Tunguska-
Zainteresovan član
- Poruka
- 103
Zaobići Sloveniju
10. novembar 2006. | www.politika.co.yu
Memorandum o razumevanju za izgradnju naftovoda od rumunske luke Konstanca do Trsta biće potpisan do kraja ove godine, bez obzira na to da li će se Slovenija s tim složiti, zaključeno je nedavno na sastanku u Rimu.
Pomoćnik ministra energetike prof. dr Slobodan Sokolović objasnio je da ovaj naftovod može da bude izgrađen čak i u slučaju potrebe da se zaobiđe Slovenija. Ima, naime, mogućnosti da cevi prođu i – ispod nivoa Jadranskog mora.
Prema Sokolovićevim rečima, nema potrebe da se sve ovo i dalje produžava, jer je dogovor o potpisivanju memoranduma trebalo da bude postignut u martu ove godine. S time su se složile sve zemlje kroz koje naftovod treba da prođe: Rumunija, Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Italija. Samo Slovenija nije.
Memorandum je obavezivao Sloveniju da do kraja 2007. obezbedi neophodno zemljište i pribavi sve građevinske dozvole za projekat, ali je ta država ubrzo sve stopirala izgovarajući se da im je način na koji se projektu pristupa – prebrz. Slovenci su zatim počeli da pričaju kako ekološke i druge opasnosti nadjačavaju koristi projekta. Razlog više za dvoumljenje oni su videli i u tome što bi Slovenija, zapravo, preko osetljivog terena morala da izgradi potpuno nov naftovod od kojeg ne bi imala krupne ekonomske koristi.
Nafta se u ovom trenutku, podsećaju u srpskom ministarstvu energetike, do Trsta doprema tankerima kroz Bosforski moreuz, koji ima ograničen kapacitet za prolaz brodova. Planiranim naftovodom povećala bi se pouzdanost snabdevanja i znatno smanjila cena transporta nafte.
Naftovod bi učinio da Trst postane i izvozna luka.
Međunarodni komitet za Panevropski naftovod Konstanca –Trst takođe bi trebalo da do kraja godine donese odluku o osnivanju kompanije koja će raditi na daljem razvoju ovog megaprojekta. Ta odluka treba da obezbedi sve potrebne studije, pravo prolaska i dozvole koji će biti ponuđeni potencijalnim investitorima.
Gradnjom ovog naftovoda godišnje bi se transportovalo između 45 i 96 miliona tona sirove nafte. Tako bi Srbija obezbedila paralelan pravac dopremanja ruske i kaspijske nafte i, što je još važnije, uštedu u transportu koja bi iznosila oko 30 miliona dolara godišnje.
Sem toga, panevropski naftovod bi stvorio tržište sa novom kotacijom, za kaspijsku i rusku naftu u severnom delu Jadranskog mora. Posledica povećanja količina sirove nafte u regionu u odnosu na lokalnu tražnju mogla bi da se vidi i u - sniženju cena. Prednosti gradnje ovog naftovoda dale bi se naći i u ekološkoj sferi, jer bi se smanjio broj tankera koji dolaze u severni Jadran. Nafta koja se sada doprema u luku Trst morskim putem dolazila bi, naime, kopnom.
Izmenom trase naftovoda koji je trebalo prvo da ide do luke Omišalj obezbedilo se da se nafta transportuje direktno cev na cev i time izbegnu dodatni troškovi istovara. I ne samo to. Predloženi naftovod je osmišljen kao ekonomičan sistem za transport „crnog zlata”, počev od naftnih terminala u crnomorskoj luci Konstanca u Rumuniji, preko rafinerija u Srbiji i Hrvatskoj, pa sve do Trsta. Tu se, opet, nalazi ulazna tačka Transalpskog naftovoda koji snabdeva rafinerije centralne Evrope.
Ukupna dužina naftovoda iznosi 1.320 kilometara. Posebnost PEOP-a je i u tome što je ovakav transport nafte triput jeftiniji nego kada se ona doprema brodovima, a čak devet do deset puta jeftiniji od prevoza cisternama.
Kroz Srbiju će za ove potrebe biti izgrađeno oko 200 kilometara cevi za prolazak nafte. Investicija potrebna za to dostiže oko 300 miliona dolara. Uloženo bi se veoma brzo vratilo i kroz naplatu takse za transport preko srpske teritorije: zarada od toga bi bila čak 200 miliona dolara godišnje!
10. novembar 2006. | www.politika.co.yu
Memorandum o razumevanju za izgradnju naftovoda od rumunske luke Konstanca do Trsta biće potpisan do kraja ove godine, bez obzira na to da li će se Slovenija s tim složiti, zaključeno je nedavno na sastanku u Rimu.
Pomoćnik ministra energetike prof. dr Slobodan Sokolović objasnio je da ovaj naftovod može da bude izgrađen čak i u slučaju potrebe da se zaobiđe Slovenija. Ima, naime, mogućnosti da cevi prođu i – ispod nivoa Jadranskog mora.
Prema Sokolovićevim rečima, nema potrebe da se sve ovo i dalje produžava, jer je dogovor o potpisivanju memoranduma trebalo da bude postignut u martu ove godine. S time su se složile sve zemlje kroz koje naftovod treba da prođe: Rumunija, Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Italija. Samo Slovenija nije.
Memorandum je obavezivao Sloveniju da do kraja 2007. obezbedi neophodno zemljište i pribavi sve građevinske dozvole za projekat, ali je ta država ubrzo sve stopirala izgovarajući se da im je način na koji se projektu pristupa – prebrz. Slovenci su zatim počeli da pričaju kako ekološke i druge opasnosti nadjačavaju koristi projekta. Razlog više za dvoumljenje oni su videli i u tome što bi Slovenija, zapravo, preko osetljivog terena morala da izgradi potpuno nov naftovod od kojeg ne bi imala krupne ekonomske koristi.
Nafta se u ovom trenutku, podsećaju u srpskom ministarstvu energetike, do Trsta doprema tankerima kroz Bosforski moreuz, koji ima ograničen kapacitet za prolaz brodova. Planiranim naftovodom povećala bi se pouzdanost snabdevanja i znatno smanjila cena transporta nafte.
Naftovod bi učinio da Trst postane i izvozna luka.
Međunarodni komitet za Panevropski naftovod Konstanca –Trst takođe bi trebalo da do kraja godine donese odluku o osnivanju kompanije koja će raditi na daljem razvoju ovog megaprojekta. Ta odluka treba da obezbedi sve potrebne studije, pravo prolaska i dozvole koji će biti ponuđeni potencijalnim investitorima.
Gradnjom ovog naftovoda godišnje bi se transportovalo između 45 i 96 miliona tona sirove nafte. Tako bi Srbija obezbedila paralelan pravac dopremanja ruske i kaspijske nafte i, što je još važnije, uštedu u transportu koja bi iznosila oko 30 miliona dolara godišnje.
Sem toga, panevropski naftovod bi stvorio tržište sa novom kotacijom, za kaspijsku i rusku naftu u severnom delu Jadranskog mora. Posledica povećanja količina sirove nafte u regionu u odnosu na lokalnu tražnju mogla bi da se vidi i u - sniženju cena. Prednosti gradnje ovog naftovoda dale bi se naći i u ekološkoj sferi, jer bi se smanjio broj tankera koji dolaze u severni Jadran. Nafta koja se sada doprema u luku Trst morskim putem dolazila bi, naime, kopnom.
Izmenom trase naftovoda koji je trebalo prvo da ide do luke Omišalj obezbedilo se da se nafta transportuje direktno cev na cev i time izbegnu dodatni troškovi istovara. I ne samo to. Predloženi naftovod je osmišljen kao ekonomičan sistem za transport „crnog zlata”, počev od naftnih terminala u crnomorskoj luci Konstanca u Rumuniji, preko rafinerija u Srbiji i Hrvatskoj, pa sve do Trsta. Tu se, opet, nalazi ulazna tačka Transalpskog naftovoda koji snabdeva rafinerije centralne Evrope.
Ukupna dužina naftovoda iznosi 1.320 kilometara. Posebnost PEOP-a je i u tome što je ovakav transport nafte triput jeftiniji nego kada se ona doprema brodovima, a čak devet do deset puta jeftiniji od prevoza cisternama.
Kroz Srbiju će za ove potrebe biti izgrađeno oko 200 kilometara cevi za prolazak nafte. Investicija potrebna za to dostiže oko 300 miliona dolara. Uloženo bi se veoma brzo vratilo i kroz naplatu takse za transport preko srpske teritorije: zarada od toga bi bila čak 200 miliona dolara godišnje!
