Hitnooooo!!!

Ima li Neko nesto o " Marksisticko shvatanje drustva " Tako glasi tema!!!!!!
Unapred hvala!!!!!!!

Ako hoces u elektronskoj formi, onda googlaj malo i za desetak minuta mozes da nadjes gomilu toga... takodje imas gomilu knjiga na tu temu koje su sada dosta jeftine... poseti Sajam knjiga i tamo mozes da nadjes knjige sa tom tematikom za svega 50-100 dinara.

Evo ti sa Wikipedie

Marksističko shvatanje društva

U vreme kada je nastalo Marksovo učenje o društvu javlja se sociologija kao nauka u delima Ogista Konta i Herberta Spensera. Marksizam i sociologija, nastali u isto vreme i u sličnim društvenim i političkim uslovima, pokazali su jedan prema drugome krajnju ignoranciju. A u stvari, radilo se o dubokoj i opravdanoj netrepeljivosti. Prvi sociolozi i njihovi kasniji sledbenici, smatrali su da je Marksovo učenje o društvu opasna ideologija nižih slojeva koji preko nje žele da se domognu vlasti i promene svet u svoju korist. A Marks i Engels su, u novoj nauci o društvu — sociologiji, videli konzervativnu društvenu misao koja je nastala sa ciljem da autoritetom nauke, ne samo objasni, već i opravda postojeće društvene odnose i na taj način obezbedi njihovu stabilnost, a po mogućstvu i večnost.

I jedni i drugi su bili u pravu. Svojom teorijom Marks i Engels su zaista želeli da ukinu postojeći i uspostave novi svet, a kasnije će ta teorija stvarno i poslužiti radničkoj klasi kao sredstvo, oružje , u borbi za osvajanje vlasti, promenu sveta. A i buržoaski sociolozi su svoj veliki teorijski sistem zaista stavili u službu naučne argumentacije za očuvanje klasnog društva buržoaskog tipa. Istina, Marksovo učenje o družtvu nije strogo sociološko jer se tiče i ekonomije, filozofije i antropologije, ali bi se sa aspekta savremene sociologije u manjoj ili većoj meri slične primedbe mogle uputiti i Marksovim savremenicima građanske orijentacije, koji se smatraju gotovo oficijelnim tvorcima sociologije kao nauke. Suština Marksovog ušenja o društvu sadržana je u rečenici: "Ne određuje svest ljudi njihovo biće, već obrnuto, njihovo društveno biće određuje njihovu svest"

Postoje cetri vrste ili bolje receno cetri razlicita tipa Marksizma:1.Ortodoksni-tip Marksizma koji egzistira izmedju 1880-1920 godine 2.Marksizam-Lenjinizam cija strategija i ideologija se bazira na dogmatskim nacelima boljsevizma u Sovjetskom -savezu pocetkom 1920 3.Maoizam ili Mao Zedong marksizam koji je imao revolcionarni karakter i potencijal u Kini i zemljama Trecega svijeta i 4.Zapadnjacki marksizam-kao alternativni oblik marksizma koji je najvecim djelom bio zastupljen i manifestiran u krugovima socialdemokratskih stranaka na zapadu pocetkom 1920.Vazno je spomenuti da zapadnjacki marksizam je imao cetri razlicite struje, to jest cetri razlicita pravaca sociologije:fenomenologisk marksizam,strukturalni marksizam,istoriski marksizam i analiticki marksizam.