-
- Popularno:
- Folfox terapija
- Zasto svi mrze Srbe, a ne mrze Hrvate...
- Šta rade nastavnici kada se završi...
- Ћирило и Методије - мисија и Eвропа :...
- "Kako da ne šaljem besne poruke mužu?!"
- Novi dating app
- Poreklo vibratora
- 4 politički najkorektnija horoskopska...
- Gladni smo...
- Nominacije za kandidaturu: da li Srbiji...
JOD
- Začetnik teme stane
- Datum pokretanja
- stanje
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
Soli natrijuma su obicno u obliku NaCl.
Deficit se manifestuje kao opsta slabost,malaksalost,anorexia,muka,bolni grcevi u nogama,hemokoncentracija,hipotenzija.
Dnevne potrebe 2-5 g kuhinjske soli za umereno tezak posao,10 g za tezak rad.
Dnevne potrebe odraslih osoba za jodom su 100 do 200 mikrograma.
Jesi li na to mislio?
Deficit se manifestuje kao opsta slabost,malaksalost,anorexia,muka,bolni grcevi u nogama,hemokoncentracija,hipotenzija.
Dnevne potrebe 2-5 g kuhinjske soli za umereno tezak posao,10 g za tezak rad.
Dnevne potrebe odraslih osoba za jodom su 100 do 200 mikrograma.
Jesi li na to mislio?
stane
Zainteresovan član
- Poruka
- 491
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
A sta cu time da postignem?
Sve vreme pokusavam da ti objasnim da niko se ne bavi merenjem kolicine soli koju dnevno trosi,ja prva ne znam koliko grama potrosim,niti mi pada na pamet da merim to,a iskreno ne znam ni kako bi izmerila.Nemam preciznu vagu u kuci.
Ajde bas da cujem ostale pa cu da se ukljucim.
Do tada se ne javljam.
Sve vreme pokusavam da ti objasnim da niko se ne bavi merenjem kolicine soli koju dnevno trosi,ja prva ne znam koliko grama potrosim,niti mi pada na pamet da merim to,a iskreno ne znam ni kako bi izmerila.Nemam preciznu vagu u kuci.
Ajde bas da cujem ostale pa cu da se ukljucim.
Do tada se ne javljam.
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
Citat1:Jod naš nausušni
Ako u vodi i tlu nema joda, a na takvom zemljištu živi 1-1,6 milijardi ljudi na svetu, zagarantovani su ozbiljni i brojni fizički i psihički poremećaji. Deca znatno zaostaju u razvoju, masovno se javljaju oštećenja mozga i dolazi do velikog pada ukupnih intelektualnih potencijala stanovništva. Međutim, mere predohrane uspešno suzbijaju sve poremećaje - tu spada dodavanje joda u stočnu hranu, so, hleb, ulje, uzimanje joda kroz hranu (riba) i tablete.
Sistematska predohrana se sprovodi u Jugoslaviji od 1951. godine i poslednja terenska merenja pokazuju da u populaciji nema poremećaja izazvanih nedostatkom joda. Ovo je najvažniji zaključak prošlonedeljne stručne konferencije „Poremećaji deficita joda u SRJ na kraju II i na početku III milenijuma“ (14. 11). Proistekao je iz rada dr sci. med. Milana Simića iz Instituta za zdravstvenu zaštitu Srbije. On je merio obim štitne žlezde dece i ustanovio da samo 2,35 odsto ima povećan obim, strumu, što je ispod vrednosti preporučenih od Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Skup je bio i promocija Komisije za prevenciju poremećaja joda u SRJ, pred kojom je zadatak da propisuje i kontroliše sprovođenje trajnih i obaveznih zaštitinih mera.
Ugroženi krajevi
Nekada je stanovništvo čitavih regija u Srbiji patilo od izraženih poremećaja štitne žlezde. Jedini uzrok bio je nedostatak joda u ishrani, a poremećaji su išli od lakših oblika gušavosti do teškog endemskog kretenizma. Posebno su bila ugrožena područja oko Sombora, Alibunara, Tekije, Kovina, Kladova, Mataruške Banje, Novog Pazara, Peći, Dečana, Bjelog Polja i u nekim delovima Mačve, navodi se u radu dr sci. med. Ljiljane Trajković-Pavlović i saradnika, pripremljenom za prošlonedeljnu konferenciju o jodu čiji su organizatori bili Savezni zavod za unapređenje zdravlja i UNICEF.
Zašto baš so?
Preporuke SZO navode zašto je najbolji način predohrane jodiranje soli:
Svi koristimo so u približno istim količinama u toku godine.
Dodatak joda ne menja ukus i miris soli.
Tehnologija jodiranja je dostupna po razumnoj ceni.
Ako je so jodirana - nije skuplja.
Kvalitet jodirane soli može da se proveri u fabrici, maloprodaji i kod kuće.
:
Citat2
r Ljiljana Trajković-Pavlović, viši savetnik za higijenu ishrane Saveznog zavoda za zaštitu i unapređenje zdravlja
Naša ishrana uglavnom vodi u bolest
BEOGRAD - Ishrana Jugoslovena je previše masna, bogata belančevinama i obilna, uz nedovoljno ugljenih hidrata, mleka, voća, povrća i ribe. Kao takva smatra se jednim od glavnih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti i nekih malignih oboljenja, kao što su rak debelog creva, prostate i dojke žene, koja su kod nas u konstantnom porastu - kaže za „Blic“ dr sci med. Ljiljana Trajković-Pavlović, viši savetnik za higijenu ishrane Saveznog zavoda za zaštitu i unapređenje zdravlja. - Naša svakodnevica su gojaznost, hipertenzija (29 do 39 odsto stanovništva pati od hipertenzije), povećana koncentracija masnoće u krvi, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, koje se često sve zajedno mogu naći kod jedne osobe. Svetska zdravstvena organizacija, kancelarija za region Evrope, u najnovijem planu za poboljšanje hrane i ishrane Evropljana 2001. do 2005. godine istakla je četiri glavna problema karakteristična za ovaj region. To su, manje-više, i problemi naše zemlje - kaže Ljiljana Trajković-Pavlović.
Poremećaj deficita joda je pored anemije izazvane nedostatkom gvožđa u ishrani jedan od najvećih problema vezanih za nepravilnu ishranu. Jugoslavija, zasad, ima dosta dobro rešen ovaj problem, jer je od 1951. kod nas uspostavljen program prevencije deficita joda, koji podrazumeva da sva kuhinjska so mora biti jodirana. Međutim, sada preti opasnost da taj program „pukne“ jer se so, koja od raspada Jugoslavije 1991. godine stiže iz Grčke, Rumunije, Slovačke i drugih zemalja, ne uvozi kao kuhinjska so već kao neoplemenjeni kristali natrijum-hlorida,te ne podleže kontroli Savezne sanitarne inspekcije koja ima za zadatak da kontroliše da li sadrži jod. Deo uvezene soli se prerađuje u kuhinjsku, a deo „ide“ u industrijsku i druge svrhe.
Sledeći veliki problem Evrope, prema rečima višeg savetnika Saveznog zavoda, jeste anemija usled nedostatka gvožđa u ishrani.
Prema ispitivanjima Unicefa i Svetske zdravstvene organizacije, na 10.000 domaćinstava u Jugoslaviji 26,7 odsto žena i 29,5 odsto dece do pet godina je anemično. To je veoma ozbiljan problem jer utiče na radnu sposobnost ljudi, izaziva umor, malaksalost, a deca anemičnih trudnica ne mogu da razviju svoj mentalni maksimum. Dešava se, međutim, da ishrana ima dovoljno gvožđa ali u namirnicama male biološke iskoristljivosti. Za optimalnu apsorpciju potrebno je u organizam unositi i dovoljne količine vitamina C, a da bi organizam mogao što bolje da ga iskoristi - folnu kiselinu. Očekuje se da SRJ uz pomoć Unicefa 2002. godine započne program prevencije i lečenja anemije. Četvrti problem Evropljana jeste nedovoljno dojenje dece. Iako lekari preporučuju da deca do četvrtog meseca koriste jedino majčino mleko, samo 10,6 odsto jugoslovenskih mališana hrani se isključivo dojenjem.
- Jugoslavija, naravno, ima i probleme koji nisu zajednički sa evropskim. Tu spada nedovoljan unos kalcijuma, koji je uz redovnu fizičku aktivnost značajan za prevenciju osteoporoze, posebno kod žena u menopauzi. U Jugoslaviji je sve više starijih žena sa prelomima vrata i butne kosti, kao posledice ovog ozbiljnog oboljenja čvrsto povezanog sa nepravlinom ishranom. Svake godine se kod nas od 50 do 100 dece hospitalizuje zbog rahitisa, koji se javlja kao posledica nedovoljnog unošenja kalcijuma i malog procenta vitamina D u organizmu. Interesantno je da se razlog ovome za sada ne zna, jer ova bolest još nije dovoljno istražena - ističe Ljiljana Trajković-Pavlović.
Gojaznost, loša regulacija nivoa šećera u krvi, povećana kocentracija masnoće u krvi i sklonost ka trombozi nazivaju se i sindrom X ili metabolički sindrom.
- Jedan od razloga za pojavu sindroma X jeste i preveliki unos soli u organizam. Kod nas nije sprovedeno istraživanje koju količinu soli dnevno unosimo, ali je ona, prema nekim procenama, od 15 do 20 grama. Inače, ona ne bi smela da pređe šest grama. Najviše soli unesemo preko gotovih namirnica, jer nam nisu dostupne namirnice sa malom količinom soli. Sto grama belog hleba, na primer, sadrži čak jedan gram soli. Da bi se rešio ovaj problem, moramo imati pomoć i prehrambene industrije - precizira Pavlovićeva. Broj gojaznih osoba se, prema njenim rečima, u našoj zemlji konstantno povećava. Trenutno, prema istraživanju Instituta za zaštitu zdravlja Novi Sad, u tom gradu živi 45 odsto gojaznih muškaraca i 33 odsto debelih žena. Sve ovo uslovljava porast smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja, za koje se zna da su vodeći uzrok smrti kod nas (56 odsto), ali i u svetu.
E kad me vec vuces za jezik...da vidis da ne pricas o necemu o cemu zdravstvo vec ne zna.A imam jos toga.
Ako u vodi i tlu nema joda, a na takvom zemljištu živi 1-1,6 milijardi ljudi na svetu, zagarantovani su ozbiljni i brojni fizički i psihički poremećaji. Deca znatno zaostaju u razvoju, masovno se javljaju oštećenja mozga i dolazi do velikog pada ukupnih intelektualnih potencijala stanovništva. Međutim, mere predohrane uspešno suzbijaju sve poremećaje - tu spada dodavanje joda u stočnu hranu, so, hleb, ulje, uzimanje joda kroz hranu (riba) i tablete.
Sistematska predohrana se sprovodi u Jugoslaviji od 1951. godine i poslednja terenska merenja pokazuju da u populaciji nema poremećaja izazvanih nedostatkom joda. Ovo je najvažniji zaključak prošlonedeljne stručne konferencije „Poremećaji deficita joda u SRJ na kraju II i na početku III milenijuma“ (14. 11). Proistekao je iz rada dr sci. med. Milana Simića iz Instituta za zdravstvenu zaštitu Srbije. On je merio obim štitne žlezde dece i ustanovio da samo 2,35 odsto ima povećan obim, strumu, što je ispod vrednosti preporučenih od Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Skup je bio i promocija Komisije za prevenciju poremećaja joda u SRJ, pred kojom je zadatak da propisuje i kontroliše sprovođenje trajnih i obaveznih zaštitinih mera.
Ugroženi krajevi
Nekada je stanovništvo čitavih regija u Srbiji patilo od izraženih poremećaja štitne žlezde. Jedini uzrok bio je nedostatak joda u ishrani, a poremećaji su išli od lakših oblika gušavosti do teškog endemskog kretenizma. Posebno su bila ugrožena područja oko Sombora, Alibunara, Tekije, Kovina, Kladova, Mataruške Banje, Novog Pazara, Peći, Dečana, Bjelog Polja i u nekim delovima Mačve, navodi se u radu dr sci. med. Ljiljane Trajković-Pavlović i saradnika, pripremljenom za prošlonedeljnu konferenciju o jodu čiji su organizatori bili Savezni zavod za unapređenje zdravlja i UNICEF.
Zašto baš so?
Preporuke SZO navode zašto je najbolji način predohrane jodiranje soli:
Svi koristimo so u približno istim količinama u toku godine.
Dodatak joda ne menja ukus i miris soli.
Tehnologija jodiranja je dostupna po razumnoj ceni.
Ako je so jodirana - nije skuplja.
Kvalitet jodirane soli može da se proveri u fabrici, maloprodaji i kod kuće.
:
Citat2
r Ljiljana Trajković-Pavlović, viši savetnik za higijenu ishrane Saveznog zavoda za zaštitu i unapređenje zdravlja Naša ishrana uglavnom vodi u bolest
BEOGRAD - Ishrana Jugoslovena je previše masna, bogata belančevinama i obilna, uz nedovoljno ugljenih hidrata, mleka, voća, povrća i ribe. Kao takva smatra se jednim od glavnih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti i nekih malignih oboljenja, kao što su rak debelog creva, prostate i dojke žene, koja su kod nas u konstantnom porastu - kaže za „Blic“ dr sci med. Ljiljana Trajković-Pavlović, viši savetnik za higijenu ishrane Saveznog zavoda za zaštitu i unapređenje zdravlja. - Naša svakodnevica su gojaznost, hipertenzija (29 do 39 odsto stanovništva pati od hipertenzije), povećana koncentracija masnoće u krvi, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, koje se često sve zajedno mogu naći kod jedne osobe. Svetska zdravstvena organizacija, kancelarija za region Evrope, u najnovijem planu za poboljšanje hrane i ishrane Evropljana 2001. do 2005. godine istakla je četiri glavna problema karakteristična za ovaj region. To su, manje-više, i problemi naše zemlje - kaže Ljiljana Trajković-Pavlović.
Poremećaj deficita joda je pored anemije izazvane nedostatkom gvožđa u ishrani jedan od najvećih problema vezanih za nepravilnu ishranu. Jugoslavija, zasad, ima dosta dobro rešen ovaj problem, jer je od 1951. kod nas uspostavljen program prevencije deficita joda, koji podrazumeva da sva kuhinjska so mora biti jodirana. Međutim, sada preti opasnost da taj program „pukne“ jer se so, koja od raspada Jugoslavije 1991. godine stiže iz Grčke, Rumunije, Slovačke i drugih zemalja, ne uvozi kao kuhinjska so već kao neoplemenjeni kristali natrijum-hlorida,te ne podleže kontroli Savezne sanitarne inspekcije koja ima za zadatak da kontroliše da li sadrži jod. Deo uvezene soli se prerađuje u kuhinjsku, a deo „ide“ u industrijsku i druge svrhe.
Sledeći veliki problem Evrope, prema rečima višeg savetnika Saveznog zavoda, jeste anemija usled nedostatka gvožđa u ishrani.
Prema ispitivanjima Unicefa i Svetske zdravstvene organizacije, na 10.000 domaćinstava u Jugoslaviji 26,7 odsto žena i 29,5 odsto dece do pet godina je anemično. To je veoma ozbiljan problem jer utiče na radnu sposobnost ljudi, izaziva umor, malaksalost, a deca anemičnih trudnica ne mogu da razviju svoj mentalni maksimum. Dešava se, međutim, da ishrana ima dovoljno gvožđa ali u namirnicama male biološke iskoristljivosti. Za optimalnu apsorpciju potrebno je u organizam unositi i dovoljne količine vitamina C, a da bi organizam mogao što bolje da ga iskoristi - folnu kiselinu. Očekuje se da SRJ uz pomoć Unicefa 2002. godine započne program prevencije i lečenja anemije. Četvrti problem Evropljana jeste nedovoljno dojenje dece. Iako lekari preporučuju da deca do četvrtog meseca koriste jedino majčino mleko, samo 10,6 odsto jugoslovenskih mališana hrani se isključivo dojenjem.
- Jugoslavija, naravno, ima i probleme koji nisu zajednički sa evropskim. Tu spada nedovoljan unos kalcijuma, koji je uz redovnu fizičku aktivnost značajan za prevenciju osteoporoze, posebno kod žena u menopauzi. U Jugoslaviji je sve više starijih žena sa prelomima vrata i butne kosti, kao posledice ovog ozbiljnog oboljenja čvrsto povezanog sa nepravlinom ishranom. Svake godine se kod nas od 50 do 100 dece hospitalizuje zbog rahitisa, koji se javlja kao posledica nedovoljnog unošenja kalcijuma i malog procenta vitamina D u organizmu. Interesantno je da se razlog ovome za sada ne zna, jer ova bolest još nije dovoljno istražena - ističe Ljiljana Trajković-Pavlović.
Gojaznost, loša regulacija nivoa šećera u krvi, povećana kocentracija masnoće u krvi i sklonost ka trombozi nazivaju se i sindrom X ili metabolički sindrom.
- Jedan od razloga za pojavu sindroma X jeste i preveliki unos soli u organizam. Kod nas nije sprovedeno istraživanje koju količinu soli dnevno unosimo, ali je ona, prema nekim procenama, od 15 do 20 grama. Inače, ona ne bi smela da pređe šest grama. Najviše soli unesemo preko gotovih namirnica, jer nam nisu dostupne namirnice sa malom količinom soli. Sto grama belog hleba, na primer, sadrži čak jedan gram soli. Da bi se rešio ovaj problem, moramo imati pomoć i prehrambene industrije - precizira Pavlovićeva. Broj gojaznih osoba se, prema njenim rečima, u našoj zemlji konstantno povećava. Trenutno, prema istraživanju Instituta za zaštitu zdravlja Novi Sad, u tom gradu živi 45 odsto gojaznih muškaraca i 33 odsto debelih žena. Sve ovo uslovljava porast smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja, za koje se zna da su vodeći uzrok smrti kod nas (56 odsto), ali i u svetu.
E kad me vec vuces za jezik...da vidis da ne pricas o necemu o cemu zdravstvo vec ne zna.A imam jos toga.
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
NATRIJUM
Natrijum je jedan od glavnih jona u ekstracelularnoj tečnosti. Ima ga i u plazmi, a manje u ćelijama.
Preporučene doze:
2.5 - 7 g/dan
Pri težem fizičkom radu ili pri radu na visokim temperaturama gde dolazi do obilnog znojenja i gubljenja Na, potrebe su povećane i do 10 g.
Prirodni izvori:
Kuhinjska so, produkti mora, mesni proizvodi, mleko, sir (kačkavalji), jaja, povrće, hleb, pšenicne klice, orasi, povrće.
Uloga:
§ Soli natrijuma ulaze u sastav pufera (sa hloridom i bikarbonatom) radi održavanja acido-bazne ravnoteže,
§ Potreban je za stvaranje hlorovodonične kiseline u želucu,
§ Učestvuje u regulisanju permeabilnosti ćelije,
§ Održava osmotski pritisak,
§ Učestvuje u regulaciji nervno-mišićne razdražljivosti.
Natrijum je jedan od glavnih jona u ekstracelularnoj tečnosti. Ima ga i u plazmi, a manje u ćelijama.
Preporučene doze:
2.5 - 7 g/dan
Pri težem fizičkom radu ili pri radu na visokim temperaturama gde dolazi do obilnog znojenja i gubljenja Na, potrebe su povećane i do 10 g.
Prirodni izvori:
Kuhinjska so, produkti mora, mesni proizvodi, mleko, sir (kačkavalji), jaja, povrće, hleb, pšenicne klice, orasi, povrće.
Uloga:
§ Soli natrijuma ulaze u sastav pufera (sa hloridom i bikarbonatom) radi održavanja acido-bazne ravnoteže,
§ Potreban je za stvaranje hlorovodonične kiseline u želucu,
§ Učestvuje u regulisanju permeabilnosti ćelije,
§ Održava osmotski pritisak,
§ Učestvuje u regulaciji nervno-mišićne razdražljivosti.
T
Tara Ana
Gost
Dr,ne smete toliko da se trosite na objasnjenja nekih opsesivnih pojmova(znacete vi sta je to),,dovoljni su odgovori na"obicna,prizemna"pitanja bolesnih ljudi!!!Jer sta ce se desiti da sutra neko za ESENCIJU svega uzme umesto soli ulje,maslac,biber,brasno.....Pa gde bi nas(I vas)to dovelo??? MISLIM DA VEC SANJATE SO,A JEDETE ISKLJUCIVO NESLANU HRANU(od skoro).Pozdrav!
T
Tara Ana
Gost
A zar Vi mislite da samo so ima takav znacaj???Mozda ce neko biti zagovornik neke druge supstance koja je isto tako vazna!!!Ja sam samo rekla doktorki da se previshe "troshi"u ovoj diskusiji,a mozda je ocekuju nove!Vama Stane puno srece u propagiranju Vashih ideja,ko zna shta se krije iza toga,mozda ce mo nekada svi mi reci"Ej,ja sam se dopisivala sa njim "Srdacan pozdrav!
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
NE ZNAM!!!stane:
Ne znam koliko se trosi soli,to pitaj nase supermarkete,ne znam ko koliko trosi soli u kuci za mesec dana,ne znam i ne zanima me!A sto se tice joda,ne pada mi na pamet sad da racunam
jednacine ne bih li dobila tu cuvenu brojku koju ti trazis,a znas zasto.. iz razloga sto to ljudima na ovom forumu nece nista znaciti,a opet znas zasto, zato sto su naucili da kad im nesto nije jasno pitaju lekare.I hvala bogu za to.Postoje komisije,sekreterijati,citave institucije koje vode brigu o zdravlju ovih ljudi.A to sto se povecao broj bolesnih,e ovde je to u vezi sa 10 godina ratova,sankcija,nemastine,bombardovanja...a ne sa time koliko sole hranu.I nemoj da mi pravis poredjenja sa Amerikancima i Nemcima,koji se goje od uzivanja i ciste lenjosti da kuvaju i kupuju prirodnu hranu.Ovde se ljudi goje jer nemaju para da se pravilno hrane. 
Ja sam ovde moderator,i sad si me naljutio
,budes li otvorio samo jos jednu temu o soli,jodu i tome slicnom ima da te brisem.Jasno!?
stane
Zainteresovan član
- Poruka
- 491
Vidim, da moram sam da napravim ove izračune. Napravio sam jih na osnovu podataka, koja je predložila Dr. i na osnovu svojih saznanja, koje opisujem u knjizi. A za ilustraciju prilažem vam i pitanje na slovenačkim forumima, da neko ne misli, da je Krstarica izuzetak.
Dakle potrošnja jestive soli u Srbiji procenjuje se na 15 - 20 gr dnevno, a prema Pravilniku ta količina soli mora da sadrži od 225 - 300 mikrograma joda a ako se ide na gornju granicu i 360 mikrograma.
Za organizmu potrebnu dnevnu količinu joda smatra se od 100 - 200 mikrograma joda, koji se unosi sa normalnom ishranom, kada u tlu, odakle ta hrana potiče, nema pomanjkanja joda. Za teritorij čitave bivše Jugoslavije smatralo se, da u tlu ima samo polovina potrebnog joda, pa se odlučilo, da se druga polovina paušalno unosi sa jodiranom solju. Kako se verovatno raspadom Jugoslavije tla nisu menjala, to znači, da se u proseku preko hrane konzumira i 75 mikrograma joda a 75 mikrograma trebalo bi se unositi preko jodirane soli. A u poslednje vreme po novim demokratskim pravilnicima unosi se barem 4 ako ne 5 puta više. A konzumacija soli, koja bi imala joda cca 3mg /kg u potpunosti bi zadovoljavala potrebe po dodatnom jodu.
Za gojaznost stanovništva navode se razni uzroci, i takvi kao: za Ameriku preveliki standard a za Srbiju prenizak. Ali istinski uzrok leži u tome, da je jodirana so, koja ima joda 15mg/kg, barem dvaput slanija po ukusu od one, koja sadrži 3mg joda/kg, pa kako niko so ne meri na vagu nego po ukusu, to soli jelo samo sa pola potrebne količine soli i stoga pojede dve porcije umesto jednu, da bi organizam došao do potrebne količine soli.
A to, što mora Srbin da pojede 2kg hleba, da se dostane 20gr soli, a Amerikanac 2kg hamburgera to sa gojaznošču nema nikakve veze, jedino jeftinije prođe Srbin od Amerikanaca. Ali na kraju bolje je pojesti 2kg inače prirodnog hleba, nego 2kg veštačkog hamburgera, pošto u te dve kile ima i dvaput više kalorija, što se vidi i prostim okom u američkim emisijama.
A to, šta taj suvišan jod, kad se konzumira 20gr soli, ili pomanjkanje natrijuma, kad se konzumira samo 5 gr soli, da se ne pređe sa jodom, rade u organizmu, znaju lekari vrlo dobro.
Dakle, Dr. šta da radimo?
Što se mene tiče, možeš i da zatvoriš temu a možeš i kao prvi lekar u svetu da priznaš grešku svoje profesije, pošto i sama vidiš, da prema potrebnom natrijumu i medicina smatra, da je pravilna doza soli do 20gr dnevno a ne 5gr što isto priča medicina, kad priča o soli.
Ja bih voleo, da uradiš to drugo, pošto i Hipokratova zakletva te veže na to, da saznanja do kojih si došla i koja utiču na zdravlje ljudi, nesmeš da prečutiš.
A rešenje ovog problema uopče nije komplikovano.
Odluka je tvoja a ja neču više da te gnjavim.
Srdačan pozdrav tebi, tvojoj porodici i tvojim posetiocima sa željom, da nova godina bude bogatija i zdravija od ove što ističe.
stane
Kaj mislite, ali je element jod, katerega naravne soli vsebujejo cca 3mg/kg, jodirane jedilne soli v Sloveniji od leta 54 do 99 cca 6mg/kg, po letu 99 pa cca 15mg/kg, zdravilo proti golšavosti in kretenizmu ali povzročitelj velike večine bolezni?
PRAVILNIK
O KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA KUHINJSKU SO I SO ZA PREHRAMBENU INDUSTRIJU
(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 39 od 20. jula 2001)
Član 10.
So je proizvod u kristalnom obliku koji mora ispunjavati sledeće zahteve:
1. da je sadržan natrijum-hlorida najmanje 98%, računato na suvu materiju isključujući aditive;
2. da je sadržaj joda od 12-18 mg/kg soli ili 16-24 mg kalijum jodida po kg soli;
3. da je sadržaj vode najviše 3%;
4. da je bele boje, s tim da može imati neznatno primetnu nijansu druge boje i da je bez mirisa;
5. da ne sadrži primese koje nisu dozvoljene ovim pravilnikom;
6. da ne sadrži više od 0,05% mineralnih primesa nerastvorljivih u hlorovodoničnoj kiselini;
7. da je granulacija soli takva da 90% soli može proći kroz sito koje ima kvadratne otvore veličine 3 mm.
Jodiranje kristala natrijum-hlorida može se vršiti sa: kalijum-jodidom, natrijum-jodidom i kalijum-jodatom.
Sadržaj joda u soli mora biti pod stalnim nadzorom Savezne komisije za prevenciju poremećaja deficita joda, radi suzbijanja bolesti izazvanih deficitom joda.
Gojaznost, loša regulacija nivoa šećera u krvi, povećana kocentracija masnoće u krvi i sklonost ka trombozi nazivaju se i sindrom X ili metabolički sindrom.
- Jedan od razloga za pojavu sindroma X jeste i preveliki unos soli u organizam. Kod nas nije sprovedeno istraživanje koju količinu soli dnevno unosimo, ali je ona, prema nekim procenama, od 15 do 20 grama. Inače, ona ne bi smela da pređe šest grama. Najviše soli unesemo preko gotovih namirnica, jer nam nisu dostupne namirnice sa malom količinom soli. Sto grama belog hleba, na primer, sadrži čak jedan gram soli. Da bi se rešio ovaj problem, moramo imati pomoć i prehrambene industrije - precizira Pavlovićeva. Broj gojaznih osoba se, prema njenim rečima, u našoj zemlji konstantno povećava. Trenutno, prema istraživanju Instituta za zaštitu zdravlja Novi Sad, u tom gradu živi 45 odsto gojaznih muškaraca i 33 odsto debelih žena. Sve ovo uslovljava porast smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja, za koje se zna da su vodeći uzrok smrti kod nas (56 odsto), ali i u svetu.
NATRIJUM
Natrijum je jedan od glavnih jona u ekstracelularnoj tečnosti. Ima ga i u plazmi, a manje u ćelijama.
Preporučene doze:
2.5 - 7 g/dan ( preračunato u NaCl to jest cca 6 - 18 g/dan)
Pri težem fizičkom radu ili pri radu na visokim temperaturama gde dolazi do obilnog znojenja i gubljenja Na, potrebe su povećane i do 10 g.( preračunato u NaCl to jest cca 25gr/dan)
Prirodni izvori:
Kuhinjska so, produkti mora, mesni proizvodi, mleko, sir (kačkavalji), jaja, povrće, hleb, pšenicne klice, orasi, povrće.
Uloga:
§ Soli natrijuma ulaze u sastav pufera (sa hloridom i bikarbonatom) radi održavanja acido-bazne ravnoteže,
§ Potreban je za stvaranje hlorovodonične kiseline u želucu,
§ Učestvuje u regulisanju permeabilnosti ćelije,
§ Održava osmotski pritisak,
§ Učestvuje u regulaciji nervno-mišićne razdražljivosti.
Dakle potrošnja jestive soli u Srbiji procenjuje se na 15 - 20 gr dnevno, a prema Pravilniku ta količina soli mora da sadrži od 225 - 300 mikrograma joda a ako se ide na gornju granicu i 360 mikrograma.
Za organizmu potrebnu dnevnu količinu joda smatra se od 100 - 200 mikrograma joda, koji se unosi sa normalnom ishranom, kada u tlu, odakle ta hrana potiče, nema pomanjkanja joda. Za teritorij čitave bivše Jugoslavije smatralo se, da u tlu ima samo polovina potrebnog joda, pa se odlučilo, da se druga polovina paušalno unosi sa jodiranom solju. Kako se verovatno raspadom Jugoslavije tla nisu menjala, to znači, da se u proseku preko hrane konzumira i 75 mikrograma joda a 75 mikrograma trebalo bi se unositi preko jodirane soli. A u poslednje vreme po novim demokratskim pravilnicima unosi se barem 4 ako ne 5 puta više. A konzumacija soli, koja bi imala joda cca 3mg /kg u potpunosti bi zadovoljavala potrebe po dodatnom jodu.
Za gojaznost stanovništva navode se razni uzroci, i takvi kao: za Ameriku preveliki standard a za Srbiju prenizak. Ali istinski uzrok leži u tome, da je jodirana so, koja ima joda 15mg/kg, barem dvaput slanija po ukusu od one, koja sadrži 3mg joda/kg, pa kako niko so ne meri na vagu nego po ukusu, to soli jelo samo sa pola potrebne količine soli i stoga pojede dve porcije umesto jednu, da bi organizam došao do potrebne količine soli.
A to, što mora Srbin da pojede 2kg hleba, da se dostane 20gr soli, a Amerikanac 2kg hamburgera to sa gojaznošču nema nikakve veze, jedino jeftinije prođe Srbin od Amerikanaca. Ali na kraju bolje je pojesti 2kg inače prirodnog hleba, nego 2kg veštačkog hamburgera, pošto u te dve kile ima i dvaput više kalorija, što se vidi i prostim okom u američkim emisijama.
A to, šta taj suvišan jod, kad se konzumira 20gr soli, ili pomanjkanje natrijuma, kad se konzumira samo 5 gr soli, da se ne pređe sa jodom, rade u organizmu, znaju lekari vrlo dobro.
Dakle, Dr. šta da radimo?
Što se mene tiče, možeš i da zatvoriš temu a možeš i kao prvi lekar u svetu da priznaš grešku svoje profesije, pošto i sama vidiš, da prema potrebnom natrijumu i medicina smatra, da je pravilna doza soli do 20gr dnevno a ne 5gr što isto priča medicina, kad priča o soli.
Ja bih voleo, da uradiš to drugo, pošto i Hipokratova zakletva te veže na to, da saznanja do kojih si došla i koja utiču na zdravlje ljudi, nesmeš da prečutiš.
A rešenje ovog problema uopče nije komplikovano.
Odluka je tvoja a ja neču više da te gnjavim.
Srdačan pozdrav tebi, tvojoj porodici i tvojim posetiocima sa željom, da nova godina bude bogatija i zdravija od ove što ističe.
stane
Kaj mislite, ali je element jod, katerega naravne soli vsebujejo cca 3mg/kg, jodirane jedilne soli v Sloveniji od leta 54 do 99 cca 6mg/kg, po letu 99 pa cca 15mg/kg, zdravilo proti golšavosti in kretenizmu ali povzročitelj velike večine bolezni?
PRAVILNIK
O KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA KUHINJSKU SO I SO ZA PREHRAMBENU INDUSTRIJU
(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 39 od 20. jula 2001)
Član 10.
So je proizvod u kristalnom obliku koji mora ispunjavati sledeće zahteve:
1. da je sadržan natrijum-hlorida najmanje 98%, računato na suvu materiju isključujući aditive;
2. da je sadržaj joda od 12-18 mg/kg soli ili 16-24 mg kalijum jodida po kg soli;
3. da je sadržaj vode najviše 3%;
4. da je bele boje, s tim da može imati neznatno primetnu nijansu druge boje i da je bez mirisa;
5. da ne sadrži primese koje nisu dozvoljene ovim pravilnikom;
6. da ne sadrži više od 0,05% mineralnih primesa nerastvorljivih u hlorovodoničnoj kiselini;
7. da je granulacija soli takva da 90% soli može proći kroz sito koje ima kvadratne otvore veličine 3 mm.
Jodiranje kristala natrijum-hlorida može se vršiti sa: kalijum-jodidom, natrijum-jodidom i kalijum-jodatom.
Sadržaj joda u soli mora biti pod stalnim nadzorom Savezne komisije za prevenciju poremećaja deficita joda, radi suzbijanja bolesti izazvanih deficitom joda.
Gojaznost, loša regulacija nivoa šećera u krvi, povećana kocentracija masnoće u krvi i sklonost ka trombozi nazivaju se i sindrom X ili metabolički sindrom.
- Jedan od razloga za pojavu sindroma X jeste i preveliki unos soli u organizam. Kod nas nije sprovedeno istraživanje koju količinu soli dnevno unosimo, ali je ona, prema nekim procenama, od 15 do 20 grama. Inače, ona ne bi smela da pređe šest grama. Najviše soli unesemo preko gotovih namirnica, jer nam nisu dostupne namirnice sa malom količinom soli. Sto grama belog hleba, na primer, sadrži čak jedan gram soli. Da bi se rešio ovaj problem, moramo imati pomoć i prehrambene industrije - precizira Pavlovićeva. Broj gojaznih osoba se, prema njenim rečima, u našoj zemlji konstantno povećava. Trenutno, prema istraživanju Instituta za zaštitu zdravlja Novi Sad, u tom gradu živi 45 odsto gojaznih muškaraca i 33 odsto debelih žena. Sve ovo uslovljava porast smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja, za koje se zna da su vodeći uzrok smrti kod nas (56 odsto), ali i u svetu.
NATRIJUM
Natrijum je jedan od glavnih jona u ekstracelularnoj tečnosti. Ima ga i u plazmi, a manje u ćelijama.
Preporučene doze:
2.5 - 7 g/dan ( preračunato u NaCl to jest cca 6 - 18 g/dan)
Pri težem fizičkom radu ili pri radu na visokim temperaturama gde dolazi do obilnog znojenja i gubljenja Na, potrebe su povećane i do 10 g.( preračunato u NaCl to jest cca 25gr/dan)
Prirodni izvori:
Kuhinjska so, produkti mora, mesni proizvodi, mleko, sir (kačkavalji), jaja, povrće, hleb, pšenicne klice, orasi, povrće.
Uloga:
§ Soli natrijuma ulaze u sastav pufera (sa hloridom i bikarbonatom) radi održavanja acido-bazne ravnoteže,
§ Potreban je za stvaranje hlorovodonične kiseline u želucu,
§ Učestvuje u regulisanju permeabilnosti ćelije,
§ Održava osmotski pritisak,
§ Učestvuje u regulaciji nervno-mišićne razdražljivosti.
ili si praunuk Martina Krpana 
izvini ali smorio si sa tom solju, ja volim slano al ti brate... 8)
stane
Zainteresovan član
- Poruka
- 491
Hej susetka Blonda, ne radim u solani, ali hteo sam pre dve godine da je kupim, pa direktor Droge nije hteo da mi je proda. Sad su ga smenili, pa me ljudi na mom forumu pitaju, dali imam ja nešto sa tim. U ostalom, to možeš pročitati tamo, adres foruma imaš u mom imenu.
A što se tiče Martina Krpana, evo ti isečak iz moje knjige.
Nadam se da češ razumeti.
MARTIN KRPAN
Je pa res, da je mlada in vlažna boljša od suhe in stare.
To je vedel že Krpanov Martin, ki jo je tihotapil na Dunaj.
Če bi je vsak dan ne lizal, nikoli bi ne bil tak silak in Brdavsov grobar.
Zgodba je poučna tudi za športnike, saj je bolje, da se drogirajo z zdravo soljo kot z nevarnimi dopingi.
Pa tudi za ljubitelje ekstaz, da ne dehidrirajo do nezavesti po toliko izpotenih kalorijah.
Zato jo imej vedno v ustih, toda ne grizi, raje jo liži.
Še govorilo se ti bo lažje kot Martinu po dobri jedači, zaliti z bokalom mladega vina.
Ne boš neroden niti mejnim, niti navadnim policajem.
A što se tiče Martina Krpana, evo ti isečak iz moje knjige.
Nadam se da češ razumeti.
MARTIN KRPAN
Je pa res, da je mlada in vlažna boljša od suhe in stare.
To je vedel že Krpanov Martin, ki jo je tihotapil na Dunaj.
Če bi je vsak dan ne lizal, nikoli bi ne bil tak silak in Brdavsov grobar.
Zgodba je poučna tudi za športnike, saj je bolje, da se drogirajo z zdravo soljo kot z nevarnimi dopingi.
Pa tudi za ljubitelje ekstaz, da ne dehidrirajo do nezavesti po toliko izpotenih kalorijah.
Zato jo imej vedno v ustih, toda ne grizi, raje jo liži.
Še govorilo se ti bo lažje kot Martinu po dobri jedači, zaliti z bokalom mladega vina.
Ne boš neroden niti mejnim, niti navadnim policajem.
- stanje