Odgonetanja i tumacenja misli...

Mislim da je dobra ideja da prodiskutujemo o nekim misljenjima izvesnih velikih filozofa,da pokusamo da shvatimo sta su podrazumevali pod svojom filozofijom...Mozda da kazemo koji nam je filozof najblizi po shvatanju...Da vidimo ko je bio realniji,ili mastovitiji,a ko u pravu(mada je to i nemoguce odrediti,radi se o neslucenoj univerzalnosti)-bice zabavno...
Za pocetak,mene interesuje jedna teza...Naime,Hegel,jedan od najvecih filozofa,svakako genije na svoj nacin,je smatrao da sva filozofija pre njega dozivljava kulminaciju sa njegovim sistemima...On kaze da je filozofija nista drugo do samorazumevanje apsoluta-on kaze:apsolut egzistira,menja oblike i u svojim brojnim dijalektickim preobrazajima iz oblika u oblik koristi ljude,i to posebno vrsne individue(filozofe)-i sve to samo da stekne svest o sebi.Meni ovo zvuci pomalo paradoksalno...On kaze:kada apsolut bude stekao svest o samome sebi i bude shvaito sebe-tad ce nastupiti kraj filozofije i istorije sveta...Kako vi shvatate taj kraj? :-D :-D :-D

Ja mislim da takva razmisljanja uopste sprovode oni blazeno srecni i do beskraja smoreni ljudi. Zaci sedim u rajkom vrtu berem grozdje i nemam ni jedne brige na svetu i onda iz tog blazenstva krenem da s'erem i komplikujem jednostavno odnosno pocinjem da trazim dlaku u jajetu. I pritom uopste se ne slazem sa tom izjavom nevidim ama bas nikakvu logiku u njoj niti kako je doticni dosao u tu dilemu!

Pritom ne mislim da je filozovfiranje lose dosadn ili sl! Poz

Karamazov:

Mislim da je dobra ideja da prodiskutujemo o nekim misljenjima izvesnih velikih filozofa,da pokusamo da shvatimo sta su podrazumevali pod svojom filozofijom...Mozda da kazemo koji nam je filozof najblizi po shvatanju...Da vidimo ko je bio realniji,ili mastovitiji,a ko u pravu(mada je to i nemoguce odrediti,radi se o neslucenoj univerzalnosti)-bice zabavno...
Za pocetak,mene interesuje jedna teza...Naime,Hegel,jedan od najvecih filozofa,svakako genije na svoj nacin,je smatrao da sva filozofija pre njega dozivljava kulminaciju sa njegovim sistemima...On kaze da je filozofija nista drugo do samorazumevanje apsoluta-on kaze:apsolut egzistira,menja oblike i u svojim brojnim dijalektickim preobrazajima iz oblika u oblik koristi ljude,i to posebno vrsne individue(filozofe)-i sve to samo da stekne svest o sebi.Meni ovo zvuci pomalo paradoksalno...On kaze:kada apsolut bude stekao svest o samome sebi i bude shvaito sebe-tad ce nastupiti kraj filozofije i istorije sveta...Kako vi shvatate taj kraj? :-D :-D :-D

Kliknite za proširenje...

taj kraj shvatam kao nesto sto bi licilo na zivot na planeti K-pax,ako ste gledali film...to nije kraj sveta vec samo kraj mrsomoodilashtva...Mislim da je Hegel u pravu,u sustini sve sto ikad radimo u zivotu je upoznavanje i trazenje sebe...Sve,ujkljucujuci i nas je taj Apsolut,podeljen na svoje efikasne konfiguracije...

NevenaBGD:

Ja mislim da takva razmisljanja uopste sprovode oni blazeno srecni i do beskraja smoreni ljudi. Zaci sedim u rajkom vrtu berem grozdje i nemam ni jedne brige na svetu i onda iz tog blazenstva krenem da s'erem i komplikujem jednostavno odnosno pocinjem da trazim dlaku u jajetu. I pritom uopste se ne slazem sa tom izjavom nevidim ama bas nikakvu logiku u njoj niti kako je doticni dosao u tu dilemu!

Kliknite za proširenje...

Uopste ne delim misljenje da slu bili blazeno srecni i smoreni ljudi...Jednostavno se radi o stvaraocima filozofije,i ma koliko to ljudi smatrali naklapanjem,ima neceg u tome,uzvisenog ako hoces,mozda su oni tako shvatali stvari,filozofiju uopste,zivot,ili sta vec...

kako_hocu:

taj kraj shvatam kao nesto sto bi licilo na zivot na planeti K-pax,ako ste gledali film...to nije kraj sveta vec samo kraj mrsomoodilashtva...Mislim da je Hegel u pravu,u sustini sve sto ikad radimo u zivotu je upoznavanje i trazenje sebe...Sve,ujkljucujuci i nas je taj Apsolut,podeljen na svoje efikasne konfiguracije...

Kliknite za proširenje...

Film sam gledao,mnogi kazu da je tezak za kapiranje...Ipak,meni nije jasna jedna stvar...Kraj filozofije-mozda...Ali kraj sveta,zbog ispunjenja apulotovog cilja-to ne razumem...

Karamazov:

Uopste ne delim misljenje da slu bili blazeno srecni i smoreni ljudi...Jednostavno se radi o stvaraocima filozofije,i ma koliko to ljudi smatrali naklapanjem,ima neceg u tome,uzvisenog ako hoces,mozda su oni tako shvatali stvari,filozofiju uopste,zivot,ili sta vec...

Kliknite za proširenje...

Dobro ziveli su pre mnoooogo godina. I mozda jeste uzviseno, ali mi zvuci nebulozno. Valjda danas brzo zivimo pa nam te sitnice nisu bitne. Jednostavno mi nije logicno to sto prica...ne znam za mene je filozofija npr recenica: Nista nije ne moguce, samo je matematicki malo verovatno.!! Eto to mi je kao prodiranje u sustinu zivota kako ziveti bolje kako razumeti zivot itd. A ovo ako shvatis sebe ceo svet ce nestati (uprosceno naravno) kao ne moguce je spoznati sebe sto je po meni totalna ne istina. Poz

Karamazov:

Film sam gledao,mnogi kazu da je tezak za kapiranje...Ipak,meni nije jasna jedna stvar...Kraj filozofije-mozda...Ali kraj sveta,zbog ispunjenja apulotovog cilja-to ne razumem...

Kliknite za proširenje...

to vec ne znam...nesto kontam da bi to bilo recimo kao atomska bomba mozda...kada se izmedju elektrona i pozitrona metne neutron dodje do BOOM...mozda je ta najvisa svest o apsolutu nekakav neutron...kada vise nema akcije i reakcije onda sve stane i dodje kraj sveta... ali bar si shvatio svrhu apsoluta...eh,te silne teorije

NevenaBGD:

Ja mislim da takva razmisljanja uopste sprovode oni blazeno srecni i do beskraja smoreni ljudi. Zaci sedim u rajkom vrtu berem grozdje i nemam ni jedne brige na svetu i onda iz tog blazenstva krenem da s'erem i komplikujem jednostavno odnosno pocinjem da trazim dlaku u jajetu. I pritom uopste se ne slazem sa tom izjavom nevidim ama bas nikakvu logiku u njoj niti kako je doticni dosao u tu dilemu!

Kliknite za proširenje...

Istina. Dosta antickih filozofa su bili "dokoni" ljudi kojima su robovi (u Antickoj Grckoj je bio robovlasnicki poredak) odradjivali sve poslove.
Ali da nije bilo te dokolice i trazenja "dlake u jajetu" kako ti rece, ko zna kada bi nauka pocela svoj napredak, jer je sasvim izvesno da je filozofija bila presudna u ontogenezi nauke. Veliku ulogu u tome je imalo i sticanje sposobnosti apstraktnog misljenja.

E, Nevena, sta je to sa datumom tvog uclanjenja:
06. 06. 2006. :shock:
Preplasila si me.

Pozdrav za tebe !!!

Dosta dobro pitanje je i da li su um i razum zasebne,tako da kazem komponente,ili su ipak nerazdvojni?

"On kaze da je filozofija nista drugo do samorazumevanje apsoluta-on kaze:apsolut egzistira,menja oblike i u svojim brojnim dijalektickim preobrazajima iz oblika u oblik koristi ljude,i to posebno vrsne individue(filozofe)-i sve to samo da stekne svest o sebi"

Kad sam čitao Hegela, komentarisao sam da je sujetan a opet svestan svoje egocentričnosti....
Mislim da se ovde to vidi. On nije izbegavao svuda svoju egocentričnost i lečio je i sputavao, već je prihvatao....kao neophodnost.

Moje shvatanje ove izjave je sledeće:
-Ljudi teže da sve učine sebi logičnim, pri tome ne shvatajući da je za logičnost potrebno i znanje (predznanje).
Oslanjaju se na svoju logiku (trenutnu) , svoje znanje (trenutno) , prirodnu (trenutnu), podrazumevano (trenutno) iz čega se i vidi trenutni vrhunac egoa....
Malo njih je ostavljalo rezervu za upliv psihologije (i egoa) u logiku i način razmišljanja , kao i način odbrane svojih stavova (gde animalizam i sujeta tek dolaze do izražaja).

Apsolut je po meni kategorija slična savršenstvu. Savršenstvo nije statička veličina. Možda jeste za kriterijum. Ali nije za čoveka. Zašto nije? Zato što čovek kreće od deteta i završava kao starac.Prolazi kroz različite periode i svesti i znanja i potreba i shvatanja.
I uvek će mu ostati nedovoljno vremena da dosegne još nešto više. Zato je savršenstvo nešto što se razvija i unapredjuje. Postoje dva shvatanja savršenstva, jedno objektivnije i drugo subjektivnije.
Objektivnije je konstrukcionističko, znači obihvata procese:
-prihvati sa autoritetom ono što je sada prihvaćeno kao savršenstvo
-analiziraj i razumi zašto
-unapredi shodno svojim shvatanjima (tu leži problem u neiskustvu i neznanju toka razvoja savršenstva)

Subjektivno je zasnovano na blizini shvatanja. Znači ono dokle sam stigao sa svojim razvojem pa malo iznad toga....Tu znanje obuhvata i pokriva dovoljno da se uživa i potpuno razume "svoje savršenstvo" i izuzetno je praktično. Mana je što dinamika razvoja savršenstva mora da prati dinamiku razvoja nas kao ličnosti i to je osnovni uslov opstanka markera "savršenstvo" i osnovni naš zahtev.

----------------------------------------------------------------
Ovde sam apsolut poistovetio sa savršenstvom, jer ga tako ljudi shvataju i zbog svojih težnji i zbog opravdanja potrošenog vremena na razvoj i razumevanje apsoluta....

Deo njegovog tumačenja je i ukratko preveden u moj stav:
Filozofija nisu samo opisani odnosi u svetu koji nas okružuje, što bi značilo odgovori.
Filozofija su i pitanja koja su postavljena da bi se dobili ti odgovori.(u ovom filozofija prestaje da bude nauka a postaje edukacija i pranauka)

eldarion:

Istina. Dosta antickih filozofa su bili "dokoni" ljudi kojima su robovi (u Antickoj Grckoj je bio robovlasnicki poredak) odradjivali sve poslove.
Ali da nije bilo te dokolice i trazenja "dlake u jajetu" kako ti rece, ko zna kada bi nauka pocela svoj napredak, jer je sasvim izvesno da je filozofija bila presudna u ontogenezi nauke. Veliku ulogu u tome je imalo i sticanje sposobnosti apstraktnog misljenja.

E, Nevena, sta je to sa datumom tvog uclanjenja:
06. 06. 2006. :shock:
Preplasila si me.

Pozdrav za tebe !!!

Kliknite za proširenje...

i sebe sam par puta Proklet nek je dan kad sam ovde dosala!
Slazem se da su oni bili revolucija za to vreme i vise od toga i da su zasluzni za mnogo toga dobrog ali sada s ove tacke gledista to meni tako izgleda!
POz

Iako smo za sada siromasni odgovorima na gore postavljena pitanja,evo jos jedne zanimljive situacije...Nice je u par svojih dela kritikovao Kanta-smatrao ga je idiotom jer je ovaj mislio da je dosegao do ''konacne istine''...Moj profan kaze da je Nice Kanta drzao za idiota zbog preterane sistematicnosti doticnog,a poznato je da jedino Nice od svih nemackih filozofa nije bio sistematican...Da li je samo to u pitanju?

Tuzni_patak:

"On kaze da je filozofija nista drugo do samorazumevanje apsoluta-on kaze:apsolut egzistira,menja oblike i u svojim brojnim dijalektickim preobrazajima iz oblika u oblik koristi ljude,i to posebno vrsne individue(filozofe)-i sve to samo da stekne svest o sebi"

Malo njih je ostavljalo rezervu za upliv psihologije (i egoa) u logiku i način razmišljanja , kao i način odbrane svojih stavova (gde animalizam i sujeta tek dolaze do izražaja).

Kliknite za proširenje...

Da, to je jer su ljudi, mislim, masovno zgađeni činjenicom da objektivno mišljenje ne može da postoji i da se mora tumačiti nečiji život da bi njegove reči dobile smisao.

Ali ne slažem se sa tobom po pitanju apsolut - savršenstvo.
Mislim da to nema veze sa ovom njegovom misli.

I takođe mislim da je u jednoj rečenici hteo da objasni sebi, pre svega, da daa neki smisao svom postojanju, i tu je prva egocentričnost koju primećujem, ali valjda odatle svi moramo početi?

Postoji momenat kada svaki čovek pomisli da je sve besmisleno ako nije u stanju da ga definiše, takva nam je priroda i to je apsolut.
Pre ili kasnije, svi se posvetimo filozofiji u nekom "težem obliku", jedino je pitanje ko će je "prigrliti". Rekla bih da su to ove "vrsne individue", i to je druga egocentričnost...

Ako je zaista podržavao sopstvenu individualnost do mere koja je zasenila značaj opštosti, onda je odlutao daleko od svog apsoluta...
Jer, ti oblici koji se menjaju, zaboga, nikada ne mogu da se stope u jednu idealnu celinu, ili ipak mogu? :shock:

Koliku čovek mora imati "veru u ljude" da bi tvrdio kako ćemo jednog dana dostići kolektivnu svest... Ili nešto slično njoj
Pa šta ako i to ne bude apsolut?
Kolektivna svest se nama usađivala humanijim putem - manipulacijom, ali šta ako jednog dana ti isti filozofi dođu do zajedničkog "saznanja", i šta ako ono ne bude, jednostavno ne bude istinito? :shock:

Ali zar apsolut nije savrsenstvo ka cemu tezi sve sto je zivo?
Jer,nije to samo Hegelova teza...Bilo je pomena o tome i pre njega,samo se to zvalo drugim imenima,radilo se o metafizickom pojmu...Ali posle Hegela,koji je sve bivse sisteme na neki nacin ugradio u svoju koncepciju,apsolut je ime koje se koristi...Zar nije tako? :shock:

Karamazov:

Naime,Hegel,jedan od najvecih filozofa,svakako genije na svoj nacin,je smatrao da sva filozofija pre njega dozivljava kulminaciju sa njegovim sistemima...On kaze da je filozofija nista drugo do samorazumevanje apsoluta-on kaze:apsolut egzistira,menja oblike i u svojim brojnim dijalektickim preobrazajima iz oblika u oblik koristi ljude,i to posebno vrsne individue(filozofe)-i sve to samo da stekne svest o sebi.Meni ovo zvuci pomalo paradoksalno...On kaze:kada apsolut bude stekao svest o samome sebi i bude shvaito sebe-tad ce nastupiti kraj filozofije i istorije sveta...Kako vi shvatate taj kraj? :-D :-D :-D

Kliknite za proširenje...

Njegova egocentricost se ogleda u tome sto smatra da je on vrhunac dotadasnje filozofije.
Tu se ogleda potpona sigurnost njegovih misli, znaci, nema mesta kolebanju. Cak ni neki isto tako veliki filozof kao sto je Hegel, kada bi imao priliku da pokusa da ubedi Hegela u nesto sto odstupa od njegovih zakljucaka, sa sigurnoscu tvrdim, ne bi mogao.
U sledecoj recenici kaze da je filozofija samorazumevanje apsoluta. Znaci, individualno poimanje apstraktnog. Naglasio sam individualno, jer svako ko veruje u postojanje apsoluta, ima sopstveno vidjenje pomenutog, pa se tesko moze naci dodirna tacka apsoluta iz Hegelove glave i apsoluta (lupam) Kantovog.
Dalje, kaze da apsolut menja oblike, a procitao sam u nekoliko postova da je uporedjen sa savrsenstvom. I materija menja oblike, i, u sustini, ostaje ista. Stoga, da li materiju mozemo smatrati savrsenstvom? Ako je odgovor potvrdan sve je savrseno jer je od savrsenstva (materije) sazdano. Sumnjam da bi to ,i kada bi se pokazalo tacnim, bilo prihvaceno jer bi delovalo veoma frustrirajuce saznanje da ono cemu smo tezili i zamisljali kao nadcovecansko u stvari poznato svima. Mozda Hegel bas cilja na to, jer kaze da apsolut koristi ljude. Zar mi ne koristimo sami sebe.

Pozdrav !!!

Da vrlo zanimljivo. Otvorio si mi oči rečenicom "jer svako ko veruje u ".
Verovanje u apsolut podrazumeva individualno shvatanje, pa i nadgradnju , a ne samo put do apsoluta.

Ja u apsolute ne verujem....Ali još ne znam kako je to moguće logički ....niti da li je dobro ili loše....
Posledica koje sam svestan je stalna otvorenost za napredak, jer bljesak apsoluta ne zaslepljuje oči i ne traži podsvesni trud za dokazivanjem željenog apsoluta, već onoga što naleti i što se nametne....
Opasnost od lutanja i zanesenosti, pa i od pogrešnog puta je očita, ali logika koja to kaže , kaže da i stalna preispitivanja (koja su dovela do zanesenosti ili pogrešnog puta) vrlo brzo popravljaju stvar.....

apsolut tezi da se stalno usavrsava
on se stalno krece,kao i svemir uostalom
kada apsolut nema vise sta da otkriva to je za njega kraj
i mi kao apsoluti u malom delujemo na isti nacin
najvise energije imamo kada otkrivamo neke nove stvari
oni koji stagniraju u nadogradnji ili koji misle da vise nemaju sta da otkrivaju su energetski ispraznjeni
jednom ce mozda ipak doci kraj onoga sto ima da se otkriva
i to ce biti nekakav kraj o kome hegel prica...ja ga tako tumacim...mislim hegela
ali taj kraj je moguce i neki drugi pocetak...inace ga ne bi nazvao APSOLUTOM

evo jos malo Hegela i apsoluta-nadam se da moderatorka nece Hegelove reci smatrati neprikladnim za forum filozofija...

"Bog je APSOLUTni duh,to jest on je cista sustina koja sebe pretvara u predmet ali u tome predmetu opaza (sagleda) samo samu sebe,ili ta se sustina u svom postajanju necime drugim prosto naprosto vraca u samu sebe i samoj sebi je jednaka.
Bog je prema momentima svoje sustine:

1.apsolutno sveti-ukoliko je on prosto naprosto u sebi opsta sustina

2.apsolutna moc-ukoliko ostvaruje ono sto je opste i u tome opstemu odrazava ono sto je pojedinacno ili on je veciti tvorac univerzuma

3.mudrost-ukoliko je njegova moc samo sveta moc

4.dobrota-ukoliko onome sto je pojedinacno ostavlja da u svojoj stvarnosti cini STO MU JE VOLJA

5.pravicnost-ukoliko on to sto je pojedinacno VECITO VRACA U ONO STO JE OPSTE

Zlo je otudjenje od Boga ukoliko se ono sto je pojedinacno po svojoj volji odvoji od onoga sto je opste i u iskljucivanju od njega stremi da bude apsolutno za sebe.Ukoliko je priroda konacnog slobodnog bica to da se reflektuje u toj pojedinacnosti,valja je smatrati kao zlu."