Ideja o izgradnji kanala koji spaja Dunav sa Egejs

Ideja o izgradnji kanala koji spaja Dunav sa Egejs
Sandra007 (korenje preživelo čupanje) - 18. septembar 2006. u 15.13 (registrovani član)
Izgradnjom kanala ostvario bi se uz efikasan i jeftin saobraćaj i ogroman profit. Obezbedila bi se znatna proizvodnja električne
energije novim sistemom hidroelektrana. Akumulacijama vode snabdevalo bi se stanovništvo središnje Srbije pitkom vodom i omogućilo navodnjavanje plodnog zemljišta Pomoravlja. Izvela bi se zaštita zemljišta od poplava i erozije. Zapošljavanje ljudi na izgradnji i eksploataciji kanala i proizvodnih kapaciteta u mašino, elektro i brodogradnji bilo bi značajno. A celokupnu izgradnju mogla bi da realizuju naša preduzeća

Dugo se pricalo a od jednom se vise ništa ne cuje od ove ideje?
Imali neko vise inf.

-----------------------------------------------------------------

Der serbische Fluß Morava (der in die Donau Mündet) und der makedonische Fluß Vardar sollen schiffbar gemacht und verbunden werden.
Somit wäre die Donau direkt mit der Ägeis verbunden.

In Serbien gibt es viele Wasserstrassen (Donau, Save, Theiß, und zahlreiche Kanäle in der Vojvodina)

Obwohl Serbien ein Binnenland ist, soll das Schiff als Verkehrsmittel den Zug ersetzen!
Die Morava durchfließt Serbien in eine Nord-Süd Achse (Länge: zwischen 300 und 500 Kilometer)

Nach diesem Projekt will man weitere Flüße schiffbar machen, bzw. Kanäle errichten, um die wichtigsten Städte Serbiens an das neue „Verkehrsnetz” anzuschließen. (Zum Beispiel die Städte Nis und Zajecar)

Eigentlich finde ich diese Idee garnicht so schlecht, aber man würde dadurch die Natur (und wunderschöne, saubere Flüsse und Flusstäler) zerstören!

Odličan link Samanta. mislim da je ovo dolična ideja. koliko bi Srbija samo zaradaila od takse, a koliko bi se ljudi zaposlilo n aizgradnji!

Srpska žila kucavica

Ideja o izgradnji kanala koji spaja Dunav sa Egejskim morem stara je preko sto godina. Prvi ju je predložio Igor Eugen Hrebeljanović Lazarević 1896. godine, a ovih dana je pominje profesor dr Nenad Mileusnić

Zamislite da usred Požarevca, Stalaća, Niša, Leskovca prolaze pravi pravcati brodovi na proputovanju do Soluna, a odatle između evropskog i afričkog kontinenta dalje ko zna gde!
Upravo o tome razmišlja se danas u Srbiji. Redovni profesor Univerziteta u Beogradu i član Odbora za ekonomske nauke SANU prof. dr Nenad Mileusnić sa grupom saradnika smatra da je došlo vreme da Srbija dobije kanal koji bi spojio Dunav sa solunskom lukom, a preko Velike Morave i Vardara.
On kaže da je izgradnja kanala Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more baš ono što je Srbiji neophodno, pozivajući se na nesporni značaj koji bi ovaj novi plovni put mogao da ima za našu zemlju pre svega, a potom i za sve podunavske, ali i druge zemlje. Spajanjem slivova pomenutih reka, proširivanjem njihovih korita, pravljenjem kanala, izgradnjom hidroelektrana, i, konačno, spajanjem preko Vardara sa Solunom, postigao bi se višestruki značaj. Kako Mileusnić naglašava, ne samo da bi se dobili novi plovni putevi, pogodni za transport robe i prevoz ljudi, već bi se i regulisali tokovi naših reka, aktivirala bi se proizvodnja, potpomogla privreda, a Srbija bi rešila sve svoje muke u snabdevanju električnom energijom. A i put do Sredozemlja skratio bi se za 1 180 kilometara, što bi omogućilo efikasnije saobraćajno povezivanje Sredozemlja i Sueckog kanala sa centralnom i srednjom Evropom: od Beograda Dunavom i kroz Crno more do Egeja ima 1 880 kilometara, a Moravom, Vardarom do Egeja ima 700 km.
Tako, golemi ekonomski potencijal Dunava i naših drugih reka ne daje mira svima onima koji veruju u ispunjenje ove zamisli. A o njoj se razmišlja preko sto godina. Projekat izgradnje kanala koji bi spojio Dunav sa Egejskim morem preko Morave i Vardara, a kroz pomenute gradove, baš toliko i postoji.

Deonice
“Plovni put Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more biće realizovan. Ali, u sadašnjoj konstelaciji geopolitičkih, ekonomskih, privrednih odnosa na Balkanu, to je još jedna fantazija”, tvrdi profesor Dimitrije Perišić iz Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije i jedan od autora Prostornog plana Srbije. Jedino što bi u ovom trenutku moglo da se uradi, prema njegovim rečima, jeste da se sadašnjom planskom gradnjom infrastrukturnih sistema ostavi “luft” za period kada bi izgradnja bila realna. I ne treba zaboraviti - dodaje Perišić - ovaj plovni put ne bi bio ni srpski ni grčki, već isključivo evropski!
Kako bi, međutim, izgledao ovaj istorijski kanal?
Profesor Mileusnić kaže: “Plovni put Dunav - Morava - Vardar - Solun bio bi podeljen u pet deonica. Prvu bi činila Velika Morava od Dunava do Stalaća, drugu Južna Morava i lateralni kanal od Stalaća do vododelnice kod Preševa, treću prelaz preko vododelnice. Četvrta bi bila povezivanje vododelnice sa regulisanim Vardarom i lateralnim kanalom do Grčke, a peta regulisanje Vardara u Grčkoj do Soluna. Ukupno, 650 kilometara, od čega 345 kilometara pripada moravskom sektoru.”
Dužina kanala u području Velike Morave, kako objašnjava Mileusnić, bila bi oko 151 km. Na tom delu kanala mogli bi da plove brodovi nosivosti do 1 350 tona. Ova lokacija bi obuhvatala, međutim, pored glavne trase na Velikoj Moravi i deo kanala na Južnoj Moravi sa bočnim kanalom Nišave do Niša i bočnim kanalom Zapadne Morave do Kraljeva.
Profesor Mileusnić dalje objašnjava da bi na lokaciji Velike Morave kanal imao više pristaništa. Na Velikoj Moravi pristaništa bi mogla da budu u Požarevcu, Velikoj Plani, Batočini, Ćupriji i Stalaću, na Južnoj Moravi u Aleksincu i Nišu, na Zapadnoj u Kruševcu, Trsteniku i Kraljevu. “Upravo bi moravski sektor procvetao. Samo na potezu do Stalaća izgradilo bi se sedam hidroelektrana, uredilo bi se priobalje, izgradili bi se sistemi za navodnjavanje, a razvio bi se i turizam.”

Poduhvat
Da li će inicijativa profesora Nenada Mileusnića, njegovih saradnika i pobornika ove ideje, stati u red istorijskih pokušaja izgradnje kanala? Ako se izuzmu geopolitički faktori, za izgradnju je neophodno prevaliti građevinarske prepreke i, što je još važnije, uložiti veliki novac, koji država nema. I premijer Srbije Zoran Đinđić je nedavno izjavio da para za javne radove nema.
Ali, profesor Mileusnić ne odustaje. Da bi se Dunav spojio sa Solunskom lukom, objašnjava on, građevinari će morati da iskopaju kanale na terenu, tunele, pristaništa, nasipe za zaštitu od poplava, moraće da obezbede teren od erozije, akumulacije vode, brodske prevodnice, brane, hidroelektrane, nove puteve, ali i prateće građevinske objekte.
“Za naše građevinare nema granica. Imamo kadar koji bi izveo izgradnju, građevinske, mašinske tehničare i inženjere”, tvrdi Mileusnić, a Mile Samardžić, najbliži saradnik profesora Mileusnića dodaje: “Bila bi potrebna i jeftina radna snaga, koju bismo, doduše, mogli lako da uvezemo.”
Da građevinski poslovi ne bi bili problem potvrdio je i Branislav Ivković, redovni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu. “Naši građevinari mogu da izvedu taj posao. Međutim, postoji jedan drugi, znatno veći problem konfiguracije terena”, navodi Ivković. Problem konfiguracije terena odnosi se na različite visinske kote Morave i Vardara. To podrazumeva izgradnju prevodnica koje bi morale da savladaju denivelacije vode od 140 do 170 metara. Ivković dalje dodaje: “Prevodnice bi bile građene u sedam, osam nivoa, što podrazumeva veliki kapital, a umanjuje propusnu moć kanala i time usporava plovidbu.”
Još veći problem, kako Ivković navodi, jeste novac. “Pre nekoliko godina razmišljali smo o ovoj inicijativi i zaključili da je, za sada, neracionalna. Za izgradnju kanala neophodno je izdvojiti od 12 do 14 milijardi dolara. A mi taj novac nemamo”, kategoričan je Ivković. Mileusnićeva računica, međutim, ne slaže se sa Ivkovićevom. On tvrdi da je za izgradnju celog kanala dovoljno oko osam milijardi dolara i dodaje da je moguće izaći na kraj sa finansijskim problemima.
“Moguća je kombinacija da se izgradnja kanala sa branama i prevodnicama finansira delimično donacijama, a hidroelektrane i prateći objekti dugoročnim zajmovima sa povoljnim kamatama kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj iz Vašingtona i Evropske banke za investicije i razvoj iz Londona”, navodi Mileusnić.
Ko bi konkretno uložio u srpski deo kanala, pod kojim uslovima i da li bi naša država mogla da bude garant isplate pozajmljenog novca? Na ta pitanja profesor Mileusnić nema odgovora. Ali, tvrdi: “Ako bismo dobili novac, kanal bi bio žila kucavica ne samo Srbije i Jugoslavije, već i cele Evrope.”
O značaju kanala koji bi prema Mileusnićevim procenama mogao da se izgradi za 12 godina (prema nekim drugim procenama ne bi nam bilo dovoljno ni 30 godina) vredi razmišljati ako svetskim moćnicima bude u interesu da jedan takav plovan put nikne na Balkanu. Do tada, mogli bismo da se zapitamo zašto i ono što posedujemo - ne koristimo.

DRAGANA MATIĆ

Dok mi to iskopamo na zapadu ce vec brodovi leteti i kanali im nece trebati

Još ako ostane demokratska vlada, kapetan Picard ima da parkira Enterprise na dokovima a Srbi će da kopaju kanal...

Imamo mi i Dunav-Tisa-Dunav sistem kanala, kao i neke druge manje koji su osim plovidbe bili predviđeni i za navodnjavanje, ali su sada zapušteni, u njima je nekoliko metara naslaga mulja i blata, a o otpadu da i ne pričamo i jedino čemu sada služe je za pecanje i ispuštanje kanalizacije.
Prema tome, ni od ovoga neće ništa biti...
Nažalost.

Svaka cast za temu...

Ovo bi svakako trebalo da bude prioritet broj 1 sto se kapitalnih investicija u Srbiji tice. Bilo bi bez sumnje bila najskuplja ali zato i najkorisnija investicija u istoriji Srbije. Ako smo iole pametni, pare koje bismo eventualno ulozili u autoput do CG primorja, pa i pare koje bi isle za modernizaciju pruge BG-Bar bismo trebali uloziti u ovaj projekat...

Torrente-BG:

Dok mi to iskopamo na zapadu ce vec brodovi leteti i kanali im nece trebati

Kliknite za proširenje...

haahhaha
to bi stvarno malo potrajalo,
ali nasi unuci bi mozda videli neki brod

Koliko bi taj kanal kostao? Koji brodovi bi prolazili tuda? Jedina industrijska supersila koja koristi Dunav je Njemacka a i njima je vjerovatno jeftinije da proizvode jednostavno prebace do neke od okeanskih luka, mjesto da idu kroz nas kanal. Ako je vec nekome do izgradnje velikih a korisnih projekata onda bi se moglo poceti sa izgradnjom Buk Bjele, uz uslov da sva elektricna energija od nje ide Srbiji. Mozda i dovrsavanje Gornjih Horizonata, opet uz uslov da sva elektricna energija ide Srbiji.

Људи немају основних средстава за живот којих је све мање,а држава да гради канал!?Који ко зна колико би коштао и када би грађани осетили његову корист?
Ма какав канал...Пре канала има пуно тога што треба изградити,поправити,преправити....

Свака част Саманта за тему - то је заиста дивна идеја.....

верујем да ће бити и спроведена... то би био киклопски КОРАК НАПРЕД ......

Hahaa! Kako da nece biti izvedena.Jos ce i da asfaltiraju taj kanal cisto da bi ovi mafijasi koji se bave time zaradili koju kintu.
Kakva glupost.Da se izgradi kanal koji spaja Dunav sa Egejskim morem.Znas li ti Samantice geografiju ili si slaba u skoli bila iz iste? Pa Dunav je spojen sa Egejskim morem preko Crnog mora tako da tu nema sta da se kopa.
Bolje bi im bilo da izgrade dobru prugu od Subotice do juga Srbije i zaista dobar i sirok autoput prema Grckoj.

eremita:

Свака част Саманта за тему - то је заиста дивна идеја.....

верујем да ће бити и спроведена... то би био киклопски КОРАК НАПРЕД ......

Kliknite za proširenje...

:shock: ti se zezas Mitke jel da ? misim lepo je kada covek ima tako optimisticno razmisljenje i verovanja u bolji svet ali onda mogu da slede gadna razocarenja .Pa ne mogu da zavsre autoput od BG do NS 20 godina i to jos u ravnici a proscna brzine voza na nasim prugama je ko u Viktorijanskoj Engleskoj.

Torrente-BG:

Hahaa! Kako da nece biti izvedena.Jos ce i da asfaltiraju taj kanal cisto da bi ovi mafijasi koji se bave time zaradili koju kintu.
Kakva glupost.Da se izgradi kanal koji spaja Dunav sa Egejskim morem.Znas li ti Samantice geografiju ili si slaba u skoli bila iz iste? Pa Dunav je spojen sa Egejskim morem preko Crnog mora tako da tu nema sta da se kopa.
Bolje bi im bilo da izgrade dobru prugu od Subotice do juga Srbije i zaista dobar i sirok autoput prema Grckoj.

Kliknite za proširenje...

Kolega vi prenebregavate cinjenicu da nas Beograd time postaje morska luka, a Munze Konza Vaistinu Konza dobija morsku rivijeru. Pa zar mozete biti protiv toga da nam dodju mlade Svabice???

Samanta_:

-----------------------------------------------------------------

Der serbische Fluß Morava (der in die Donau Mündet) und der makedonische Fluß Vardar sollen schiffbar gemacht und verbunden werden.
Somit wäre die Donau direkt mit der Ägeis verbunden.

In Serbien gibt es viele Wasserstrassen (Donau, Save, Theiß, und zahlreiche Kanäle in der Vojvodina)

Obwohl Serbien ein Binnenland ist, soll das Schiff als Verkehrsmittel den Zug ersetzen!
Die Morava durchfließt Serbien in eine Nord-Süd Achse (Länge: zwischen 300 und 500 Kilometer)

Nach diesem Projekt will man weitere Flüße schiffbar machen, bzw. Kanäle errichten, um die wichtigsten Städte Serbiens an das neue „Verkehrsnetz” anzuschließen. (Zum Beispiel die Städte Nis und Zajecar)

Eigentlich finde ich diese Idee garnicht so schlecht, aber man würde dadurch die Natur (und wunderschöne, saubere Flüsse und Flusstäler) zerstören!

Kliknite za proširenje...

Ah sto volim ovaj moderan jezik.
Sehen Sie diese Stadt. Das ist Walter. 8)

dr hirurg:

Kolega vi prenebregavate cinjenicu da nas Beograd time postaje morska luka, a Munze Konza Vaistinu Konza dobija morsku rivijeru. Pa zar mozete biti protiv toga da nam dodju mlade Svabice???
)

Kliknite za proširenje...

Ti to ozbiljno ili se zajebavas.
Pa ako gledamo tako onda vec jeste morska luka posto je Dunavom spojen sa Crnim morem.
Kopanje tog kanala bi bila ubedljivo najgluplja stvar u nizu nevidjeno glupih stvari koje je ovaj narod uradio.Kopa kanal da spoji Dunav sa moram sa kojim je u principu vec i spojen.Kakve sve gluposti mogu ovde da se procitaju.

Torrente-BG:

Ti to ozbiljno ili se zajebavas.
Pa ako gledamo tako onda vec jeste morska luka posto je Dunavom spojen sa Crnim morem.
Kopanje tog kanala bi bila ubedljivo najgluplja stvar u nizu nevidjeno glupih stvari koje je ovaj narod uradio.Kopa kanal da spoji Dunav sa moram sa kojim je u principu vec i spojen.Kakve sve gluposti mogu ovde da se procitaju.

Kliknite za proširenje...

Ideja je zaista stara preko 100 godina, a ne vidim šta je tu toliko glupo. Da je glupo danas bi brodovi još uvek plovili oko Horna i Rta Dobre nade umesto kroz Panamski i Suecki kanal...Ili zahvaljujući kanalu Rajna-Majna-Dunav možeš iz Beograda otploviti do Severnog mora, a da ne pominjem sistem kanala u Rusiji kojima je Volga povezana sa Crnim i Baltičkim morem...Druga je stvar što mi para za to nemamo i što bi izgradnja kako neko reče potrajala 30 godina...

ako je ideja stara 100 godina,
onda da sprovedemo ideju nam treba bar jos 150..

ps. malo sam preuranio sa nassim unucuma,
ali mozda nasi pra-pra unuci pocnu sa sportskim ribolovom

Handsome Brown:

Ideja je zaista stara preko 100 godina, a ne vidim šta je tu toliko glupo. Da je glupo danas bi brodovi još uvek plovili oko Horna i Rta Dobre nade umesto kroz Panamski i Suecki kanal...Ili zahvaljujući kanalu Rajna-Majna-Dunav možeš iz Beograda otploviti do Severnog mora, a da ne pominjem sistem kanala u Rusiji kojima je Volga povezana sa Crnim i Baltičkim morem...Druga je stvar što mi para za to nemamo i što bi izgradnja kako neko reče potrajala 30 godina...

Kliknite za proširenje...

Pa cim je stara 100 god. a za tih 100 nije sprovedena ocito je da je glupa.Tim kanalom bi se dobio za malo kraci put recimo iz BG do Egejskog mora od trenutno postojeceg,tako da se to ne moze porediti sa Sueckim kanalom ili kanalom R-M-D kojima se put skracuje nekoliko hiljada km.A jos ako uzmemo u obzir da bi nama trebale godine i godine da napravimo to cudo,do tada nikoga taj kanal ne bi ni zanimao.Evropom vec pice putnicki vozovi 300km/h a dok mi to iskopamo oni ce leteti,a teretni vozovio ce im ici preko 300km/h.

Torrente-BG:

Pa cim je stara 100 god. a za tih 100 nije sprovedena ocito je da je glupa.

Kliknite za proširenje...

Besmislena tvrdnja... Ideje su po prirodi stvari uvek starije od realizacije tih istih ideja, pa i ideja o izgradnji Hrama Svetog Save je stara 100 godina a tek se sada dovrsava, o metrou se isto decenijama govori ali jos uvek nije na vidiku, sto ne znaci da ne bismo imali veliku korist i od metroa i od ovog kanala...

Torrente-BG:

Tim kanalom bi se dobio za malo kraci put recimo iz BG do Egejskog mora od trenutno postojeceg,tako da se to ne moze porediti sa Sueckim kanalom ili kanalom R-M-D kojima se put skracuje nekoliko hiljada km.

Kliknite za proširenje...

Pa nije samo u pitanju malo kraci put, zasto je luka u Solunu jedna znacajna medjunarodna luka dok luka u Konstanci to nije? Valjda izmedju ostalog i zbog bolje lokacije, veceg kapaciteta, izgradjene putne i drumske infrastrukture itd. Povezati Beograd direktno sa lukom u Solunu i uopste sa Mediteranom ne bi bila mala stvar...

Torrente-BG:

A jos ako uzmemo u obzir da bi nama trebale godine i godine da napravimo to cudo,do tada nikoga taj kanal ne bi ni zanimao.Evropom vec pice putnicki vozovi 300km/h a dok mi to iskopamo oni ce leteti,a teretni vozovio ce im ici preko 300km/h.

Kliknite za proširenje...

Ako ce teretni vozovi tada ici preko 300km/h, onda ce mozda teretni brodovi ici preko 500km/h pa ce ovaj kanal postati jos isplativiji

Handsome Brown:

Ideja je zaista stara preko 100 godina, a ne vidim šta je tu toliko glupo. Da je glupo danas bi brodovi još uvek plovili oko Horna i Rta Dobre nade umesto kroz Panamski i Suecki kanal...Ili zahvaljujući kanalu Rajna-Majna-Dunav možeš iz Beograda otploviti do Severnog mora, a da ne pominjem sistem kanala u Rusiji kojima je Volga povezana sa Crnim i Baltičkim morem...Druga je stvar što mi para za to nemamo i što bi izgradnja kako neko reče potrajala 30 godina...

Kliknite za proširenje...

Поредити Суецки и Панамски канал, са каналом који би повезивао Дунав са Егејским морем је један од бољих вицева које сам чула у последње време.... :-D :-D :-D
Извини, морам да те питам имаш ли ти географски атлас у кући?
А ово за Северно море, ево колико сутра крећем Дунавом ка Северном мору, то ми је један од битнијих праваца кретања...
Да је неком у западној Европи овај правац битан, он би одавно био направљен, не би чекали Србију, Македонију и Грчку. Ни Панамски ни Суецки канал нису изградили житељи Панаме, односно Египта, већ колонијалне силе, којима су ти путеви били од изузетног значаја.

Ideja ostvariva kroz jedno sto godina,ukoliko se ispostavi da je potreban ne Srbiji,Makedoniji i Grckoj nego celoj Evropi,posto su procene izgradnje od 8 do 14 milijardi dolara a ovde je vest i uspeh godine sto je drzava dobila milijardu i po evra od prodaje Mobtela...
A Prokop iako je u maju potpisan ugovor sa kipranskom ili kanadskom ili ko zna kojom kompanijom stoji.