Stevan Raičković
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 32

Tema: Stevan Raičković

  1. #1
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Stevan Raičković



    Stevan Raickovic, rodjen je 1928. godine u Neresnici (Srbija). Osnovnu skolu i gimnaziju ucio je u Beloj Crkvi, Senti, Krusevcu, Smederevu i Subotici, gde je maturirao 1947. godine. Studirao je knjizevnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
    Pored poezije objavio je i knjige eseja, proznih zapisa, knjige za decu, kao i knjige poetskih prepeva (- Sekspirovi soneti -, - Deset ljubavnih soneta Franceska Petrarke posvecenih Lauri - ...).


    Zivot

    Tu vise nema bega
    Svet je zatvorio krug.
    Pa neka i biljka
    I ptica
    Budu kao covek
    Drug.
    I grana vec da postanem
    Moje bi lisce mislilo.
    (O ne bi se samo u jesen
    Krvavo zlato
    Lilo.)
    U kamen da se pretvorim
    Vec ne bih naso zaborav.
    Bio bih na obali jedini
    Kamen zamisljen
    I plav.
    Tu vise nema bega
    Zivo je sklopio krug.
    Pa neka i breg
    I suton
    Budu kao covek
    Drug.


    Najtisa

    Pesmo, mala zvezdo!
    Podji sa mnom cuteci po travi.
    Bockace nas suve grane, suve vlati,
    Obici cemo mesta gde su mravi.
    Podji, pesmo, sa mnom cuteci po travi
    I celo mi pozlati.
    Ja sam dobar i cutacu;
    Gledao sam dugo kamen kako cuti.
    Gledao sam dugo drvo kako pati:
    Stoji samo rasirenih ruku.
    Dodji, kao cvet tek izniknuti.
    Bockace nas suve grane, suve vlati.
    Samo ce tisina da nas prati.
    Travke ce se svijati u struku.



    Buket

    Karanfil, crvenkast kao stid,
    Otvara slatku laticu secanja.
    Od belog jorgovana boli me vid,
    Od plavog - ruka skoro sanja

    Da su joj prsti postali cvet
    Pa tuzno i veselo mirisu
    Kraj ruze koja je skupila svet
    I krv i tajnu i usne koje sisu

    Sa druge usne smeh i smrt.
    O najlepse se lipa smeje -
    U samom vazduhu kao gust vrt.

    Pod ocima trava mirno veje,
    Zuta se lala u njoj zlati
    I klati i tako teku sati.



  2. #2
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.10.2005.
    Poruke
    116
    Reputaciona moć
    34

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    KAMENA USPAVANKA

    Uspavajte se gde ste zatečeni
    Po svetu dobri, gorki, zaneseni,
    Vi ruke po travi, vi usta u seni,
    Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni,

    Zarastite u plav san kameni
    Vi živi, vi sutra ubijeni,
    Vi crne vode u beličastoj peni
    I mostovi nad prazno izvijeni,

    Zaustavi se biljko i ne veni:
    Uspavajte se, ko kamen, nevini,
    Uspavajte se tužni, umoreni.

    Poslednja ptico: mom liku se okreni
    Izgovori tiho ovo ime
    I onda se u vazduhu skameni.

  3. #3
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.10.2005.
    Poruke
    116
    Reputaciona moć
    34

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    NA SEPTEMBARSKOJ PLAŽI
    U Herceg-Novom 1991.

    Ne znam da li da stojim?
    Ne znam da li da bežim?
    (Ja se pomalo bojim
    Na ovom pesku dok ležim.)

    Da li da krenem Bogu?
    Ili okrenem vragu?
    Da maknem nekud nogu
    Il' stojim u svom tragu?

    Sam nasred žala
    Sa glavom koja štrči
    Pod suncem što je loče:

    Kao u zevu ala
    Ja čekam da se svrši
    I ovo što ne poče.

    .

  4. #4
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.10.2005.
    Poruke
    116
    Reputaciona moć
    34

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    LIRIKA O VODI
    Kad vode osete da prilazim one postaju
    mirne,
    Izjednače se sa mnom i ja postajem kao
    one.
    (Znam: to mi se tako samo učini. Ali
    to je duboko u meni,
    Toliko duboko da poverujem da je tako.)
    Evo ih: sada imaju moje oči i
    zamišljeno gledaju,
    Imaju moje ruke i ne znaju šta će s
    dubinama.
    I moje noge imaju: i stoje zapanjeno
    Sa ohladnelim stopalima ukočenim na
    dnu
    Gde raste mali kamen, zemlja, spirala
    trave
    I dva okrugla sjaja potonula iz mene.
    sad: idu mi u susret dve ribe i belasaju
    snegom slabina
    I baš kod prstiju se lome i grade
    pravi ugao.
    ... Meka je mahovina vode i guta moj
    potiljak
    Dok mirno otplovljujem kao stablo
    tišine.
    Jedan prst svetlosti, pružen iz
    daljine sunca,
    Pokušava da mi obnaži oči i pronađe
    gledanje.
    Dole, ispod mene, sad već nevidljive
    ribe
    Stvaraju geometriju koja se za tren
    rastura.

  5. #5
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.10.2005.
    Poruke
    116
    Reputaciona moć
    34

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    TAKO JE DOBRO BITI SAM

    Pođem kroz trave do najbliže padine.
    Pronađem obli kamen, sednem, pa
    ćutim.
    Tako je dobro biti sam: u daljini neko
    čeka.
    Zagledam se u sunce i polako žutim,
    (U glavi dodam:
    Ispod nogu se igraju ribe, teče reka.)
    Tako je dobro biti sam:
    U zamršenom korovu iza kamena
    Dve ptice se hlade od sunca.
    Dve male ptice!
    Jedna prhne u sunce i senkom mi išara
    lice.
    Drugu zovem da mi sleti na ramena.
    Tako je dobro biti sam: neko te voli.
    Potrčiš pet koraka i staneš kao
    kamen.
    Prav, visok, ispod sunca: ti ličiš
    jedino topoli!
    Stojim.
    Tako je dobro biti sam: u daljini neko
    čeka.
    Ispod nogu se igraju ribe, teče reka.

  6. #6
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    Jedan dan na Dunavu

    U rano jutro
    Prolazio sam pored kolibe
    Ribolovca
    I pomalo pustinjaka
    I pisca
    Miodraga Borisavljevica.
    Sedeo je na klupi
    I turpijom
    Povlacio
    Naslepo
    Ivicom jedne prazne konzerve
    I gledao daleko niz vodu
    Sve dok i mene nije
    Pred sobom
    Ugledao...
    Ceo dan lovio sam ribu
    I zapisivao
    Slucajno iskrsle stihove
    Belezio
    I dok se riba kuvala
    I zamenjivao
    Poneku rec
    Izmedju zalogaja i zalogaja.
    Pred zalazak
    Posetio sam ponovo svog starog prijatelja
    I radosno mu prepricao svoj dan
    Do tancina
    Sedeo je na klupi
    I drzao u ruci
    Tek zavrsenu
    Dzezvu za kafu.
    "Ovo je od one konzerve"
    Rekao mi je starac
    Pomalo ponosno.
    "Mogli ste za to vreme
    I pripovetku
    Umesto toga
    Da napisete"
    Omaklo mi se posle nekoga vremena
    Kad mi je prvi talas divljenja
    Nad njegovom majstorijom
    Splasnuo.
    "Uzivao sam vise
    U pravljenju ovog loncica s drskom
    Ni od cega
    I ni sa cim
    Nego da sam najlepsu pricu napisao".
    Zatim je skuvao kafu
    U novoj dzezvi.
    Sedeli smo na klupi
    Pred kolibom
    Oba umorna
    Od svojih razlicitih poslova
    Pili kafu
    I pusili
    I gledali u Dunav na zalasku.
    (I zavideli mozda jedan drugome.)

  7. #7
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    ***

    Iz mraka te, pesmo, zovem, iz nicega.
    Iz senke jedne ptice, iz obrisa brega.

    Prva rec ti evo vec bruji pod celom.
    Zalud ruke pruzam ja za tvojim telom.

    Onda te od blata mesim, glinom vajam,
    Pa te rodnom rekom meksam: sa snom
    spajam.

    Krec sa zida grebem, malter skidam,
    Da te kao kulu vinem, gradim, zidam.

    Od reke i nesanice plot ti pravim.
    Vockama te ogradjujem, travom travim.

    Suzom hranim jedno stablo sa korenom
    Da te svojim hladom cuva, gustom senom.

    U kamenu ti glavu klesem, oci dubim.
    Cas te mrtvu imam. Cas te zivu gubim.

  8. #8
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    Povratak

    Ona ima ruke od trave.
    Ona ima glas od vetra i žita.
    Ona ima oko od kiše.
    Zašto sam izmislio da se ne vratim?
    Ona ima grudi od ruže.
    Ona ima koleno od belutka.
    Ona ima oko od kiše.
    Zašto sam izmislio da se ne vratim?
    Ona ima smeh od lišća.
    Ona ima hod od vode i peska.
    Ona ima kožu od protegnutog labuda.
    Zašto sam izmislio da se ne vratim?
    Ona ima kosu od mojih prstiju.
    Ona ima mozak od mojih godina.
    Ona ima sluh od mojih koraka.
    Zašto sam izmislio da se ne vratim?

  9. #9
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    U mojoj glavi stanujes

    U mojoj glavi stanujes: tu ti je
    Soba i mali balkon s kog puca
    Vidik na moje misli najtananije.

    Ponekad slusas kako mi zakuca
    Srce ko zivi leptir iz kutije.

    Ja ti odskrinem vrata: niz basamake
    Silazis u vrt za kog niko ne zna.

    Na povetarcu lebdis poput slamke.
    (dok za to vreme, mozda: neoprezna
    Stojis na nekom rubu, ispred zamke…)

    Nekad (u mojoj glavi dok bas skaces
    U morsku penu, ispod sunca, gola)
    Spazim te kako po kisi preskaces
    Barice i sva u blatu do pola
    Zuris na posao s licem ko da places.

    Prolazi dan za danom i sva svota
    Vremena tvog se po dva puta zbira:
    Pa pola oko moga klupka mota

    Vidim sa tvog lica punog mira
    Da ne znas kako zivis dva zivota.

    U mojoj glavi stanujes i dubis
    Crne i bele hodnike za moje
    Misli: kako mi bezis il me ljubis?

    Van tebe druge misli ne postoje.

    Samo dok spavam ti se nekud gubis …

  10. #10
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    Dvojnik

    On nema oci - al me vavek gleda.
    Ima za mene uvek rec nemustu.
    On prvi sane onu miso sustu
    Od koje bezim ko od vatre, leda.

    Kad podjem za njim - osvanem sred blata.
    Strasno me drzi, a neima sake.
    Ili me pusta nebu pod oblake,
    A kada padam - on me ne prihvata.

    Zbog njega cutim danima ko mutav
    I nosim suvu stenu iznad vode
    (A sam se pravim - prazan, lak i plutav).

    Kad rec zaustim - ja umesto eha
    Najezen cekam da me sveg izbode
    Slomljeno staklo njegovoga smeha.

  11. #11
    Elita
    Učlanjen
    28.03.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.785
    Reputaciona moć
    89

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    OPROSTI KAMENU STO CUTI

    Oprosti kamenu sto cuti
    Oprosti sto tajnu sakriva:
    Kako ti se nad umom sliva
    Samoca i teku minuti

    Kap po kap u prazan krug
    Sto se siri ko' vid pred strahom.
    Oprosti ptici koja i dahom
    Hoce da ti postane drug.

    Oprosti senci sto te prati
    I vetru sto te u krug vodi.
    Zagledaj se u tanke vlati

    I reci necem malom: hodi
    Sumno kao sto ptice slete
    Sa plavogmira na suncokrete.

  12. #12
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    Zakasneli cun

    Uvek na jednoj te istoj klupi
    U zakrzljalom parku tacno na raskrsnici aleja
    U vreme bas kada se ljudi sa posla vracaju
    Seda jedan te isti covek polako na ivicu
    Kao da je samo za trenutak se da se odmori
    Ili da budan prosanja nesto iz svog zivota
    Koji se dan po dan daleko odmace od obale
    I sada kao mali trosni cun
    Stoji tako bez pokreta usidren na pucini parka
    Dok ladje u zvizduku pune mornara
    Prolaze sumno kraj njegovog boka
    I nestaju u toplim lukama.

  13. #13
    Elita
    Učlanjen
    28.03.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.785
    Reputaciona moć
    89

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    KUDA POTONU PEK

    Gorcinom zar vec obuzet?
    Beznadje ti je dno?
    (O otkud nadje bas sve to
    Sto upokojava svet?)

    Lice u pticu sad
    Okreces ko' nekad, pre.
    Gle: lisce pada na tle.
    (Necujni vodopad!)

    Kuda potonu Pek
    I blagi breg i klis?
    Iz rane iscile lek.

    Suplje je. Rec je vec zvek.
    Kao metalnog brda vis
    Stoji pred tobom vek.

  14. #14
    Elita
    Učlanjen
    28.03.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.785
    Reputaciona moć
    89

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    SEPTEMBAR

    Stanimo malo pesmo.
    Jesmo li ziveli, jesmo?

    Ti si najlepse sate
    Jablani kad se zlate
    U lakoj magli-peni
    Odnela tuzno meni.

    u septembru, kada vec sve zri, kada se javljaju neke nove boje, kada sve dobija u lepoti i tezini, i sam vec kao zreo covek i stvaralac(zapocinje jesen njegovog zivota), oseca potrebu da se obrati pesmi, da zapocne zamisljen razgovor sa njom, odnosno sa sobom o njoj.Upravo prvi stih-"Stanimo, malo pesmo'-poziv je na predah i odmor od dugog zajednickog idenja kroz zivot. Sada na kraju jednog predjenog puta, inspirisan prizorima rane jeseni, on od pesme trazi da "stane malo" i da mu pruzi odgovor na dileme i sumnje sadrzane u pitanju 'Jesmo li ziveli, jesmo" Trazi se odgovor na pitanje da li se-u svemu onome sto je bilo i proslo-istinski zivelo, ako se zna da mu je deo zivota bio vezan za pesmu.U ovom pitanju je, dakle, izrazena potreba za preispitivanjem ispravnosti sopstvenog zivota, fanaticno zaljubljenog u pesmu kao umetnicko delo.

  15. #15
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    Niti

    Jednom nas tu, gde nas ima,
    Nece biti.
    Mi smo niti
    Koje vezu nerodjene sa mrtvima.

    Nema kraja.
    Prislonimo na zrak uva:
    Kroz supljine izmedju nas vetar duva
    Sto vremena po dva spaja.

    Leze ispod mracne sene
    Mrtvi, a jos nerodjene
    Sluti vazduh koji kraj nas zasvetluca.

    Mi se kobno lelujamo
    I slusamo vetar samo
    I nit po nit kako puca...

  16. #16
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    Koracam dugom ulicom

    Koracam dugom ulicom ka tebi.

    Zastanem na po puta kada shvatim
    Da me ni druga polovina ne bi
    Odvela u kraj s gradom nepoznatim.

    Stojim, a mislim da idem, u sebi.

    Ili polako stignem do predgradja
    U kome mi je sve neznano kao
    Da sam vec dopro do tvog mesta: ladja
    Se vidi s jednog ugla gde sam stao
    I sunce sto se gasi ili radja.

    Dodje do mene glas da su me mnogi
    Koji me poznaju unavideli:
    Smeju se kao u novoj eklogi
    Kako se cudno gubim mesec celi
    Ili da sam se privoleo drogi.

    Prodje jos jedan dan za koji vele
    Da je obican bio: videse me
    Gde se u uskoj ulici (kraj skele)
    S prolaznicima sudaram sve vreme.

    Stojim, a oni da prominu, zele.

    Krenucu sutra (ali ne polako)
    Do stabla, vode, klupe usred bilja:
    Svih mesta gde smo bili nauznako.

    Neka svi kazu da lutam bez cilja.

    Ja idem prema tebi, makar tako.

  17. #17
    Elita
    Učlanjen
    28.03.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.785
    Reputaciona moć
    89

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    POSLE LJUBAVI

    Ja sam prirodan
    i znam kada je nesto izlisno.
    Ima u mojim recima nesto od napora ptica
    Koje beleze u vazduhu puteve
    I oznacuju cudo.
    Ako se nesto talasa oko nas
    jedva cuino i nevidljivo,
    To su reci sto su se srele
    Malopre
    dok se gledamo u oci.
    Od njih je ostala samo josesma tisine,
    Malo strasna...
    Potrazi izvan mene
    U padanju snega
    Mir.
    Ja hocu malo da gledam u belo nebo
    Sto je otislo visoko
    I oslonjen na same ruke koje nalazim ponovo
    U sebi da pevusim neki tihi smisao.

  18. #18
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    O daj mi

    O daj mi uspavanku od slapa
    U budni san sto obara
    I svet nepoznati otvara
    Kao rasirena mapa.

    Jer da postoje reci, to mora,
    iz zvuka kad voda kapa -
    Kad vec postoji stas slapa
    I kapa sveta, slap bora.

    Od davna li to sluh izdvaja
    Sum spor - kad kap na kap pada
    Ko prastar casovnik van grada

    Sto vreme u sebi razdvaja.
    Ako za rec vec nema spada
    O daj mi bar uspavanku bez glasa.

  19. #19
    Elita
    Učlanjen
    28.03.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.785
    Reputaciona moć
    89

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    DOK CEKAS MOJ POVRATAK

    DOK CEKAS MOJ POVRATAK, USAMLJENA KO KAMEN,
    IZMEDJU DVA STABLA, TA DVA ZABORAVA,
    DVE LUTALICE PTICE MOG DOLASKA:
    SKRENI MALO MAGLU S DNA OCIJU
    U SVOJ VIR, U CUDNO TALASANJE DUSE,
    AKO SE U VODI, LEPOJ,
    ZA TREN GRGURAVOJ,
    MOJ LIK UZNEMIRI
    I ZADRHTI KAO JESEN STO OPADA
    NAILAZIM VISOK, ZNAJ, SA ONE STRANE
    GDE ZALAZI SUNCE, LISCE, PTICE
    NAILAZIM.SUNCE, LISCE. VISOK.

  20. #20
    Elita
    Učlanjen
    28.03.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.785
    Reputaciona moć
    89

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    BUDAN SAN

    Ako pomaknes usne umirice se more.
    Rasklopice se skoljke
    I zauvek ce pevati ribama.
    Sidji u moj san
    S nogama od svetlosti
    I hodom koji se pretvara u bulku,
    U vodu
    I nesto kao secanje,
    Trazio sam u srpskom govoru rec koja lici na
    tvoje oko.
    Ponavljao sam je tiho u sutonu
    U travi
    Malim mravima.
    Oprosti, bio sam smesan kao pre sto godina.
    Rec je u pocetku bila nalik,
    Pa je izgubila smisao.
    Ako je okrenes:
    U jedne prazne grudi uselice se zvono.
    (Da li si cula brujanje
    U polju
    Koje je pretvorilo svet u kisu?)
    Malo sam slab.
    Ucini mi setice su iz tvog porekla,
    A moje ruke su tek samo iz roda mesecine.
    Ako pomaknes usne:
    Skoljke ce zauvek pevati.
    Ribe ce tihim klizanjem obeleziti srce
    U dubini.
    Ako zatvoris oci ugasice se svetlost.
    (Zamisli:vetar se skamenio,
    Ja sam udahnuo stenu.)

  21. #21
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    Dodji u travu visoku da ti cvetovi poljube kolena.
    Cvetovi lepo ljube kao jedina zena.
    Tu lezim i ja i provodim svoje leto kako umem.
    Trava koju preko dana ulegnem
    Za malu noc se ispravi
    I vlati opet kao suma sume.
    I ponovo se, u jutro, pri dnu, pokrenu mravi.
    U svako jutro ovde je dobro kao i u svako vece.
    U podne: crnim od sunca, zazednim, pa pijem.
    Posle, senka pocinje da raste i da me tiho krije.
    Kad je suton:
    Ja lezim nauznak i cekam da prva zvezda potece.
    Ja, naivni gospodar i crni sluga ptica,
    Voleo bih i ne bih voleo da neko svrati.
    Mozda se ispod drugih stopala nece
    ispraviti vlati?

  22. #22
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    Usnuli kavez

    Dolazi noc koja budi
    U tebi usnuli kavez
    U kome zveri i ljudi
    Sklapaju bratstvo, savez.

    Ti samo znas sta bruji
    U toj dzungli od tela:
    Kolju se lav i slavuji
    I krice jata bela.

    Niz tebe sav krvari
    Medved sa vencem od inja
    I slepe slonovi stari.

    Prepun si zmija, majmuna.
    Dok negde u dnu tek tinja
    U setnom snu zlatna kuna.

  23. #23
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    Na dva smo gluva mesta, a noc ide
    Polako preko ugasenog neba
    I sve se kao u Semiramide
    Odvaja od tla i malo koleba.

    Moje bi oci neki znak da vide!

    Niceg, ni pisma makar malog, niti
    Glasa od onih sto zrakom il vozom
    Stizu iz kraja gde bi mogla biti.

    Pred mrak ja gledam skoro sa hipnozom
    U tamno nebo koje vidis i ti.

    S prozora nekog, sa ulice ili
    Iz sna u koji pade mozda rano:
    Misao moju misli (koja cili
    Iz mene u to nebo isarano
    Da bi do tebe dosla slicno vili)!

    Ja nemam vise misli koja nije
    Slika zivota (onog s kraja leta)
    U kojoj tvoj lik ne moze da skrije
    Ni senka sabla, ni zid, boja cveta
    Il oblik kakve tvari, bilo cije.

    Na dva smo gluva kraja, noc je ista:
    Ogromna crna kocka koju buse
    Truncice sto se kao s ametista
    S ljudi i zvezda naokolo ruse.

    Trazi i moju trun sto tamo blista!

  24. #24
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    Balada o ucvetalom bademu

    Iz blizine sam hteo da vidim ucvetali badem.
    Bio je lep i lilav u golom brdu, i neobican.
    Bio je kao okrugla kap pene. Kap daljine.
    (Inace: bio je to citav krug od lisca
    Sa razbacanim tackama tek probudjenim za oko.)
    Daljina je ostala daljina od bogzna kojeg proleca.
    Postala je mozda jos samo secanje
    Kao pruga selica kad se slomije i neprimetno udvoji.
    Na polovini blizine podigle su se oci
    Bas kad je u vazduhu umirala ptica od starosti:
    Ta mala smrt i ja i ucvetali badem
    Zasto smo zaklopili trougao crn tako usred svetlosti?
    Ruke su od toga bile nesredjene.
    Kosa se ucinila da pocinje da tamni.
    I uzalud su oci tražile petu stranu.
    Stopala su se tiho ukopavala.

  25. #25
    Elita
    Učlanjen
    28.03.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.785
    Reputaciona moć
    89

    Podrazumevano Re: Stevan Raickovic

    Odlazak

    Prvo su prsti
    prvo su ruke iscezle
    i pojednostavile se s vazduhom
    koji je postao plav gde si ostala.
    Daljina te je zatim pretvorila u tacku
    u malu crnu tacku bez ociju bez kose bez nogu.
    Na kraju; ko kamen si pretegla u vodu razdaljine.
    Najzad si celovitija no ikad na dnu ovog secanja.

Slične teme

  1. Stevan Pešić
    Autor NaraYan u forumu Književnost
    Odgovora: 18
    Poslednja poruka: 08.03.2009., 21:24
  2. Vojvoda Stevan Supljikac
    Autor sasha234 u forumu Istorija
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 20.07.2007., 08:14

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •