Životinjska farma

Arnold_Layne

Arnold_Layne

Ističe se
Poruka
2.363
jako cenim Orvela, u svakom pogledu, ali sam nekako ovu knjigu uvek izbegavao (možda zbog toga što sam otprilike znao o čemu se radi zahvaljujući filmu, koji nikad ceo nisam odgledao). juče sam se konačno odlučio da je pročitam. kupim je u Platou dodjem kući i krenem.

a onda, na 131. strani mi se desilo nešto što nikad nisam doživeo. znate onaj osećaj kad ste naduvani pa se utripujete da će da vam pukne srce? e pa, 10 puta gore. strah pomešan sa nemoći i besom. neverovatno. uplašio sam se toliko da sam probudio ukućane i sedeo sa njima i čitao poslednjih desetak strana....

''Pošto su se ovce vratile, dogodilo se nešto neočekivano: jedne prijatne večeri kada su životinje završile posao i vraćale se na svoja konačišta, dvorištem se razleglo užasnuto rzanje konja. Bila je to Klover. Ponovo je zarzala i sve životinje su pojurile u dvorište. Ugledale su ono što je videla i Klover.
Jedna svinja hodala je na zadnjim nogama''

i kraj...strah, tuga, skočio sam...pročitao sam dosta potresnih stvari u životu ali jednu ovakvu totalnu prevaru i nemoć nisam osetio....

moje pitanje je da li je neko osetio nešto slično čitajući ovu knjigu?
 
Nisam baš budio ljude po kući, a i nemam iskustava sa opijatima, ali to jeste najupečatljivije mjesto u knjizi. Odatle se čita i jedna moguća poruka knjige: da više ne znamo ko su svinje a ko ljudi.
 
Garwor:
Knjiga je sjajna, steta sto je ne uvedu u skole kao obaveznu lektiru.
Kliknite za proširenje...
nije steta, meni je zao svake dobre knjige koja je uvedena u lektiru, to je attack na samu umjetnost, nekoga natjerati da cita. omalovazavanje je pisca i djela ako je 50% citatelja njegovog djela uzelo isto u ruke s mislju: joj, kako mi je ovo mrsko ili joj, sto ce meni ova zehebancija u zivotu.. tada knjiga gubi svoj smisao. u umjetnosti nebi trebalo biti prisile. ja sam procitala knjigu i odusevila se, nije bila lektira, a da jeste, sigurno bi mnogo drugacije razmisljala o njoj, vec u startu bi imala neki negativan stav i frustraciju.
 
famine victim:
nije steta, meni je zao svake dobre knjige koja je uvedena u lektiru, to je attack na samu umjetnost, nekoga natjerati da cita. omalovazavanje je pisca i djela ako je 50% citatelja njegovog djela uzelo isto u ruke s mislju: joj, kako mi je ovo mrsko ili joj, sto ce meni ova zehebancija u zivotu.. tada knjiga gubi svoj smisao. u umjetnosti nebi trebalo biti prisile. ja sam procitala knjigu i odusevila se, nije bila lektira, a da jeste, sigurno bi mnogo drugacije razmisljala o njoj, vec u startu bi imala neki negativan stav i frustraciju.
Kliknite za proširenje...

ma nije tako, BRE :) ili volis da citas (i kad pocnes da citas zaboravis na prisilu) ili ne. mozda na dobre knjige ne bi nabasala da te neko (ako niko drugi, bar skola) ne uputi na njih. a ako ne volis da citas - za dvojku je dosta da ti neko preprica o cemu se radi...
 
od kad sam procitala tu knjigu i na gicu-prasicu gledam sa podozrenjem da joj nesto ne padne na pamet, a prema pecenim prasicima osecam znatno manje sazaljenja nego pre, zasluzili su razanj, svinje jedne :lol:
Sad ozbiljno, knjiga mi je slucajno dopala saka, delili su je uz Politiku, tako nesto - dobra politicka satira, odnos, stav odredjenih ljudi koji bi trebalo da prepoznamo u zacetku i sprecimo ili ce nam na kraju jedino preostati da prepricavamo kako je nekad bilo.
mada ja i dalje verujem da ce se zivotinjke na kraju osloboditi. Dole svinjska tiranija! :lol:
 
Ne verujem da bi neko pomislio 'joj sto mi je ovo mrsko' kad uzme Zivotinjsku farmu, nego bi je procitao za sat vremena, to je mala knjizica. Tihi Don je vec nesto drugo.
A mali broj djaka ima razvijenu svest o umetnosti, to se razvija vremenom, zato ih je potrebno ponekad naterati da nesto procitaju.
A najbolji recept da svi procitaju knjigu je da se ista proglasi zabranjenom za citanje u tom uzrastu ;)
 
bilo je u zabavniku ovog leta nekoliko strana o dzordzu orvelu i zivotinjskoj farmi ako se nevaram...i bilo je fantasticnih ilistracija...
'zivotinjske farme' se ne secam puno, jer sam je procitala pre oko godinu il dve(priznajem, tada - a mozda i sada - to nije bilo stivo za mene, ali sam bila mnogo radoznala, stoga nisam odolela), al sad kad sam videla temu ponovo zelim da otvorim tu knjigu... Posto se tek obrazujem po pitanju knjiga, volela bi da mi neko preporuci neko orvelovo delo...?
 
Zorane, evo ovo je jedan od najboljih prikaza "NIko i ništa u Parizu i Londonu" .. Taj roman je pravi biser svetske književnosti 20.veka


napisan kada je autor imao samo 27 godina.
Orvel, čije je pravo ime Erik Artur Bler(1903-1950) rođen je u Indiji, koja je tad bila britanska kolonija, kao dečak se sa porodicom preselio u Englesku. Po završenom elitnom koledžu Iton, budući pisac ne nastavlja školovanje na Oksfordu ili Kembridžu kao većina boljih učenika, već odlazi u Burmu, gde provodi pet godina kao policajac. Upoznavši se sa licem i naličjem vlasti, a pogotovo ne želeći da dalje učestvuje u represivnom režimu koji je tamo vladao, Orvel se vraća u Evropu.

U potrazi za građom za buduće romane, ali i da bi savladao predrasude prema nižoj klasi, on neko vreme živi u Parizu na ivici egzistencije, odbijajući da traži pomoć od imućnih rođaka. Čuveni Latinski kvart u kom se prva polovina romana dešava dvadesetih godina je bio mračna i prljava radnička četvrt, iako nedaleko od Luvra i sjajnih pariskih bulevara. U vreme kada su u Parizu živeli Beket i Hemingvej, kao i mnogi drugi pravi i samozvani umetnici, Orvelov život je bio daleko od boemskog - kada nije gladovao, prao je sudove po hotelima i restoranima, noću je pijančio sa radnicima, sirotinjom i raznim čudacima. Drugi deo knjige odigrava se po povratku u London, u kom autor ostaje bez ikakvih sredstava i provodi mesec dana bukvalno na ulici, lutajući od jednog skloništa do drugog u društvu prosjaka i skitnica.

Bez obzira na pripovedanje iz perspektive učesnika, što knjizi daje na snazi i uverljivosti, Orvel ne zavarava ni sebe ni čitaoca da zaista pripada svetu koji opisuje, svestan da izvodi neku vrstu književnog, ali i ličnog eksperimenta posle kog će zapravo početi pravu karijeru pisca. Pseudonim Džordž Orvel poslužio je da sakrije pravi identitet autora, ali i da simbolički obeleži smrt jednog čoveka i rođenje drugog. I pored toga, objavljivanje ovog neobičnog štiva uopšte nije išlo lako, pošto su ga odbili mnogi izdavači, među kojima i T.S.Eliot.

Pored jednostavnog pripovedačkog stila koji obiluje živošću i plastičnim opisima, Niko i ništa u Parizu i Londonu sadrži i nekoliko esejističkih ekskursa, u kojima autor pokušava da sumira utiske. Kao i Džek London dvadesetak godina ranije u knjizi Ljudi s ponora (Rad, 1977), Orvel otkriva da ljudi sa dna društvene lestvice nisu tamo po izboru, ili zbog lenjosti i nesposobnosti, već da loša društvena organizacija onemogućava svaku promenu nabolje. Pored predloga na koje načine društvo može da poboljša njihov položaj, Orvel ovu studiju dopunjava lingvističkom analizom londonskog uličnog govora dvadesetih.
"Milioner je samo perač sudova u novom odelu", kaže Orvel, protiveći se dotadašnjem shvatanju utvrđene prirode klasa. Nije jasno, s druge strane, kako tumačiti neke rasističke i antisemitističke opaske u knjizi - kao autorov glas, što je malo verovatno, ili blaže, kao glas nekog od likova, koga inače raspričani pripovedač ni u jednom trenutku ne komentariše ili opovrgava.
Tijana Spasić
 
muvalo:
ma nije tako, BRE :) ili volis da citas (i kad pocnes da citas zaboravis na prisilu) ili ne. mozda na dobre knjige ne bi nabasala da te neko (ako niko drugi, bar skola) ne uputi na njih. a ako ne volis da citas - za dvojku je dosta da ti neko preprica o cemu se radi...
Kliknite za proširenje...

Ja se generalno slažem s ovim ali ima i jedna druga negativna dimenzija lektire (kod nas) a to je da tamo stoji sve i svašta. Literatura neprilagođena uzrastu (mene je antika očarala na fakultetu ali sam je teškom mukom uzela u ruke jer me namučila sa 14. Šta će mi Antigona sa 14.? Nisi se još ni zaljubio a čitaš kako se ljudi kolju zbog ljubavi! ). Tu se malo stvara averzija i prema knjigama i prema žanrovima koji bi ti, kao zrelom, doraslom čitaocu, prijale! A drugo, kod nas se forsira određeni procenat domaće literature i uopšte nije bitno da li joj je mesto među tih 100-injak ( nije ni toliko) obaveznih knjiga koje se pročitaju tokom srednje škole.Koliko sam divnih domaćih pisaca čitala paralelno sa pilično zamornim domaćim delima koja su bila u lektiri. Naši se nastavni programi sastavljaju svakih 20 god. :) i mnogo štošta promakne. U Italiji je sistem da se i po 30% školske lektire menja svake 2-3 godine i uvek se ubacuju najsavremenija i najčitanija dela da "deca" budu u toku sa razvojem književnosti. Pre par godina je sastavni deo obavezne lektire za italijanske srednjoškolce bila knjiga "Sarajevski Malboro" M. Jergovića! U hrvatsku lektiru on neće ući sigurno još 100 god. :lol: !
 
Danas prochitana...
Nije me odushevila kao shto je to sluchaj sa ''1984.'', ali ostavlja svoju brazdu, to definitivno...
...mislim da jesi spretno izvukao najbolniji citat/momenat/shta god...
...na mene nije tako snazno djelovalo, mozda zato shto sam se mnogo puta do sada susretala sa gotovo istovjetnom temom...
...pa se ogugla na poentu, medjutim sjecanje na prvi ukus gorke nemoci u ustima i dalje zivi...
Primijetila sam da knjiga dosta lichi na ''1984.''...
...ili mozda ''1984.'' lichi na nju...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top