Klimatske promene

[font=Arial, Helvetica]Rat za vodu[/font]

[font=Arial, Helvetica]Voda postaje glavno ekonomsko i bezbednosno pitanje 21. veka. Ujedinjene nacije su registrovale oko 300 potencijalnih žarišta u svetu u kojima bi mogli izbiti međudržavni oružani sukobi zbog vode. A humanitarci tvrde da je voda osnovno ljudsko pravo, kao život[/font]

Kad je uoči skupa u Dejtonu počela da slabi tvrda pozicija bosanskih Srba, jedan komandant je tešio svoje ratnike: "Proći će vreme ratova za smrdljivu naftu. Dolazi vreme kad će najveće ljudsko blago biti voda. A mi ćemo imati sačuvane bistre i čiste reke." Uteha možda nije bila ubedljiva, a i sad je teško reći koliko su bosanske reke ostale čiste. Ali samo proricanje - da dolazi vreme ratova za vodu - iskazalo se kao zloslutno. Milijarde ljudi na našoj planeti osećaju nestašicu vode. Gde nema vode nema ni života. Ako je, kažu politički analitičari, 20. vek bio vek nafte, 21. vek bi mogao biti vek vode.
Agencije UN ocenjuju da voda postaje glavno ekonomsko i bezbednosno pitanje 21. veka i nabrajaju oko 300 potencijalnih žarišta širom sveta u kojima bi sutra mogli izbiti međudržavni oružani sukobi zbog vode.
Među tim potencijalnim žarištima u Evropi se pominje Dunav, u Africi Nil i Zambezi, na Bliskom istoku Galilejsko more, na Srednjem istoku Tigar i Eufrat, u Aziji Aralsko more, Amu Darja i Sir Darja, Ind i Gang.
Američki kontinent izgleda pošteđen ovih nevolja, ali sukob između Kanade i SAD oko vode već ima političke odlike. Voda je i važno unutrašnje političko pitanje u mnogim zemljama: u Izraelu, Kini, Indiji, Španiji - da se o najsiromašnijima u Africi i Aziji i ne govori.
Stručnjaci UN još procenjuju da će već 2003. godine nestašicom vode biti pogođeno tri milijarde ljudi u 48 zemalja. Dva od tri stanovnika Zemljine kugle biće žedna u 2025. Javiće se nova vrsta izbeglica, onih koji beže od suše u potrazi za vodom. Ne isključuju se ni seobe naroda.
Stanje u nekim zemljama ili regijama je alarmantno. Pad nivoa vode u jezeru Čad pogodio je 20 miliona ljudi u šest zemalja zapadne i centralne Afrike. Aralsko more opalo je za čitavih 16 metara, što je prostrane oblasti u centralnoj Aziji pretvorilo u pustinje. U Iranu oko 60 odsto seoskog stanovništva, pogođenog sušom, želi u gradove. U mnogoljudnoj Kini je dve trećine gradova suočeno sa nestašicom vode i mamutske brane, od kojih će jedna na Jangceu biti najveća na svetu, ne podižu se samo radi obezbeđenja novih energetskih izvora, nego i radi akumulacije i racionalnijeg korišćenja voda. U drugoj mnogoljudnoj zemlji, Indiji, rezerve vode se naglo smanjuju. Procenjuje se da će NJu Delhi, ako se stanje ne izmeni na bolje, iscrpsti svoje rezerve za 15 godina.
Glavni uzrok nestašice voda je promena klime i ubrzano zagrevanje globusa, praćeno isparenjima jezera i reka i velikim sušama. Druga dva uzroka su: neracionalno korišćenje sveže vode i porast broja stanovništva na Zemlji. Naučnici ocenjuju da na Zemljinoj površini samo 2,5 odsto vode nije slano. Ta voda se uglavnom koristi u poljoprivredi i industriji, a samo 0,08 odsto je za ljudsku upotrebu.
Iz ovoga je jasno da se kriza može rešiti prevashodno desalinizacijom morske vode. Desalinizacija je sada skupa: 70 američkih centi po kubnom metru. Tehnolozi se nadaju da bi, usavršavanjem uređaja za desalinizaciju, cena jednog kubnog metra mogla da bude upola niža već za tri godine i da bi tada moglo da se razmišlja o isplativoj preradi slane u slatku vodu. Ali neće se plaćati samo prerađena voda.
Neizbežno će se plaćati i prirodna pitka voda, jer će je biti manje. Skuplja voda pak značiće i skuplju hranu.
Zasad se potencijalni međunacionalni sukobi oko prirodnih voda izbegavaju, čak i tamo gde su bivali česti. Na primer, ugovor između Izraelaca i Palestinaca o zajedničkom korišćenju voda poštuje se još od 1993, iako nije, po oceni Palestinaca, ravnopravan. Voda za piće je, kažu, toliko ljudima značajna da svest o tome miri i tradicionalne neprijatelje. Rat za vodu više i ne liči na klasičnu borbu za bunare u oazama, sličnu scenama iz filma o Lorensu od Arabije. Voda već ima znatnu cenu, osobito tamo gde je nema mnogo. Izrael se pogađa sa Turskom oko cene vode za navodnjavanje. Turci drže cenu, dok je glavni izraelski argument da prirodna slatka voda ne bi smela da bude skuplja od desalinizirane. Malo nije.
Ali ako oružanih sukoba i ne bude, u šta nije baš lako poverovati, rat za vodu se već vodi ekonomskim, političkim i pravnim sredstvima. Svetska komisija za vodu procenjuje da bi globalne investicije u vodene izvore morale da porastu sa sadašnjih 70 do 80 milijardi na 180 milijardi dolara godišnje. Postavlja se pitanje hoće li glavni investitori biti države i vlade ili privatne kompanije, kako će se investicije otplaćivati i kako će se u nove izvore ulagati u siromašnim zemljama. Posebno je političko i pravno pitanje da li će se prilikom ulaganja polaziti sa stanovišta "holizma", to jest uverenja da je priroda jedinstvo celina (u rečnom slivu, na primer) ili sa stanovišta postojećih teritorijalnih podela među državama.
Problematika je zadrla i u oblast ljudskih prava. "Voda je osnovno ljudsko pravo - tvrdi britanska humanitarna organizacija 'Tirfand'. - Bez nje društva nestaju i ljudi umiru." Zbilja, ako je osnovno ljudsko pravo pravo na život, a života bez vode nema, nije li onda razumljivo što je i voda dobila tretman osnovnog ljudskog prava.

Talas velike hladnoće zahvatio tokom dana najveći deo SAD
06/02/2007





Opasan ledeni talas zahvatio je veliki deo SAD od severoistoka do južnih država, a veruje se da je hladnoća uzrokovala smrt najmanje šestoro Amerikanaca. Najniža temperatura - minus 38 C – izmerena je u gradu Imberes u Minesoti.

Na stotine škola je zatvoreno na srednjem zapadu SAD, gde je suviše hladno za decu, i suviše hladno za vožnju autobusa. Parkovi i igrališta su potpuno napušteni. Previše je hladno za gradjevinske radove, kao i za skijanje. U državama Njujork i Viskonsin, desetine hiljada vozača ustanovile su da automobili nikako ne vole hladoću.

Na severoistoku SAD temperature su niže od minus 17 stepeni, a vetar čini da se osećate kao na Arktiku. U velikim gradovima beskućnici su masovno potražili spas od zime u prihvatilištima. Robert Hes, njujorški Sekretarijat za usluge za beskućnike:

«Noćas smo primili više od 35.000 ljudi u prihvatilištima u pet njujorških opština.»

U Čikagu, čija je reka inače potpuno zaledjena, ekipe za vanredne situacije idu od vrata do vrata u siromašnim četvrtima.

«Ljudi umiru po ovako ledenom vremenu...»

Neki domovi su bez grejanja već četiri do pet dana. Poli Tomas se bukvalno smrzava u svom stanu.

«Unutra je nula stepeni. Nula.»

Lekari primaju veliki broj gradjana koji pate od hipotermije. Jedan pacijent primljen je u bolnicu sa telesnom temperaturom od 27 stepeni Celzijusa, ali je na sreću preživeo. Vlasti ledeni talas smatraju opasnim iz još jednog razloga – što meterolozi predvidjaju da će trajati još najmanje nekoliko dana.

Naučnici se žale na odnos Bušove administracije prema globalnom zagrevanjuDan Robinson
KAPITOL HIL
31/01/2007



Demokrate koje sada kontrolišu Kongres su najavile da će globalno zagrevanje biti ključni deo njihovog programa u 110. sazivu KongresaNaučnici koji sarađuju ili su sarađivali sa vladom i zvaničnici, svedočili su pred jednim kongresnim odborom o – kako je rečeno – pokušajima administracije predsednika Buša da umanji značaj naučnih dokaza globalnog zagrevanja.

Optužbe nisu nove, ali je prvi put da su glavne ličnosti lično govorile o detaljima – kako se navodi u novom izveštaju – atmosfere sistematskog političkog mešanja u naučne dokaze klimatske promene. Dve privatne organizacije, Projekat za odgovornu vladu i Unija brižnih naučnika, tvrde da je 1600 klimatologa i drugih naučnika potvrdilo najmanje 435 slučajeva takvog mešanja u proteklih pet godina. Gotovo polovina ispitanika tvrdi da su zapazili, ili lično iskusili pritisak da se iz izveštaja i saopštenja uklone rečenice o klimatskoj promeni, zajedno sa novim ili neuobičajenim administrativnim zahtevima koji su narušavali rad u vezi sa klimom. To je potrvrdila i Frančeska Grifo, istraživačica i direktorka Programa za integritet nauke u Uniji brižnih naučnika.

«Političko mešanje šteti nauci na federalnom nivou i ugrožava zdravlje i bezbednost Amerikanaca.»

Prikaz klimatskih promena na GrenlanduOna je dodala da gotovo 700, odnosno 39 odsto anketiranih naučnika, strahuje da će snositi posledice zbog otvorenog izražavanja svojih strepnji. Predsednik Buš izbegava da upotrebi termin globalno zagrevanje i, kao što je učinio i u Govoru o stanju unije, više voli da opiše promene vremena u svetu kao globalnu promenu klime, priznajući da to predstavlja problem. Pre dve godine se pojavio dokument koji pokazuje da su jedan zvaničnik Bele kuće i bivši lobista naftne industrije, lično menjali vladin izveštaj da bi umanjili značaj veze ispuštanja gasova koji izazivaju takozvani efekat staklene bašte i globalnog zagrevanja. Spor oko delovanja Filipa Kunija, koji je 2005. bio šef osoblja Saveta Bele kuće za kvalitet životne sredine, obojio je celu raspravu o politici administracije koja se odnosi na klimatsku promenu. Rik Pilc, nekadašnji saradnik Američkog naučnog programa za promenu klime, svojevremeno je javno optužio administraciju predsednika Buša da pokušava da potisne stavove naučnika u državnoj službi.

«Sve više sam dolazio do zaključka da administracija pokušava da spreči otvorenu komunikaciju o državnoj klimatologiji i njenom uticaju na zajednicu i da je politizovanje te komunikacije od strane administracije podrivalo verodostojnost i integritet naučnog programa o promeni klime.»

Dru Šindel, atmosferski fizičar i klimatolog u Institutu za svemirska istraživanja «Godar», Američke agencije za istraživanje svemira, optužuje administraciju da je pokušala da potisne naučne nalaze.

«Potiskivanje naučnih nalaza je podrilo poverenje između javnosti i tvoraca politike i između naučnika i političara. Isto tako uznemirava kada politički nameštenici uveličavaju naučno nedokazane teze.»

Predsednik Buš izbegava da upotrebi termin globalno zagrevanje Demokrate koje sada kontrolišu Kongres su najavile da će globalno zagrevanje biti ključni deo njihovog programa u 110. Kongresu i u tome će im po svemu sudeći pomoći i ovaj novi izveštaj. Pretres je bio obeležen dvostranačkom politikom, pri čemu su pojedini republikanski članovi odbora pitali kako su dve organizacije koje su sastavile 92 stranice dokumenta, koristile rezultate ankete među naučnicima. Među njima je bio i kongresmen Darel Ajsa, republikanac iz Kalifornije.

«Vi napravite istraživanje tako što elektronski pošaljete, po spisku koji ste sami sastavili, 1600 upitnika, dobijete 19 odsto odgovora i onda izađete sa celim nizom zaključata koje donesete ovde i kažete da je to ono što kaže naučna zajednica.»

Međutim, osim anketiranja naučnika, izveštaj na 92 stranice koji je bio u središtu pretresa, zasniva se i na oko dve hiljade dokumenata NASE i Nacionalne administracije za okeane i atmosferu. U izveštaju se traži od Kongresa da pojača zakone kojima se štite federalni naučnici koji bi trebalo, kako se navodi u izveštaju, da budu u stanju da istražuju i saopštavaju rezultate tih istraživanja bez mešanja sa strane.

Do 2008. više od polovine stanovnika planete živeće u gradovima
19/01/2007



Tokom proteklog stoleća došlo je do istorijskog pokreta globalnog stanovništva – od rasutih ruralnih zajednica prema gusto naseljenim urbanim centrima. Do 2008. više od polovine stanovnika planete živeće u gradovima.

Više od 60 miliona ljudi svake godine se seli u gradove, pretežno u sirotinjska predgrađa u ekim od najsiromašnijih zemalja na svetu, zemalja u kojima je neplanirani i haotični razvoj, naročito u subsaharskoj Africi i južnoj Aziji, već doveo do povećanja gradske sirotinje i širenja divljih naselja. Moli O’Mira Šihan je direktorka projekta ovogodišnjeg Izveštaja o stanju u svetu, publikacije Instituta «Vorld voč» stacioniranog u Vašingtonu.

«Najtačnija procena je da danas otprilike milijarda ljudi u svetu, odnosno jedan od tri gradska stanovnika, živi u slamovima, u uslovima svakodnevne teške borbe za opstanak.»

O’Mira Šihan dodaje da je glavni primer za to Lagos, u Nigeriji, u kojem se stanovništvo nekontrolisano povećava, a infrastruktura propada.

«Zvanične gradske rezerve vode jedva da zadovoljavaju potrebe polovine stanovnika ovog megagrada od deset miliona ljudi.»

Lagos teško da je izuzetak. Gotovo polovini stanovnika afričkih i azijskih gradova nedostaju pijaća voda i sanitarni uslovi, zbog čega godišnje umire milion i šeststo hiljada ljudi. Međutim, nacionalne vlade sporo reaguju, kaže O’Mira Šihan, ističući da je od 1970. do 2000. godine, ukupna svetska pomoć urbanom stanovništvu iznosila oko 60 milijardi dolara, što je svega 4 odsto od bilion i po dolara ukupne pomoći za razvoj.

«Možda još više onespokojava to što pojedine vlade i dalje smatraju gradsku sirotinju problemom koji može da se ignoriše u najboljem slučaju, a u najgorem ga odbacuju.»

Međutim, analitičarka iz Instituta «Vorld voč» tvrdi da pokušaj poboljšanja životnih uslova u gradovima nije beznadežan. Moli O’Mira Šihan kaže da su nezavisne komunalne organizacije i lokalna vlast novi urbani pioniri, koji iniciraju novu politiku i programe.

«Oni pokušavaju da vam pokažu kako možete da napravite klozet, sagradite kuću, radeći ponekad sa vladom, a kada ona neće da sarađuje, pokazuju vladi kako može da postane partner.»

Tako su, na primer, u Karačiju u Pakistanu, stanovnici sa malim prihodom preuzeli na sebe problem opštinske kanalizacije i pomogli da se hiljade domaćinstava priključe na kvalitetnu kanalizaciju. Stanovnici Fritauna u Sijera Leoneu, okreću se urbanom baštovanluku da bi mogli da se ishrane. A u Rižau u Kini, realizovan je projekat montaže pristupačnih solarnih grejača za vodu u gotovo svaku kuću. Koautor Izveštaja o stanje u svetu, Piter Njuman, kaže da su slične ideje vidljive u gradovima širom planete.

«Na lokalnom nivou se odvija neka vrsta revolucije, koja nije uistinu prihvaćena i na nacionalnom nivou. Ljudi žele da izmene gradove u kojima žive.»

Takvo revolucionarno razmišljanje je nadahnulo stanovnike slamova da se organizuju u više od desetak zemalja. Navelo je gradonačelnike u više od 350 američkih gradova da potpišu Sporazum o klimatskoj zaštiti i lobiraju za nacionalnu klimatsku politiku. Ali Institut «Vorld voč» u svom Izveštaju o stanju u svetu upozorava da će sudbina gradova zavisiti od efikasnosti načina na koji vlade u svetu i institucije budu uzvraćale na izazove urbanizacije i posebne potrebe gradske sirotinje.

Pretnja globalnog otopljavanja


U Londonu je objavljen izveštaj o uticaju globalnog otopljavanja na globalnu ekonomiju.

Zaključak do kojeg je došao autor izveštaja, svojevremeno glavni ekonomista Svetske banke Ser Nikolas Stern, vrlo je dramatičan: ukoliko smesta ne preduzmemo korake u pravcu zauzdavanja klimatskih promena, svet će za 50 godina biti suočen s ekonomskim i socijalnim poremećajima kakve su u 20. veku izazvala dva Svetska rata ili Velika depresija.

Njegov izveštaj podrazumeva da se u sprečavanje klimatskih promena uključi čitav svet, no upravo bi na tome taj projekat mogao da se sruši.

Ozbiljna upozorenja Nikolasa Sterna

Ser Nikolas Stern, kažu oni koji ga poznaju, nije čovek koji je sklon preterivanju i hiperbolama.

Njegov izveštaj, sastavljen na zahtev britanskog ministra finansija Gordona Brauna, sadrži, međutim, dramatična upozorenja, pre svega vezana za svetsku privredu.

Na osnovu raspoloživih naučnih podataka vezanih za klimatske promene vodećih svetskih institucija, Ser Nikolas je došao do zaključka da bi globalno otopljavanje u narednim decenijama moglo da dovede do dramatičnih ekonomskih i socijalnih promena.

Ser Nikolas je BBC-ju ponudio nekoliko primera:

"Glečeri i snežni pokrivač na Himalajima bi se smanjili. To bi značilo da bi snabdevanje vodom više stotina hiljada ljudi, možda čak i milijarde ljudi, bilo ozbiljno ugroženo. Ako se setimo posledica uragana Katrina, one bi u ovom slučaju bile slične, ali višestruko jače i šire rasprostranjene. Setimo se letnjih vrućina u Evropi 2003. godine - takvi ekstremi bi već kroz 50 godina mogli da postanu normalni, s tim da bi bili još izraženiji. To ne može a da se ne odrazi na način na koji vodimo svakodnevni život."

Stoga je neophodno, upozorava Ser Nikolas, smesta preduzeti odgovarajuću akciju - što duže čekamo, posledice globalnog otopljavanja biće sve teže ukrotive.

Savetnik britanske vlade ima i jasnu računicu vezanu za cenu zaustavljanja klimatskih promena. To će nas, kaže, koštati 1% bruto nacionalnog proizvoda:

"To može da se reši putem poreza, putem razmene kvota za emisije ugljen dioksida, može da se reši putem nove regulative vezane za standarde zagađivanja u novim automobilima ili robi široke potrošnje. Potrošači bi, na primer, plaćali više za robu koja traži više ugljen dioksida, bilo u proizvodnji ili pri upotrebi, a plaćali bi manje za robu koja ga traži manje. Svaka zemlja može da se opredeli za model koji joj odgovara, ali nema sumnje da bi poreski obveznici na kraju plaćali više nego danas. Ipak, to bi bilo oko 1% posto više, što je, po mojoj oceni, sasvim prihvatljivo, jer dozvoljhava dalji rast. Dakle, ako budemo delovali na međunarodnom nivou, možemo da nastavimo da se razvijamo i rastemo. Ako ništa ne preduzmemo i prepustimo se sudbini, doći će trenutrak kada bi promene kakve predlažemo mogle da uspore ili čak onemoguće rast."

No, u tom grmu i leži zec. Da li, naime, na međunarodnom nivou postoji spremnost za tako nešto, ako se uzme u obzir sudbina, na primer protokola iz Kjotoa, za koji Vašington ne želi da čuje, tvrdeći da je zasnovan na nepouzdanim naučnim podacima?

Ser Nikolas Stern je optimista:

"Mislim da se razumevanje ovog problema radikalno menja širom sveta. Tokom poslednje tri ili četiri decenije radio sam i živeo i u SAD i u Kini i u Indiji, i tokom poslednjih nekoliko godina sam primetio ogromne promene. Razumevanje se na očigled produbljuje, ali svakako da mora da ode i mnogo dalje od toga. Nadam se da će do toga i doći."

Mogući problemi

BBC-jev stručnjak za ekološka pitanja Ričard Blek uočava četiri ključna problema, i na prvo mesto, očekivano, stavlja SAD:

SAD su najveći proizvođač gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i u ukupnom iznosu i po glavi stanovnika. Ukoliko neko ne ubedi Vašington da se energično uključi u borbu protibv klimatskih promena, sve manje-više gubi smisao. Drugi problem je što zemlje u razvoju, među njima Indija i Kina, imaju nisku stopu emisija štetnih gasova po glavi stanovnika. Pitanje koje postavljaju jeste zašto bi i dalje smanjivale te emisije. One ne žele da im ekološka problematika ugrožava privredni rast. Treće, nema globalnih ekomskih podsticaja koji bi pomogli Kini ili Indiji da sa jeftinog uglja, koji je ozbiljan zagađivač, pređu na skuplji ugalj koji manje zagađuje. Četvrti, i po mom mišljenju najveći problem, jeste taj što u bilo kom demokratskom društvu sprovođenje dramatičnih ekonomskih promena kakve predviđa Ser Nikolas zahteva da neki hrabar političar izađe pred birače i obeća im da će, ako samo malo zategnu kaiš, njihova deca i unuci imati svetliju budućnost. Političarima to prilično teško pada.

Najveći svetski zagađivač trenutno su SAD, no kroz koju deceniju preteći će ih Kina.

BBC-jev izveštač iz Pekinga ističe da je, što se kineskih vlasti tiče, privredni rast za sada važniji od ekologije:

Kina proizvodi više uglja od bilo koje druge zemlje na svetu, a potrošnja nafte se u poslednjih 10 godina udvostručila. Sve bogatija srednja klasa kupuje sve više automobila, što doprinosi zagađenju - kineski gradovi su među najzagađenijim na svetu. Državno rukovodstvo ističe da je svesno problema koje izaziva efekat staklene bašte i najavljuje planove za proizvodnju 10 posto potrebne energije iz obnovljivih izvora, uz izgradnju novih nuklearnih elektrana. Peking je ratifikovao protokol iz Kjotoa, ali, kao zemlja u razvoju, Kina nije obavezna da smanji emisije štetnih gasova. U tome i jeste problem - Kina veruje da ograničavanje emisija dovodi u pitanje ekonomski rast. Vlada obećava da će učiniti više za čovekovu okolinu, ali, što se nje tiče, privredni rast je na prvom mestu.

Reagovanje Tonija Blera

Izveštaj Nikolasa Sterna pobrao je aplauze u Britaniji, gde ga je premijer Toni Bler opisao kao alarm za buđenje sve i jedne zemlje na svetu, koji ruši i poslednji argument za odsustvo akcije na zaustavljanju klimatskih promena.

Predstavljajući izveštaj u Londonu, britanski premijer je, između ostalog, rekao:

"Posledice po našu planetu su bukvalno katastrofalne i one se neće dogoditi u nekoj dalekoj naučno-fantastičnoj budućnosti, već još tokom našeg života. Takođe, ako smesta ne preduzmemo mere, te posledice će biti neizbežne i nepopravljive."

Toni Bler je priznao da bi njegova vlada trebalo da u tome bude uzor, mada je dodao da je Britanija odgovorna za proizvodnju tek 2% šetnih gasova u svetu, te da je ovaj problem rešim isključivo međunarodnom saradnom i akcijom.

Ministar finansija Gordon Braun, koji je i naručio izveštaj, najavio je da će vlada parlamentu podneti predlog zakona u kojem će se Britanija obavezati na smanjenje emisija ugljen dioksida za 60% do 2050. godine.

Alarmantan zaključak više hiljada svetskih naučnika



Imamo deset godina da spasemo planetu



Razvijeni svet ima još samo deset godina da smanji emisiju štetnih gasova, ili rizikuje takvu klimatsku promenu da će mnoga mesta na Zemlji postati nemoguća za život.



Ovakvi alarmantni podaci dolaze od grupe naučnika koja radi na završnom nacrtu izveštaja Međuvladine grupe za klimatske promene (IPCC). Izveštaj će biti objavljen naredne nedelje, a rezultat je rada hiljada naučnika širom sveta koji su proučavali promene klime na svim krajevima planete i predviđali kojim tempom će se one ubrzavati.



Zaključak je jednoglasan: ukoliko čovečanstvo odmah počne da smanjuje ukupnu emisiju gasova staklene bašte u atmosferu, imaće mršavu šansu da zadrži globalno zagrevanje na podnošljivom nivou.

Rezultati ove svetske studije obuhvataju i podatke kao što su uništenje džungli Amazona i Velikog koralnog grebena u Australiji, kao i migraciju na stotina miliona ljudi iz ekvatorijalnih delova planete na sever. Još jedan rezultat je i podizanje nivoa svetskog mora usled topljenja leda na polovima. U Evropi leta će postati nepodnošljivo vruća, posebno na jugu - u Grčkoj, Španiji i Italiji, dok će se Velika Britanija i Skandinavija suočiti sa letnjim sušama i olujnim zimama.

„Ključni su narednih deset godina. U toj deceniji moramo značajno da smanjimo emisiju štetnih gasova. Posle toga biće jako teško“, kaže Ričard Bets, šef istraživačkog tima u „Hejdli centru“ za klimatska predviđanja.

Najveća briga naučnika je to što će porast temperature i nivoa gasova staklene bašte porasti toliko da će poremetiti prirodne sisteme koji inače drže takve promene pod kontrolom.

Polovinu od 24 milijarde tona ugljen-dioksida koji potiču od ljudske aktivnosti apsorbuju šume i okeani, bez kojih bi svet već bio topliji za nekoliko stepeni nego što je sad.

Ali šume nestaju, zemljište se suši, a mikrobi razaraju organsku materiju. Sposobnost okeana da apsorbuju ugljen-dioksid smanjuje se što je temperatura vode viša.

Poslednja istraživanja pokazuju da će takve korenite promene doći kada nivo ugljen-dioksida dostigne nivo od 550 delova na milion, što je dvostruko od prirodnog nivoa tog gasa na Zemlji. To će se, po predviđanju naučnika, dogoditi između 2040. i 2050.

- Za sada je emisija ugljen-dioksida koju proizvodi čovečanstvo pod nekom vrstom kontrole od strane prirode. Ali kada dostignemo kritičnu tačku, i sama priroda će početi da povećava emisiju - kaže Bets.

Njegova upozorenja podržava i dr Malte Majnshauzen sa Instituta „Potsdam“ u Nemačkoj. On kaže da je jedina šansa ljudi da zadrže nivo ugljen-dioksida na 450 delova po milionu, ali dodaje i da su naučnici svesni koliko je to nerealno. Vlade najvećih svetskih zagađivača nisu jednoglasne u suočavanju sa problemom, a najbolju šansu imali bi upravo kada bi se u narednih nekoliko godina svet ujedinio oko ideje zadržavanja emisije štetnih gasova na sadašnjem nivou.

- Moramo da se potrudimo da emisija ugljen-dioksida dostigne svoj vrhunac 2015. a da se onda smanjuje za tri odsto godišnje. Ako nivo gasova nastavi da raste i posle tog datuma, biće ga nemoguće kontrolisati - kaže Majnshauzen.

Klimatske promene i ljudsko zdravlje




Merenja temperature tokom proteklih sto godina pokazuju da se naša planeta zagreva, a najugledniji naučnici koji se bave klimatskim promenama, slažu se da će se taj trend povećati u narednih sto godina.

2001.godine, komisija o klimatskim promenama pri Ujedinjenim nacijama razmotrila je objavljene rezultate kompjuterskih modela i zaključila da bi se do kraja ovog veka, prosečne temperature mogle povećati za čak 5,8 stepeni Celzijusa.

”Znamo da jaki toplotni talasi ubijaju ljude, kao što znamo da ih ubija ekstremna hladnoća.“

Antoni MekMajkl je direktor Nacionalnog centra za epidemiologiju i populaciju na australijskom nacionalnom univerzitetu u Kamberi i ko-autor nove studije o vezi izmedju klimatskih promena i ljudskog zdravlja:

”Znamo da je veliki broj infektivnih bolesti, posebno onih koje šire komarci osetljiv na temperaturu, vlažnost i padavine. Takodje znamo da će se, kako se zemlja zagreva, menjati promena godišnjih doba pa će populacija sve češće biti izložena ekstremnim vremenskim uslovima.“

....što bi, kako kaže MekMajkl, moglo dovesti do snažnijih ciklona, oluja, poplava i suša. Sve to ima posledice po ljudsko zdravlje. MekMajkl ističe da je uticaj dužih toplotnih talasa već primećen na brojnim mestima. On navodi primere, Aljaske, Kanade i Australije i neobično visok broj smrtnih slučajeva u Zapadnoj Evropi, uzrokovan toplotnim talasom 2003. godine. Prema istorijskim podacima toplotni talasi su zahvatali zemlju jednom u četiri veka. Medjutim, meteorolozi navode da bi do 2050. godine taj trend mogao da se ponavlja svake 4 godine, ukoliko se taj trend nastavi. MekMajkl upozorava da je zabrinjavajuće povećanje u korelaciji sa sve višim temperaturma i pojavom infektivnih bolesti:

”Te bolesti obuhvataju malariju u Africi, zapaljenje mozga koje šire krpelji u Švedskoj, koleru u Bangladešu. One se javljaju zbog promene temperature priobalnih voda. Tu su zatim i slučajevi trovanja hranom severno od Aljaske, bakterijama iz zaraženih ostriga koje veoma reaguju na temperaturu.“

Naučnici iz brojnih disciplina počeli su saradnju o klimatskim pitanjima kako bi predvideli, na primer, kretanje malarije u toplijem delu svetu. MekMajkl ističe da gasovi staklene bašte oslabljuju svetske sisteme za održanje života i veruje da je veće obrazovanje javnosti, podrška zajednice i planiranje, posebno medju najsiromašnijim i najranjivijim zajednicama, od suštinske važnosti za osujećenje efekata po zdravlje pre no što bude suviše kasno

Alarmantno: Klimatske promene sve gore

Nivo okeana podići će se za 19 do 58 santimetara! Procene su da će se nivo mora će se povećati najmanje od 19 do 37 centimetara. Led sa Arktika verovatno će nestati do 2100. godine, što može prouzrokovati mnogo učestalije vrele i kišne talase.

Grupa od 2.500 naučnika iz 130 zemalja sveta upozorava čovečanstvo: klima se ubrzano menja, na gore, i stručnjaci Ujedinjenih nacija iz Međuvladine ekspertske grupe o klimatskim promenama predviđaju da će do kraja veka biti znatno više prosečne temperature, da će nivo vode narasti, i da će se istopiti arktički led.

Promene, koje je prouzrokovalo, zaključili su naučnici, ponašanje ljudi, prouzrokovaće da do kraja veka prosečna temperatura skoči za 1,8 do četiri stepena Celzijusovih. Nivo okeana podići će se za 19 do 58 santimetara!

Procene su da će se nivo mora će se povećati najmanje od 19 do 37 centimetara, a najviše između 28 i 58.

Led sa Arktika verovatno će nestati do 2100. godine, što može prouzrokovati mnogo učestalije vrele i kišne talase, upozorila je IPCC, organizacija koja od 1998. godine prati klimatske promene.

"Analize koje ćemo predstaviti Ujedinjenim nacijama staviće tačku na sve rasprave o uzrocima globalnog zagrevanja," najavio je direktor programa UN-a za životnu sredinu Ahim Štajner, podvlačeći da je još u prethodnom izveštaju IPCC-a iz 2001. navedeno da su ljudske aktivnosti verovatno povezane sa globalnim zagrevanjem.

Izveštaj po sebi ne obavezuje članice UN, ali očekuju se da će se pod Kjoto protokolom u sledećem periodu od 2013. do 2017, obavezujućem za redukciju emisija gasova koji su uzročnici efekta "staklene bašte," norme pooštriti.

Planirana izdanja IPCC 2007

Odmah po usvajanju Trećeg sinteznog naučno-tehničkog izveštaja (TAR) IPCC, 2001. godine, započeto je planiranje izrade Četvrtog izveštaja (AR4), a odluka o tome doneta je na Devetnaestoj plenarnoj sednici Međuvladinog panela za promenu klime održanoj 2002. godine. Ovom odlukum predviđeno je da se Četvrti sintezni izveštaj o promeni klime završi i dostavi na usvajanje 2007. godine. U toku 2006. godine, u skladu sa procedurama IPCC, sve države članice Međuvladinog panela za promenu klime, među kojima je i Republika Srbija, dobile su prvi i drugi prednacrt Izveštaja Radnih grupa Panela na reviziju, nakon čega će se pristupiti izradi finalnih Izveštaja i pripremi sinteznog AR4.

ČETVRTI IZVEŠTAJ O OCENI PROMENE KLIME (AR4), 2007/ IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4), 2007

1. IZVEŠTAJ RADNE GRUPE 1, IPCC: KLIMATSKE PROMENE 2007: FIZIČKE NAUČNE OSNOVE /IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4) Working Group I Contribution to the IPCC Fourth Assessment Report: Climate Change 2007: The Physical Science

Navedeni Izveštaj Radne Grupe 1, sadrži nove rezultate dobijene najnovijim naučnim istraživanjima klimatskih promena sprovedenim posle objavljivanja Trećeg sinteznog naučno-tehničkog izveštaja IPCC (IPCC TAR), 2001. godine. U Izveštaju se naglašava da su atmosferske koncetracije gasova sa efektom staklene bašte, a naročito ugljendioksida, metana i azotsuboksida enormno uvećane u odnosu na preindustrijski period, i da su njihove sadašnje vrednosti najveće u proteklih 650 000 godina. Osmotren porast koncentracija ugljendioksida, metana i azotsuboksida u toku poslednjeg stoleća, uzrokovan je pre svega sagorevanjem fosilnih goriva, promenom namene korišćenja zemljišta i drugim ljudskim aktivnostima. Na osnovu najnovijih rezultata istraživanja konstatuje se da su ljudske ektivnosti u periodu od 1750. do danas, dovele do merljivih promena energetskog bilansa atmosfere (usled antropogenih i prirodnih faktora uvećan je efekat staklene bašte za 2,9 W/m2 u periodu posle 1750. godine, pri čemu se samo 0,12 W/m2 pripisuje uticaju prirodnih faktora, tj. promeni solarne energije).

Napomena: Kao mera poremećaja energetskog bilansa atmosfere Zemlje, koristi se tzv. radijaciono forsiranje, koje predstavlja kvantifikaciju razlike između prispelog kratkotalasnog sunčevog zračenja i dugotalasnog zračenja emitovanog u kosmos, a izražava se u Vatima po metru kvadratnom (W/m2).

U izveštaju se dalje navodi konstatacija da su nova ispitivanja klime 20. veka, kao i direktna osmatranja promena sadašnje klime potvrdila uticaj antropogenog faktora na globalno zagrevanje atmosfere, odnosno na porast temperature prizemnog sloja atmosfere, smanjenje mase snega i snežnog i ledenog pokrivača, i porast nivoa mora. Registrovane promene osnovnih klimatskih elemenata, kao i promene u učestalosti i intenzitetu klimatskih ekstrema, potvrdile su sistematske promene klime kako na globalnom tako i na regionalnom nivou. Primenom složenijih globalnih i regionalnih klimatskih modela poboljšana je pouzdanost projekcija klimatskih promena u 21. veku, a nova saznanja o klimatskim procesima obezbeđuju osnovu za nastavak pregovaračkog procesa u okviru Protokola iz Kjota u vezi donošenja novih kvantifikovanih obaveza smanjenja antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte u periodu 2013-2017. godina.

2. IZVEŠTAJ RADNE GRUPE 2, IPCC: KLIMATSKE PROMENE 2007: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA, ADAPTACIJA I RANjIVOST/IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4) Working Group II Contribution to the IPCC Fourth Assessment Report: Climate Change 2007: Climate Change Impacts, Adaptation and Vulnerability

U Izveštaju Radne grupe 2, IPCC, u svetlu najnovijih naučnih saznanja, prikazani su uticaji klimatskih promena na fizičke, biološke i ljudske sisteme, njihovi kapaciteti da se adaptiraju na izmenjene klimatske uslove i njihova ranjivost. Pri tome se ističe da sadašnje promene klime pogađaju fizičke i biološke sisteme na svim kontinentima. Ključne promene fizičkih sistema odnose se na topljenje lednika i smanjenje snežnog pokrivača i mase snega. Prema podacima okeanografskih osmatranja, prosečan globalni rast nivoa mora danas iznosi 1,7mm godišnje. Pored toga, registrovane su i promene u intenzitetu hidrološkog ciklusa što u pojedinim regionima utiče na promene oticaja i vodostaje (na primer, povećanje oticaja u Arktički okean, i povećanje intenziteta i trajanja suše u semiaridnim i aridnim regionima sveta).

Registrovano zagrevanje prizemnog sloja atmosfere u 20. stoleću dovelo je do promene ponašanja, sastava i staništa terestričkih bioloških sistema. Pored zagrevanja atmosfere, registrovano je i zagrevanje okeana, mora, jezera i reka, sa brojnim posledicama na morske i slatkovodne biološke sisteme. Kod ljudskih sistema, zbog većeg stepena adaptabilnosti, uticaji klimatskih promena još uvek nisu drastični. Izuzetak predstavlja povećan uticaj klimatskih promena na ljudsko zdravlje, a naročito produžena sezona i areal stvaranja polena koji uzrokuje alergijske bolesti, i povećano trajanje i frekvencija toplotnih talasa.

U Izveštaju se takođe navodi da su u periodu posle 1970. značajno uvećane štete uzrokovane katastrofama atmosferskog i hidrološkog porekla, što se takođe pripisuje uticaju antropogenih promena klime.

Novi Izveštaj sadrži mnogo detaljniju regionalnu analizu uticaja budućih klimatskih promena na prirodne i kontrolosane sisteme, kao i na pojedine sektore privrede, uključujući analizu ranjivosti i mogućih opcija adaptacije na izmenjene klimatske uslove.

3. IZVEŠTAJ RADNE GRUPE 3, IPCC: KLIMATSKE PROMENE 2007: UBLAŽAVANjE KLIMATSKIH PROMENA /IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4) Working Group III Contribution to the IPCC Fourth Assessment Report: Climate Change 2007: Mitigation

Polazeći od odredbi člana 2. Okvirne konvencije UN o promeni klime, koje zahtevaju od država ugovornica preventivno sprečavanje opasnih promena klime i u tom cilju, preduzimanje mera stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte na nivou koji bi omogućio dalji održivi ekonomski razvoj i prirodnu adaptaciju ekosistema na klimatske promene, u toku pripreme Izveštaja sprovedena je detaljna analiza dosadašnjeg trenda globalnih antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i projekcija trenda atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine. Procenjuje se da će se sadašnji trend rasta atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u iznosu od 1,4% godišnje nastaviti, i da se, s obzirom na kumulativno dejstvo istorijskih i sadašnjih emisija zbog dugog zadržavanja gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, bez radikalnog smanjenja globalnih antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte, ne može ostvariti navedeni osnovni cilj Konvencije. Prema mišljenju većine naučnika uključenih u rad ove Rdne grupe Panela, porast globalne temperature vazduha od 20C u odnosu na predindustrijski nivo predstavlja graničnu vrednist, iznad koje bi nastale opasne klimatske promene sa nesagledivim ireverzibilnim procesima u klimatskom sistemu naše planete. Treba naglasiti da je u prethodnom Trećem sinteznom naučnom izveštaju iz 2001. godine svetska javnost upozorena da će u slučaju stabilizacije koncentracije CO2 na nivou od 450 ppm, porast globalne temperature vazduha u ovom stoleću biti u granicama od 1,5°C do 3,9°C u odnosu na prosek 1961- 1990, dok bi porast temeprature vazduha u slučaju stabilizacije koncentracije CO2 na nivou od 1 000 ppm, bio u opsegu od 3.5°C do 8.7°C, što znatno prevazilazi gornju granicu porasta temperature iznad koje je zona opasnih poremećaja u klimatskom sistemu. Prema Prvom Biltenu Svetske meteorološke organizacije o gasovima sa efektom staklene bašte, objavljenom marta 2006. godine
(FIRST WMO GREENHOUSE GAS BULLETIN:Greenhouse Gas Concentrations Reach New Highs in 2004,
www.unfccc.org.mk/news/GHGConcHigher.pdf),
u toku 2004. godine zabeležene su najveće atmosferske koncentracije glavnih gasova sa efektom staklene bašte, koje su iznosile: 377.1 ppm za CO2; 1783 ppb za CH4, i 318.6 ppb za N2O, a koje su u odnosu na predindustrijski nivo veće za 35%, 155% i 18% respektivno. U odnosu na prethodnu deceniju, sadašnje atmosferske koncentracije ugljendioksida veće su čak za 19ppm. Prema projekcijama rasta atmosferskih koncentracija CO2 koje se navode u najnovijem nacrtu Izveštaja Radne grupe 3, IPCC, već oko 2030. godine vrednost koncentracija CO2 dostigla bi 450 ppm.

U Izveštaju se dalje naglašava neophodnost usvajanja znatno oštrijih mera redukcije emisija gasova sa efektom staklene bašte u daljim međunarodnim pregovorima koji se odvijaju u okviru Protokola iz Kjota i Okvirne konvencije UN o promeni klime.Takođe se naglašava da se problem klimatskih promena mora uključiti u nacionalne strategije za ostvarivanje Milenijumskih ciljeva, i to iz dva ključna razloga: iz razloga što klimatske promene pojačavaju siromaštvo, i iz razloga što mere ublažavanja, tj. smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte redukuju ranjivost na klimatske promene.

Znas li mozda sta je holisticki pristup zastiti zivotne sredine i koliko je on delotvoran isto to me zanima za pojam remedijacije koji se cesto koristi?

Mnogima nije poznato koliko globalno zagrevanje naše planete dramatično utiče na životinjski i biljni svet. Krajem devedesetih godina prošlog veka umnožili su se događaji koji alarmantno upozoravaju da je poslednji trenutak spasavanja prirode već nastupio.

Kada su se na plažu severne Kalifornije nasukali više od stotinu od gladi umirućih mladunaca foka, naučnici su napravili istragu da bi rešili zagonetku. Ispostavilo se da su se sitne ribe kojima se mlade foke hrane sklonile u prevelike dubine, nedostupne fokama-sisarima, a sve zbog pregrejanosti površinskog sloja okeana. Slučaj »gladnih foka« nije jedini koji ukazuje na poremećenost ekološkog sistema, ima ih bezbroj.

U proleće 1998. godine desila se još jedna tragedija o kojoj naši mediji nisu ništa rekli, jer se kod nas ekološke vesti skoro i ne prenose. Rode, koje su se vraćale na sever Evrope posle zimovanja u toploj Africi, naišle su na izuzetno hladan talas koji je okovao snegom i ledom Nemačku i Poljsku. Njihovi instinkti su ih vodili što dalje odatle, tako da su se one vrtele u krug iznad Turske i Balkanskog poluostrva. Na hiljade ih je nađeno mrtvih. Ljudi su takođe počeli osećati vrelinu koja donosi sve više sušnih perioda bez kapi kiše.

Topli talas koji je pre neko leto zahvatio severoistok Amerike izazvao je lančane nestanke struje, a sve zbog preopterećenosti mreže masovnom upotrebom klima uređaja. Nestanak struje usred leta u državi Njujork bio je uzrokovan pregrejavanjem jezera Ontario odakle je lokalna nuklearna centrala uzimala vodu za hlađenje u procesu proizvodnje energije. Ono što je do juče bilo »dosadno« zvocanje ekologa i udruženja za zaštitu životinja, danas se već uveliko ostvaruje: neće samo životinje imati problema sa globalnim zagrevanjem.

Neka ostrva u Tihom okeanu su nestala usled podizanja nivoa mora, a stanovništvo raseljeno na bezbednija mesta. Otopljavanje ledenih površina na polovima se »uspešno« nastavlja. Na prelasku milenijuma smo bili svedoci opasnosti koja se nadvila nad Novim Zelandom. Kao u nekom filmu katastrofe, ogromna santa leda, veća od te ostrvske zemlje, odlomila se od Južnog pola i krenula da se sudari sa celom državom. Srećom, vojska je uspela da uništi ledenog monstruma pre nego što je stigao do cilja.

Ali, problem globalnog zagrevanja neće moći rešiti naoružana vojna sila, već vojska osvešćenih pojedinaca. Toplotni udari svakoga leta odnose sve više ljudskih života. U leto 2003. godine u Parizu nije bilo dovoljno mesta u mrtvačnicama za ovakve slučajeve. U šumama sve češće haraju požari. Požari zahvataju sve veće površine te tako doprinose daljem zagrevanju. Požar u blizini Holywood-a, novembra 2003. godine, desio se na površini većoj od površine Beograda, a pri tome su životinje bile najveće žrtve. Zapažene su zaista velike promene u prirodi. Zagrevanjem mora se broj zooplanktona, glavnog izvora hrane za mnoge riblje vrste, smanjuje u ogromnim procentima. Na površini zemlje se zapažaju migracije vrsta uzrokovane globalnim zagrevanjem: čak se i leptiri sele u hladnije, severnije krajeve ili na višlje planine da bi se sklonili od toplote. Svaka godina nam donosi obaranje apsolutnog rekorda do sad najhladnije zime i najtoplijeg leta.

Zima 2004. je u Nemačkoj i severnim evropskim zemljama zabeležila neverovatnih četrdeset stepeni ispod nule. Kako li je tek životinjama pri ovakvim vremenskim uslovima, možemo tek nagađati...Ali, šta ljudi čine da se ovaj negativan trend spreči ili bar umanji na duži rok? Zaista malo toga, ali se ogromna sredstva troše na sve preciznija merenja veličine opšte katastrofe koja se posle sa ponosom objavljuju. Definitivno je dokazano, i u tome se najzad slažu i do sad najskeptičniji naučnici, da je poslednja decenija prošlog milenijuma bila najtoplija ikad u istoriji.
Posle svega, pitamo se da li je u pitanju globalno zagrevanje ili tek globalno zagrejavanje pred predstojeće događaje?

Za poslednjih petnaestak godina moglo se primetiti sve prisutnije pitanje mogućnosti obrtanja magnetnih polova Zemlje. Fizičari su na početku sasvim stidljivo a sada sve glasnije u nekim naučnim časopisima upozoravali na ovu opasnost.

Ipak takve informacije ostajale su u uskim krugovima, ali u zadnje vreme sve otvorenije izlaze u široke mase pre svega kao slobodni izraz filmske umetnosti.

Magnetno polje Zemlje nastaje duboko u Zemljinoj kori zbog obrtanja tečnog jezgra, koje je sačinjeno od metala i ova mehanička energija se pretvara u elektro-magnetizam. Tečno jezgro sastavljeno od rastopljenog metala ustvari predstavlja rotor koji se nalazi između polova prirodnog magneta. Tesla je ovaj prirodni moćni mehanizam prvi shvatio i pretvorio ga u praksu. Zahvaljujući polovima i ovom tečnom jezgru mi imamo ustvari jednu moćnu dinamu koja omogućava obrtanje Zemlje I njeno kretanje po određenoj putanji u kosmosu. Ta putanja, taj moćni koridor u Sunčevom sistemu, samo je jedan put od mnogih puteva u familiji planeta, ali put koji uspostavlja povezanost I komunikaciju sa beskrajnim kosmosom.

Što se tiče same planete, magnetno polje, ili magnetosfera, štiti Zemlju od Sunčevih oluja i smrtonosnog kosmičkog zračenja.
Postoji prirodan process tokom koga, glavno magnetno polje slabi, skoro do nestajanja, a potom se ponovo pojavljuje, ali sa obrnutim polaritetom.

Oslabljeno magnetno polje, tvrde naučnici, moglo bi da dovede do povećane radijacije na zemlji, usled čega bi se dodatno oslabio ozonski omotač, koji nas štiti od štetnog ultraljubičastog zračenja. Magnetosfera obuhvata prostor od 60.000 kilometara oko naše planete.
Znakovi koji pokazuju obrtanja polova i prethode im, govore da može doći i do havarija na dalekovodima, kvarova na satelitima, širenja ozonskih rupa, pojave polarnih svetlosti na ekvatoru, dezorijentacije ptica selica, riba i svih drugih životinja koje se za svoju navigaciju oslanjaju na magnetno polje, i naravno do turbulencija vazdušnih i vodenih masa i njihovog izlivanja.

Već sada je iznad Severnog pola i iznad Južne Afrike magnetno polje je toliko slabo da izaziva oštećenja na satelitima koji se pojave na svojim putanjama iznad njih.

Ali da je harmonija prirodnog, kosmičkog kretanja poremećena prve su nam sa sigurnošću pokazale ptice. Najznačajniji migracioni koridori ptica selica, uspostavljeni prirodnim poretkom, odvijaju se preko Balkana i Južne Evrope. Različite vrste ptica spuštaju se sa visine i od 3000 m da predahnu dolinom Dunava, Save i Morave i na obalama Jadranskog mora. Ko remeti ove prirodne koridore ptica?
Bili smo svedoci zadnjih godina pojavama ptica na mestima gde ranije nisu viđane. Nažalost, neke smo mogli videti i na stranicama novina i TV medija ubijene kao na primer predivne labudove. Ono što je naša javnost mogla još da vidi po medijima su izveštaji afera poput Balkanskih ptica koje još uvek ne jenjavaju i lovce koji u našu zemlju dolaze preko lovnog turizma kojim se bave naša lovačka društva koja se zapravo lažno prestavljaju našoj javnosti kao zaštitnici prirode.

Neko će sad reći kakve veze ima to sa magnetnim polovima i pomeranjem zemljine ose? To je samo slika koja u malom predstavlja šta se ustvari događa na krupnijem planu. Moćnici sveta u svojoj neiscrpnoj borbi za vladanjem, teritorijama i borbi u otimanju prirodnih bogatstava koja leže na različitim mestima planete, uz upotrebu neverovatne vrste oružja siluju i remete prirodu. Poput poremećenih putanja ptica odvijaju se migracije unesrećenih i poremećenih naroda...Nuklearne eksplozije, ispaljivanje raketa, eksplozije naftnih rafinerija..omotač zemlje se greje i otapa velike ledene mase...

Sve u svemu. Šovek radi protiv sebe i onog što mu je prirodom dano kao dar. Ako se proces slabljenja magnetnog polja završi sa obrtanjem polariteta i promenom položaja polova, hoće li se i čovek promeniti od negativnog ka pozitivnom kroz tu veliku kosmičku lekciju?

Kako pobediti globalno zagrevanje?

Prošlog meseca, jedna grupa naučnika angažovana od strane Ujedinjenih nacija, zaključila je da su čovekove aktivnosti najverovatnije uzrok globalnog zagrevanja. OK, ako smo sami odgovorni za to, da li bismo mogli nešto da učinimo za se zagrevanje zaustavi?

Nešto paralelno sa opštim nastojanjima da se smanji oslobadjanje takozvanih ”gasova staklene bašte?“ Mnogi naučnici misle da bi to bilo moguće postavljanjem neke vrste kosmičkog suncobrana.

Dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, Pol Krutzen, predložio je da se nekoliko miliona tona sumpora prebaci u gornje slojeve atmosfere što bi, kako on procenjuje, 1 odsto sunčeve svetlosti vraćalo natrag u svemir i tako smanjilo zagrevanje. Nezgodna strana te ideje je mogućnost pojave kiselih kiša.

Američki astronom Rodžer Ejndžel predlaže lansiranje miliona malih, lakih zastora od providnog filma, prečnika oko pola metra i teških oko jedan gram. Parkirani u takozvanoj L-1 orbiti, ovi zastori smanjili bi zagrevanje za oko dva procenta. Lansiranje bi se obavljalo specijalnim elektromagnetnim lanserima, svakih 5 minuta, tokom deset godina.

Astronom Kertis Strak, predlaže korišćenje prašine, koje na mesecu ima u neograničenim količinama, za stvaranje duguljastog oblaka. Zaklanjajući sunce nekoliko sati mesečno, taj oblak bi smanjio osunčanost zemlje za više od jedan odsto. Na žalost, ove i druge metode koštale bi na bilione dolara. Ali, šta je to, kažu naučnici, u poredjenju sa vrednošću života na zemlji.

Ne bi se moglo reći da je loše što u atmosferi ima ugljendioksida – bez njega temperatura na Zemlji bila bi minus 15 stepeni, problem je što ga je suviše.Već više od dva i po miliona godina redovno se smenjuju ledena i topla doba, ali zbog efekta staklene bašte stvorenog ljudskom delatnošću taj ciklus bi mogao biti prekinut.Istraživač Gerald Haug dobitnik je ovogodišnje nagrade Lajbnic za proučavanje istorije klime.

Od pre 150 godina industrijske zemlje puštaju toliko ugljendioksida u atmosferu da bi sledeće ledeno doba moglo izostati.I to bi bilo nešto novo na Zemlji, jer su se tokom proteklih dva miliona 700 hiljada godina redovno smenjivala topla i ledena doba, kaže Gerald Haug, istraživač klime i geolog u Centru za geoistraživanja u Potsdamu:

„Ono što sada činimo je nešto kao veštačka grba u tom sistemu.Idemo u pravcu vrednosti koju je, kada je jednom dostignuta, nemoguće sniziti, stvaramo nešto veštačko na sasvim drugom nivou što više nema veze sa prirorodnim ciklusima.I tako ćemo sistem klime dovesti u potpuno različito stanje“, kaže Haug.

Tada će se najverovatnije pomeriti i klimatske zone i morska strujanja.Kako će sve to uticati na ljude, biljke, životinje i vreme znaće se tek kada se i desi.Za sada, nema tačne prognoze i modeli za različite delove sveta govore samo o verovatnoći promene klime i životnih uslova.

Kako bi napravili model verovatne promene klime na celoj Zemlji naučnici se vraćaju u prošlost i uz pomoć kompjutera simuliraju klimatske uslove kakvi su nekada zaista postojali.Na primer, u vreme srednjeg pliocena pre nekih tri miliona godina. Tada su u evropskim savanama živele antilope, slonovi i tigrovi-sabljari, u istočnoj Africi praljudi su polako silazili sa drveća.

Za podacima o prilikama u tako dalekoj prošlosti tragaju geolozi kao što je Gerald Haug.Arhiv promene klime na Zemlji predstavljaju, na primer, antarktički led ili sedimenti izvadjeni iz bušotina u okeanima i jezerima.Haug kaže:

„Pliocen je geološko doba u kome je na Zemlji bilo mnogo toplije nego danas.Tada u severnoj hemisferi nigde nije bilo ledenog pokrivača.U takvom svetu mogli bismo živeti do kraja ovog veka, u sledećem biće najverovatnije još toplije i tada bi se mogla promeniti celokupna cirkulacija okeana“.

Problem je u tome što su atmosfera i okeani, današnje ledene ploče i područja na kojima žive ljudi, životinje i biljke povezani i utiču jedni na druge.Klima na zemlji je veoma kompleksan, nelinearan sistem.U takvom sistemu nemoguće je jednostavno napraviti proračun u skladu sa shemom – toliko i toliko procenata više ugljendioksida znači pojavu stepa u Evropi i nestanak tropskih šuma.

Vrlo teško je napraviti dugoročnu pouzdanu prognozu.Lista činilaca koji bi mogli da utiču na ovaj ili onaj način je gotovo beskrajna, kompjuterske simulacije relativno ograničene i Gerald Haug kaže:

„Postoji hijerarhija modela različitog stepena složenosti i često su mogućnosti računara nedovoljne da se sve to savlada. Ako se uzme kompletan model medjusobnih uticaja okeana i atmosfere potrebne su dve do tri nedelje računanja da bi se obradilo nekoliko stotina hiljada godina“.

Medjutim, bar jedno je izvesno – kada se otopi i poslednji led na severnoj Zemljinoj polulopti nivo mora biće šest do sedam metara viši nego danas.To znači da bi se trećina današnjeg svetskog stanovništva našla pod vodom.Danas, niko ne može da kaže kada bi tačno to moglo da se dogodi. Stručnjaci kažu da je moguće usporiti klimatske promene – pod uslovom da se oni koji odlučuju u svetu dogovore o oštrim i obaveznim merama i prestanu da usvajaju smernice i neobavezujuće deklaracije.

Okean pod zemljom

Procenjuje se da ispod istočne Azije, a na dubini od 1.200 do 1.400 kilometara, ima ove tečnosti koliko i na Arktiku

Okean veliki kao Arktički, i to u Zemljinoj nutrini! Priznajte da to niste očekivali?

Majkl Visešen sa Univerziteta Vašington (SAD), profesor planetarnih nauka, otkrio ga je sa saradnicima izučavajući seizmičke talase u Zemljinom omotaču ili plaštu (sloj ispod kore). Prvi dokaz da voda postoji u unutrašnjosti naše planete. Proučeno je 80.000 izdvojenih valova iz više od 600.000 trusnih otisaka (seizmogrami) da bi se uočio vodeni okean duboko ispod istočne Azije.

Uobičajeni postupak seizmologa podrazumeva slikanje podzemlja i merenje brzine prostiranja talasa izazvanih potresom. Tako nastaje svojevrsni računarski prikaz Zemljine kore i omotača. Ukoliko bi se oslonili samo na podzemna podrhtavanja, istraživači ne bi razlučili razliku između temperature i promene u sastavu.

Istraživanje je predočeno u monografiji koju će objaviti Američko geofizičko udruženje.

Dotični naučnik koristi, međutim, sve omiljeniji način kojim se raščlanjuju talasi duboko zapreteni. Da to osvetlimo primerom iz svakodnevnog života. Ukoliko čekićem snažno udarate po stolu, odjek će se razliti iz izvora do same ivice, donekle razvodnjeni ukupnom masom nameštaja.

Slično tome seizmolozi saznaju koliko je pojedino područje ispod zemlje čvrsto, što je povezano s toplotom i vodom. Posmatrajući zemljotresne talase, u stanju su da raspoznaju da li su odstupanja uzrokovana temperaturom i vodom.

Šta je uradio Majkl Visešen?

Proučio je tušta i tma obrazaca podzemlja na kojima je okeansko dno duboko potonulo. Pod Azijom se Tihookeansko podmorje naslagalo u planetnom omotaču, i ovde su iskrsla neobilna razvodnjena područja, u kojima je voda malčice usporila tok trusnih talasa. Sve je ukazivalo na izobilnu tečnost.

Prethodna izračunavanja ukazivala su da okeanska ploča, zarivena u Zemljinu utrobu od 1.200 do 1.400 kilometara ispod površine, može da istisne vodu u stene iznad. Ali to još niko nije zapazio. Upravo se pojavilo takvo razvodnjenje s hladnom vodom u stenama koja je bivala toplija kako se silazilo u dubinu. U gornjim slojevima imalo je više.

Imajući u vidu da stenje zadrži jedva 0,1 odsto vode, preračunato je da podzemno skladište ima, najmanje, vode koliko u Arktičkom okeanu.

Minulih godina seizmolozi su bili prilično uzbuđeni na takvu pomisao, potvrđenu mnoštvom digitalnih snimaka, nastalih zahvaljujući hiljadama linija programskog koda koji je ispisao Majkl Visešen sa saradnicima.

Još u osnovnoj školi se saznaje da je oko 70 odsto Zemljine površine prekriveno vodom, s veoma važnom geološkom ulogom maziva koje omogućuje podzemno strujanje i klizanje tektonskih ploča, čijim sudarima se obrazuju planine. Na zadivljujući način ona podmazuje mehanizam omotača koji olakšava pomeranje ploča i putovanje kontinenata.

Pogledajte sestrinsku planetu Veneru: veoma topla i suva u svojoj nutrini, ona nema tektonske ploče. Sva voda je, verovatno, davno isparila, a bez tekućine nema proklizavanja kore. Ispada da je podzemlje (podvenerje) odvajkada zaključano ili, bolje reći, zauvek stišano.