Potreban savet u vezi sa pisanjem romana

O

olivica

Početnik
Poruka
31
Pozdrav,

Pocela sam da pisem roman. Obzirom da pisanje lepo napreduje mozete li mi pomoci u vezi nekih tehnickih podataka. Tacnije, pisem u Wordu. Ali, zanimaju me opsti standardi. Koliko stranica ima karaktera, koja se slova koriste i koja velicina i sl. Znam da su standardi razliciti u zavisnosti od izdavackih kuca.
Na zalost, nemam ni jedan podatak.
Svaki savet ili informacija bi mi pomogli.
Hvala svima
 
Sve to što pominješ je totalno nevažno dok pišeš. Namesti ono što ti najviše odgovara i prija očima i piši. Ovo je inače najlakše uraditi promenom atributa Normal stila.

Ukoliko ti neki (potencijalni) izdavač bude tražio drugačije formatiranje, svodi se samo na promenu pomenutog stila.

Inače autorska strana ima 1800 karaktera, 30 redova od 60 karaktera.
​
 
Bojane, hvala na odgovoru.
Mnogo mi znaci.
Kapiram da je u celoj prici oko pisanja romana najbitnije - napisati ga. I verujem da sto vise pisemo, postaje nekako lakse....da se izrazimo.
Obzirom da sam zadovoljna sto sam dobila odgovor, pokusacu da prosirim temu.
Pomoglo bi mi iskustvo vas, koji ste napisali knjigu, ili je pisete. Nebitno da li je izdata.
Da li vam se desavaju cudne, neocekivane promene raspolozenje. Par dana euforije i "lakog" pisanja....nedelju dana ogromne sumnje u sebe i celokupnu ideju.
Jer pisanje oduzima prilicno vremena. Meni, naravno.
Da li imate unapred isplaniran sadrzaj knjige do detalja i onda vam se likovi iznenada pojave...i pokvare koncepciju... naprave haos u glavi. Da li se to zove kreativnost...mislim lako snalazenje sa neocekivanim ljudima koji zahtevaju svoje mesto.
Da li Glave knjige trebaju imati priblizno isti broj strana, mislim da li bi to bilo pozeljno...
I tako dalje....

Koga sam smorila, to se verovatno desilo jos na pocetku, pa nema svrhe da se izvinjavam...
Svi koji imaju savete, iskustva i kapiraju sa cime se suocavam....bilo bi lepo da to napisu.
Mnogo, mnogo cete mi pomoci...a nadam se i svima koji tek pocinju da izrazavaju sebe kroz pisanje.


Sada je 6h26min.
Dobro jutro, svima.​
 
Nema nikakvih standarda! :) Slučajno sam (vezano za posao) nedavno bila u jednoj izdavačkoj kući koja štampa univerzitetske knjige i delom "književne knjige" :lol: i sada, zbog novih programa u kojima se radi "prelom" za štampu- ne zahtevaju ama baš nikakvo prilagođavanje. Čak, štaviše, često dobijaju "prilagođene" verzije ljudi koji su navikli na nekadašnje standarde pa čak gube vreme vraćajući to u najosnoviju verziju kako bi tek onda spremali za prelom. Dakle, u Wordu, fontom koji hoćeš u veličini kojoj hoćeš, na CD i predaš im, ostalo rade oni! ;)
 
@off topic
Nema to veze s novim programima za prelamanje. Uvek je važilo da tekst za prelom ne treba da bude formatiran, jer ako jeste prov ga treba rasformatirati da bi dalje s njim moglo da se radi. Ono što je obično prihvatljivo od formatiranja su samo bold i italic, sve ostalo samo smeta. Izuzetak od ovoga su knjige u kojima ima formula, ali to je već znatno uža oblast i koriste se neki drugi alati, a ne Word.

Autorski tabak nije način kako trekst treba formatirati, već standardna jedinica za izračinavnje količine teksta.
​
 
Hej,

Stvarno ste me obradovali komentarima.
Iskreno, mislila sam da necu doboti ni jedan odgovor...a evo, cak imam i podrsku...koja mnogo znaci u 5h i 30min.
Pisem nocu i upravo pravim pauzu.

Vec neko vreme razmisljam kako sebe da motivisem, i kako da nastavim sa pisanjem posle prvih 20-ak stranica (imam prilicno nezavrsenih rukopisa)
I dok sam tako razmisljala, iznenada sam shvatila nesto...meni veoma bitno.

Ne znam kako zive pisci, ali uzivam u verovanju da dane provode po knjizevnim klubovima, razmenjujuci neke nesvakidasnje ideje, uzivajuci u stvarima koje vecina ljudi ne primecuje, putujuci - realno ili imaginarno. Mislim....pisac kada je i u depresiji, to je nesto posebno, jer moze od svoje tuge da napravi umetnost...kada je ekscentrik (ne mislim na one komercijalne)to je...normalno, cak simpaticno.

I tako sam ja shvatila da mogu da se osecam kao pisac....da mislim o sebi kao o piscu...da jedino sto cini pravog pisca jeste pisanje...
Utesila me je misao da je mnogo umetnika umrlo, ne shvatajuci tokom zivota da su umetnici, koji ce tek biti prihvaceni, poznati, priznati. Drustvo ih nije smatralo umetnicima, vec cesto jadnicima, osobenjacima. A ti ljudi su ipak pisali, slikali...i gladovali.

Moj zakljucak je da su pisci ljudi koji imaju potrebu da pisu, stvaraju...cak i kada niko nece da objavi njihova dela, a oni nemaju sredstava da to ucine sami.
I cesto, osnova pisanja nije samo u inspiraciji....nismo svi rodjeni kao genijalci. Pisanje je i zanat, u kome cesto uspevaju ne najbolji....vec najuporniji, najtvrdoglaviji.

Ne znam da li sam u pravu. I nije ni bitno.
Meni ovakav stav pomaze....i mozda jos nekome pomogne.

I posto je moja pauza istekla, a moje zanimanje je - shvatili ste - PISAC, vracam se svom poslu.

Danas je 9 novembar. Dobro jutro svima.
 
Potreban savet u vezi pisanja romana


Савет гласи:
Та реченица може гласити само:
''Потребан савет У ВЕЗИ СА писањем романа'', а не ''У ВЕЗИ ПИСАЊА''....
Није на одмет знати и то, кад се већ пише роман....
 
olivica:
Bojane, hvala na odgovoru.
Mnogo mi znaci.
Kapiram da je u celoj prici oko pisanja romana najbitnije - napisati ga. I verujem da sto vise pisemo, postaje nekako lakse....da se izrazimo.
Obzirom da sam zadovoljna sto sam dobila odgovor, pokusacu da prosirim temu.
Pomoglo bi mi iskustvo vas, koji ste napisali knjigu, ili je pisete. Nebitno da li je izdata.
Da li vam se desavaju cudne, neocekivane promene raspolozenje. Par dana euforije i "lakog" pisanja....nedelju dana ogromne sumnje u sebe i celokupnu ideju.
Jer pisanje oduzima prilicno vremena. Meni, naravno.
Da li imate unapred isplaniran sadrzaj knjige do detalja i onda vam se likovi iznenada pojave...i pokvare koncepciju... naprave haos u glavi. Da li se to zove kreativnost...mislim lako snalazenje sa neocekivanim ljudima koji zahtevaju svoje mesto.
Da li Glave knjige trebaju imati priblizno isti broj strana, mislim da li bi to bilo pozeljno...
I tako dalje....

Koga sam smorila, to se verovatno desilo jos na pocetku, pa nema svrhe da se izvinjavam...
Svi koji imaju savete, iskustva i kapiraju sa cime se suocavam....bilo bi lepo da to napisu.
Mnogo, mnogo cete mi pomoci...a nadam se i svima koji tek pocinju da izrazavaju sebe kroz pisanje.


Sada je 6h26min.
Dobro jutro, svima.​
Kliknite za proširenje...

Ja, ocigledno, ne mogu da pruzim tebi pomoc....Ali, ovde i ja mogu potraziti odgovore posto me muci isto sto i tebe....Za sad pisem po sveskama itd., imam 13 godina i obozavam umetnost u svakom njenom obliku....:)
Jako cesto mi se desavaju te nagle promene raspolozenja, i to me do skoro jako zabrinjavalo, toliko da sam smatrala da bi trebalo da trazim strucnu pomoc....lol
Desava mi se cak i da mi naleti neka ideja i da imam inspiracije i svega sto ide uz to, a kad sednem da pisem ono......boom, nestade negde...
Sve mi se to sto si napisala desavalo i onda sam na to pogledala iz drugog ugla.....upalila mi se lampica i dosla sam do zakljucka da definitivno nisam luda.... :D
U svakom slucaju, jako sam se obradovala kad sam procitala tvoj post (9.novembar, 05:56) i veoma mi se svideo tvoj nacin razmisljanja......

Jako me interesuje, da li te nekim slucajem, drustvo odbacuje (ponekad pre nego sto te uopste i upozna dobro)?

Inace,stvarno, koje si godiste?
 
Dobro vece svima,

Obzirom da sam skratila pauze u pisanju, evo da se jos jednom javim.
Poruka za Ghost girl.
Pisi, pisi, pisi. Svoja razmisljanja, cudjenja, razocaranosti, dogadjaje koji su ostavili utisak na tebe.

Sto se tice problema naleta ideja, pa kad sednes - sve nestaje, evo kako sam ja to resila.
Nazvala sam svesku za ideje - dnevnik. Time sam prevazisla strah od eventualnog neprihvatanja ili kritike. Pisala sam za sebe. I ispisala gomilu stvari, koje su mi sada, dok pisem roman, bas korisne.
Puno srece u daljem pisanju.

Pozdrav svima koji upravo citaju moje reci.
 
olivica:
Dobro vece svima,

Obzirom da sam skratila pauze u pisanju, evo da se jos jednom javim.
Poruka za Ghost girl.
Pisi, pisi, pisi. Svoja razmisljanja, cudjenja, razocaranosti, dogadjaje koji su ostavili utisak na tebe.

Sto se tice problema naleta ideja, pa kad sednes - sve nestaje, evo kako sam ja to resila.
Nazvala sam svesku za ideje - dnevnik. Time sam prevazisla strah od eventualnog neprihvatanja ili kritike. Pisala sam za sebe. I ispisala gomilu stvari, koje su mi sada, dok pisem roman, bas korisne.
Puno srece u daljem pisanju.

Pozdrav svima koji upravo citaju moje reci.
Kliknite za proširenje...

Hvala ti veliko......Jako si me obradovala (opet:))................:)pozz
 
Ljudi nemojte gusiti temu. nama piscima je potrebna pomoc. olivice poslednje sto bi trebalo da te brine jeste misao da ce ti se junaci istrgnuti iz "rama tj. koncepta" price. ja naime svojim junacima dajem neke svoje ideale, svakome dajem mali delic sebe i kada se pokolebam , preispitam sebe i svog junaka i krenem dalje. Takodje bih naveo i te "nazovi" krize! ja, da kucnem u drvo, uvek imam i ideju i koncept pisanja i mogu sesti bilo kad i bilo gde da pisem. Ali to samo tako mislim. U naletu inspiracije desava mi se da sednem i kada pocnem da kucam ne mogu ni jednu rec da napisem bez gutanja slova ili dodavanja istog, davim se u stamparskim greskama i ne mogu da sastavim prostoprosirenu recenicu. Ali sve je tu, u glavi.
Smaram, zar ne?
Ali imam i ja par pitanja.
Naime sve je pocelo kad sam se jednog dana sam vracao iz skole sa svojim mislima. I prica se zacrtala u glavi od pocetka do kraja. Sutradan sam poceo da pisem, ali na papir. 3 meseca kasnije sam odlucio da krenem da razradjujem pricu i prenosim je sa papira u glavu i na komp. vec 6 meseci radim na mom "projektu" kako ga nazivam i za sada imam samo 30 strana! Da li treba da panicim ili da se ostavim tog posla? Prijateljima sam dao na test-proveru svoje prve dve glave i od njih dobijam ogromnu podrsku ali se pitam da li sam trebao da im kazem ili da cutim i cuvam to u sebi? Da li da zurim? Da li da idem u sirinu? I da li se neko od vas plasi neuspeha (odustajanja, cinjenice da ce vasa knjiga zavrsiti pod 1kg prasine i da niko u zivotu nece cuti za nju)? mnogo sam se raspricao ali i meni kao i olivici treba pomoc jer sam u svemu ovome poprilicno zelen!
Olivice puno srece i javi kako napredujes!!!
 
Hesse:
Ljudi (svi sa ove teme koji imate, koliko vidim, slične probleme)...prvo pišite kratke priče, pa duže, pa tek onda roman...očigledno je da ne možete da se nosite sa komplikovanom građom što je normalno jer ste početnici u pisanju romana...pozdrav!
Kliknite za proširenje...

Odlican savet.
Pisem kratke price. I sada, polako, nejasne stvari postaju jasnije.
Super mi je dok citam svoja razmisljanja, na forumu, pre sest meseci.
Sada ucestvujem na konkursima, skracujem price u zavisnosti od propozicija, vezbam razlicite zanrove. Naucila sam da prolazim kroz razlicite faze, koje se menjaju u zavisnosti od Meseca, odredjenog dogadjaja, procitanog clanka u novinama.
I roman napreduje.
 
Fanatic_Kv:
Ljudi nemojte gusiti temu. nama piscima je potrebna pomoc. olivice poslednje sto bi trebalo da te brine jeste misao da ce ti se junaci istrgnuti iz "rama tj. koncepta" price. ja naime svojim junacima dajem neke svoje ideale, svakome dajem mali delic sebe i kada se pokolebam , preispitam sebe i svog junaka i krenem dalje. Takodje bih naveo i te "nazovi" krize! ja, da kucnem u drvo, uvek imam i ideju i koncept pisanja i mogu sesti bilo kad i bilo gde da pisem. Ali to samo tako mislim. U naletu inspiracije desava mi se da sednem i kada pocnem da kucam ne mogu ni jednu rec da napisem bez gutanja slova ili dodavanja istog, davim se u stamparskim greskama i ne mogu da sastavim prostoprosirenu recenicu. Ali sve je tu, u glavi.
Smaram, zar ne?
Ali imam i ja par pitanja.
Naime sve je pocelo kad sam se jednog dana sam vracao iz skole sa svojim mislima. I prica se zacrtala u glavi od pocetka do kraja. Sutradan sam poceo da pisem, ali na papir. 3 meseca kasnije sam odlucio da krenem da razradjujem pricu i prenosim je sa papira u glavu i na komp. vec 6 meseci radim na mom "projektu" kako ga nazivam i za sada imam samo 30 strana! Da li treba da panicim ili da se ostavim tog posla? Prijateljima sam dao na test-proveru svoje prve dve glave i od njih dobijam ogromnu podrsku ali se pitam da li sam trebao da im kazem ili da cutim i cuvam to u sebi? Da li da zurim? Da li da idem u sirinu? I da li se neko od vas plasi neuspeha (odustajanja, cinjenice da ce vasa knjiga zavrsiti pod 1kg prasine i da niko u zivotu nece cuti za nju)? mnogo sam se raspricao ali i meni kao i olivici treba pomoc jer sam u svemu ovome poprilicno zelen!
Olivice puno srece i javi kako napredujes!!!
Kliknite za proširenje...

Hvala na podsci. Napredujem odlicno. Nadam se da cu do kraja godine izdati prvu zbirku prica. Da, nadam se...ali, ako bude i sledece godine, o.k.
Rad na romanu sam zapostavila i pre par meseci ponovo sam sa svojim likovima. Lep osecaj.
Sta rade tvoji likovi u romanu? Jesi li ih zapostavio ili razmisljas o njima?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Baudrillard
Večnost u jednom danu: Savršena logika apsurda romana "Juče"
Odgovora
0
Pregleda
113
Baudrillard
Baudrillard
Nina
Pisaća mašina Agate Kristi i rukopis njenog poslednjeg romana na izložbi
Odgovora
0
Pregleda
117
Nina
Nina
Nina
Harvard uklonio povez sa knjige koji je napravljen od ljudske kože
Odgovora
6
Pregleda
211
Smartanabil
Smartanabil

Back
Top