Молим вас да ми помогнете тако што ћете ми рећи имена писаца који су имали неке везе са медицином. Било да су се бавили њоме или је само студирали или дали неку врсту доприноса у тој области. У обзир долазе и домаћи и страни писци.
-
- Popularno:
- Čekaonica za Dejanovu kafanu
- Ovim znacima horoskopa je teško ugoditi
- Englezima nikako da krene
- Zasto svi mrze Srbe, a ne mrze Hrvate...
- Шта ће ти се десити ако престанеш да...
- Теретана као врхунско цивилизацијско...
- Slavna domaća zvjezda traži ženu ..
- Novak Djokovic - novi Dzejms Bond
- Momentalno čitam knjigu
- Boks sa čvrstim kacigama?
Pisci lekari
- Začetnik teme Мокоши
- Datum pokretanja
limunada
Buduća legenda
- Poruka
- 32.316
Prvi koji mi pada na pamet je Kronin...
- Poruka
- 667
bulgakov-majstor i margarita
on je bio medicinar
on je bio medicinar
Norma Kampl
Iskusan
- Poruka
- 5.920
Лаза Лазаревић, Чехов. Били су лекари.
(За сад, сетила сам се се само њих)
(За сад, сетила сам се се само њих)
Mae
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
Uzmi knjigu "Tragedija genija", za takve podatke ona je dušu dala! 
Хвала вам! Пуно сте ми помогли.
parka
Buduća legenda
- Poruka
- 26.261
A, ništa, ništa, i drugi put.
Nego, Mokoši, super ti je nik.
Nego, Mokoši, super ti je nik.
Драго ми је да ти се свиђа. ;-)
Među poznatim velikim piscima nema mnogo onih koji su po profesiji bili lekari. Ako se osvrnemo na period 19. i 20.veka pronalazimo imena: Anton Pavlovič Čehov, Mihail Bulgakov, Arčibald Kronin, Artur Konan Dojl, Vladan Đorđević, Jovan Stejić, Laza K. Lazarević, Jovan Jovanović Zmaj. Baveći se medicinom oni su se sretali sa različitim ljudima koji su na osoben način obogaćivali njihovo književno stvaralaštvo: poeziju, priče i romane.
Anton Pavlovič Čehov
„Medicina je moja zakonita žena, a književnost je moja ljubavnica“ govorio je Anton Pavlovič Čehov. On je na Moskovskom univerzitetu upisao medicinu, ali nije diplomirao i nije stekao doktorsku titulu. Međutim, to ga nije sprečilo da čitavog života radi kao lekar.
Osip Braz, Portret Antona Pavloviča Čehova
Kao student je počeo da piše književne tekstove i da ih objavljuje pod pseudonimima, među kojima je najzanimljiviji onaj pod imenom Doktor koji je izgubio svoje pacijente. Kao lekar iz provincije, u vreme Carske Rusije, upoznao je bivšeg studenta u Paviljonu broj šest, a tako i počinje priča za njegovu pripovetku Paviljon broj 6 koja je u 20. veku doživela mnoga pozorišna izvođenja, televizijske i filmske ekranizacije. Radnja se događa na psihijatrijskom odeljenju za duševne bolesnike jedne ruske gradske bolnice.
U aprilu 1890. Čehov je putovao po Sibiru i stigao do ostrva Sahalin gde je kao lekar istraživao život u zatvoreničkim logorima. Dve godine kasnije bio je svedok epidemije kolere. Kao jedan od vodećih ljudi u pokrajinskoj sanitarnoj komisiji, besplatno je lečio najsiromašnije seljake, borio se protiv gladi i objavljivao svoje priče.
I pored toga što je bio lekar nije mogao da spreči bolest koja ga je snašla. Umro je od tuberkoloze 15. jula 1903. u Nemačkoj. Danas počiva na groblju Novodevičanskog manastira u Moskvi.
Mihail Bulgakov
Mihail Bulgakov
Mihail Bulgakov je još jedan veliki ruski i svetski pisac i lekar. Autor romana Majstor i Margarita je medicinu završio na Kijevskom univerzitetu, a nakon Prvog svetskog rata počeo je da radi kao lekar. Bio je lekar Crvenog krsta i Oružanih snaga Rusije.
Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta. Dvadesetih godina 20.veka u Vladikavkazu je oboleo od tifusa, a nekoliko godina kasnije i od nefroskleroze. U to vreme diktirao je svojoj ženi poslednju verziju romana Majstor i Margarita. Zanimljiv je podatak iz njegove biografije da je tokom svog života u nekoliko perioda bio zavisnik od morfijuma. Umro je 1940.godine i sahranjen na istom groblju kao i Čehov.
Arčibald Kronin
Arčibald Kronin
Krajem 19.veka u Škotskoj je rođen pisac i lekar-hirurg, Arčibald Kronin. Kao jedan od najboljih studenata, medicinu je završio na Univerzitetu u Glazgovu. Bio je pisac u čijim je delima, prožetim blagim romantizmom i društvenom kritikom, opisan život rudara i britanske srednje klase. Za njegov popularni roman Citadela često se navodi da je doprineo osnivanju Nacionalne zdravstvene službe, odnosno modernog univerzalnog zdravstvenog osiguranja u Velikoj Britaniji. U romanu prati lične životne sukobe mladog škotskog lekara Endrua Mensona i svima nama drži čas o lekarskoj etici. Živeo je u Americi, na Bermutskim ostrvima, Francuskoj, Irskoj. Kronin je umro u Švajcarskoj 1981.godine.
Anton Pavlovič Čehov
„Medicina je moja zakonita žena, a književnost je moja ljubavnica“ govorio je Anton Pavlovič Čehov. On je na Moskovskom univerzitetu upisao medicinu, ali nije diplomirao i nije stekao doktorsku titulu. Međutim, to ga nije sprečilo da čitavog života radi kao lekar.
Osip Braz, Portret Antona Pavloviča Čehova
Kao student je počeo da piše književne tekstove i da ih objavljuje pod pseudonimima, među kojima je najzanimljiviji onaj pod imenom Doktor koji je izgubio svoje pacijente. Kao lekar iz provincije, u vreme Carske Rusije, upoznao je bivšeg studenta u Paviljonu broj šest, a tako i počinje priča za njegovu pripovetku Paviljon broj 6 koja je u 20. veku doživela mnoga pozorišna izvođenja, televizijske i filmske ekranizacije. Radnja se događa na psihijatrijskom odeljenju za duševne bolesnike jedne ruske gradske bolnice.
U aprilu 1890. Čehov je putovao po Sibiru i stigao do ostrva Sahalin gde je kao lekar istraživao život u zatvoreničkim logorima. Dve godine kasnije bio je svedok epidemije kolere. Kao jedan od vodećih ljudi u pokrajinskoj sanitarnoj komisiji, besplatno je lečio najsiromašnije seljake, borio se protiv gladi i objavljivao svoje priče.
I pored toga što je bio lekar nije mogao da spreči bolest koja ga je snašla. Umro je od tuberkoloze 15. jula 1903. u Nemačkoj. Danas počiva na groblju Novodevičanskog manastira u Moskvi.
Mihail Bulgakov
Mihail Bulgakov
Mihail Bulgakov je još jedan veliki ruski i svetski pisac i lekar. Autor romana Majstor i Margarita je medicinu završio na Kijevskom univerzitetu, a nakon Prvog svetskog rata počeo je da radi kao lekar. Bio je lekar Crvenog krsta i Oružanih snaga Rusije.
Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta. Dvadesetih godina 20.veka u Vladikavkazu je oboleo od tifusa, a nekoliko godina kasnije i od nefroskleroze. U to vreme diktirao je svojoj ženi poslednju verziju romana Majstor i Margarita. Zanimljiv je podatak iz njegove biografije da je tokom svog života u nekoliko perioda bio zavisnik od morfijuma. Umro je 1940.godine i sahranjen na istom groblju kao i Čehov.
Arčibald Kronin
Arčibald Kronin
Krajem 19.veka u Škotskoj je rođen pisac i lekar-hirurg, Arčibald Kronin. Kao jedan od najboljih studenata, medicinu je završio na Univerzitetu u Glazgovu. Bio je pisac u čijim je delima, prožetim blagim romantizmom i društvenom kritikom, opisan život rudara i britanske srednje klase. Za njegov popularni roman Citadela često se navodi da je doprineo osnivanju Nacionalne zdravstvene službe, odnosno modernog univerzalnog zdravstvenog osiguranja u Velikoj Britaniji. U romanu prati lične životne sukobe mladog škotskog lekara Endrua Mensona i svima nama drži čas o lekarskoj etici. Živeo je u Americi, na Bermutskim ostrvima, Francuskoj, Irskoj. Kronin je umro u Švajcarskoj 1981.godine.
Artur Konan Dojl
I „otac“ Šerloka Holmsa i doktora Votsona, Artur Konan Dojl je bio britanski lekar i autor detektivskih romana. Završio je medicinu u Edinburgu i kao brodski lekar oplovio je celu zapadnoafričku obalu. Posle uspeha koji je postigao pričama o Šerloku Holmsu, prestaje da se bavi medicinom. Piše istorijske i naučnofantastične romane i knjige o ratovima, ali su ta njegova dela ostala zanemarena zbog velike popularnosti priča o avanturama Šerloka Holmsa.
Zbog Šerloka Holmsa ser Artur Konan Dojl je napustio svoj lekarski poziv
O čuvenom detektivu, njegovim izuzetnim opažanjima i zaključivanjima, pisao je u nastavcima, prvo za časopise, a potom je objavio i zbirku od 12 priča. U jednom trenutku je odlučio da stavi tačku na pisanje o Holmsu, međutim zbog velike popularnosti koju je imao njegov glavni junak, bio je primoran da nastavi sa pisanjem detektivskih priča, sve do svoje smrti. Umro je 7.jula 1930. godine u Minstidu, u Engleskoj, u svojoj bašti kada je doživeo infarkt, stežući jedan cvet u ruci.
Vladan Đorđević
Kada govorimo o srpskim lekarima književnicima 19. veka ne možemo da se ne setimo dr Vladana Đorđevića, i to u godini kada obeležavamo devet decenija od njegove smrti. Bio je lekar, književnik, političar, predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Srbije, sanitetski pukovnik, osnivač Crvenog krsta Srbije i Srpskog lekarskog društva.
Dr Vladan Đorđević 1906. godine
U duhu grčko-cincarske kulture majčine porodice kršten je kao Hipokrat, sa željom roditelja da bude lekar. To ime je nosio sve do mature, kada je na predlog Đure Daničića počeo da koristi ime Vladan. Medicinski fakultet i doktorat je završio u Beču i postao prvi školovani hirurg u Srbiji. Da bi usavršio svoje hirurško znanje, uz dopuštenje srpske vlade, odlazi u Francusko-pruski rat i uključuje se u rad pruskog saniteta. U blizini Frankfurta organizovao je ratnu bolnicu, što mu je donelo vojni čin i pohvale hirurga Langebeka.
Godine1888. je izabran je za dopisnog člana, a četiri godine kasnije i za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Dvadeset pet godina je bio glavni urednik Srpskog arhiva, časopisa koji i danas izlazi i jedan je od najstarijih i najdugovečnijih medicinskih časopisa u svetu.
Autor je brojnih istorijskih tekstova, pripovedaka, pesama i drama. Napisao je trotomni istorijski roman Car Dušan i knjigu Uspomene. Usamljen, star i bolestan, u 86 godini života umro je avgusta 1930. u sanatorijumu u Badenu. Srbija je o svom trošku „bez pompe i galame“, u Beogradu sahranila svog velikana, Vladana Đorđevića.
Jovan Stejić
Doktor Jovan Stejić je bio prvi svršeni doktor medicine koji je iz Habzburške monarhije, u prvoj polovini 19. veka, došao da radi u Miloševu Srbiju. Bio je tvorac srpske medicinske terminologije, prvi srpski antropolog, glavni sekretar Državnog sovjeta, borac za reformu srpskog jezika i pravopisa i borac za prava pojedinca i građanina.
Nakon štampanja prvog originalnog spisa Sabor istine i pouke, u kome je koristio moderno slobodoumno razmišljanje, odstupio je od novoprihvaćenog Vukovog pravopisa i napustio Srbiju. Autor je prve Antologije ili nauke o čoveku na srpskom jeziku, zatim kritike Vukovog prevoda Novog zaveta, autor knjige Zabava za razum i srce. U knjizi pod nazivom Makroviotika razmatrao je šta bi se desilo kada bi se u telo starca ubrizgala krv mladića. Knjiga je iz 1856. godine, iz vremena kada se u Evropi ni izdaleka nije razmišljalo o transfuziji, tako da se ovo Stejićevo delo smatra pretečom priče o transfuziji, koja je krenula da se primenjuje tek za vreme Prvog svetskog rata. Doktor Jovan Stejić je umro u Beogradu 1853.godine.
Laza K. Lazarević
Laza K. Lazarević
Laza K. Lazarević, pisac i lekar, jedan je od najznačajnijih predstavnika srpskog realizma, tvorac srpske psihološke pripovetke. Rođen je u patrijarhalnoj porodici u Šapcu u kojoj je još kao dečak zavoleo knjige. Veoma rano ostaje bez oca i porodica zapada u teške neprilike i siromaštvo. Završava osnovnu školu i gimnaziju u Šapcu, a potom odlazi u Beograd gde završava studije prava. Zatim odlazi u Berlin na studije medicine.
Sa doktorskom diplomom vraća se u Srbiju gde biva postavljen za lekara Beogradskog okruga, a 1881.godine i za prvog lekara Opšte bolnice u Beogradu. Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ danas nosi njegovo ime. U svom kratkom životnom veku, nešto više od 39 godina, ostavio je nemerljivo kulturno i stručno nasleđe. Poštovan i kao pisac i kao doktor zauzeo je počasno mesto u istoriji književnosti i medicini.
Za života je objavio osam pripovedaka: Prvi put s ocem na jutrenje, Školska ikona, U dobri čas hajduci!, Na bunaru, Verter, Sve će to narod pozlatiti, Vetar i On zna sve. Pripovetka Švabica je objavljena tek sedam godina nakon njegove smrt 1898. godine, a osam njegovih pripovedaka je ostalo nedovršeno.
Bio je član Srpske akademije nauka, lični lekar kralja Milana Obrenovića i nosio je čin sanitetskog potpukovnika. Međutim, u privatnom životu Lazu nije pratila sreća. Bio je oženjen Poleksijom, sestrom svog druga Koste Hristića, sa kojom je imao četvoro dece – sinove Milorada, Kuzmana i Vladana, i ćerku Anđeliju. Tuberkoloza je odnela njegove sinove Kuzmana i Damjana, a na kraju i samog Lazu. Umro je 29. decembra 1890. godine u Beogradu.
Jovan Jovanović Zmaj
Ne, ne sme nam umreti
Pođem, klecnem, idem, zastajavam,
Šetalicu satu zadržavam,
Jurim, bežim, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
„Ne, ne sme nam umreti!"
Stihovi Zmajeve pesme Ne, ne sme nam umreti jesu potresno svedočanstvo o bolu za najmilijima. Pesnik i lekar Jovan Jovanović Zmaj je bio jedan od najvećih pesnika srpskog romantizma, prvi pisac u srpskoj književnosti koji je stvarao poeziju za decu. Njegove najznačajnije zbirke su Đulići u kojima peva o srećnom porodičnom životu i Đulići uveoci u kojima pava o bolu i smrti.
Čika Jova Zmaj
Tokom celog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa, a pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme. Mali Jova, kako su ga zvali, rođen je u Novom Sadu u uglednoj plemićkoj porodici. Prve godine života je proveo u novosadskoj čuvenoj ulici „Zlatna greda“. Prava je završio u Pešti, a kasnije i medicinu u Pragu i Beču.
Nakon povratka radio je kao lekar i bavio se književnim radom u Novom Sadu i u Pančevu. Oženio se Ružom sa kojom je dobio petoro dece. Međuti, došlo je do velike tragedije u kojoj je zauvek izgubio decu, a potom i Ružu. Ostao je sam. Star i bolestan nije ispuštao pero sve do kraja života. Preminuo je 1. juna1904. u svom domu u Sremskoj Kamenici, gde je i sahranjen. Njegova kuća je danas pesnikov spomen muzej. Budući da je Zmaj sve do smrti izdavao dečji list Neven, najbolji srpski dečji list tog vremena, reditelj Timoti Džon Bajford je svojevremeno za Televiziju Beograd snimio i dalje rado gledanu seriju Neven.
I „otac“ Šerloka Holmsa i doktora Votsona, Artur Konan Dojl je bio britanski lekar i autor detektivskih romana. Završio je medicinu u Edinburgu i kao brodski lekar oplovio je celu zapadnoafričku obalu. Posle uspeha koji je postigao pričama o Šerloku Holmsu, prestaje da se bavi medicinom. Piše istorijske i naučnofantastične romane i knjige o ratovima, ali su ta njegova dela ostala zanemarena zbog velike popularnosti priča o avanturama Šerloka Holmsa.
Zbog Šerloka Holmsa ser Artur Konan Dojl je napustio svoj lekarski poziv
O čuvenom detektivu, njegovim izuzetnim opažanjima i zaključivanjima, pisao je u nastavcima, prvo za časopise, a potom je objavio i zbirku od 12 priča. U jednom trenutku je odlučio da stavi tačku na pisanje o Holmsu, međutim zbog velike popularnosti koju je imao njegov glavni junak, bio je primoran da nastavi sa pisanjem detektivskih priča, sve do svoje smrti. Umro je 7.jula 1930. godine u Minstidu, u Engleskoj, u svojoj bašti kada je doživeo infarkt, stežući jedan cvet u ruci.
Vladan Đorđević
Kada govorimo o srpskim lekarima književnicima 19. veka ne možemo da se ne setimo dr Vladana Đorđevića, i to u godini kada obeležavamo devet decenija od njegove smrti. Bio je lekar, književnik, političar, predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Srbije, sanitetski pukovnik, osnivač Crvenog krsta Srbije i Srpskog lekarskog društva.
Dr Vladan Đorđević 1906. godine
U duhu grčko-cincarske kulture majčine porodice kršten je kao Hipokrat, sa željom roditelja da bude lekar. To ime je nosio sve do mature, kada je na predlog Đure Daničića počeo da koristi ime Vladan. Medicinski fakultet i doktorat je završio u Beču i postao prvi školovani hirurg u Srbiji. Da bi usavršio svoje hirurško znanje, uz dopuštenje srpske vlade, odlazi u Francusko-pruski rat i uključuje se u rad pruskog saniteta. U blizini Frankfurta organizovao je ratnu bolnicu, što mu je donelo vojni čin i pohvale hirurga Langebeka.
Godine1888. je izabran je za dopisnog člana, a četiri godine kasnije i za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Dvadeset pet godina je bio glavni urednik Srpskog arhiva, časopisa koji i danas izlazi i jedan je od najstarijih i najdugovečnijih medicinskih časopisa u svetu.
Autor je brojnih istorijskih tekstova, pripovedaka, pesama i drama. Napisao je trotomni istorijski roman Car Dušan i knjigu Uspomene. Usamljen, star i bolestan, u 86 godini života umro je avgusta 1930. u sanatorijumu u Badenu. Srbija je o svom trošku „bez pompe i galame“, u Beogradu sahranila svog velikana, Vladana Đorđevića.
Jovan Stejić
Doktor Jovan Stejić je bio prvi svršeni doktor medicine koji je iz Habzburške monarhije, u prvoj polovini 19. veka, došao da radi u Miloševu Srbiju. Bio je tvorac srpske medicinske terminologije, prvi srpski antropolog, glavni sekretar Državnog sovjeta, borac za reformu srpskog jezika i pravopisa i borac za prava pojedinca i građanina.
Nakon štampanja prvog originalnog spisa Sabor istine i pouke, u kome je koristio moderno slobodoumno razmišljanje, odstupio je od novoprihvaćenog Vukovog pravopisa i napustio Srbiju. Autor je prve Antologije ili nauke o čoveku na srpskom jeziku, zatim kritike Vukovog prevoda Novog zaveta, autor knjige Zabava za razum i srce. U knjizi pod nazivom Makroviotika razmatrao je šta bi se desilo kada bi se u telo starca ubrizgala krv mladića. Knjiga je iz 1856. godine, iz vremena kada se u Evropi ni izdaleka nije razmišljalo o transfuziji, tako da se ovo Stejićevo delo smatra pretečom priče o transfuziji, koja je krenula da se primenjuje tek za vreme Prvog svetskog rata. Doktor Jovan Stejić je umro u Beogradu 1853.godine.
Laza K. Lazarević
Laza K. Lazarević
Laza K. Lazarević, pisac i lekar, jedan je od najznačajnijih predstavnika srpskog realizma, tvorac srpske psihološke pripovetke. Rođen je u patrijarhalnoj porodici u Šapcu u kojoj je još kao dečak zavoleo knjige. Veoma rano ostaje bez oca i porodica zapada u teške neprilike i siromaštvo. Završava osnovnu školu i gimnaziju u Šapcu, a potom odlazi u Beograd gde završava studije prava. Zatim odlazi u Berlin na studije medicine.
Sa doktorskom diplomom vraća se u Srbiju gde biva postavljen za lekara Beogradskog okruga, a 1881.godine i za prvog lekara Opšte bolnice u Beogradu. Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ danas nosi njegovo ime. U svom kratkom životnom veku, nešto više od 39 godina, ostavio je nemerljivo kulturno i stručno nasleđe. Poštovan i kao pisac i kao doktor zauzeo je počasno mesto u istoriji književnosti i medicini.
Za života je objavio osam pripovedaka: Prvi put s ocem na jutrenje, Školska ikona, U dobri čas hajduci!, Na bunaru, Verter, Sve će to narod pozlatiti, Vetar i On zna sve. Pripovetka Švabica je objavljena tek sedam godina nakon njegove smrt 1898. godine, a osam njegovih pripovedaka je ostalo nedovršeno.
Bio je član Srpske akademije nauka, lični lekar kralja Milana Obrenovića i nosio je čin sanitetskog potpukovnika. Međutim, u privatnom životu Lazu nije pratila sreća. Bio je oženjen Poleksijom, sestrom svog druga Koste Hristića, sa kojom je imao četvoro dece – sinove Milorada, Kuzmana i Vladana, i ćerku Anđeliju. Tuberkoloza je odnela njegove sinove Kuzmana i Damjana, a na kraju i samog Lazu. Umro je 29. decembra 1890. godine u Beogradu.
Jovan Jovanović Zmaj
Ne, ne sme nam umreti
Pođem, klecnem, idem, zastajavam,
Šetalicu satu zadržavam,
Jurim, bežim, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
„Ne, ne sme nam umreti!"
Stihovi Zmajeve pesme Ne, ne sme nam umreti jesu potresno svedočanstvo o bolu za najmilijima. Pesnik i lekar Jovan Jovanović Zmaj je bio jedan od najvećih pesnika srpskog romantizma, prvi pisac u srpskoj književnosti koji je stvarao poeziju za decu. Njegove najznačajnije zbirke su Đulići u kojima peva o srećnom porodičnom životu i Đulići uveoci u kojima pava o bolu i smrti.
Čika Jova Zmaj
Tokom celog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa, a pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme. Mali Jova, kako su ga zvali, rođen je u Novom Sadu u uglednoj plemićkoj porodici. Prve godine života je proveo u novosadskoj čuvenoj ulici „Zlatna greda“. Prava je završio u Pešti, a kasnije i medicinu u Pragu i Beču.
Nakon povratka radio je kao lekar i bavio se književnim radom u Novom Sadu i u Pančevu. Oženio se Ružom sa kojom je dobio petoro dece. Međuti, došlo je do velike tragedije u kojoj je zauvek izgubio decu, a potom i Ružu. Ostao je sam. Star i bolestan nije ispuštao pero sve do kraja života. Preminuo je 1. juna1904. u svom domu u Sremskoj Kamenici, gde je i sahranjen. Njegova kuća je danas pesnikov spomen muzej. Budući da je Zmaj sve do smrti izdavao dečji list Neven, najbolji srpski dečji list tog vremena, reditelj Timoti Džon Bajford je svojevremeno za Televiziju Beograd snimio i dalje rado gledanu seriju Neven.
Hidekel
Obećava
- Poruka
- 52
Selin je bio lekar, a Džojs je jedno vreme studirao medicinu.
Milan Jovanović Morski bio je srpski lekar, pisac i veliki putnik – avanturista.
Rođen u Vojvodini u 19.veku, on svojom snažnom energijom i entuzijazmom krupnim koracima ide ka ostvarenju svog ogromnog potencijala – postaje važan intelektualac, učesnik kulturnog života, pisac, putnik u delove sveta koji su bili gotovo nedostižni…
Slikao je akvarele, pomagao srpskim borcima u vreme Nevesinjske puške kao pravi patriota i rodoljub.
Diplomirao je medicinu u Beču i kao mnoge njegove kolege, srpski pisci – Laza Lazarević, Jovan Jovanović Zmaj, paralelno se bavio tim zanimanjem i književnim stvaranjem.
Upamćen je pre svega kao putopisac. Treba napomenuti da se u doba kada Morski putuje, dakle sredinom devetnaestog veka, vrlo teško putovalo, retki su imali sredstava i volje da provode dane u transportu, uslovi su bili vrlo loši, a dosegnuti neke dalje prostore bilo je gotovo nemoguće. Zato su oni koji su putovali u egzotične daljine, pisali o svemu što su videli, jer je to, zbog nepostojanja medija, bio jedini način upoznavanja drugih zemalja i kultura.
Jovanović je kao lekar na brodskoj liniji Lojd putovao je čak do Indije i Kine, pa je zbog toga i dobio nadimak Morski i Bombajac. Opisao je kako su izgledala putovanja u to vreme, sačuvao podatke o autentičnosti mnogih dalekih zemalja i kultura koje su danas na udaru globalizacije i komercijalizacije, te gube od svoje specifičnosti. Zbog svega ovoga može se smatrati jednim od prvih srpskih putopisaca.
Prevodio je sa nemačkog, engleskog , a posebno je značajan njegov prevod Šekspirove drame: Mera za meru. Uticaj pozorišne književnosti, pa i Šekspira primetan je kod Morskog jer se i sam da se upustio u dramsko stvaranje i napisao nekoliko drama: Kraljeva seja, Demon, San i java, Nesuđeni,
Ipak, najupečatljiviji i najvredniji su i danas njegovi putopisis koji su dobra literatura za istorijska i geografska proučavanja, ali i za otkrivanje kako je jednom školovanom Srbinu u 19.veku izgledao misteriozni daleki svet. Malo koja nacija se može pohvaliti ovakvim avanturistom i istraživačem koji je za sobom ostavio trag – putopis Tamo amo po istoku, dragulj u srskoj kulturnoj baštini. Ovu važnu knjigu reizdao je Portalibris, pa je naslov posle mnogo vremena opet dostupan u knjižarama po Srbiji kao i za onlajn naručivanje preko sajta, a u planu je i reizdanje drugog putopisa Jovanovićevo – Gore – dole po Napulju. Spašavanjem ove knjige od zaborava sačuvana je uspomena na Morskog koji je kao poput mnogiv važnih i velikih ljudi u vrtlogu vremena zaboravljen, a jako je značajan za srpsku tradiciju i kulturu.
Edicija Otgnuto od zaborava koju u celini možete videti na Portalibrisovom sajtu i kupovati knjige onlajn, je pokušaj da se ta nepravda ispravi. Podsećamo da su u okviru nje reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković(Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović(Naši i strani), Dušan Radić(Selo), Sibe Milačić(Žena i čovek), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić(Hadži diša, Posle Milijon godina) i td. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.
Rođen u Vojvodini u 19.veku, on svojom snažnom energijom i entuzijazmom krupnim koracima ide ka ostvarenju svog ogromnog potencijala – postaje važan intelektualac, učesnik kulturnog života, pisac, putnik u delove sveta koji su bili gotovo nedostižni…
Slikao je akvarele, pomagao srpskim borcima u vreme Nevesinjske puške kao pravi patriota i rodoljub.
Diplomirao je medicinu u Beču i kao mnoge njegove kolege, srpski pisci – Laza Lazarević, Jovan Jovanović Zmaj, paralelno se bavio tim zanimanjem i književnim stvaranjem.
Upamćen je pre svega kao putopisac. Treba napomenuti da se u doba kada Morski putuje, dakle sredinom devetnaestog veka, vrlo teško putovalo, retki su imali sredstava i volje da provode dane u transportu, uslovi su bili vrlo loši, a dosegnuti neke dalje prostore bilo je gotovo nemoguće. Zato su oni koji su putovali u egzotične daljine, pisali o svemu što su videli, jer je to, zbog nepostojanja medija, bio jedini način upoznavanja drugih zemalja i kultura.
Jovanović je kao lekar na brodskoj liniji Lojd putovao je čak do Indije i Kine, pa je zbog toga i dobio nadimak Morski i Bombajac. Opisao je kako su izgledala putovanja u to vreme, sačuvao podatke o autentičnosti mnogih dalekih zemalja i kultura koje su danas na udaru globalizacije i komercijalizacije, te gube od svoje specifičnosti. Zbog svega ovoga može se smatrati jednim od prvih srpskih putopisaca.
Prevodio je sa nemačkog, engleskog , a posebno je značajan njegov prevod Šekspirove drame: Mera za meru. Uticaj pozorišne književnosti, pa i Šekspira primetan je kod Morskog jer se i sam da se upustio u dramsko stvaranje i napisao nekoliko drama: Kraljeva seja, Demon, San i java, Nesuđeni,
Ipak, najupečatljiviji i najvredniji su i danas njegovi putopisis koji su dobra literatura za istorijska i geografska proučavanja, ali i za otkrivanje kako je jednom školovanom Srbinu u 19.veku izgledao misteriozni daleki svet. Malo koja nacija se može pohvaliti ovakvim avanturistom i istraživačem koji je za sobom ostavio trag – putopis Tamo amo po istoku, dragulj u srskoj kulturnoj baštini. Ovu važnu knjigu reizdao je Portalibris, pa je naslov posle mnogo vremena opet dostupan u knjižarama po Srbiji kao i za onlajn naručivanje preko sajta, a u planu je i reizdanje drugog putopisa Jovanovićevo – Gore – dole po Napulju. Spašavanjem ove knjige od zaborava sačuvana je uspomena na Morskog koji je kao poput mnogiv važnih i velikih ljudi u vrtlogu vremena zaboravljen, a jako je značajan za srpsku tradiciju i kulturu.
Edicija Otgnuto od zaborava koju u celini možete videti na Portalibrisovom sajtu i kupovati knjige onlajn, je pokušaj da se ta nepravda ispravi. Podsećamo da su u okviru nje reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković(Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović(Naši i strani), Dušan Radić(Selo), Sibe Milačić(Žena i čovek), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić(Hadži diša, Posle Milijon godina) i td. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.
Dr sci Zorica Arsić Mandarić je savremeni srpski pisac sa više od pola veka književnog stvaralaštva i 38 objavljenih knjiga poezije, eseja i pripovedaka[1].
Svoje knjige je, najvećim delom, sama ilustrovala.
Po završetku Kruševačke gimnazije upisuje studije medicine i diplomira u Beogradu. Zatim magistrira, specijalizira otorinolaringologiju i doktorira na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao lekar specijalista otorinolaringolog u Kliničkom centru Srbije.
Živi i radi u Beogradu.
Svoje knjige je, najvećim delom, sama ilustrovala.
Po završetku Kruševačke gimnazije upisuje studije medicine i diplomira u Beogradu. Zatim magistrira, specijalizira otorinolaringologiju i doktorira na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao lekar specijalista otorinolaringolog u Kliničkom centru Srbije.
Živi i radi u Beogradu.