Koliko porodjaj boli?

Slatke moje trudnice,opustite se i ne razmisljajte puno o onome sto vas ceka,jer niko ne moze da vam objasni kako je to-DA BOLI... BOLI-ali strah od nepoznatog jos vise...secam se da sam u toku porodjaja najvise razmisljala o tome koliko ce taj bol jos da traje,3 minuta,5 sati,pola dana..meni je to bilo najgore...lezis na onom stolu,i gledas pravo u sat ispred sebe i nemas pojma KOLIKO JOS...ali prodje i onda (necu mnogo da vas plasim)dodju druge muke,i vise ne razmisljas o onome sto je proslo..Znam da sam sa prvim bila hrabra,nisam se plasila,porodila sam se jako brzo(samo 45 minuta na stolu),bila sam zena zmaj,dok sam sa drugim razmisljala drugacije,znala sam sam sta me ceka i hvatala me panika(a porodila sam se jos brze-25 minuta na stolu)..
NEMOJTE DA SE KILAVITE,niko bolje od vas ne moze znati kadA vama krece beba
saveT same vodite svoje porodjaje I BICE SVE ok
SRECNO I UZIVAJTE U TRUDNOCI
 
Pozdrav svima.
Ja jako volim decu, svih uzrasta, ali se i dalje jaaaaako bojim porodjaja. I od svih ovih prica nije mi ni malo lakse. Interesuje me da li to koliko ce boleti ima veze sa tim kako je prosao mamin porodjaj? Moja mama je rodila troje dece, sestra dvoje i obe kazu da nije bilo ni jednom mnogo strasno. Sestra cak kaze da je nju zub boleo vise od porodjaja. Da li mogu da se tesim time?
 
Шта има да се тешиш?
Одувек жене рађају децу, ниси ти ништа посебно ни другачија од других!
Ако су све жене од постанка света до данас могле да рађају децу, да преживе порођај, па после њега да опет пожеле да роде још једно...и још једно....Моћи ћеш и ти!

Немој да потцењујеш себе!
 
pa dobro hellen zena nije rekla da nece moc roditi dijete vec je samo strah, sto je normalno i razumljivo, pa sad pokusava da nade utjehu u tome sto su se mama i sestra brzo porodile, nada se da ce i ona tako proci. sto joj sad ti moras pisati takve postove, tebe kao nije bilo stah i nisi se raspitivala?
 
@ hemicarka
sto se tice maminog porodaja niko ti nemoze garantovati da ce i tvoj tako proci. moja je mama imala 2 jako teska poroda, tj. prvi samnom i 3.sa bratom gdje su joj cak stali svi aparati sa otkucajem srca i doktori su se borili za njen i bratov zivot a sa sestrom samo sto je legla na sto onda se i porodila. i mamina sestra je imala jako tezak porod dok je njihova mama rodila 5 djece i to sve na expres. ja sam izgleda bila majkine ( babine) srece pa sam se isto tako brzo porodila. znaci nikad se nemoze reci da li ce tvoj porod proteci kao mamin, ja se nadam za tebe da hoce.
 
Беби, не знам какав је то ''такав'' мој пост?

Ништа ружно ни негативно не садржи тај пост! Напротив, ја сам себе управо тако бодрила...као и њу! Ако су могле све жене од постанка света до данас, ако су преживеле и пожелеле поново да прођу кроз то, ако је могла и глупа Снежа....издржаћу и ја, мајку му, нисам ја ништа гора од њих! Неће мене болети ништа више него што је болело њих, па ако су изржале све оне, издржаћу и ја, како год да буде!

Или је требало да се оптерећујем и страхујем унапред зато што се моја мама са мном порађала 18 сати, или зато што је моја сестра морала на царски?
 
Hemicarka,nemoj da razmisljas u tom pravcu..nikad se ne zna.....mene je moja mama rodila u 43.g. carskim rezom i jedva je ostala ziva,a ja sam se oba puta porodila za manje od pola sata...i nakon porodjaja odmah ustajala sve sama radila,kao da nista nije ni bilo.....prenemazite se u trudnoci,ali na porodjaju nikako...pozz
 
Mrzi me da čitam unazad, pa ne znam da li je neko pisao o „pripremljenim“ trudnicama. Pročitaj obavezno knjigu Bezbolni porođaj, tek da znaš nešto o tri tipa disanja i probaj malo da osetiš kako ti ide. To olakšava znatno.Ja sam išla redovno na vežbe, priželjkivala brzi porođaj iako su mi govorili da neće biti tako. I tako sam se porodila. Disala i gledala na sat. Nije bilo baš strašno, a nije tačno da ništa ni ne boli.
Inače, na prvom porođaju bolovi su najčešće istog tipa kao menstrualni, što znači da te boli gde te je i inače bolelo i na isti način, samo nešto jače.
Najvažnije je da ne paničiš. Ti se samo porađaš, a nijedna se još nije vratila kući neporođena. I najčešće su opet rodile.
Ne žuri u bolnicu na prvu kontrakciju. Prvorotka ide kada ima 20 kontrakcija koje su na razmaku od 10 minuta. Tako ćeš uštedeti sebi bar 2 sata razvlačenja po stolovima. Sarađuj sa babicom i doktorom. To važi naročito u naponima. Upamti da tada treba da se napinješ kao da “kakiš“ (zvuči prostački, ali je korisno), a ne da duvaš svom snagom u lice jer možeš da da zaustaviš bebu koja je baš lepo krenula. Ako ti prvo pukne vodenjak, sačekaj 10 kontrakcija na 10 minuta pa kreni. Jedino idi odmah ako počneš da krvariš.
Po lekarskom mišljenju moj porođaj uopšte nije bio lak iako je kratko trajao. Beba je imala 2 puta omotan pupčanik oko vrata, srčani tonovi su bili slabi... Ali nije me bilo strah i to je najvažnije. Ti si ta koja mora da bude prisebna, pa će sve biti lakše. Nikada ne bih pristala na epidural, ni na carski ako se baš ne mora. Ne bih volela ni da mi muž bude na porođaju, jer mi nije baš do toga da ga gledam kako bledi i zeleni.
Izvinjavam se na romanu, ali sam mislila da može da koristi
 
Mrzi me da čitam unazad, pa ne znam da li je neko pisao o „pripremljenim“ trudnicama. Pročitaj obavezno knjigu Bezbolni porođaj, tek da znaš nešto o tri tipa disanja i probaj malo da osetiš kako ti ide. To olakšava znatno.Ja sam išla redovno na vežbe, priželjkivala brzi porođaj iako su mi govorili da neće biti tako. I tako sam se porodila. Disala i gledala na sat. Nije bilo baš strašno, a nije tačno da ništa ni ne boli.
Inače, na prvom porođaju bolovi su najčešće istog tipa kao menstrualni, što znači da te boli gde te je i inače bolelo i na isti način, samo nešto jače.
Najvažnije je da ne paničiš. Ti se samo porađaš, a nijedna se još nije vratila kući neporođena. I najčešće su opet rodile.
Ne žuri u bolnicu na prvu kontrakciju. Prvorotka ide kada ima 20 kontrakcija koje su na razmaku od 10 minuta. Tako ćeš uštedeti sebi bar 2 sata razvlačenja po stolovima. Sarađuj sa babicom i doktorom. To važi naročito u naponima. Upamti da tada treba da se napinješ kao da “kakiš“ (zvuči prostački, ali je korisno), a ne da duvaš svom snagom u lice jer možeš da da zaustaviš bebu koja je baš lepo krenula. Ako ti prvo pukne vodenjak, sačekaj 10 kontrakcija na 10 minuta pa kreni. Jedino idi odmah ako počneš da krvariš.
Po lekarskom mišljenju moj porođaj uopšte nije bio lak iako je kratko trajao. Beba je imala 2 puta omotan pupčanik oko vrata, srčani tonovi su bili slabi... Ali nije me bilo strah i to je najvažnije. Ti si ta koja mora da bude prisebna, pa će sve biti lakše. Nikada ne bih pristala na epidural, ni na carski ako se baš ne mora. Ne bih volela ni da mi muž bude na porođaju, jer mi nije baš do toga da ga gledam kako bledi i zeleni.
Izvinjavam se na romanu, ali sam mislila da može da koristi
 
Mene u pocetku nije mnogo bolelo,moglo se izdrzati,ali kad su mi ukljucili indukciju,uf.Ali dobro,nije me trajno istraumiralo,tako da cu za 4-5 godina roditi jos jedno,mada prvih dana posle porodjaja govorila sam "nikad vise".
 
Kažu da se bol zaboravi. I ja naravno ne mogu da ga prizovem u sećanje, ali dok sam još mogla sam čvrsto sebi opbećala da nikada, nikada, nikada više neću da se porađam bez epidurala. I ako sam to tako tada rekla znam da sam imala vrlo i veoma jak razlog. Tako da ću se poslušati kad sledeći put budem trudna.

mislim da je dovoljno da vam kažem da sam bila ubeđena svakog jbng minuta pa tako desetak sati da neću preživeti. I svakog minuta poslednja dva-tri sata sam padala u nesvest pa se ponovo budila....
A išla sam redovno u školicu, na vežbe, sarađivala sam sa svima i nisam glasa pustila.
 
Nisam isla na vezbe, nisam trebala da se porodim prirodnim nego operativnim putem... A Ana krenula mimo reda i ajde, da probamo... 7 sati je trajalo, bolelo bas bas, velika epiziotomija, bolno zarastanje... i nikad se ne bih odlucila za bilo koji vid anestezije. Porodjaj je privilegija zene.
 
Uh, kada čitam ove postove, naježim se jer sam se porodila carskim rezom i ne znam šta znači porođaj kroz koji ste vi prošle. Nisam imala kontrakcije, nisam se "otvorila", pukao vodenjak - morala na carski. Inače bila sam u bolnici oko 30.h. pa kad je plodova voda iscurila, onda brže na carski (pod totalnom anestezijom). Bolelo je kad sam se probudila, ali sam stala na noge 6.h. posle carskog. Prošetala, legla i svaki dan mi bilo sve lakše. Žao mi je bilo žena koje zbog epiziotomije nisu mogle da sede, rana ih je baš bolela...Ali kao što je mene kada sam se probudila boleo stomak toliko da nisam mogla noge da ispravim, kada su mi doneli mali "zamotuljak" ja sam iz ležećeg položaja naglo sela - nije me tog trena ništa bolelo - kada sam ga videla i dodirnula - sve sam zaboravila. Fizički bol nisam osećala narednih 5.minuta. Svakim danom sam bila sve jača i prošlo je kao da ništa nije ni bilo. Zaista sam zaboravila vrlo brzo...
 
A sto da boli ako ne mora!?
Meni je to isto kao kad neko odbija anasteziju kod stomatologa...sta kao uzivam u bolu!?:-?
Ima i ona da se deca radjaju u mukama i da to tako treba ali ja to necu nikada prihvatiti...
Dakle,samo epidural i uzivajte8);)
 
Moj porodjaj tj, bolovi, su trajali od 21h do 07, znaci...10 sati. Od toga zadnjih sat i po, dva su bili jaki bolovi, a do tad skroz podnosljivo. Ja sam mislila da to boli neprestano, a ustvari periodicno po par minuta pa pauza. Doktor mi je probusio vodenjak, nisam ni osetila. Posle toga sam se poradjala celih 10 mozda 15 minuta. Mislim da me je ponekad jace boleo stomak kad imam ciklus, nego sam porodjaj. Ustvari, u celoj toj prici, porodjaj mi je bio machiji kashalj u odnosu na trudnocu i oporavak posle porodjaja.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top