Duhovnost i strah , smrtni strah

Pre nekog vremena mi dodje na pamet da je duhovnost nastala kad se stvorio strah da možemo nekim svojim delanjem da naudimo ili stvorimo neprijatelja.

A onda se desi da mi iz čista mira upade trun u oko i setih se tipa koji je zbog toga izgubio oko ni kriv ni dužan eto na bulevaru....

I shvatim koliko se čovek plaši nepredvidivog i neshvaćenog.
Dok je bio životinja ili dok to životinjski sagledava , onda se vadi na neznanje , slučajnosti , srećne ili nesrećne okolnosti.Ako uzmem pauka koji plete mrežu na novom mestu , neznanje ga sprečava da zna da je to novo mesto "neuspešno jer neće biti muva ni insekata" zbog mene. Bez nesrećne okolnosti da ga sredim po kratkom postupku.A takav je život.Fizički život, biološki tačnije.
Možemo samo govoriti o boljim sistemima života , ali nikako o sigurnim sistemima kao što je pravda, božija pravda (razlikujem to od božijih zakona), sudbina....

A strah od smrti stoji pa stoji.

I onda je čovek pribegao drugoj sferi , duhovnoj.
E tu je već manje iznenadjenja i više zašto-zato...
Tu čovekova istorija više zavisi od njegovih postupaka , pa je uzročnost veća ...
Iako i tu razvoj ličnosti i uopšte svega duhovnog ima itekako veze sa slučajnostima kao što su vremenski trenutak u kojem nailazite na datu pojavu , činjenicu , osobu....manje se primećuje zato što čovek sam i više usmerava svoj napredak , ali i sprečava pad......
Čim su manje mogućnosti za veliki pad , čovek je pod iluzijom da više utiče na tok stvari....

Frikovi kontrole odmah zapadaju u apatiju , jer ako ne mogu da potpuno kontrolišu igru (posledica manije igranja kod dece tek će biti očigledna....) onda su odmah sva pravila dozvoljena....i tako puca i etika i moral i nivo i kultura i ostaje animalno.....
(slučajno dotakoh uticaj igranja na jačanje animalnosti kod novih generacija)

----------------------------------------------
Šta da uradi čovek?
Stvorio je religiju , veru , reinkarnaciju, projekcije, hall of fame, sve od straha od smrti , a licem okrenut smrti a ne životu.....

Da li je bog pogodjen ovakvim razmišljanjem ? Nije , jer većina veruje u njega iz straha , pa i iz straha od smrti i bolesti.....Malo njih stvarno veruje u njega kao nešto što je dar , kao i život....

Jer strah je veći .....iako je osnova svega.....

Jes' da mi nije kristalno jasno šta je tema, ali ponoviću nešto što sam negde već napisala, mislim da dotiče temu.

Čovek koji istinski, ali zaista veruje (opet insistiram na tom izrazu), bez obzira na religiju, Crkvu ili čak životnu filozofiju, dakle koji je sasvim siguran da će ga posle poslednjeg izdisaja sačekati neki novi nivo postojanja (ovde je naročito značajno pomenuti ljude koji su se u životu ponašali po određenim obrascima, očekujući nagradu nakon smrti), takav čovek ne da ne treba da se plaši smrti, već treba da joj se raduje. To je vrlo prosta logika.
A koliko vi znate ljudi koji nisu očajavali kada su saznali da su neizlečivo bolesni, tj. s bilo kom trenutku saznanja da neće još dugo...?
Ja ne znam nijednog.

Opet je u pitanju strah od nepoznatog, i ma koliko institucija ljudi stvorili koje će da ubede čoveka da nema čega da se plaši, biologija pobeđuje... Jer, biologija i jeste ono što smo mi. Duhovni deo, svest, da bi došla do izražaja, mora da se oslobodi telesnog, zato živimo i živećemo u neznanju. Sada, ne garantujem, ko zna šta ćemo otkriti u budućnosti, meditacija i ta čuda, neka operacija :shock:
Ipak, stvoreni smo da otkrijemo postojanje duhovnog tek kada postanemo duhovno.
Mislim da čovekov razum ne bi ni mogao podneti svest o postojanju sveta koji mu je nedostupan, niti bi mogao sebe da zamisli kako egzistira u njemu, bez očajanja, il igubitka razuma...

A čovek je morao stvoriti sva ta čuda, jer traga za smislom, to je neizostavan period svakog života, pojedinačno, nekima traje i ceo život.
Kada pogledate iz daljine, sve ostalo je sitno.
I dece ima na sve strane. Lepa su i divna, ali van svega toga, to su ljudi.
Sve što čovek može uraditi u životu sitno je naspram otkrića onoga što ga je poslalo da, bez njegove svesne volje, egzistira na ovom mestu, u ovom trenutku.

Mislim da deca nose neke informacije koje bi ljudima značajno koristile u nekim istraživanjima.
Ako je svest ono što nas sačinjava, duša ili nešto što nije ni energija ni materija, ili je ipak energija?, da li možete zamisliti sebe kao sebe, bez biološkog dela, da li biste prihvatili takvog sebe? Neminovno, mi umiremo.
Naše postojanje, dakle, prestaje, to više nismo mi. Postajemo deo neke energije koja je više opšta, nego naša.

Ne znam da li su ljudi u stanju to da prihvate.

Ili se jednostavno osušimo, a sve informacije koje su sačinjavale nas kao takve, postanu hrana za crve.
Ako polupate hard disk, jedan deo vašeg PC-a se izgubio...
Ako promenite procesor, on može ostati isti, klon...

Ova tema iliti post zaista ima smisla.Naravno da je strah u suštini pokretačka snaga..Dakle ,duhovnost je nastala kao posledica straha.Ono što me rastužuje je da čoveka u stvari vode primarni instinkti i da se duhovnost koristi kao odbrambeni mehanizam.Želela bih da verujem da je čovečanstvo nešto više od toga ali...Da li je to strah od nepoznatog, nepredvidivog ili nešto treće...Da li je strah ekvivalent za neznanje,a duhovnost samo maska...

Hocete da kazete da je covek dobar samo kad nema prilike da bude los? Pa ja zelim da verujem da je drugacije iako to jeste cesto slucaj, ali verujem da ima ljudi koji na taj nacin nauce kako je tesko misliti i koliko truda treba da bi se nesto postiglo, pa onda mozda postaju manje strogi!

Ja bih pre rekla da je loš kada nema prilike da bude dobar...
Kada malko zverneš po ovim Internet aktivnim likovima, postaje ti jasno da je jedino bitno da upadne u oko. Ljudi vape za pažnjom.

Pa dobro...ja se slazem...ali isto tako mislim da je ok biti zeljan paznje jer to znaci da nesto osecas zelis paznju da ne kazem ljubav drugih...mislim da je to odvojeno od ovog biti dobar i retki su oni koji to mogu. Mislim da je pitanje u retkosti ako sam jasna. Vecina obicno ne varedi mnogo ali onda ododje onaj jedan u 1000 koji je nesto uspeo da uradi kako treba. U sustini svi zelimo isto i uglavnom svi se plasimo slicnih stvari...pitanje je sta ko radi s tim strahovima. Ima jedna mudrost hi hi koja kaze nije hrabar onaj koji se niceg ne boji vec onaj koji se boji a ipak radi ono cega se plasi lepo sam to parafrazirala ali poenta je jasna.....nadam se!

Lexa:

Ja bih pre rekla da je loš kada nema prilike da bude dobar...
Kada malko zverneš po ovim Internet aktivnim likovima, postaje ti jasno da je jedino bitno da upadne u oko. Ljudi vape za pažnjom.

Kliknite za proširenje...

Ljudi itekako vape za pažnjom.To bi takođe mogla da bude posledica straha.Takozvani strah od samoće..

Lexa:

Čovek koji istinski, ali zaista veruje (opet insistiram na tom izrazu), bez obzira na religiju, Crkvu ili čak životnu filozofiju, dakle koji je sasvim siguran da će ga posle poslednjeg izdisaja sačekati neki novi nivo postojanja (ovde je naročito značajno pomenuti ljude koji su se u životu ponašali po određenim obrascima, očekujući nagradu nakon smrti), takav čovek ne da ne treba da se plaši smrti, već treba da joj se raduje. To je vrlo prosta logika....

Kliknite za proširenje...

Ovo je po mojim saznanjima hrišćanstva jeres....
Čovek treba da se raduje životu, a ne plaši smrti to je vera.
Kad dodje taj trenutak onda ga treba prihvatiti kao neminovan.
----------
Nigde radovanje smrti.
Nigde radovanje žrtvi i samožrtvovanju , čak i kada se to čini.
Jedini čin samožrtvovanja koji ja lično razumem a da je direktno ( a ne posledično) odlazak u smrt je rešenost staraca da kada su jako bolesni i ne mogu više sami da se održavaju a da ne nanose bol deci prestanu da jedu. I "samrt" traje sedam dana obično i nastupa upala pluća i kraj.

senk@ se poziva na stare mudrace koji kazu da su ljudi smislili kontrast dobro/lose.za boga je sve dobro.strah?pre bih rekao nemoc...svaki put kad uspemo da izadjemo na kraj sa situacijom,ne poznajemo visu silu,u suprotnom pozvacemo se na nju.vecina filozofa je to radila,kao i nauka,pritisnuti o zid oko dokaza prvog pokretaca,vracali su se na boga...postoji lacac ishrane,ali mi ,ljudi obdareni razumom ponasamo se gore od zivotinja.kao da je neko stavio klip u tocak vremena ,a mi stali na pola puta nase evolucije...

senk@382:

senk@ se poziva na stare mudrace koji kazu da su ljudi smislili kontrast dobro/lose.za boga je sve dobro.strah?pre bih rekao nemoc...svaki put kad uspemo da izadjemo na kraj sa situacijom,ne poznajemo visu silu,u suprotnom pozvacemo se na nju.vecina filozofa je to radila,kao i nauka,pritisnuti o zid oko dokaza prvog pokretaca,vracali su se na boga...postoji lacac ishrane,ali mi ,ljudi obdareni razumom ponasamo se gore od zivotinja.kao da je neko stavio klip u tocak vremena ,a mi stali na pola puta nase evolucije...

Kliknite za proširenje...

Šta ako je ovo naš vrhunac?Šta ako je ovo kraj..

Patak, nisam govorila o veri, već o ljudskoj psihi. Uzmimo hrišćanina... Nisam pisala ovako jer se moderatori ježe pomena, ali kako pričati o filozofiji bez upleta religije, zaboga?

Ako neko zaista, sasvim i istinski veruje u sve ono što kaže Crkva, onda njegova podsvest mora da se raduje smrti. Da li je to jeres ili ne, nije bitno u ovom momentu.
Ako je ceo život posvetio svom odlasku u raj, a šta bi bio raj? Nešto toliko lepo da naš razum ne može još ni da shvati tu lepotu... Ja bih se tome radovala.
Zaključak, istinski, pravi, najiskreniji vernik - ne postoji. :shock:
Ili postoji, ali se retko oglašava.

A ovo je baš usko vezano za temu. Strah od nepoznatog sprečava nas da se radujemo smrti. Ili da je se, makar, ne plašimo. Moramo je se plašiti.
Da li su ljudi licemeri?

Lexa:

Patak, nisam govorila o veri, već o ljudskoj psihi. Uzmimo hrišćanina... Nisam pisala ovako jer se moderatori ježe pomena, ali kako pričati o filozofiji bez upleta religije, zaboga?

Ako neko zaista, sasvim i istinski veruje u sve ono što kaže Crkva, onda njegova podsvest mora da se raduje smrti. Da li je to jeres ili ne, nije bitno u ovom momentu.
Ako je ceo život posvetio svom odlasku u raj, a šta bi bio raj? Nešto toliko lepo da naš razum ne može još ni da shvati tu lepotu... Ja bih se tome radovala.
Zaključak, istinski, pravi, najiskreniji vernik - ne postoji. :shock:
Ili postoji, ali se retko oglašava.

Kliknite za proširenje...

Osim toga trebao bi da se raduje i smrti svojih najbližih.Upravo to nije slučaj...

senk@382:

senk@ se poziva na stare mudrace koji kazu da su ljudi smislili kontrast dobro/lose.za boga je sve dobro.strah?pre bih rekao nemoc...svaki put kad uspemo da izadjemo na kraj sa situacijom,ne poznajemo visu silu,u suprotnom pozvacemo se na nju.vecina filozofa je to radila,kao i nauka,pritisnuti o zid oko dokaza prvog pokretaca,vracali su se na boga...postoji lacac ishrane,ali mi ,ljudi obdareni razumom ponasamo se gore od zivotinja.kao da je neko stavio klip u tocak vremena ,a mi stali na pola puta nase evolucije...

Kliknite za proširenje...

Razmišljao sam da li je strah od smrti , loših dogadjaja, nemogućnost kontrolisanja dogadjaja ili nemoć slabost....
I nije ništa drugo do straha, pa da li od smrti ili od teških posledica , ali ne u smislu nemoć slabost.....Iako su tada najglasniji , a posao je odradjen mnogo pre.....

no sta je strah od bilo cega do nemoci?zar ne mastamo da budemo besmrtni,dizemo tone teskih stvari,i izvodimo najrazlicitija cudesa,sve na granici paranormalnog...kako nemamo tu moc da stvorimo savrsenog coveka...plus emotivno u nama...razmislimo o tome...

kraj? senk@ ne misli tako...opet moramo da sagledamo stav i iz nekog drugog ugla,Nice je pozavao
na nadcoveka,ali ne onog koga su izvukli iz njegove kovanice,vec misaonog bica,okrenutog ka daljem i kvalitetnijem razvitku

senk@382:

no sta je strah od bilo cega do nemoci?zar ne mastamo da budemo besmrtni,dizemo tone teskih stvari,i izvodimo najrazlicitija cudesa,sve na granici paranormalnog...kako nemamo tu moc da stvorimo savrsenog coveka...plus emotivno u nama...razmislimo o tome...

Kliknite za proširenje...

Ja ne maštam nešto što mi ne treba....ili što će mi dosaditi posle dva puta....

Omašila si u vezi smisla života...prvo ta lekcija pa ova o strahu i duhovnosti.....

da li je senk@ omasila? ili su nasi opazaji razliciti? kao npr senk@ je nesto neutralno,i u ovom kontekstu nema veze sa imenom...

...niti polom...

strah ima i svoje pozitivne strane
npr. da se ne plasim smrti ja bih vozio auto najbrze sto mogu (jer volim brzinu) cak i po snegu i ledu a time bi verovatno ugrozio i ostale ucesnike u saobracaju , sto znaci strah me sprecava da cinim gluposti

Ovo nije tema o strahu , vec da li je duhovnost samo tvorevina straha , projekcija i vizija , idealizacija i iluzija....

Uvek je bilo to pitanje, ateisti su to chesto nametali... Kao, duhovnost i vera u Boga (mada ovo dvoje nije uslovno vezano) je samo strah i mi smo to sve smislili da se uteshimo... dok su nevernici videli istinu i svetlost. I sve to tako ide, nikoga zaista nije briga shta ateisti imaju da kazu a oni i dalje blebecu kao mala deca pokushavajuci da nam dokazu da greshimo. Sve ovo ne mora striktno biti vezano za religiju, mada kada prichamo o duhu nekako je bezveze ne ukljuchiti i to, jer ne vidim sa koje (filozofske/religijske) pozicije se krece ova tema. Ljudska radoznolost bi trebalo da bude odredjenija.. Nismo vishe deca.

Traziti duhovnost i postavljati takva pitanja znachi negirati samog sebe, shto je besmisleno tako da ne zelim ni da udovoljim takvim pitanjima. To bi bilo kao objashnjavati daltonisti boje. Useless.

Goddess of the far east:

...Da li je strah ekvivalent za neznanje,a duhovnost samo maska...

Kliknite za proširenje...

NevenaBGD:

Hocete da kazete da je covek dobar samo kad nema prilike da bude los? /QUOTE]

Lexa:

Ja bih pre rekla da je loš kada nema prilike da bude dobar... /QUOTE]
Covjek je los zato sto ne zna (sa sigurnoscu) da je bolje biti dobar. Duhovnost pomaze covjeku da skine masku neznanja.

Kliknite za proširenje...

Kliknite za proširenje...