svi moji blamovi :)

eto inspirisale me pajamaca i muvalo za temu
meni se cesto desi da ispadnem...smesna
posle moj muz to spominje godinama(za jedan blam evo vec 4 god me zeza!!!)
pa eto pisite i vi vase da nam svima bude lakse.eo jedan moj sitan:

letos u bg ogromone plakate za rasprodaju SALE rekoh ko je ovaj Sale neki novi pevac?

Pevac Sale i njegove koke... Da nisi plavusa mozda?

ne,zasto?tebi se nikad nije desilo?

Zezam se. I te kako su mi se desavali blamovi...

hanibal77:

ne,zasto?tebi se nikad nije desilo?

Kliknite za proširenje...

Ni meni se nikad nije desilo da budem plavuša ;-)

Al zato jednom, sedim ja s nekim ženskinjama, a iz šorca mi ispalo jaje. Tako se one četvrt sata crvenele od smeha, a ja, budala mislio da su se napile. Posle nisam više nosio šorc, nego bermude - što je sigurno - sigurno.

У 7. разреду мувам се са најбољим фрајером у школи....ал све се гледамо на даљину...
У једном тренутку он ми прилази, мени срце да искочи.... Пита ме да ли имам атлас да му позајмим (а свој атлас сакрива иза леђа да га не видим, ал видела сам;-) )...и ја почињем нешто да замуцкујем, вадим атлас из торбе....петљам... на крају пружам му атлас, а он ме гледа у очи и почиње да ми се примиче.....Ја уплашена почнем да узмичем уназад....и ПАФ! :-? Станем у корпу за ђубре и углавим ногу!!! :-?
Покушам да је као неприметно извучем, али патика ми се заглавила у оној пластичној корпи за ђубре, тресем ногу, али ништа....
Онда и он примети и почне да се смеје, примети и друштво около, и сви урлају од смеха....а ја у земљу да пропаднем.
...И никад се нисмо ни смували! :-(

Sleteli mi na aerodrom u Atini, i ja sad mislim da su kod njih kolica za stvari besplatna kao i kod nas. Odem i hoću da ih uzmem, vučem ih, vučem, dođe neki čovek da mi objasni na grčkom, ja ne razumem mislim pita me nešto, dođe i neka žena objašnjava, ja vučem i dalje. Na kraju su počeli da viču "pay, pay" i da mrdaju prstima da pokažu pare, tek tad sam ukapirala. Nisam platila, nosili smo sami, ja budala njima da plaćam za kolica

Pre desetak godina sam morao da podjem po neku robu u dosta udaljeno mesto. Rano jutro, ja nisam oka sklopio celu noc. Put dug i u povratku ja zaspim. Budi me obavestenje - pauza 10 minuta i posto je vec vrucina postala nesnosna svi izadju na stanicni peron da kupe neko pice. Normalno, za njima i ja posto sam bio jako zedan. Dok sam cekao u redu ugledam nas bus kako se izvlaci sa perona i krece negde. Potrcim i uspem da ga stignem u zadnjem momentu. Dok sam isao ka mom sedistu vidim da nisu ljudi isti a da na mom mestu nema paketa koji sam poneo. Okrenem se kad iza mene - kondukter, hoce da naplati kartu. Da, da, nije moj bus... Isti doduse, ista boja, firma... Zamolim ih da izadjem bez ikakvog obrazlozenja za moj tajanstveni manevar i posto je bus vec izasao sa stanice ja potrcim ka svom u koji su vec putnici usli. Tu me je cekao paket ali i radoznali saputnici. Nikom nisam rekao sta sam trazio u drugom vozilu i zasto sam toliko trcao. Pospanost...

rano jutro, tek što sam stigla vozom iz ns u bg....ja se penjem polako balkanskom pešaka smrznuta, pospana...
kad ispred neke prodavnice- 100 maraka ja ih vidim ali mislim ma jok bre ovo je neka nameštaljka... tolki novci tu, rano jutro....ma nameštaljka sigurno i ladno preskočim pare i odem dalje... i još usput mislim šta bih mogla da kupim za tu lovu
posle sam to pričala bratu rekao mi je da sam riblji mozak i da ne pričam to nikome ...rekla sam da neću

jednom ja(prije5-6gid) vozim kola i pushim joint sa kolegom sa posla...i idemo mi tako jedno 150-160 kad policija...ja jedva nekako stanem i zashtekam dzojs ...izadjem onako istripan i kazem drotu...vash je tata moj kolega))) umjesto moj je tata vash kolega gleda chovjek onako izgubljeno i kaze ajd vozi


(prije7-8god)a jednom sam isti auto prodao dvojici ljudi..prodao cale auto liku a ovaj drugi davao vishe para a ja pohlepan pa dok se stari okrenuo ja prodam drugom liku za par stotina evra vishe ovaj prvi onda krenuo srati prijetiti ali dodje stari pa me ishchupa ...reko tom drotu sto je prvi kupio jel se tako razgovara sa shefom ovi moji halfovi sto su bili sa mnom pocrkali od smijeha..


obozavam da pravim pizdarije...yebesh chovjeka koji nema bar 10 prekrshajnih prijava

a da..sad imam i vlastitog advokata i odma ga zovem kad userem motku

Jednom prilikom razgovaram ja telefonom sa nekim tipom koji mi se mnogo svidja!IE sad,on je meni neki nadredjeni pa mi bas ni inace nije svejedno kad pricamo,sve se uvek nesto pribojavam da ne ispadnem glupa!I poenta je da ceo razgovor pokusavamo da se dogovorimo kad cemo se videti...skockamo se za vreme i mesto i bukvalno u istom trenutku on kaze u slusalicu ''aj,cao,vidimo se''....naravno ja tu u soku kako zavrsava razgovor brzinom svetlosti,odgovorim ti i ja njemu uljudno sa ''vazi,vidimo se''....spustim slusalicu onako potpuno sludjeno...kad zvoni meni mobilni kroz tri sekunde!ON!!Meni jadnoj vec prolazi kroz glavu kako ce da mi otkaze...kad ne lezi vraze...kaze on meni''Pa sto mi spusti slusalicu,nisam tebi rekao,nego nekoj koleginici sto je krenula kuci''...naravno,dok je to izgovarao,vristao je od smeha,a ja,da sam mogla u bunar bi valjda skocila!!

niste ni vi losi,zato cu napisati onaj blam od pre 4 god
otisli mi na sistematski pregled,a tek nekoliko meseci u francuskoj pa ja nisam bas najbolje razumela sta mi pricaju
i odem kod dr da mi meri kapacitet pluca,daju ti ono crevo i da dunes unutra,i ja dunem a ona mi nesto prica kako nije dobro(valjda sto sam uzela zalet a ne treba nego da dunes onako iz mesta) i prica mi nesto i daje da ponovo dunem,i ja je gledam i razmisljam sta sad nije bilo dobro te mi ovoliko prica i uzmem ono crevo drzim ga 20cm od sebe i dunem iz sve snage ispred sebe
naravno zena se nije smejala,verovatno se nervirala ali zato me muz otkinuo kad sam mu posle pricala

neozbiljko:

Al zato jednom, sedim ja s nekim ženskinjama, a iz šorca mi ispalo jaje. Tako se one četvrt sata crvenele od smeha, a ja, budala mislio da su se napile. Posle nisam više nosio šorc, nego bermude - što je sigurno - sigurno.

Kliknite za proširenje...

a jaoj majko moja...ja blamova imam za izvoz...ali nisu ovoliko smesni

hi hi...posto ima tema na dva mesta mogu da rasirim svoje ispale. Imala moja drugarica problem sa internetom i kao blam je da zove da ih pita sta da radi...i podmetne mene. I ja kao pricam s nekim tipom glas smoren ko da je...ne znam ne daj boze ppp neko premino. I ja ga pitam sta sad? On meni: "da li sad cujete specificni zvuk povezivnja vaseg racunara na internet" Kako sam tada bila jos gora sa komp nego sad kazem ja: "paaaa...cujem samo tuturutututu!!! i to sve sa mrdanjem glavice levo desno u ritmnu reci> Ova pored mene u plac...cak se i onaj sa pogreba nasmejao....i takooo

Свој најжешћи блам ћу можда испричати касније, ако скупим храброст.....

Ово је један од бољих:
У време око 5. октобра 2000. биле су честе рестрикције. Једно вече ја успавам децу и кренем да се туширам, а муж ме зове телефоном и каже да стиже кући за неколико минута.
У стану мрак, мени свећа упаљена у купатилу, баш сам се скинула за туширање кад зачујем куцање. Само пружим руку из купатила и откључам врата и вратим се назад у купатило (које је одмах поред улазних врата)....Међутим, нико не улази... ...Забринем се шта је било, што не улази кад је чуо да сам му откључала...и дођем и широм отворим врата...потпуно голишава, обасјава ме светлост свеће из купатила, али у улазу је мркли мрак, ништа не видим..:-? ....Чујем само збуњен мушки глас који каже:''Извините, ја сам погрешио спрат!'' :shock:

Ја панично залупим врата....а мој муж је умро од смеха кад се вратио који минут касније! Испоставило се да је то био клинац, средњошколац, који је становао испод нас....а у мраку се забројао, па отишао спрат више...
...После ме је чудно гледао кад се сретнемо на ходнику....:?

ccc sram te bilo teta elena zavodis maloletnike

ajd onaj najzesci pre nego odem da spavam

Ma vi nemate pojma sta su blamovi, pazite sada ovo:
bila ja proslo leto sa tri najbolje drugarice u Kusadasiju, bilo nam je fenomenalno, svako vece izlasci, mnogo poznanstava sa muskarcima raznih nacionalnosti, koji naravno imaju i cudna imena, pile smo svako vece, djuskale, provodile se, to jedno vece smo pored svega toga pusile i nargilu, kada se sve to pomesa, ujutru dobijes blagu amnezuju. Probudila se ja i cim sam otvorila oci zazvonio telefon, ja onako polu kontuzovana pogledam na ekran kada ono tamo pise Withelt, okrenem se ka drugaricama i pitam ih da nismo mi sinoc upoznale nekog Videlta, one su me samo bledo pogledale i prasnule od smeha, ja sam ih gledala u cudu, i u trenutku sam skontala sta pise i odmah se setila Djoganija i njegovog "Sladzo zove te neki Ansver"

Setila sam se jos jednog.
Odlucila ja da upisem Prava i da krenem na pripreme koje su bile organizovane na faxu. Otisla ja jedan dan da se prijavim i da saznam sve sta mi je potrebno. Kazali mi na informacijama da sve imam na oglasnoj tabli, pocnem ja da citam sta pise i dodjem do dela da se pripreme odrzavaju u
Amfiteatru V "Radomir Lukic", tu ja od ushicenja malo glasnijim tonom kazem drugarici da je to sigurno tata od moga druga, na sta je ona pogledala prvo u mene pa u onaj papir na oglasnoj tabli i rekla mi da je to ime pod znacima navoda, sto ja nisam primetila, i da se tako zove amfiteatar, a ne profesor, to ne bi bilo strasno da poren mene u tom trenutku nije bilo bar 50 studenata koji su se cepali od smeha. Istog trenutka sam izasla sa faxa da me ne upamte bas po tome, a jos se nisam ni upisala na fax. Kasnije sam saznala da nisam bila daleko od istine, da je postojao taj profesor na faxu, ali da je on davno umro i da je amfiteatar po njemu dobio ime. To sto sam ja omasila i ozivela coveka to moze da bude samo pohvala zar ne ???

Uh. Ima jedan grad u koji vise nikad necu otici u zivotu. Otisli ja i moj tadasnji decko tamo na vikend, rezervisali sobu u hotelu u samom centru grada, al posto smo stigi uvece otisli samo na veceru i nazad u sobu. Usput smo se kafani posvadjali, pa smo se posle u sobi vatreno mirili - bas onako sa raznim gimnastickim egzibicijama, a kako smo bili u "afektu" sva svetla su bila upaljena, ali ko ce sad jos o tome da razmislja. E, kad je svanulo, ja vidim da je prozor nase sobe tacno na glavnom trgu i da soba ima prozor od poda do plafona, samo staklo, zavese - naravno - nisu bila navucene. A sve majstorski osvetljeno. I, najgore za kraj, pod nasim prozorom - izlogom, u stvari - naredjane klupe. Ladno su nas gledali ko televiziju...
Uzasi promiskuiteta!

A ja taman mislila da je moj blam najgori.

Nas dvoje, moj muz, tada momak, i ja izasli navece i u neka doba potrazili neko mjesto u prirodi za "druzenje". I isli smo nekim makadamom pa nekim zemljanim putem ihahaj koliko i stali kraj nekih kukuruza za koje smo bili sigurni da je Bog rekao laku noc. U sred citave price ja vidim covjeka kako fino polako prolazi pored nasih kola, a onda ide iza njega zena. Cinilo mi se kao da je to prolazenje trajalo godinama, ohladila sam se ziva! ops: ops: ops: Posle nas dvoje sabiramo utiske i on meni kaze: -Ma sta te briga moje je dupe sijevalo.

Inace je njemu svejedno tako nesto. Jednom smo bili na nekoj izdvojenoj plazi na moru i on se ladno skinuo go, legao na dusek i sunca se. Neke babe koje su prolazile umalo nisu srcani dobile, a on komentarise: -Sta me briga, sto su prolazile.

juce se izblamirah na poslu mnooogo je glupo
dakle idem kroz parfimeriju i pricam na tel(poslovno naravno) u jednom momentu mi se ispreci neka zena a i zavrsim razgovor.i kako sam u mislim i dalje bila u tom tel razgovoru ali ipak drzeci slusalicu u ruci spustenoj niz telo pogledam zenu i umesto "pardon" kazem joj "halo?" jao pobegla sam odmah,ona nije imala vremena da ukapira

e helen sad videh da te cekamo za taj najzesci