeva da pripadnici neke vojske u ratu nisu silovali.Mozes li da mi das jedan takav primer bilo kad 1000 godina unazad.Treba li opet o tvojim Madjarima.Pa ucestvovali ste u pokolju Magdeburga gde ste zajedno sa Hrvatima pobili 30 000 zitelja Magdeburga,prvi zvanicni genocid,cestitke.Da krenemo od tada da poredimo Srbe i Madjare 
