King David
Aktivan član
- Poruka
- 1.172
Terorizam, nepažnja ili nešto treće
Vuk Obradović: Upravo na brdu na kome se desila eksplozija ubijen je Aziz Keljmendi kada je u paraćinskoj kasarni usmrtio nekoliko vojnika. Pozivam nadležne organe da ne žure i da istraže sve mogućnosti
Zoran Dragišić: U ovoj situaciji ne bih isključio nijednu mogućnost. Ali, pošto vreme odmiče, šansa da je izvršen teroristički akt sve je manja. Jer, da se to dogodilo, neko bi već preuzeo odgovornost za to
Eksplozija u vojnom skladištu kod Paraćina najveća je posle čuvene smederevske iz 1941. godine, kada je u tvrđavi u tom gradu eksplodiralo oko 400 vagona municije i 30 do 35 vagona eksploziva i baruta, koje su Nemci deponovali u svom vojnom lageru, slažu se vojni stručnjaci.
Tom prilikom je, procenjuje se, poginulo oko 2.500 ljudi, na mestu eksplozije stvoren je krater prečnika oko 100 metara, dubine 20 metara, železnička stanica u Smederevu prepuna ljudi i kompozicija voza pretvoreni su u gomilu ruševina, polovina zgrada je srušena, a druga polovina oštećena. Snaga eksplozivnog udara, prema kasnijim procenama, bila je oko 10 miliona konjskih snaga i može da se uporedi sa snagom prvih eksperimentalnih atomskih bombi.
Neki ostali i bez krova
Međutim, tačan uzrok eksplozije ni do danas nije utvrđen. Kao najverovatniji razlog uzima se tvrdnja da se od sunčeve svetlosti i toplote, jer je taj 5. jun bio izuzetno topao, upalio najpre crni barut, koji je bio rasut svuda po zemlji, a da se vatra zatim prenela i na ostali eksplozivni materijal. Veruje se da su u paljenju municije odlučujuću ulogu imale nišanske sprave sa jakim sabirnim sočivima koja nisu bila skinuta sa jednog dela artiljerijskog oruđa.
Prema drugim pretpostavkama, za koje se smatra da su manje verovatne, eksploziju je mogla da izazove organizovana ili neorganizovana diverzija, nepažnja osoblja koje je prenosilo eksploziv, bombardovanje engleskog aviona koji je toga dana primećen...
Na sreću, u paraćinskoj nesreći nije bilo poginulih, uzroci se još utvrđuju, a precizirajući da je eksplodirala trećina od 3.500 tona uskladištene municije, zastupnik načelnika Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš, dodao je da nema "indicija niti dokaza da je bezbednost skladišta bila ugrožena spolja ili iznutra".
O uzrocima eksplozije ne žele da se izjašnjavaju ni vojni eksperti, a lider Socijaldemokratije general Vuk Obradović, naglašavajući da "i pored toga što je duboko ubeđen da će vojni i nadležni državni organi učiniti sve da se otkrije pravi razlog paraćinske drame", podseća da se upravo na Karađorđevom brdu kod Paraćina, pre skoro 20 godina, "zbio jedan od najvećih zločina".
GRAHOVAC: UZROK JE LJUDSKI FAKTOR
Penzionisani general Blagoje Grahovac, ističući da za 35 godina koliko je bio u vojsci "eksplozija takvih razmera nije bilo", procenjuje da je uzrok nesreće u Paraćinu "sigurno ljudski faktor", jer ljudi "koriste, opslužuju i kontrolišu tehniku".
- Naoružanje i vojna oprema imaju svoje režime održavanja i kontrole i on je sastavljen od procene i sprovođenja određenih mera. Sigurno je ljudski faktor zatajio, da li u proceni koje mere treba preduzeti ili u njihovom nepreduzimanju. Ne bih ulazio u to da li je mali broj vojnika čuvao skladište, jer svaki objekat zahteva drugačiji vid kontrole i to nisu relevantni parametri za procenu - objašnjava Grahovac.
- U paraćinskoj kasarni koja se nalazi preko puta tog brda vojnik Albanac Aziz Keljmendi ubio je na spavanju nekoliko svojih kolega, a u pokušaju bekstva izgubio je život upravo na tom Karađorđevom brdu, na kojem se sada desila eksplozija. Baš zbog toga što mi je i kao čoveku i kao nekadašnjem vojniku vanredno stalo da se do kraja istraži šta se dogodilo, pozivam nadležne organe da ne žure i da istraže sve mogućnosti, naročito moguću povezanost nečega što se zbilo pre toliko godina, a što je, u međuvremenu, izbledelo iz sećanja mnogih.
- Neposredno pre ovog događaja u Paraćinu bile su lažne dojave o postavljanju eksplozivnih naprava u Prvom opštinskom i Trgovinskom sudu. Takođe, u vezu sa svim ovim događajima mogu se dovesti i aktuelna dešavanja na Kosovu i Metohiji i pretnje koje upućuju albanski zvaničnici - govori Obradović.
On se, kako kaže, ne seća da je, za 28 godina koliko je bio u vojsci, bilo eksplozija većih razmera u našim vojnim skladištima. To potvrđuje i vojni analitičar Zoran Dragišić koji naglašava da, osim manjih eksplozija, većih incidenata tog tipa poslednjih decenija nije bilo. Međutim, Dragišić smatra kako su šanse da je uzrok nesreće teroristički napad "gotovo nikakve".
- U ovoj situaciji ne bih isključio nijednu mogućnost. Ali, pošto vreme odmiče, šansa da je izvršen teroristički akt sve je manja. Jer, da se to dogodilo, neko bi već preuzeo odgovornost. Teško je reći šta je uzrok, jer desetine i stotine njih mogu postojati u ovom slučaju - napominje Dragišić.
VELIKE NESREĆE U SRBIJI U POSLEDNJOJ DECENIJI
Eksplozija koja se dogodila u Paraćinu prva je koja se u poslednje vreme dogodila u nekom vojnom objektu, ali se više sličnih nesreća desilo u fabrikama koje se bave proizvodnjom "opasnih materija". U požaru koji je 3. decembra 1997. godine izbio u objektu za pakovanje lovačkog baruta u preduzeću "Milan Blagojević" u Lučanima poginula su tri radnika, a sedam ih je teško povređeno. U kruševačkom "Trajalu" 25. decembra 2001. godine pet radnika povređeno je prilikom eksplozije do koje je došlo u pogonu detumita, prilikom pakovanja protivgradne rakete. Takođe, u Kruševcu se 25. jula 2002, u pogonu pirotehnike i namenske proizvodnje korporacije "Trajal", dogodila eksplozija, u kojoj nije bilo povređenih. U eksploziji koja se dogodila 22. januara 2003. u Fabrici specijalnih proizvoda kompanije "Sloboda" u Čačku teže su povređene dve radnice. Ove godine, 29. maja, u nesreći u "Prvoj iskri" u Bariču poginulo je troje ljudi, a troje je povređeno.
Siniša Dedeić
(Glas Javnosti)
Vuk Obradović: Upravo na brdu na kome se desila eksplozija ubijen je Aziz Keljmendi kada je u paraćinskoj kasarni usmrtio nekoliko vojnika. Pozivam nadležne organe da ne žure i da istraže sve mogućnosti
Zoran Dragišić: U ovoj situaciji ne bih isključio nijednu mogućnost. Ali, pošto vreme odmiče, šansa da je izvršen teroristički akt sve je manja. Jer, da se to dogodilo, neko bi već preuzeo odgovornost za to
Eksplozija u vojnom skladištu kod Paraćina najveća je posle čuvene smederevske iz 1941. godine, kada je u tvrđavi u tom gradu eksplodiralo oko 400 vagona municije i 30 do 35 vagona eksploziva i baruta, koje su Nemci deponovali u svom vojnom lageru, slažu se vojni stručnjaci.
Tom prilikom je, procenjuje se, poginulo oko 2.500 ljudi, na mestu eksplozije stvoren je krater prečnika oko 100 metara, dubine 20 metara, železnička stanica u Smederevu prepuna ljudi i kompozicija voza pretvoreni su u gomilu ruševina, polovina zgrada je srušena, a druga polovina oštećena. Snaga eksplozivnog udara, prema kasnijim procenama, bila je oko 10 miliona konjskih snaga i može da se uporedi sa snagom prvih eksperimentalnih atomskih bombi.
Neki ostali i bez krova
Međutim, tačan uzrok eksplozije ni do danas nije utvrđen. Kao najverovatniji razlog uzima se tvrdnja da se od sunčeve svetlosti i toplote, jer je taj 5. jun bio izuzetno topao, upalio najpre crni barut, koji je bio rasut svuda po zemlji, a da se vatra zatim prenela i na ostali eksplozivni materijal. Veruje se da su u paljenju municije odlučujuću ulogu imale nišanske sprave sa jakim sabirnim sočivima koja nisu bila skinuta sa jednog dela artiljerijskog oruđa.
Prema drugim pretpostavkama, za koje se smatra da su manje verovatne, eksploziju je mogla da izazove organizovana ili neorganizovana diverzija, nepažnja osoblja koje je prenosilo eksploziv, bombardovanje engleskog aviona koji je toga dana primećen...
Na sreću, u paraćinskoj nesreći nije bilo poginulih, uzroci se još utvrđuju, a precizirajući da je eksplodirala trećina od 3.500 tona uskladištene municije, zastupnik načelnika Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš, dodao je da nema "indicija niti dokaza da je bezbednost skladišta bila ugrožena spolja ili iznutra".
O uzrocima eksplozije ne žele da se izjašnjavaju ni vojni eksperti, a lider Socijaldemokratije general Vuk Obradović, naglašavajući da "i pored toga što je duboko ubeđen da će vojni i nadležni državni organi učiniti sve da se otkrije pravi razlog paraćinske drame", podseća da se upravo na Karađorđevom brdu kod Paraćina, pre skoro 20 godina, "zbio jedan od najvećih zločina".
GRAHOVAC: UZROK JE LJUDSKI FAKTOR
Penzionisani general Blagoje Grahovac, ističući da za 35 godina koliko je bio u vojsci "eksplozija takvih razmera nije bilo", procenjuje da je uzrok nesreće u Paraćinu "sigurno ljudski faktor", jer ljudi "koriste, opslužuju i kontrolišu tehniku".
- Naoružanje i vojna oprema imaju svoje režime održavanja i kontrole i on je sastavljen od procene i sprovođenja određenih mera. Sigurno je ljudski faktor zatajio, da li u proceni koje mere treba preduzeti ili u njihovom nepreduzimanju. Ne bih ulazio u to da li je mali broj vojnika čuvao skladište, jer svaki objekat zahteva drugačiji vid kontrole i to nisu relevantni parametri za procenu - objašnjava Grahovac.
- U paraćinskoj kasarni koja se nalazi preko puta tog brda vojnik Albanac Aziz Keljmendi ubio je na spavanju nekoliko svojih kolega, a u pokušaju bekstva izgubio je život upravo na tom Karađorđevom brdu, na kojem se sada desila eksplozija. Baš zbog toga što mi je i kao čoveku i kao nekadašnjem vojniku vanredno stalo da se do kraja istraži šta se dogodilo, pozivam nadležne organe da ne žure i da istraže sve mogućnosti, naročito moguću povezanost nečega što se zbilo pre toliko godina, a što je, u međuvremenu, izbledelo iz sećanja mnogih.
- Neposredno pre ovog događaja u Paraćinu bile su lažne dojave o postavljanju eksplozivnih naprava u Prvom opštinskom i Trgovinskom sudu. Takođe, u vezu sa svim ovim događajima mogu se dovesti i aktuelna dešavanja na Kosovu i Metohiji i pretnje koje upućuju albanski zvaničnici - govori Obradović.
On se, kako kaže, ne seća da je, za 28 godina koliko je bio u vojsci, bilo eksplozija većih razmera u našim vojnim skladištima. To potvrđuje i vojni analitičar Zoran Dragišić koji naglašava da, osim manjih eksplozija, većih incidenata tog tipa poslednjih decenija nije bilo. Međutim, Dragišić smatra kako su šanse da je uzrok nesreće teroristički napad "gotovo nikakve".
- U ovoj situaciji ne bih isključio nijednu mogućnost. Ali, pošto vreme odmiče, šansa da je izvršen teroristički akt sve je manja. Jer, da se to dogodilo, neko bi već preuzeo odgovornost. Teško je reći šta je uzrok, jer desetine i stotine njih mogu postojati u ovom slučaju - napominje Dragišić.
VELIKE NESREĆE U SRBIJI U POSLEDNJOJ DECENIJI
Eksplozija koja se dogodila u Paraćinu prva je koja se u poslednje vreme dogodila u nekom vojnom objektu, ali se više sličnih nesreća desilo u fabrikama koje se bave proizvodnjom "opasnih materija". U požaru koji je 3. decembra 1997. godine izbio u objektu za pakovanje lovačkog baruta u preduzeću "Milan Blagojević" u Lučanima poginula su tri radnika, a sedam ih je teško povređeno. U kruševačkom "Trajalu" 25. decembra 2001. godine pet radnika povređeno je prilikom eksplozije do koje je došlo u pogonu detumita, prilikom pakovanja protivgradne rakete. Takođe, u Kruševcu se 25. jula 2002, u pogonu pirotehnike i namenske proizvodnje korporacije "Trajal", dogodila eksplozija, u kojoj nije bilo povređenih. U eksploziji koja se dogodila 22. januara 2003. u Fabrici specijalnih proizvoda kompanije "Sloboda" u Čačku teže su povređene dve radnice. Ove godine, 29. maja, u nesreći u "Prvoj iskri" u Bariču poginulo je troje ljudi, a troje je povređeno.
Siniša Dedeić
(Glas Javnosti)
