SUVERENI MALTEŠKI VITEŠKI RED V SVETU
Od avgusta 1994 ima SMVR status stalnega opazovalca v Generalni skupščini Združenih narodov, redne delegacije pa ima akreditirane pri številnih mednarodnih agencijah in institucijah, kot npr. pri Evropskem centru Združenih narodov v Ženevi, pri Svetu Evrope v Strasbourgu, pri Komisiji Evropske unije v Bruslju, pri UNESCU v Parizu, pri Mednarodnem inštitutu za človekove pravice v San Remu in pri Mednarodnem odboru Rdečega križa. Poleg naštetega ima svoje opazovalce v organizacijah, kot so FA0, WHO in UNCHR.
Med člani Suverenega malteškega viteškega reda so tudi vidne osebnosti javnega življenja, kot npr. španski kralj Juan Carlos, monaški knez Rainier III., liechtensteinski knez Hans Adam II., italijanski predsednik Oscar Luigi Scalfaro, veleposlanica ZDA pri Svetem sedežu Corinne Boggs idr. Vsa bogata dejavnost reda se je še na poseben način izkazala za pravilno, ob praznovanju 900-letnice obstoja reda leta 1999. Glavna in otvoritvena slovesnost je bila od 4. do 8. decembra 1998 na Malti, kjer se je zbralo nad 800 malteških vitezov in dam. Kardinal patronus*, ki ga za malteški red imenuje papež sam, njegova eminenca, Pio Laghiju, je prebral papeževo poslanico, v kateri se njim in Bogu zahvaljuje za 900-letno delo in želi, da bi svoje poslanstvo z enako vnemo nadaljevali v tretjem tisočletju.
****************************************************************************
25. May 2001
Ko je Malteški viteški red, država s kojom je SRJ nedavno uspostavila diplomatske odnose
Elita bez teritorija
Finansijski moćna i politički vrlo uticajna organizacija koja u svojim redovima ima i predsednike država, barem deklarativno bavi se humanitarnim radom i raspolaže s preko 200 bolnica
Na dve stranice, obrazloženi predlog Saveznog ministarstva za inostrane poslove, upućen Saveznoj vladi za uspostavu diplomatskih odnosa sa Suverenim vojnim, bolničkim redom Svetog Jovana, Jerusalima, Rodosa i Malte - Malteškog viteškog reda, označen datumom 6. 4. 2001. godine, za nekoliko dana dobio je epilog u odluci Vlade kojom se daje saglasnost za ovakav korak. Odluku je potpisao predsednik Savezne vlade Zoran Žižić, a 11. maja ove godine razmenjene su državne note, koju je u ime naše zemlje uručio Branislav Pekić, otpravnik poslova SRJ u Vatikanu.
Prethodno, 12. decembra 2000. godine, red je u pismu Goranu Svilanoviću, ministru inostranih poslova SRJ istakao interes za uspostavljanje diplomatskih odnosa, a SMIP je 21. decembra iste godine uputio predlog Saveznoj vladi za uspostavu odnosa, ali je Savezna vlada 18. januara 2001. godine obavestila SMIP o odlaganju razmatranja predloga, jer je zatraženo mišljenje od Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve.
Obrazloženje
"Savezno ministarstvo za inostrane poslove ocenjuje da bi uspostavljanje diplomatskih odnosa s Malteškim viteškim redom bilo od značaja kao korak u daljoj međunarodnoj afirmaciji SRJ, a takođe može biti od koristi na humanitarnom planu, imajući u vidu aktivnosti ove organizacije na tom planu" stoji u obrazloženju Predloga upućenog Saveznoj vladi.
Deset vekova
Autentično zamišljeni kao religiozni vojni red Rimokatoličke crkve, vitezovi su imali za zadatak negu umornih i obolelih hodočasnika. Osnovani su 1099. godine u Jerusalimu, a osnivač Žerar, 1113. godine dobija papsku bulu kojom se redu garantuju izvesna prava. Beli krst sa osam špiceva, simbol reda datira iz tih vremena i deo je kostima za ceremonije. Danas, iako nemaju teritoriju, sa sedištem u Rimu, u Vija Kondoti 68, imaju status suverene države koja ima diplomatske odnose s 87 država u svetu, status stalnog posmatrača u Ujedinjenim nacijama od 1994. godine i razgranatu mrežu od preko 200 bolnica širom sveta.
Minulih godina, u prilično paranoično kovanim teorijama zavere, zamagljeni nedovoljnom količinom informacija, tretirani kao predstraža, laka konjica ili agitpropvsko-špijunska pešadija Vatikana, Malteški vitezovi su uspostavom diplomatskih odnosa sa SRJ krunisali desetogodišnji napor oličen u strateško-političkom prodoru na Balkan i Srbiju. Iako sa većinski pravoslavnim stanovništvom, Srbija nije bez malteške tradicije, budući da je kralj Petar Drugi Karađorđević, bio 73 Veliki majstor reda.
Niko Malteškim vitezovima ne pokušava ni da ospori ogromnu finansijsku moć i srazmeran politički uticaj. Na čelu reda nalazi se Veliki majstor, fra Endrju Berti, čovek plemićkog porekla, potomak Stjuarta, što nalazu i pravila reda. Njemu Katolička crkva priznaje rang kardinala, a istovremeno tretira se kao šef države i sleduju mu sve počasti suverena. Ovaj red, takođe, ima i vladu čiji predsednik je Don Karlo Mario Kondojani.
Jezgro reda originalno činili su vitezovi i prateće čete, a sa drugim viteško-monaškim redom Templara, tvorili su bedem za odbranu hrišćanskih zemalja u Svetoj zemlji. Nakon boravka i opsade Rodosa, vitezovi se sele na Maltu koju kao poklon dobijaju od Karla Petog, a red umalo nije nestao kada je Napoleon 1798. zauzeo Maltu. Nakon selidbe u Rusiju, gde ih je prihvatio Pavle Prvi, dolazi do reorganizacije i red se grana na katolički i pravoslavni.
- Sasvim sigurno radi se o vrlo moćnoj organizaciji koja je u originalnoj varijanti bila sastavljena od Tevtona, Templara i Malteza. Brojnost im je teško odrediti, ali pretpostavlja se da ih u svetu ima preko deset hiljada. O kakvoj moći je reč najbolje svedoči podatak da se neki članovi Malteških vitezova nalaze i na predsedničkim položajima u pojedinim zemljama. Naravno, ne mogu da kažem imena - kaže Dragan Malešević Tapi, slikar i veliki poznavalac tajnih društava.
Hijerarhijska struktura, kao i nazivi titula ukazuju na povezanost sa masonerijom, iako o tome nema valjanih dokaza, niti bilo kakvog zvaničnog dokumenta o saradnji.
- Sasvim sigurno ne postoji nikakav dokument, ali Velika nacionalna loža Francuske u svojim redovima ima članova Malteških vitezova - objašnjava Malešević.
Ova država bez teritorije i granica, ali očigledno s velikim uticajem, fantastičnim finansijskim mogućnostima nema diplomatske odnose sa Sjedinjenim državama, jer Amerikanci imaju svoj red, a raspadom SSSR-a i ukazom predsednika Jeljcina suverenost joj priznaje i Rusija. Što se tiče bivših jugoslovenskih republika uspostavljeni su diplomatski odnosi s Hrvatskom, Slovenijom, Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom odmah po njihovom međunarodnom priznanju, a bilo je pokušaja da se i ranije uspostave odnosi i sa Jugoslavijom.
Kako se navodi u predlogu Saveznog ministarstva na inostrane poslove, počev od 1993. godine, Malteški vitezovi u više kontakata sa našim diplomatskim predstavnicima pokušali su da iniciraju uspostavu diplomatskih odnosa. U svim kontaktima vitezovi su potencirali značaj ovakvog koraka za obe strane, uz posebno naglašavanje pogodnosti za našu zemlju na humanitarnom planu. Sve inicijative Malteških vitezova za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa SRJ imale su punu podršku Svete stolice.
U samoj Saveznoj vladi, u petak nisu bili posebno raspoloženi da komentarišu ovakav korak jugoslovenske diplomatije, spoljnopolitički savetnik Zorana Žižića, Milena Vlahović, čitav dan bila je "zauzeta sastancima s premijerom". Istovremeno, u Saveznoj vladi pokušali su da objasne kako je sve u nadležnosti Katarine Brajović, savetnika za informisanje.
Zoran Preradović
