Istocni Vetar
Domaćin
- Poruka
- 4.571
Ако замислимо да гласине о предстојећем стварању руске војнопоморске базе у Црној Гори чак уопште и нису гласине, већ одражавају реалност, онда се треба упитати – а зашто то Русији треба, где је могуће сместити базу, какав се састав снага и средстава тамо планира сместити итд.
Одмах се треба оградити: ако се део снага Црноморске флоте и пребазира у Црну Гору, онда ће он бити само омањи, помоћни приликом решавања оперативно-стратешких задатака. Има неколико разлога за то. Као прво, у Црној Гори и нема тако много места где би се могле сместити веће морнаричке снаге. То је пре свега Бока Которска са Тиватским заливом и зона Бара. Ево погледа на Боку Которску из космоса.
Види се да залив има сложену конфигурацију. Неколико теснаца спаја различите његове делове међусобно и са Јадранским морем. Ширина најужег теснаца који води у Которски залив не премашује 300 метара, што отежава маневар већих бродова. Тако се непосредно у Котору могу сместити само штаб групације и бродови бригаде за заштиту воденог рејона (мањи противподморнички бродови, ракетни чамци итд.), док основна групација може бити смештена у Тивату. Уз то, на основу међународног аеродрома у Тивату може се створити авиобаза и на њој дислоцирати ваздухопловна група мешовитог састава: ловци Су-27, бомбардери СУ-24, хеликоптери (можда и противподморнички) и, могуће, неколико ТУ-142 или Ил-38. На узвишицама око Тивата могуће је размештање дивизиона противавионских ракетних комплета С-300, а улаз у залив ће обезбеђивати дивизион обалских артиљеријских комплекса 130 мм.
Физичко-хемијски услови Боке Которске су углавном повољни за смештање морнаричких снага. Просечна дубина залива износи 27,3 м (најплићи део – 19 м, најдубљи – 60 м). Састав дна је такође повољан за сидриште бродова. У Боки Которској нема сталних струја. Постојеће су непостојане и зависе од времена плиме и осеке. Њихова јачина у лето нешто порасте. На јужној страни улаза у залив постоји струја која се креће на северозапад брзином од 1 км/сат. Јака струја, способна да у теснацима достиже брзину од 4 км/сат настаје пре свега после јаких пљускова и креће се унутар залива према западној обали улаза у залив.
Изгледа да основни недостатак таквог смештаја представља то што је излаз из залива у Јадран лако затворити у случају наглог заоштравања ситуације. Постоји и друга варијанта смештања руске војнопоморске базе у Црној Гори – у Бару.
Ту већ постоји инфраструктура која се може искористити за размештај војнопоморске групације, а и излазак у Јадран је ту лакши. Сем тога, Бар се налази управо насупрот италијанског Барија где је смештена велика војна база НАТО-а. Међутим, код Бара је потребно изградити војни аеродром за ваздухопловну дивизију обезбеђења.
Али, не треба се ограничавати само на Јадран, јер то није основно војиште Средоземља. Излаз из Јадранског мора на оперативно пространство може за неколико сати затворити дивизион минополагача. Тај фактор је по свој прилици основна препрека за размештање основних морнаричких снага у Црној Гори. Према томе, део морнаричких снага у Црној Гори мора играти помоћну улогу и одвлачити веће снаге наших потенцијалних противника од Источног Средоземља, животно важног за Русију. Сем тога, у мирнодопско време бродови «црногорске ескадре» могу извршавати задатке заједничког обезбеђења поморских граница Црне Горе са бродовима ратне морнарице те државе. Јер, познато је да је после распада Југославије Црној Гори у наследство припала флота која тешко да може обавити чак и такав задатак.
Присуство значајних руских војнопоморских снага у Средоземном мору од животне је важности за безбедност јужних и југозападних региона Русије. Раније се, до 1991. године, у Средоземном мору налазила 5. Оперативна ескадра, настала 1967. године и чије бројно стање никад није било испод 50 бродова. Ситуација се 1991. године изменила и Русија је опозвала и расформирала ескадру. Међутим, САД су као одговор на то само појачале своје присуство у Средоземном мору, чиме су створиле додатну претњу безбедности Русије. Сада се ситуација изменила, и Русија озбиљно размишља о томе да се за стално врати у Средоземно море. У стратешком смислу Русији је најважније Источно Средоземље, такорећи даљњи прилаз међама Отаџбине. Управо је ту разумно држати веће снаге које би «ако се нешто деси» неутрализовале 6. флоту САД која се налази у Средозмељу, између осталог и подморнице «Лос Анђелес» наоружане «Томахавцима». Међутим, мало је једна база у Средоземном мору, неопходна је барем још једна. И Црна Гора није тако лоше место за њу.
Одмах се треба оградити: ако се део снага Црноморске флоте и пребазира у Црну Гору, онда ће он бити само омањи, помоћни приликом решавања оперативно-стратешких задатака. Има неколико разлога за то. Као прво, у Црној Гори и нема тако много места где би се могле сместити веће морнаричке снаге. То је пре свега Бока Которска са Тиватским заливом и зона Бара. Ево погледа на Боку Которску из космоса.
Види се да залив има сложену конфигурацију. Неколико теснаца спаја различите његове делове међусобно и са Јадранским морем. Ширина најужег теснаца који води у Которски залив не премашује 300 метара, што отежава маневар већих бродова. Тако се непосредно у Котору могу сместити само штаб групације и бродови бригаде за заштиту воденог рејона (мањи противподморнички бродови, ракетни чамци итд.), док основна групација може бити смештена у Тивату. Уз то, на основу међународног аеродрома у Тивату може се створити авиобаза и на њој дислоцирати ваздухопловна група мешовитог састава: ловци Су-27, бомбардери СУ-24, хеликоптери (можда и противподморнички) и, могуће, неколико ТУ-142 или Ил-38. На узвишицама око Тивата могуће је размештање дивизиона противавионских ракетних комплета С-300, а улаз у залив ће обезбеђивати дивизион обалских артиљеријских комплекса 130 мм.
Физичко-хемијски услови Боке Которске су углавном повољни за смештање морнаричких снага. Просечна дубина залива износи 27,3 м (најплићи део – 19 м, најдубљи – 60 м). Састав дна је такође повољан за сидриште бродова. У Боки Которској нема сталних струја. Постојеће су непостојане и зависе од времена плиме и осеке. Њихова јачина у лето нешто порасте. На јужној страни улаза у залив постоји струја која се креће на северозапад брзином од 1 км/сат. Јака струја, способна да у теснацима достиже брзину од 4 км/сат настаје пре свега после јаких пљускова и креће се унутар залива према западној обали улаза у залив.
Изгледа да основни недостатак таквог смештаја представља то што је излаз из залива у Јадран лако затворити у случају наглог заоштравања ситуације. Постоји и друга варијанта смештања руске војнопоморске базе у Црној Гори – у Бару.
Ту већ постоји инфраструктура која се може искористити за размештај војнопоморске групације, а и излазак у Јадран је ту лакши. Сем тога, Бар се налази управо насупрот италијанског Барија где је смештена велика војна база НАТО-а. Међутим, код Бара је потребно изградити војни аеродром за ваздухопловну дивизију обезбеђења.
Али, не треба се ограничавати само на Јадран, јер то није основно војиште Средоземља. Излаз из Јадранског мора на оперативно пространство може за неколико сати затворити дивизион минополагача. Тај фактор је по свој прилици основна препрека за размештање основних морнаричких снага у Црној Гори. Према томе, део морнаричких снага у Црној Гори мора играти помоћну улогу и одвлачити веће снаге наших потенцијалних противника од Источног Средоземља, животно важног за Русију. Сем тога, у мирнодопско време бродови «црногорске ескадре» могу извршавати задатке заједничког обезбеђења поморских граница Црне Горе са бродовима ратне морнарице те државе. Јер, познато је да је после распада Југославије Црној Гори у наследство припала флота која тешко да може обавити чак и такав задатак.
Присуство значајних руских војнопоморских снага у Средоземном мору од животне је важности за безбедност јужних и југозападних региона Русије. Раније се, до 1991. године, у Средоземном мору налазила 5. Оперативна ескадра, настала 1967. године и чије бројно стање никад није било испод 50 бродова. Ситуација се 1991. године изменила и Русија је опозвала и расформирала ескадру. Међутим, САД су као одговор на то само појачале своје присуство у Средоземном мору, чиме су створиле додатну претњу безбедности Русије. Сада се ситуација изменила, и Русија озбиљно размишља о томе да се за стално врати у Средоземно море. У стратешком смислу Русији је најважније Источно Средоземље, такорећи даљњи прилаз међама Отаџбине. Управо је ту разумно држати веће снаге које би «ако се нешто деси» неутрализовале 6. флоту САД која се налази у Средозмељу, између осталог и подморнице «Лос Анђелес» наоружане «Томахавцима». Међутим, мало је једна база у Средоземном мору, неопходна је барем још једна. И Црна Гора није тако лоше место за њу.
Иду на фору Ц6/Г8 
