SURbel
Buduća legenda
- Poruka
- 36.557
U VRTLOGU - VLADISLAV JOVANOVIĆ
Preventivna, ne reaktivna politika
Uspešan završetak referenduma o Ustavu Republike Srbije obradovao je i one od kojih se to nije očekivalo: snage na Zapadu, koje se svojski zalažu za nezavisnost Kosmeta. Mada na prvi pogled paradoksalno, to nije iznenađenje kad se zna da su - SAD, EU i NATO - od početka relativizovale preambulu o Kosmetu, ocenjujući je više kao želju političke elite Srbije da se pred navodnim neizbežnim gubitkom Kosmeta zaštite alibijem kako je sve učinjeno da do toga ne dođe. Shodno tome, te snage su uoči održavanja referenduma i odmah posle prešle u novu fazu prepadanja Srbije, puštanjem u opticaj skicu predloga Ahtisarija u Kontakt grupi o nezavisnosti Kosmeta, "lapsusom" ambasadora Viznera u Prištini da će SAD nastaviti da se bori za nezavisnost te Pokrajine i aktiviranjem domaćih političara i nevladinih organizacija poznatih po svojoj identifikaciji sa politikom SAD i NATO. Cilj je da se poljulja vera srpske javnosti da novi ustav može bilo šta izmeniti u nezaustavljivom kretanju Kosmeta ka nezavisnosti.
Utoliko je jače odjeknula izjava premijera Koštunice u jednom ruskom listu da bi eventualno priznanje nezavisnosti Kosmeta direktno uticalo na odnose Srbije sa zemljama koje bi to učinile. To je do sada i zasada prvo zvanično javno demantovanje da oduzimanje Kosmeta Srbiji neće ništa izmeniti i da će se ona i njena javnost na to ubrzo privići. Nažalost, predsednik Tadić i njegova DS ne samo što u tom pogledu ne idu u korak s premijerom nego, obrnuto, uveravaju snage na Zapadu da je prioritetni interes Srbije da se, bez obzira na ishod razgovora o statusu Kosmeta, očuvaju strateški odnosi i saradnja sa SAD, EU i NATO. Time je naš predsednik istakao belu zastavu pre borbe, odnosno stavio do znanja snagama na Zapadu: "Činite nam šta hoćete, ništa se u našem podaničkom odnosu prema vama neće promeniti".
Nezavisno od takvog uveravanja sa najvišeg mesta, SAD i NATO su, u nastojanju da preduhitre i spreče dalje jačanje otpora Srbije isplaniranom otimanju Kosmeta od nje, nagovestili njen skori prijem u Partnerstvo za mir, odustajući tako od hapšenja generala Ratka Mladića kao uslova za to.
Nejednak korak dve ključne zvanične ličnosti u pitanju Kosmeta je za žaljenje. To Srbiji može samo da naudi, a zapadnim sponzorima nezavisnosti Kosmeta i separatističkim Albancima da koristi. Shodno novom Ustavu, od predsednika se s pravom očekuje da sledi politiku vlade, a ne da ide ispod nje.
Borba za očuvanje Kosmeta mora biti preventivna, a ne reaktivna. Ponajmanje ona može biti dizanje ruku unapred i oslobađanje zagovornika nezavisnosti Kosmeta svake neizvesnosti u pogledu naše reakcije na njihovu mešetarsku politiku.
Ulazak naše zemlje u EU i Partnerstvo za mir i NATO predstavlja najbolju alternativu i treba da se svojski pripremamo za to i delamo u tom pravcu. Ali to ima svoju cenu: Srbija pretenduje na članstvo u te integracije samo zajedno sa Kosmetom kao svojim neotuđivim i sastavnim delom. U slučaju da SAD, EU i NATO to ne žele da uvaže, ustavna je obaveza najviših zvaničnika Srbije da prekinu dalji proces integrisanja Srbije u te organizacije i da tome saobraze naš međunarodni položaj. Prednost preventivne politike nad reaktivnom je u tome što ona na vreme, pre konačnih koraka u pogledu statusa Kosmeta, obaveštava i upozorava ključne zapadne partnere na neizbežne ozbiljne posledice koje bi nametanje ili jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosmeta imalo za dalje odnose sa evroatlantskim organizacijama. To je najbolji, ako ne i jedini način, da se ti partneri navedu da se dobro preračunaju pre nego što se odluče na preduzimanje fatalnog koraka.
http://www.antic.org/SIM/
Preventivna, ne reaktivna politika
Uspešan završetak referenduma o Ustavu Republike Srbije obradovao je i one od kojih se to nije očekivalo: snage na Zapadu, koje se svojski zalažu za nezavisnost Kosmeta. Mada na prvi pogled paradoksalno, to nije iznenađenje kad se zna da su - SAD, EU i NATO - od početka relativizovale preambulu o Kosmetu, ocenjujući je više kao želju političke elite Srbije da se pred navodnim neizbežnim gubitkom Kosmeta zaštite alibijem kako je sve učinjeno da do toga ne dođe. Shodno tome, te snage su uoči održavanja referenduma i odmah posle prešle u novu fazu prepadanja Srbije, puštanjem u opticaj skicu predloga Ahtisarija u Kontakt grupi o nezavisnosti Kosmeta, "lapsusom" ambasadora Viznera u Prištini da će SAD nastaviti da se bori za nezavisnost te Pokrajine i aktiviranjem domaćih političara i nevladinih organizacija poznatih po svojoj identifikaciji sa politikom SAD i NATO. Cilj je da se poljulja vera srpske javnosti da novi ustav može bilo šta izmeniti u nezaustavljivom kretanju Kosmeta ka nezavisnosti.
Utoliko je jače odjeknula izjava premijera Koštunice u jednom ruskom listu da bi eventualno priznanje nezavisnosti Kosmeta direktno uticalo na odnose Srbije sa zemljama koje bi to učinile. To je do sada i zasada prvo zvanično javno demantovanje da oduzimanje Kosmeta Srbiji neće ništa izmeniti i da će se ona i njena javnost na to ubrzo privići. Nažalost, predsednik Tadić i njegova DS ne samo što u tom pogledu ne idu u korak s premijerom nego, obrnuto, uveravaju snage na Zapadu da je prioritetni interes Srbije da se, bez obzira na ishod razgovora o statusu Kosmeta, očuvaju strateški odnosi i saradnja sa SAD, EU i NATO. Time je naš predsednik istakao belu zastavu pre borbe, odnosno stavio do znanja snagama na Zapadu: "Činite nam šta hoćete, ništa se u našem podaničkom odnosu prema vama neće promeniti".
Nezavisno od takvog uveravanja sa najvišeg mesta, SAD i NATO su, u nastojanju da preduhitre i spreče dalje jačanje otpora Srbije isplaniranom otimanju Kosmeta od nje, nagovestili njen skori prijem u Partnerstvo za mir, odustajući tako od hapšenja generala Ratka Mladića kao uslova za to.
Nejednak korak dve ključne zvanične ličnosti u pitanju Kosmeta je za žaljenje. To Srbiji može samo da naudi, a zapadnim sponzorima nezavisnosti Kosmeta i separatističkim Albancima da koristi. Shodno novom Ustavu, od predsednika se s pravom očekuje da sledi politiku vlade, a ne da ide ispod nje.
Borba za očuvanje Kosmeta mora biti preventivna, a ne reaktivna. Ponajmanje ona može biti dizanje ruku unapred i oslobađanje zagovornika nezavisnosti Kosmeta svake neizvesnosti u pogledu naše reakcije na njihovu mešetarsku politiku.
Ulazak naše zemlje u EU i Partnerstvo za mir i NATO predstavlja najbolju alternativu i treba da se svojski pripremamo za to i delamo u tom pravcu. Ali to ima svoju cenu: Srbija pretenduje na članstvo u te integracije samo zajedno sa Kosmetom kao svojim neotuđivim i sastavnim delom. U slučaju da SAD, EU i NATO to ne žele da uvaže, ustavna je obaveza najviših zvaničnika Srbije da prekinu dalji proces integrisanja Srbije u te organizacije i da tome saobraze naš međunarodni položaj. Prednost preventivne politike nad reaktivnom je u tome što ona na vreme, pre konačnih koraka u pogledu statusa Kosmeta, obaveštava i upozorava ključne zapadne partnere na neizbežne ozbiljne posledice koje bi nametanje ili jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosmeta imalo za dalje odnose sa evroatlantskim organizacijama. To je najbolji, ako ne i jedini način, da se ti partneri navedu da se dobro preračunaju pre nego što se odluče na preduzimanje fatalnog koraka.
http://www.antic.org/SIM/
