Klimatske promene

Globalno zagrevanje se ubrzava:
Propast, odmah ili posle

Upravo objavljeni rezultati istraživanja ukazuju da bi tropske šume ubuduće mogle povećavati količinu ugljen-dioksida u atmosferi i time ubrzati efekat staklene bašte u globalnim klimatskim promenama. Tokom dvadeset godina demonstracija, parlamentarne borbe, propagandnih kampanja, javnih upozorenja i poziva na obustavu ili smanjenje emisije ugljen-dioksida, ekološki aktivisti širom sveta učinili su samo malo više od ništa. Učestale vremenske nepogode – ekstremne suše, kataklizmični požari, neupamćene poplave i temperaturni poremećaji zbog kojih je teško razlikovati jul od aprila – praćene su sve većim brojem opominjućih stručnih izveštaja o planetarnim klimatskim promenama i globalnom otopljavanju. Uprkos tome što sadržaj ovih izveštaja iz sezone u sezonu postaje sve mračniji (i odavno prevazilazi najcrnje prognoze malodušnijih klimatologa iz osamdesetih godina), interesovanje za efekat staklene bašte i rast temperature nije se znatno povećalo, kako među političkim i privrednim elitama tako i u javnom mnjenju širom sveta. Kada sušu najzad odmeni kiša, kad poplave oteknu, požari odu u daljinu, a jul u aprilu zameni mart u junu, briga o klimi naglo prestaje, zaboravlja se ili preobražava u ravnodušnost. Pri tom se zaobilazi činjenica da lokalne i pojedinačne vremenske prilike nisu direktno povezane sa globalnim stanjem klime i osvedočuje se rđava ljudska navika da se o zdravlju brine samo kada je ono narušeno. U međuvremenu, termin globalno zagrevanje mnogima ostaje samo bezlična formulacija, ostavljena na otpad drugih globalnih izraza ili pridodata dugom spisku ekoloških problema, koji se tiču samo "ludih" naučnika i ekološki svesnih fanatika. Činjenica je da klima na Zemlji ne ozdravlja –ozbiljno je bolesna i njeno zdravlje neće se popraviti u dogledno vreme. Povećan sadržaj ugljen-dioksida u atmosferi, nastao tokom industrijske ere sagorevanjem fosilnih goriva, izaziva podizanje srednje površinske temperature vazduha i značajne promene klime. Uz to, poslednja istraživanja atmosfere pokazuju da bi se klima mogla menjati i na većim skalama i mnogo brže nego što je do sada bio slučaj.

Loše vesti iz La selve: Rezultati istraživanja na Univerzitetu Misuri, Sent Luis u sad, objavljeni ovog proleća, pokazuju da bi zbog povećanih temperatura, proređene tropske šume mogle početi da u atmosferu emituju znatnu količinu ugljen-dioksida, gasa staklene bašte, umesto da ga apsorbuju kao do sada. Debora Klark i njene kolege sa Univerziteta Misuri merili su godišnji rast šest vrsta drveća u starim tropskim šumama La Selve, u Kostariki, u periodu od 1984. do 2000. godine. Rast stabala i emisija ugljen-dioksida znatno su varirali, i to u korelaciji s temperaturom – tokom najtoplijih "El ninjo" godina (1997–98.) rast stabala bio je najslabiji, a apsorpcija ugljendioksida umanjena, u korist emisije. Iz toga sledi zaključak da su tropske šume znatno osetljivije na rast temperature nego što se smatralo, što bi moglo da izazove povratnu spregu u podizanju temperature. Po mišljenju istraživača iz Misurija, to znači da će pluća planete u budućnosti ubrzavati efekat staklene bašte i proces globalnog otopljavanja, umesto da ga usporavaju.

treptaj krilima: Klimatski sistem planete Zemlje je nelinearan, mnogočestični dinamički sistem izuzetne složenosti i veličine, što znači da je posebno osetljiv na početne uslove. Meteorolog Edvard Lorenc nazvao je ovu osetljivost efektom leptira – ako leptir na madagaskaru trepne krilima, to će tri dana kasnije na karibima izazvati uragan. ovaj poznat (i često parafraziran) stav iz teorije haosa i fraktalne matematike dobra je inspiracija svima koji se stručno ili diletantski bave bilo kakvim udaljenim kauzalnostima ali i najbolja ilustracija koliko je klima globalni fenomen, i u velikoj meri nepredvidljiv fenomen. Gledano u ilustrativnom ključu efekta leptira, mali poremećaj klime, kakav je povećanje globalne temperature, na većim vremenskim i prostornim skalama može da izazove sasvim nepredvidive efekte, poput onoga što bi se moglo dogoditi sa tropskim šumama. Dok je nuklearni otpad, zagađenje voda ili istanjeni ozonski omotač u tužnoj savremenoj praksi samo problem onih nesrećnika koji se na licu mesta truju radijacijom, umiru od žeđi ili se ispod ozonske rupe prže ultraljubičastim zracima, poremećaj klime problem čitavog čovečanstva. zato se njegovo (ne)rešavanje nikako ne može lokalizovati na balkan, evropu, ameriku ili bilo koju drugu regiju u svetu.

Modeliranje klime: Ova činjenica, takođe, otežava posao klimatolozima, jer je i uz najbolje superkompjutere teško modelirati tako velike i složene sisteme kakav je klimatski sistem Zemlje, a pritom dati dovoljno dobru dugoročnu prognozu njegovog ponašanja. no, zahvaljujući vanrednim naporima, poslednjih godina razvijeni su mnogi uspeli modeli klime od kojih je naročit uspeh imao enso model periodičnog grejanja i hlađenja vode u istočnom pacifiku, poznatog kao fenomen El Ninjo – Južne oscilacije. Ovakvi "ogrubljeni" modeli mogu da dovoljno tačno prognoziraju promene temperature i vazdušnog pritiska na velikim prostranstvima tokom dugih perioda, što je omogućilo da se analiziraju budući efekti globalnog zagrevanja i, posebno, rast globalne temperature. tokom devedesetih učinjeni su brojni napori u ispitivanju trendova globalne i regionalne temperature i oslikavanju paterna temperaturnih promena kroz vreme. Širom sveta razvijeno je 18 različitih računarskih simulacija (zasnovanih na sedam različitih modela klimatskog sistema zemlje), i sve pokazuju da će rast ugljen-dioksida voditi značajnom podizanju srednje površinske temperature vazduha. Poslednji podaci govore da kada nivo atmosferskog ugljen-dioksida postane udvostručen (oko 500 ppm) u odnosu na preindustrijsko doba, srednje povećanje temperature na Zemlji biće 2,0 ± 0,6° c (u manje preciznim prognozama 2,8 ± 1.2° c), što se očekuje između 2030. i 2050. godine. modeli nesumnjivo ukazuju na dva osnovna uzroka globalnog zagrevanja – povišen nivo ugljen-dioksida i seča tropskih šuma. zato posebno zabrinjavaju merenja u La Selvi i najava da će tropske šume povećati emisiju ugljen-dioksida, jer će to ubrzati ionako već suviše brz proces zagrevanja.

Tropske šume: Tropske ili kišne šume su poslednje prirodne šumske oaze. smatraju se najbogatijim, najstarijim i najsloženijim ekosistemima na zemlji. zbog svoje veličine u drvnoj masi, mogu da apsorbuju velike količine ugljen-dioksida iz atmosfere, a da u zamenu emituju kiseonik – stoga igraju presudnu ulogu u klimatskom sistemu planete, kao svojevrstan biljni regulator globalne temperature. nažalost, njihovo uništavanje zbog nekontrolisane seče, spaljivanja i krčenja smanjilo im je površinu i znatno ugrozilo njihovu ulogu u klimatskim procesima. Prema podacima Svetskog instituta za prirodne resurse, do danas je uništeno više od 80 odsto prirodnih prašuma na Zemlji. Od 1900. godine nestalo je skoro 90 odsto šume u zapadnoj Africi, dok je u Brazilu i Indoneziji, zemljama s najvećim oblastima pod kišnim šumama, situacija zabrinjavajuća – do sada je uništeno 2,3 miliona od nekadašnja četiri miliona hektara prašume, a svake godine se u ovim regionima iskrči oko 62.000 hektara džungle, što je ekvivalentno veličini jednog milionskog grada. Prema istraživanju engleskog biologa Normana Majersa, na Zemlji svake sekunde nestane jedan hektar tropske šume, 86.000 hektara za dan ili 31 milion hektara za godinu dana, što je jednako površini Poljske. Nije samo planetarni klimatski sistem pogođen ovolikim uništavanjem kišnih šuma. Njihov nestanak odražava se i na lokalne klimatske uslove – prema podacima objavljenim u časopisu "National Geographic", rušenje šuma u Nigeriji, Gani i Obali Slonovače izazvaće dve decenije velike suše u centralnoj africi, uz prateću masovnu glad i oskudicu. Takođe, krčenje ovih šuma izaziva trajno narušavanje prirodne ravnoteže, gubitak životnog prostora i genocidno smanjivanje broja živih vrsta, što je samo po sebi zastrašujuć ekološki problem. tropske šume zauzimaju manje od dva procenta površine planete, ali u njima živi gotovo polovina svih poznatih oblika života – oko 30 miliona različitih vrsta biljaka i životinja. Uništavanjem tropskih šuma, za godinu dana nestane oko 50.000 raznih živih vrsta. statistika pokazuje da zbog nestanka svog životnog staništa, svakoga dana izumre ili se istrebi 137 različitih životnih oblika, od kojih većina nije čak ni klasifikovana. ovakav tempo izumiranja života, izazvan nekontrolisanom sečom, nikada nije viđen u evoluciji i uporediv je samo sa izumiranjem dinosaurusa. ako se uništavanje tropskih šuma nastavi ovom brzinom, naučnici procenjuju da će svi tropski ekosistemi biti uništeni do 2030. godine.

Temperatura: Uporedo s nemilosrdnim rušenjem kišnih šuma, jedinog prirodnog regulatora ugljen-dioksida, njegovo prisustvo u atmosferi uvećalo se za 25 odsto sadržaja tokom industrijske ere, mahom usled sagorevanja fosilnih goriva (ugalj, nafta i prirodni gas) i proizvodnje cementa. Na osnovu kontinuiranih merenja koncentracije ugljen-dioksida, zabeleženo je povećanje od 280 ppm u preindustrijskoj eri (1850) do 364 ppm u 1997. godini. Sličan rast doživeli su i drugi gasovi staklene bašte, kao što su metan, nitrat oksid i hlorofluorokarbonati. Svi ovi gasovi, dospeli u atmosferu delovanjem ljudskog faktora doprinose povećanju globalne temperature. Većina naučnika slaže se da je tokom poslednjih 150 godina došlo do podizanja srednje godišnje temperature za 0,45±0,15°c, uz određenu varijabilnost tokom godina. Rekonstrukcija pokazuje da je ovaj na prvi pogled mali rast uslovio neuobičajeno zagrevanje, neviđeno u istoriji – za toliki rast temperature, koji se desio samo tokom xx veka, potrebno je 1200–1500 godina u normalnim uslovima, a taj rast se nastavlja. Kada, oko 2040. godine, nivo ugljen-dioksida bude udvostručen, temperatura će dostići povećanje od 2,8±1,2°c. ovako projektovana temperatura neće biti ravnomerno raspoređena na celoj planeti – na polovima će biti dva ili tri puta viša nego na ekvatoru i viša na Arktiku nego na Antarktiku. Ako bi se porast ugljen-dioksida nastavio i u drugoj polovinu XXI veka, rast globalne temperature mogao bi da pređe 50c, sa svim posledicama koje proishode iz toga.

nivo mora: Drastična promena temperature izazvaće više sekundarnih klimatskih efekata – povećanje srednje globalne brzine isparavanja, izmene frekventnosti padavina, oblačnosti i maglovitosti, preraspodelu sušnih i kišnih područja, velike promene u biosferi i nestanak prelaznih godišnjih doba na srednjim geografskim širinama. Svetsku ekološku javnost posebno zabrinjava podizanje nivoa mora, što već danas pokazuje štetne efekte. Zbog zagrevanja planete dolazi do širenja tople okeanske vode, otapanja lednika i polarnih kapa, usled čega se nivo mora podiže. za poslednjih 100 godina taj se nivo u proseku podigao za 12,5 cm, što je daleko iznad očekivanog i nastavlja da raste brzinom od 1,2 do 5,5 mm godišnje. Tokom ovog veka nivo mora će se podići za 70 cm, da bi u sledećem došlo do konačnog otapanja leda u zapadnom Atlantiku i podizanja nivoa za pet-šest metara. U međuvremenu, ledeni pokrivač 5-6 metara je sve tanji – istraživanja pokazuju da se na grenlandu debljina ledenog sloja smanjuje brzinom od 0,6 cm godišnje iznad visine od 2000 metara, dok na nižim visinama ta brzina iznosi i do metra godišnje.

Novi svetski poredak: Otapanje lednika i rast nivoa mora potopiće priobalna područja i sva manja ostrva – podizanje nivoa mora od jednog metra, predviđen do 2050. godine, potopiće gradove poput Venecije i Sankt Peterburga, ali i čitavu Okeaniju, Bangladeš, Holandiju, sliv reke Po u Italiji, američke obale i druge niske priobalne oblasti, dok su neka tropska ostrva u južnom pacifiku već danas raseljena zbog potapanja. Nestaće oblasti umerene klime i s njima ogromne obradive površine, tropska i pustinjska zona će se proširiti, izmeniće se ciklus godišnjih doba, izumreće velik deo živog sveta, a poremećeni sistem monsuna i drugih vetrova izazvaće nezamislivu seriju katastrofalnih nepogoda. život na kopnu će postati nepodnošljiv, ali će globalno zagrevanje znatno narušiti i morske ekosisteme. Već u današnjim uslovima okeani godišnje apsorbuju 2340 miliona tona ugljen-dioksida iz atmosfere, što podiže ph vrednost morske površine i ubija plankton, bez koga nema života u moru. Nesumnjivo je da će se u takvim uslovima bitno izmeniti i slika ljudske civilizacije. Očekivani društveni problemi kao prateći fenomeni klimatske katastrofe za sada su teško predvidljivi, ali su u izgledu masovne seobe, epidemije, glad i teški sukobi oko malo preostalog zemljišta. Širom sveta razvija se više scenarija koji, na osnovu aktuelnih parametara globalnog zagrevanja, za drugu polovinu veka predviđaju više različitih apokaliptičnih efekata. Ako se najave sa Univerziteta Misuri – Sent Luis pokažu kao tačne i čitav taj proces se ubrza, ove efekte ćemo dočekati nešto ranije.

Kjoto protokol: Pred neprijatnim brojkama i turobnim prognozama bliske budućnosti čovečanstva razuman čovek postavlja logično pitanje: šta učiniti da se globalno zagrevanje zaustavi pre nego što tropske šume prestanu da apsorbuju ugljen-dioksid? Odgovor je jednostavan: treba odmah zaustaviti emisiju antropogenog ugljen-dioksida u atmosferu, prekinuti seču tropskih šuma i ništa više od toga. Atmosfera će se sama brzo vratiti umerenijim temperaturama, ako se to uskoro učini. Nažalost, ove jednostavne zahteve vrlo je teško ostvariti, jer bi prelaz sa fosilnih goriva na čiste izvore energije za sobom kratkoročno nosio znatne gubitke u energetici i opadanje ekonomskog rasta, što je teško prihvatljiva cena za zemlje zapada. Tokom dvadeset godina demonstracija, parlamentarne borbe, propagandnih kampanja, javnih upozorenja i poziva na obustavu ili smanjenje emisije ugljen-dioksida, ekološki aktivisti širom sveta učinili su samo malo više od ništa. Sadržaj ugljen-dioksida uporno raste, a ekonomski magnati, vlasnici energetskih kompanija i vlade zapadnih država ostali su ravnodušni prema svim molbama, zahtevima i vapajima za spas planete, skriveni iza tobožnjih socijalnih posledica (iako je nesumnjivo najveća socijalna posledica da ostanemo bez planete na kojoj bismo živeli). Do sada najozbiljniji pokušaj da se nešto učini desio se od 1. do 11. decembra 1997, kada su se u japanskom gradu Kjoto sastali lideri 160 nacija, kako bi se dogovorili o eventualnom smanjenju gasova staklene bašte u atmosferi. Tom prilikom, potpisan je Kjoto protokol, prema kome su se razvijene nacije (ujedno i najveći zagađivači vazduha) obavezale na ukupnu redukciju emisije gasa co2 za 5,2 odsto do 2012, relativno u odnosu na nivo emisije iz 1990. godine. Pritom, smanjenje emisije je raspodeljeno samo na 34 zemlje koje godišnje zajedno emituju 13,7 miliona tona ugljen-dioksida, ali u procentualnim iznosima koji odgovaraju njihovom ukupnom učešću u toj količini. Evropska unija, prema protokolu iz Kjota, ima obavezu da smanji emisiju za 8 odsto, Sjedinjene države za 7 odsto, Japan za 6 odsto, a slede druge zemlje s manjim iznosima.

Imaginarno i realno: uprkos nadi da bi ovaj plan mogao bar donekle zaustaviti pogubne posledice globalnog zagrevanja, optimizam je iščezao kada se ratifikacija sporazuma u najrazvijenijim zemljama poput SAD otegla neprijatno dugo, a njegova finalna primena naišla na realne i imaginarne prepreke. U međuvremenu, otpočela je gadna birokratska igra, u kojoj se procenti emitovanog ugljen-dioksida na čudan način odlivaju nerazvijenim zemljama – verovatno u obliku izmeštanja prljavih industrija, što omogućuje da se uz mali trošak dostignu zacrtani limiti emisije, preuzeti Protokolom iz Kjota, a da se u suštini ništa ne promeni. ova strategija prebacivanja odgovornosti i trovanja atmosfere iz tuđeg dvorišta (u skorije vreme aktuelizovana i na balkanu, što je tema za sebe) dovela je u sumnju realnu vrednost planiranih smanjenja emisije co2 uostalom, nova klimatološka istraživanja pokazuju da je ta količina ionako nedovoljna za znatnije smanjenje globalnog zagrevanja, naročito ako i tropske šume povećaju svoju emisiju ugljen-dioksida. danas, u 2003. godini, kada se klima već očigledno menja, gradovi i ostrva tonu pod vodom, a ostaci upropaštenih tropskih šuma ćudljivo odbijaju saradnju, postaje prilično očigledno da se iza nedovoljne aktivnosti odgovornih u pogledu zaustavljanja efekta staklene bašte kriju neshvatljiva bahatost i neopravdiva pohlepa. zato je efekat staklene bašte postao manje klimatski i ekološki problem, a više moralno pitanje. ova istina izbija na površinu u svakoj od brojnih interpretacija globalnog zagrevanja, njegovih uzroka i posledica, jer kako god gledali na ovaj problem, interpretacija je samo jedna – klima se ozbiljno i sve brže menja, a čovek je jedini krivac za taj zločin. Po svemu sudeći, čovek će snositi i njegove nimalo prijatne posledice.

EU: Do 2020. treba smanjiti emisiju ugljen dioksida za 20 procenata


Ključni zaključak poslednjeg sastanka evropskih šefova država i vlada u Briselu je zajednička svest da je neophodno, kada je reč o životnoj sredini, da Evropa prestane da radi u korist svoje štete. Postavljeni su ambiciozni ciljevi smanjenja emisije štetnih gasova i ozbiljnije upotrebe neškodljivih goriva- potrebno ih je još samo ispuniti.

Danas su se evropske članice dogovorile da do 2020. treba smanjiti emisiju ugljen dioksida za 20 procenata i, istovremeno podići upotrebu energije koju je moguće obnoviti na 20 procenata. Ambiciozan plan bi trebao usporiti dramatične klimatske mromjene koje se već primete, a koje su posledica nekontrolisanog zagađenja. Ukoliko Evropljani uspiju u planu za koji se nadaju da će ga slediti Kina i Amerika, značiće to novu industijsku revoluciju, novo poimanje životne okoline ali i profita multnacionalnih kompanija, eksplozije saobraćaja i zagađivača na cesti, na vodi, u vazduhu.

Nemačko predsedništvo EU je posebno ponosno što se "pod njihovim bojama" Unija upustila u ovaj istorijski korak borbe za budućnost- najavljuje se da će se tako na samitu G8, koji je predviđen za jun mjesec, istaći liderska uloga Evrope u zaustavljanju klimatskih promena i pozvati ostatak industrijski razvijenog sveta da se pridruži. Evropski sporazum dolazi u vreme kada su i UN, prošlog meseca objavile izveštaj u kojem oštro upozoravaju- ljudska aktivnost izaziva potencijalnu katastrofu, menjajući temperaturu Zemlje- ukoliko se nastavi ovim načinom i tempom, temperatura bi porasla za 5 stepeni Celzijusa, što bi, samo u Evropi, odnelo oko 40 hiljada života u poplavama, nepogodama i nestajanju brojnih gradova na Mediteranu.

Sa druge strane, grčevito će se tragati i razvijati novi oblici energije koju je moguće obnoviti - energije sunca, vode, vetra i bio- mase, gde neke od evropsdkih članica već imaju značajna iskustva. Evropljani se uz to pitaju ko će da plati ovako krupan i skup korak? Nova politika mora naći mesta u evropskom budžetu, najavljuju iz Evropske komisije, a ministri finansija najavjuju da će krupni potrošači energije, pri prelasku na čiste izvore energije, imati značajne poreske olakšice svojih vlada. Diskusiji o budućim troškovima je predsednik Evropske komisije, Manuel Baroso dodao elemenat za razmišljanje upozoravajući da će trošak situacije u kojoj se ne čini ništa, biti nemerljivo veći od zajadničke akcije.

Сунчев удар 2010. или 2011.
Кад соларни ветар налети на Земљино магнетско поље, ударац га затресе Излив врелих гасова на Сунцу
(Фото НАСА)



Будуће вртложење на Сунцу (соларни циклус 24), које би требало да достигне врхунац 2010. или 2011. године, биће једно од најјачих од када се воде записи – пре четири века!

Астрофизичар Дејвид Хатавеј и Роберт Вилсон, из свемирског центра Маршал, своје закључке представили су недавно на састанку Америчке геофизичке уније у Сан Франциску. Предвиђање су дали на основу историјских списа у вези са геомагнетским олујама.

„Кад Сунчев ветар налети на Земљино магнетско поље, ударац га затресе. Довољно јако да се појави геомагнетска олуја”, каже Дејвид Хатавеј. Када је најснажнија, она узрокује нестанак струје и заврти игле компаса у супротном смеру. Једина добра вест јесу величанствене ауроре.

Двојица научника проучавали су податке у протеклих 150 година и дошли су до занимљивог открића. Наиме, текућа геомагнетска збивања могу нам приказати каквом се соларном циклусу можемо надати за шест до осам година. Следећи би требало да буде најмоћнији око 2010. године, са 160 пега на Сунцу (25 више или мање). То ће, уједно, бити један од најснажнијих у минулих пола столећа. Другим речима, један од најснажнијих од када се овакве појаве бележе.

Астрономи пеге броје још од Галилеа Галилеја, а оне сваких 11 година прате пораст и опадање узбурканости на нашој звезди. Занимљиво је да су се четири од пет најснажнијих десила у протеклих пет деценија. Циклус 24 ће се уклопити у тај низ.

Ово је последњи у ланцу доказа да ће бити изузетно снажан. Најуверљивији од свих понудили су Мосуми Дикпати и сарадници из Националног центра за атмосферска истраживања у САД.

Promena klime uzrokuje smanjenje plodnih povrsina
Njiva sve manjePromena klime uzrokuje u mnogim oblastima na zemlji suše i vrućine, i time vodi do smanjenja poljoprivrednih površina. Ujedno to znači da površine koje se koriste kao njive, u budućnosti će moći samo još da postoje za ispašu stoke, pre svega u južnim zemljama. Ali odgovarajuće istraživanje u ovoj oblasti je proteklih godina izostalo. Prošle nedelje održan je na Univerzitetu Hoenhajm simpozijum na temu tropskih pašnjaka i globalnih promena.
Svuda gde klima ne dozvoljava bavljenje zemljoradnjom, zemlja se najčešće koristi samo kao pašnjak. Svi pašnjaci sveta su veliki kao površina Evrope i Afrike zajedno. Nasuprot tome, oranice činu samo jednu trećinu te površine. Istraživanje u ovoj oblasti je već godinama usmereno na poljoprivredne površine. Profesor Georg KAdiš sa Instituta za gajenje biljaka u tropskim predelima na Univerzitetu Hoenhajm kaže:

„Generalno je opalo interesovanje za travnate površine ne samo u Honhajmu, već svuda u svetu.“

Povećanje broja stanovnika u svetu i 800 miliona gladnih pogoršavaju problem, kaže Kadiš:

„Još uvek smo suočeni sa problemom da je veliki broj ljudi neuhranjeno. A stvaranje mogućnosti za dodatno prehranjivanje sve brojnijeg svetskog stanovništva je ograničeno. Ne možemo da zaposednemo nove površine, ukoliko želimo da zaštitimo naše šume. A mi nemamo samo vegetarijance, naprotiv. Sa porastom blagostanja sve više imamo ljude koji u ishrani koriste meso.”

Potrebu za mesom je teško podmiriti. Neophodno istraživanje na tom polju je izostalo, što ima veze i sa biotehnologijom. Brže je izmeniti jedan gen, nego razumeti ekološki sistem zelenih površina, čijim bi promenama porasli prinosi. Kadiš kaže:

“Verujem da je to prirodno doprinelo tome i da je interesovanje za privredu travnatih površina opalo. Istovremeno se o ekonomskom iskorišćavanju zelenih površina loše pisalo, sobzirom na njihovu povezanost i sa uništavanjem šuma.”

Professor Joahim Zauerborn sa Univerziteta Hoenhajm podseća da su bile potrebbe decenije da se u Evropi prihvate krompir, kukuruz ili paradajz. Time ukazuje da istraživanje u oblasti zemljoradnje ne može da danese brze uspehe. Professor Sauerborn kaže:

“Uglavnom naši projekti traju do tri godine, posle toga se očekuju spesi, a to je nemoguće postići u tako kratkom vremenskom roku. Time investitori prestaju sa finansiranjem. A nama je upravo potrebno da se novac dugoročno investira, jer samo tako može i da urodi plodom.”

To je i jedan od razloga zašto se prednost daje biotehnici, iako ona ne omogućuje prehranjivanje svetskog stanovništva.

- Science Agogo: Global Warming Detected on Triton
There may not be much industrial pollution on Neptune's largest moon, but things are hotting up nonetheless. "At least since 1989, Triton has been undergoing a period of global warming," confirms astronomer James Elliot, professor of Earth, Atmospheric and Planetary Sciences at Massachusetts Institute of Technology. "Percentage-wise, it's a very large increase."

- Associated Press: Study says sun getting hotter
Solar radiation reaching the Earth is 0.036 percent warmer than it was in 1986, when the current solar cycle was beginning, a researcher reports in a study to be published Friday in the journal Science. The finding is based on an analysis of satellites that measure the temperature of sunlight.

- London Telegraph: The truth about global warming - it's the Sun that's to blame
Global warming has finally been explained: the Earth is getting hotter because the Sun is burning more brightly than at any time during the past 1,000 years, according to new research.

The simple fact is that throughout the ages the earth has swung wildly between a warm, wet, stable climate, to a cold, dry and windy one - long before the first fossil fuel was burned. The changes we are now witnessing are a walk in the park compared to the battering that our planet has taken in the past.

This is not a defense of the oil cartels or the Neo-Con wreckers, who would have every motivation to ignore global warming whether it is man-made or not.

Nor is it a blanket denial of the fact that the earth is getting very gradually hotter, but how do we reconcile global warming taking place at the farthest reaches of the solar system with the contention that it is caused by human activity? Have our exhaust fumes left earth's atmosphere and slipped through a black hole to Triton?

The assertion that global warming is man made is so oppressively enforced upon popular opinion, especially in Europe, that expressing a scintilla of doubt is akin to holocaust denial in some cases. Such is the insipid brainwashing that has taken place via television, newspapers and exalted talking heads - global warming skeptics are forced to wear the metaphoric yellow star and only discuss their doubts in hushed tones and conciliatory frameworks, or be cat-called, harangued and jeered by an army of do-gooders who righteously believe they are rescuing mother earth by recycling a wine bottle or putting their paper in a separate trash can.

Fearmongering about an imminent climate doomsday also hogs news coverage and important environmental issues like GM food, mad scientist chimera cloning and the usurpation and abuse of corporations like Monsanto flies under the radar.

Global warming is cited as an excuse to meter out further control and surveillance over our daily lives, RFID chips on our trash cans, GPS satellite tacking and taxation by the mile, as well as a global tax at the gas pump.

The extremist wing of the environmentalist movement, characterized by people like Dr. Erik Pianka, advocate the mass culling of humanity via plagues and state sanctioned bio-terrorism, in order to "save" the earth from the disease of humanity. Nazi-like genocial population control measures and the environmental establishment have always held a close alliance.

The orthodox organized religion of global warming and its disastrous consequences for our freedom of speech, freedom of mobility and our right to remain outside of the system, needs to be questioned on the foundational basis that the phenomenon is solar-system wide and it is mainly caused by the natural evolution of the sun and not human activity.

10 February, 2007

Globalno zagrevanje


Izašao je novi izveštaj IPCC o klimatskim promenama, zapravo samo sažetak za političare. Ceo izveštaj će biti predstavljen tek za 4 meseca, što je dosta čudno, i upućuje na mogućnsot da se planira "štelovanje" naučnih nalaza da bi se podržali unapred donešeni politički zaključci. A zaključci su slični ranijim, osim što su manje projekcije rasta temperature, i nema više "hokejaškog štapa", grafikona koji su koristili u prethodnom izveštaju kao "dokaz" da je zagrevanje u XX veku nezabeleženo u poslednjih 1000 godina. U međuvremenu se ispostavilo da je rad iz koga su preuzeli taj grafikon zapravo falsifikat.

Ovde, ovde i ovde su određeni kritički prikazi i tekstovi ne samo o ovom poslednejm izveštaju. Raniji problemi sa teorijom ostaju. Promene klime su periodične i u prošlosti su bile čak veće i brže nego danas. Najveći deo zagrevanja u XX veku se desio pre nego što je emitovana glavnina CO2 u atmosferu. Posebno, treba naglasiti problem sa projekcijama rasta. One su zasnovane na računanju dohotka preko valutnih kurseva, a ne pariteta kupovne moći. To znači da bogatstvo Indusa temeljite na dolarskoj protivrednosti njihovog dohotka u rupijima, što samo pokazuje robe i usluge koje bi mogli da kupe u Čikagu ili Njujorku. Ali, oni žive u Kalkuti i Bombaju. Ako se dohoci zemalja trećeg sveta koriguju prema ppp dobija se četiri puta manji jaz u dohotku u odnosu na OECD, i time daleko manji porast Co2 u bdućnosti.

Još jedna stvar se pojavljuje kao škakljivi problem. Izgleda da se globalno zagrevanje dešava i u skoro celom sunčevom sistemu - na Marsu, Jupiteru , Veneri, Plutonu i Neptunovom satelitu Tritonu. Na Marsu se ubrzano tope ledene kape. Industrija ili sunce, pitanje je sad...

http://www.slobodnaevropa.org/articletext/2007/01/27/63b7be32-096a-40d5-9d3e-744295567e29.html

Naučnici najavljuju još pogubnije klimatske promene

Ujedinjene nacije su najavile da će 2. februara objaviti izveštaj o klimatskim promenama koji će, kako se ističe, šokirati svet. Prema ovom dokumentu, čovek je u 90 odsto slučajeva svojim delovanjem izazvao neželjene posledice koje će tek uzeti maha, kao što su rast nivoa mora, otapanje glečera, vremenske nepogode i nestašica pijaće vode. Klimatske promene izazvane globalnim zagrevanjem mogu ugroziti i ekonomski rast. Stoga je zaštita životne sredine jedna od glavnih tema i Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji se održava ove sedmice.
U izveštaju na kome je radilo oko dve i po hiljade naučnika iz 130 zemalja ukazuje se na pogubne posledice ponašanja čoveka u poslednjih 50 godina, pre svega korištenjem fosilnih goriva. Zbog toga je između ostalog, nivo mora u 20. veku porastao za 17 centimetara. Za 21. stoleće se predviđa povećanje nivoa mora između 28 i 43 centimetara, a taj trend rasta vodenih površina zadržaće se u narednih hiljadu godina, čak iako vlade svih država uspeju da u ovom veku osetno smanje količinu izduvnih gasova u atmosferu, što doprinosi rastu temperatura. Procenjuje se da će temperatura na planeti pri sadašnjem obimu zagađenja do 2100. godine biti viša oko 3 stepena u odnosu na preindustrijsko doba. Evropska unija je nedavno upozorila da svaki rast preko 2 stepena može imati katastrofalne posledice. U tom slučaju, južna Evropa će se suočiti sa velikim sušama jednom u 10 godina, između jedne i četiri milijarde ljudi neće imati dovoljno vode, dodatnih od 150 do 550 miliona ljudi će gladovati osim postojećeg broja svetske populacije koja su suočava sa nestašicama hrane, jer će prinosi poljoprivrednih proizvoda u Africi biti manji od 15 do 35 odsto. Ukoliko se ništa u međuvremenu ne preduzme, postoji rizik i od nestanka ledenog pokrivača na zapadnom Antaktiku, polovine tundre na Arktiku. U slučaju da se ostvari najcrnji scenario, da temperatura poraste za 5 stepeni, postoji opasnost od nestanka većine glečera na Himalajima, što bi ugrozilo četvrtinu teritorije Kine kao i mnoge u Indiji. Na udaru bi se našla i manja ostrva, obalna područja, poput Floride i veći gradovi kao što su Njujork, London i Tokio.

Predsedavajući ovog panela Ujedinjenih nacija Rajendra Pačauri je izrazio nadu da će ovaj izveštaj šokirati sve tako da promene svoj način ponašanja, odnosno preduzumu ozbiljnu akciju u cilju zaštite životne sredine. Sporazum iz Kjotoa o smanjunju emitovanja izduvnih gasova potpisan pre 10 godina, ostao je manje više mrtvo slovo na papiru, jer su se Sjedinjene Američke Države koje emituju najviše izduvnih gasova u atmosferu, povukle iz ovog protokola. Bušova administracija smatra da bi svako ograničenje ugrozilo američku ekonomiju. Takav stav podržavaju i mnoge multinacionalne korporacije, koje su najveći zagađivači atmosfere. Međutim, od skora je počelo da preovladava uverenje da klimatske promene mogu zapravo ugroziti i sam ekonomski rast. Zbog toga je smanjenje globalnog zagrevanja jedna od ključnih tema i Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji se održava ove sedmice. Prema istraživanju Galupa dva puta veći broj učesnika foruma sada smatra u odnosu na prošlu godinu da zaštita životne sredine treba da dobije prioritet u politici svetskih vođa.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom i Grupon osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8), pozvala je na otvaranju skupa u Davosu na donošenje obavezujućih odluka u cilju smanjenja emitovanja ugljen dioksida. Ona je istakla da da ta akcija može biti uspešna samo ako se angažuju sve zemlje, uključujući i one u razvoju. I britanski premijer Toni Bler, čija je Vlada nedavno objavila detaljan izveštaj o uticaju klimatskih promena, založio se za odlučnu akciju u cilju smanjenja negativnih efekata globalnog zagrevanja.

Učesnici Foruma su pozdravili ovonedeljnu najavu predsednika SAD Džordža Buša investiranja u nove čistije metode za proizvodnju energije, kao što su etanol. "Naš je vitalni interes da obezbedimo što raznovrsnije izvore za snabdevanje energijom. Put napred je kroz tehnologiju. Moramo da nastavimo da menjamo načine na koje Amerika dobija struju čak dodatnom upotrebom čistog sagorevanja uglja, energija sunca i vetra i sigurnog korišćenja atomske energije", istakao je Buš, dodajući da je Amerika je na pragu tehnoloških pomaka koji će omogućiti da manje zavisi od nafte. "Te tehnologije će nam pomoći da bolje upravljamo svojom životnom sredinom i suočimo se sa ozbiljnim izazovom globalnih klimatskih promena", naglasio je Buš. Iako je reč o delimičnom zaokretu u odnosu na doskora nepopustljivi stav prema sporazumu iz Kjotoa, kritičari američkog predsednika ističu da i ovoga puta nije ništa konkretno rekao na koji način će SAD nastojati da smanje emisiju gasova u atmosferu.

Zaštita životne sredine biće jedna od glavnih tačaka izbornih programa pretendenata za novog predsednika SAD 2008. godine, pre svega iz redova Demokratske stranke. Hilari Klinton i Barak Obama su to već jasno najavili. I Džon Mekkejn iz Bušove Republikanske partije, koji će se takođe nadmetati za ovo mesto, u više navrata je predlagao mere u Kongresu u cilju ograničenja zagađenja. Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma, formirala je komitet koji će se baviti ovim pitanjima, kao i zavisnošću SAD od uvoza nafte.

U međuvremenu, guverner Kalifornije Arnold Švarceneger je već preduzeo mere u cilju zaštite životne sredine. Njegov plan podrazumeva da se štetni gasovi koji se emituju u atmosferu svedu na nivo iz 1990. godine do 2020. Ovu promenu u SAD najbolje iskazuje dokumentarni film nekadašnjeg potpredsednika a potom i Bušovog protivkandidata Ala Gora, "Neugodna istina" o pogubnom uticaju klimatskih promena. Ovo ostvarenje je ubrzo postalo treći najgledaniji dokumentarni film svih vremena u SAD.

Katastrofalne posledice uragana Katrina koji je 2005. pogodio južne delove SAD, takođe su uticale na jačanje svesti o neophodnosti bolje zaštite životne sredine. Osim ovih, važni su i razlozi koji se tiču nacionalne bezbednosti. U Pentagonu se naime pribojavaju da bi smanjenje resursa usled klimatskih promena, kao što su voda i hrana, izazvalo nove oružane sukobe, što bi tražilo dodatni američki angažman. Istovremeno, u Stejt departmentu su pak zabrinuti zbog zavisnosti SAD od snabdevanja naftom iz nestabilnih i ponekad neprijateljski nastrojenih zemalja na Bliskom istoku i Latinskoj Americi.

Ne samo političari, koji su često prepreka za efikasniju borbu u zaštiti životne sredine, već i predstavnici velikog biznisa uviđaju da bez obzira na kratkoročni profit, dugornočno ignorisanje ovog problema može da im se vrati kao bumerang.
Po rečima Nikolasa Sterna, savetnika britanskog premijera Blera kampanja za zaštitu životne sredine ne znači zaustavljanje ekonomskog rasta, već traženje drugačijeg puta da se ostvari profit. Tako je General Electric već počeo da ubira profit od svojih ekoloških proizvoda. Od 2004. kada je zaradio 6 milijardi dolara, očekuje se da će u narednih 3 godine ta suma dostići 17 milijardi. Britanski trgovinski lanac Mark & Spencer je najavio da će uložiti oko 300 miliona evra u cilju smanjenja zagađenja, predviđajući da 2012. godine u potpunosti prestane emitovanje ugljen dioksida iz svojih pogona. Džonatan Šmit, jedan od direktora Foruma u Davosu:

"Nastavak akumulacije ugljen dioksida na sadašnjem nivou nije održivo. Moramo da povučemo liniju preko koje se ne sme preći. To znači da svi – države, regioni, civilno društvo – moramo da preduzmemo odlučnu akciju da ostvarimo te ciljeve."

Planetu Zemlju stigle klimatske promene

Ne bi se moglo reći da je loše što u atmosferi ima ugljendioksida – bez njega temperatura na Zemlji bila bi minus 15 stepeni, problem je što ga je suviše.Već više od dva i po miliona godina redovno se smenjuju ledena i topla doba, ali zbog efekta staklene bašte stvorenog ljudskom delatnošću taj ciklus bi mogao biti prekinut.Istraživač Gerald Haug dobitnik je ovogodišnje nagrade Lajbnic za proučavanje istorije klime.

Od pre 150 godina industrijske zemlje puštaju toliko ugljendioksida u atmosferu da bi sledeće ledeno doba moglo izostati.I to bi bilo nešto novo na Zemlji, jer su se tokom proteklih dva miliona 700 hiljada godina redovno smenjivala topla i ledena doba, kaže Gerald Haug, istraživač klime i geolog u Centru za geoistraživanja u Potsdamu:

„Ono što sada činimo je nešto kao veštačka grba u tom sistemu.Idemo u pravcu vrednosti koju je, kada je jednom dostignuta, nemoguće sniziti, stvaramo nešto veštačko na sasvim drugom nivou što više nema veze sa prirorodnim ciklusima.I tako ćemo sistem klime dovesti u potpuno različito stanje“, kaže Haug.

Tada će se najverovatnije pomeriti i klimatske zone i morska strujanja.Kako će sve to uticati na ljude, biljke, životinje i vreme znaće se tek kada se i desi.Za sada, nema tačne prognoze i modeli za različite delove sveta govore samo o verovatnoći promene klime i životnih uslova.

Kako bi napravili model verovatne promene klime na celoj Zemlji naučnici se vraćaju u prošlost i uz pomoć kompjutera simuliraju klimatske uslove kakvi su nekada zaista postojali.Na primer, u vreme srednjeg pliocena pre nekih tri miliona godina. Tada su u evropskim savanama živele antilope, slonovi i tigrovi-sabljari, u istočnoj Africi praljudi su polako silazili sa drveća.

Za podacima o prilikama u tako dalekoj prošlosti tragaju geolozi kao što je Gerald Haug.Arhiv promene klime na Zemlji predstavljaju, na primer, antarktički led ili sedimenti izvadjeni iz bušotina u okeanima i jezerima.Haug kaže:

„Pliocen je geološko doba u kome je na Zemlji bilo mnogo toplije nego danas.Tada u severnoj hemisferi nigde nije bilo ledenog pokrivača.U takvom svetu mogli bismo živeti do kraja ovog veka, u sledećem biće najverovatnije još toplije i tada bi se mogla promeniti celokupna cirkulacija okeana“.

Problem je u tome što su atmosfera i okeani, današnje ledene ploče i područja na kojima žive ljudi, životinje i biljke povezani i utiču jedni na druge.Klima na zemlji je veoma kompleksan, nelinearan sistem.U takvom sistemu nemoguće je jednostavno napraviti proračun u skladu sa shemom – toliko i toliko procenata više ugljendioksida znači pojavu stepa u Evropi i nestanak tropskih šuma.

Vrlo teško je napraviti dugoročnu pouzdanu prognozu.Lista činilaca koji bi mogli da utiču na ovaj ili onaj način je gotovo beskrajna, kompjuterske simulacije relativno ograničene i Gerald Haug kaže:

„Postoji hijerarhija modela različitog stepena složenosti i često su mogućnosti računara nedovoljne da se sve to savlada. Ako se uzme kompletan model medjusobnih uticaja okeana i atmosfere potrebne su dve do tri nedelje računanja da bi se obradilo nekoliko stotina hiljada godina“.