moze li se poboljsati brzina?

postoje li vjezbe za poboljsanje brzine i koje su to? ili se covjek rodi predodredjen sa tim koliko moze da bude brz ili slicno?

Može!

Da se čovek rađa sa time, ne verujem. Suštinski, svi se rađamo sa mnogim prednostima i nedostacima tako da, veći deo tvog uspeha zavisi od toga koliko ti je stalo do toga što želiš a drugi deo zavisi od toga koliko si time motivisan da poboljšaš brzinu.
Trčanje, kao osnova svih sportova bi ti isto tako dobro pomoglo kao i bilo koja druga vežba za poboljšanje brzine... nisi naveo čime se baviš.
Sasvim je razumljivo da nam dobri rezultati ne padaju sa neba već ih postižemo napornim treningom.

Brzina je predodredjena genestski, moze da se poboljsa tehnika trcanj ali da budes brz od treninga nece moci. ili si brz ili spor.

Dosta zavisi od genetike , ali dosta se moze i korigovati treningom i radom .Zavisi za sta Ti treba ?

Naravno da dosta zavisi i od gena... ali jakom voljom, možemo oblikovati i sopstvene gene. Zvuči nemoguće ali je istina.

ma uopste mi treba brzaina pokreta, reakcije, ne za trcanje

Pozdrav,

Brzina jeste odredjena genetski, sastavom misicnih vlakana.
Zbog toga su crnci najbrzi trkaci, jednostavno imaju mnogo bolje
genetske predispozicije od nas belaca.

Ali se na sastav misicnog vlakna moze delovati vezbom.

Recimo, ako hoces da postignes vecu brzinu izvodjenja noznog
udarca mozes da radis brze polucucnjeve sa opterecenjem
(uzmes dvorucni teg mase recimo 30-40 kg i stavis ga iza glave
na ramena, naravno drziz ga rukama). To je vezba koju upraznjavaju
karatisti.

E sad, ako zelis da ubrzas reakciju nekog drugog misica ili misicne grupe
treba da ovaj princip prilagodis.

Znaci treba da radis sa opterecenjem, veliki broj ponavljanja, vecom brzinom,
i da pritom ne izvodis pun radijus pokreta vec samo pola.

Nadam se da sam pomogao.

Pozdrav svima,

Brzina se definise kao sposobnost coveka da izvrsi pokrete za najkrace vreme u datim uslovima.
Ona u mnogome zavisi od morfolskih uslova (duzina segmenata i raspored poluga), od misicnih uslova (kvalitet vlakana,broj vlakana u uzduznom pravcu), nervnih uslova (brzine emitovanja nervnih inpulsa), propustljivosti sinaptickih barijera,sposobnosti reaktibilnosti efektora,od sposobnosti koordinacije idt.U izvesnoj meri,a imajuci u vidu cinjenicu da se gotovo svi sportski pokreti izvode sa opterecenjem (bilo stvarno opterecenje,bilo inercija tela) takodje se moze reci da brzina zavisi i od misicne snage.

Kako se razvija brzina?

U pocetku brzina se uci sa sporim pokretima koji su tehnicki izvedene do potpune pravilnosti.
Savladavanjem pravilne tehnike omogucava se pravilna reakcija CNS-a (motorne kore,motoneurona,aferentnih i efektifnih nervnih puteva i efektora),

Razvoj brzine je vrlo specifican i stoga moramo obezbediti da:

Fleksibilnost mora optimalno razvijena i odrzavana tako cele godine,
Snagu i brzinu paralelno razvijamo,
Sporsku tehniku moramo nauciti i ovladati njome u potpunosti pre izvodjenja na brzim nivoima,
Trening brzine sprovodimo sa velikim brzinama u kratkim intervalima (ovo omomgucava da se pravilno koristi energetski izvor i neuromisicni putevi u telu).

Kada se sprovodi trening brzine?

Vazno je zapamtiti sledece:
Trening brzine je kompleksan proces koji je kontrolisan od strane CNS,
Trening brzine je trening adaptacije CNS na nove nadrazaje,
Trening brzine se mora sprovoditi periodocno da CNS i misic ne gube ''kondiciju'',

Trening brzine se sprovodi nakon:
1-2 dana odmora
prethodnog laganog treninga,
na samom treningu posle dobrog zagrevanja (bez zamora).
Sledeci trening (nakon treninga razvoja brzine) mora biti niskog intenziteta 54-64% od MFS.
Trening oporavka CNS-a

Pozdrav

Brzina jeste genetski odredjena ali se donekle moze poboljsati.
Vec mnogo toga je receno tako da cu pomenuti samo stvari koje su izostavljene.
Ako se misli na brzinu trcanja, ona je genetski uslovljena ali se ipak moze malo unaprediti ali samo u detinjstvu!!Kasnije je taj proces gotovo nemoguc. Ako fudbaler napr. ne nauci da trci u nekom periodu od 12-14 godine nikad nece nauciti.Brzina(pored same tehnike trcanja) se "dogradjuje" u ovom periodu.Vezba je sledeca:
Trce se deonice od 8X60 8X30 i 8X10 metera na sledeci nacin.
Pre pocetka trcanja radi se skip(posle se mogu ubacivati udarci glavom,sklekoci,trbusnjaci...) i iz tog skipa se na dati znak sto je brze moguce istrci data deonica.Akcenat je na prva tri koraka.U povratku se vracati normalnim hodom.Ovakav trening iziskuje i malo kondicije.
Ako mislis na brzinu u borilackim vestinama ona nije genetski predodredjenja i postize se odgovarajucim treningom u zavisnosti od vestine.To se postiz tako sto se pokreti rade prvo sasvim usporeno ali pravilno(ovo je vazno) pa se onda to ubrzava.
Inace brzina u borilackim vestinama uopste nema presudnu ulogu.
Mijamoto Musasi npr. u svojoj knjizi pise da je brzina tek na nekom tamo mestu.Ono sto je vazno u borilackim vestinama je pravovremenost reakcije.

Ma kad je Mijamoto reko

uzmi speed buster

ma samo ponesi jedno 3 pcele u dzep i kad treba da potrcis ti sedi na njih ...
ima da letis posle !

... ili Boots of Traveler ili Power Treads...

vidi sta ti vise odgovara

zanimljivo od master joda!!!!!

zanimljivo od master joda!!!!!

Kao i svaka vestina tako i ova napornim radom moze da se poboljsa, ali kao za svaku vestinu tako i za ovu treba da imas odredjene predexpozicije .... nemozes da budes 2.05 a da se bavis atletikom ? znaci Kosarka, Odbojka ... ili da budes 1.50 a da igras kosarku i tako to ... znas na sta mislim ... u svakom slucaju naporni rad i upornost bez raznoraznih gluposti preparata i svega ostalog ... cine cuda .....

Pa nisi upravu, ima primera malih kosarkasa i visokih atleticara.

sve u svemu vrlo zahtjevan proces ako je uopste i moguc..... tako mu dodje citajuci ovo

mali37:

Pa nisi upravu, ima primera malih kosarkasa i visokih atleticara

Kliknite za proširenje...

Pa ima ali nisu se proslavili ni jedni mali ni drugi visoki !

Prvo u atletici postoji vise disciplina, zavisi od discipline i visina takmicara, a od malih kosrakasa imas odlicne primere magzi bogza i spad weba (pobedio Wilkinsa na allstaru u zakucavanjima)!