Рабин
Zainteresovan član
- Poruka
- 153
Veverice i majmuni
Pregovori oko zakazivanja skupštinske sednice na kojoj bi trebalo da bude usvojen zakon o amnestiji su propali. Ministar pravde Zoran Stojković sada priznaje da mu priča o amnestiji liči na politikanstvo u izbornom procesu. Međutim, ministar nije mogao da kaže ništa konkretno o stanju u zatvorima u kojima 90 odsto zatvorenika štrajkuje. Ali, zato je glatko optužio medije. On se najviše brine za stanje u novinarstvu „gde uređivačku politiku vode zatvorenici“. Ako je mislio na to što se zatvorenici javljaju „uživo“ mobilnim telefonima, morao bi najpre da se pita ko „uređuje“ zatvore?
Isti ministar bi trebalo da odgovori na još nekoliko pitanja. Pre svega, zašto je zakon najavljen uoči referenduma i zbog čega nije na vreme izglasan u Skupštini? Zatim, zašto je „otišao“ šef srpskih zatvora Dragoljub Lončarević, koji je izjavio da će ovaj zakon biti usvojen po donošenju novog ustava? Na kraju, zbog čega sada parlamentarne stranke trguju uslovima da bi glasale za zakon?
Čvrsto se držeći stava da nije bilo rokova i obećanja, ministar pravde samo doliva ulje na vatru. Po njemu ispada da nije bilo ni otmice pet čuvara, da stražari nisu prepustili zatvor osuđenicima, kao što je i sada „sve normalno“. I opet je dao rok, do izbora. Javnost nije oduševljena što zatvorenici mogu da ucenjuju, niti ih mediji u tome podržavaju, ali njima je obećanje dato i nije ispunjeno. I zašto bi sada trebalo zakazivati sednicu samo zbog ovog zakona? Da li su pretnje iz zatvora toliko ozbiljne, ili je važniji broj glasova amnestiranih zatvorenika. U svakom slučaju, sve je ovo žalosno za državu.
Pregovori oko zakazivanja skupštinske sednice na kojoj bi trebalo da bude usvojen zakon o amnestiji su propali. Ministar pravde Zoran Stojković sada priznaje da mu priča o amnestiji liči na politikanstvo u izbornom procesu. Međutim, ministar nije mogao da kaže ništa konkretno o stanju u zatvorima u kojima 90 odsto zatvorenika štrajkuje. Ali, zato je glatko optužio medije. On se najviše brine za stanje u novinarstvu „gde uređivačku politiku vode zatvorenici“. Ako je mislio na to što se zatvorenici javljaju „uživo“ mobilnim telefonima, morao bi najpre da se pita ko „uređuje“ zatvore?
Isti ministar bi trebalo da odgovori na još nekoliko pitanja. Pre svega, zašto je zakon najavljen uoči referenduma i zbog čega nije na vreme izglasan u Skupštini? Zatim, zašto je „otišao“ šef srpskih zatvora Dragoljub Lončarević, koji je izjavio da će ovaj zakon biti usvojen po donošenju novog ustava? Na kraju, zbog čega sada parlamentarne stranke trguju uslovima da bi glasale za zakon?
Čvrsto se držeći stava da nije bilo rokova i obećanja, ministar pravde samo doliva ulje na vatru. Po njemu ispada da nije bilo ni otmice pet čuvara, da stražari nisu prepustili zatvor osuđenicima, kao što je i sada „sve normalno“. I opet je dao rok, do izbora. Javnost nije oduševljena što zatvorenici mogu da ucenjuju, niti ih mediji u tome podržavaju, ali njima je obećanje dato i nije ispunjeno. I zašto bi sada trebalo zakazivati sednicu samo zbog ovog zakona? Da li su pretnje iz zatvora toliko ozbiljne, ili je važniji broj glasova amnestiranih zatvorenika. U svakom slučaju, sve je ovo žalosno za državu.
)......je prisiljena da potrazi bar nekoliko desetina hiljada glasova , gde, nego medju robijasima kojima su obecali amnestiju.
