Банално, ал гризе ме савест

Питање је потпуно банално, и не завређује можда неко посебно бављење, али ме овога тренутка гризе и нервира.

Данас је моја ћерка (4. разред) требало да понесе географску карту у школу. Тражила је свугде ону прошлогодишњу и није је нашла (не држи баш најуредније своје фиоке и писаћи сто)...Ових дана купила сам већ трећи шестар по реду (за последња два месеца прошле школске године два је негде загубила), а сад и карта... Знам да су ситнице, и није новац у питању, него бих желела да је научим да води рачуна о својим стварима....али добро....купимо карту и она крене у школу....

5 минута пре почетка часа зове ме са мобилног и кука како је заборавила карту код куће и моли ме да дођем у школу за време одмора и да је донесем. А мени је ово прво слободно поподне за последњих 10 дана, нешто сам надрндана и никаква ...и тако сам желела да нигде не идем, да се мало опустим (до краја недеље ме опет чека јурњава) и да по могућству мало одспавам... До школе би ми требало 15 минута и толико назад....једноставно....мрррзееееело ме је, признајем.:-?

Рекла сам јој да се свакоме дешава да понекад нешто заборави, да следећи пут поведе рачуна о својим стварима и да јој нећу донети карту.

И онда сам легла да спавам.....али цврц!:-(
Цело поподне ме гризе савест....мерим да ли је требало да однесем (има строгу учитељицу које се помало прибојава)....па онда мислим о томе ко је мени доносио ствари које сам заборављала...мислим како је добро да понекад сноси последице, да научи да плива у разним непријатним ситуацијама, да је не штедим од свега.....да научи сама да води рачуна....
Али, нешто ми је слаба утеха....сад мислим о себи како сам себична јер ми је сопствена комоција била преча, јер јој нисам помогла и учинила, а могла сам...

Да ли увек треба прискакати детету у помоћ, или га понекад пустити да сам изађе на крај?
Да ли родитељ има право да га некада мрзи да помери дупе?

(Дрма ме ПМС, сва сам негативна. :-( )

Мени је једном спала са рамена торба за физичко, била нека сафари , јбга, торба..и баш код саобраћајног знака поред апотеке (а одмах ту смо и становали).. нисам приметио и отишао сам без ње у школу. Нисам примећивао да ми нешто недостаје ни када сам стигао, а тог дана се играла важна утакмица. Моја бака је , пролазећи поред, рекла "Види неки војник заборавио торбу. А што би војник поред знака ставио торбу, да није неки тероризам у питању? Ма, да то није Лалетова торба?", онда је бака погледала и видела моје патике и шорц и донела их у школу.
Тек касније схватио сам колико сам ја срећно дете, имам некога да ми донесе изгубљену торбу.

Draga Hellen (zvuči k'o draga Saveta!!!), mislim da razumem o čemu pričaš.Imam i ja ćerku(3.razred) i skoro pa isti slučaj-s njom ali i samnom.Idem po kući i glasno pitam(da me svi čuju-a ponajviše ona)- da li je meni neko sredjivao radni sto, da li je meni moja majka pomagala oko domaćih zadataka , da li je uopšte znala kad imam pismenu vežbu...bla...bla...bla...A onda , u nastupu griže savesti, malo kasnije, kažem sebi- ista si majka.I sva se ustresem! Pa, ja nikad nisam želela da ličim na moju majku! Bar ne po pitanju zvocanja po kući...Ali, tako treba(nastavim u sebi monolog)-šta mi sad fali što mi je majka zvocala po ceo za iste stvari, više puta nedeljno, više godina zaredom??! Ništa mi ne fali- stasala u otresitu, urednu,samostalnu, pravilno orjentisanu, samosvesnu...etc...etc..ženu! I odmah mi, da ti iskreno kažem, bude lakše...I to mi je idealno objašnjenje za isto takvo moje ponašanje prema ćerki.Bolje stalno nešto pričati(ma koliko delovalo iscrpljujuće, deprimirajuće i stresogeno po obe strane)-jednog dana samo shvatimo da je dete to usvojilo i prihvatilo-i eto ti radosti za roditelje!
A, da li ga pustiti da radi samostalno! Pa, naravno!(to ja samo teoretski, u praksi sasvim nešto drugo!A na poslu stalna presija, odgovornost, ljudske drame..I obaveze stalnog i kontinuiranog usavršavanja koje sam delimično nametnula sama sebi...Muž ima svoje prohteve, mlađe dete sa hiljadu zašto...Ponekad poželim da sam samo na jedan dan negde sama, na pustom ostrvu...Ali samo jedan dan...Posle bih sve isto, veruj mi! Iz početka... :-D

sreća pa nije zaboravila mobilni

Ne treba da te grize savest jer to nije bila ozbiljnija nevolja.Dam i ja mojima da sami snose posledice nemara.Grizla je i mene savest kad nisam htela da detetu opravdam izostanak iz skole jer sam rekla da necu da pravdam nesto sto je i u mojim ocima neopravdano pa je posle vise pazio da mu se to ne dogodi.

ink_a: F E N O M E N A L N O!!!!!

Hellen i Marina - ajde bre nomo' da zvocate deci kako je bilo u vase (nase) vreme, je l se secate kolko smo to (vise od svega - bolje me ubi nego da slusam tiradu koliko kilometara si ti onda u svoje vreme PESACIO u skolu) MRZELI!!!! Sto se tice karte, ja te bre sasvim razumem: ako joj je vazno nek nauci da misli, ko zaboravlja ima nacina i da se podseti. Nista nisi zgresila, kakva krivica more - opusti se zeno, imas i ti pravo na zivot iako si majka!

Ма нисам јој ја звоцала, то сам ја после у себи пребирала по разлозима ЗА и против док је она била у школи....


(Узгред, јавила ми се шмизла после 5. часа да ће остати мало у школском дворишту да се ''зеза са друштвом''....и још је тамо.... јако се потресла због карте! )

Па питање је у ствари општије и мене то мучи повремено:
Како наћи меру, наћи се детету при руци кад му је то заиста потребно, а измаћи се и пустити га да сам решава своје проблеме и сноси своју одговорност кад год проценимо да може сам...

Ваљда се у свакој мајци често води борба између потребе да заштити дете од свих непријатности, плашећи се како ће оне утицати на дете, да ли ће их повредити и оставити трауме....и свести о томе да их треба пустити саме да се изборе и да на томе граде своје самопоуздање.

(Хм....сад је ово некако повезано са оном темом о томе када и колико одвајати децу од себе....некако своди се на исто...)

Sa iskistvom bivheg deteta milim da ne treba da se uzbudjujesh uopshte...mene je cale "usrecio" chak u srednjoj kad sam mu dao da mi "pomogne"sa nekim tehnichkim crtezom(navodno je imao 10 na faksu iz tog predmeta)..rezultat je bio da mi je izbushio rad...napravio rupu kroz koju moze da se gleda-naravouchenije:ako zelish da se neshto uradi kako treba....
Sad joj na njenu srecu nije loshe proshlo to oko karte ali nekad nek se i opeche malko za neku sitnicu,pre ce nauchiti da se ne oslanja previshe u svemu na vas matorce-bice bolje i tebi i njoj

vise od svega - bolje me ubi nego da slusam tiradu koliko kilometara si ti onda u svoje vreme PESACIO u skolu) MRZELI!!!!

Kliknite za proširenje...

Ееее, мени моји никада нису звоцали, мислим да су они умели добро да одмере да ми се нађу кад стварно затреба, али да се сама борим како знам....

(Додуше, и дан данас слушам приче о томе како су били гладни и јели гершлу у интернату (ћале).....често сам мислила да је он у том интернату и на гершли провео цело детињсво и младост...а после се испоставило да је то било само годину дана!!! )

Eto bre, znala sam - svako zna po bar jednu taku pricu iz detinjstva nasih ....roditeja, baba i deda itd....("Kad sam ja bio u tvojim godinama..." pocinje prica, ma u kojim da se ti godinama nalazis 15tim, 20im, 30im...!!! )

Ej, a sta ti dodje ta - gersla? :shock: Usput...?

hellen izvini, sta je gersla? isto sto i virsla?
moj decak je tek krenuo u nize razrede skolice pa nemam iskustva sa takvim situacijama, ali bih verovatno odreagovala kao ti. lepo je znati da je mama uvek tu i da mozemo da se oslonimo na nju, ali svakoj mami ponekad treba malo vremena za sebe. bilo bi mozda i gore da si otisla, odnela mapu i onda gundjala do veceri (ili u sebi, svejedno) kako ti je cerka neodgovorna. mislim da bih se ja svakako nervirala, da sam na tvom mestu, kakav god izbor bio. mozda se ti tesko opustas i sebi postavljas vise pitanja nego prosecna mama, ali ako ti tvoja cerka nije zamerila, zna da je sama kriva. verovatno ce povesti vise racuna sledeci put (i ja sam tako zaboravila mapu prvi put, uciteljica mi je odmah dala 1 u dnevnik, a imala sam sve petice do tada . efikasno, nikada vise nisam zaboravila skolski materijal)

Jeste virsla... i moj cale je odrastao na virslama.
Gersla je jecam. Kuva se kao psenica. Moze i slatko i slano.
Domacice! Sram vas bilo... Necu da vas cujem.

vidis ne znam ni jecam kako izgleda, a zazvucalo mi kao neka vrsta virsle, pa sam pomislila da je mozda dosao iz jako bogate porodice i palo mu je tesko da svaki dan jede virsle. hvala

Ta generacija je jela i trumanova jaja, to nisu testisi predsednika Henrija Trumana (onog koji je ukinuo rasnu segregaciju u US establišmentu) već humanitarna pomoć, jaja u prahu , deljena gladnom stanovništvu za vreme i nakon rata.. II WW

Јаоооо, да вас чује мој ћале како умањујете његову патњу у младости док је јео гершлу.....

Немам баш обичај да поредим себе са децом...додуше летос сам им пребацила што стално висе у кући док мене моји нису успевали да увате, стално смо висили напољу и играли се до бесвести.....ето, то.ops:

Ma nema na cemu, mojra. Tu sam ja da pomognem... Ja sam odrastao na gersli i popari. Ali kad to svojima pomenem, oni se kao iscudjavaju - "Iju sine, pa kad si ti jeo poparu? Ma nije to tako bilo..." A onda im ja objasnim... i tacno navedem i svaki crtani film koji sam u tim prilikama gledao. Zacepim im te pogane gubice. Dete su nasli poparom da hrane...

Mene grize savest,ali zbog krupnijih stvari....zato sto nisam naucila svoje dete da jede sve sto mu padne pod ruku,pa sad ima problema kad na rodjendanima svi jedu pice,cevape,sendvice sa majonezom ili slicnu brzu hranu a on bi najradije neki kupus,pasulj ili sl,pa ostane gladan......sto vicem kada pise sastav iz srpskog po pet sati,jer hoce sve da bude savrseno ,a opet iz njegove glave(neda mi da mu pomognem,pa zakasni u skolu).....sto nije bar malo bezobrazniji pa pati kad mu njegov "dobar"drug ne ponudi zvake... Normalno je da preispitujemo svoje odluke,tako cemo sigurno biti bolji roditelji,ali savrseni,tesko.

gersla=virsla, hahahah
volim poparu,mada je kao mala nikad nisam jela(tata nije hteo ni da cuje za nju).

HeBePoBaTaH_:

Ta generacija je jela i trumanova jaja, to nisu testisi predsednika Henrija Trumana (onog koji je ukinuo rasnu segregaciju u US establišmentu) već humanitarna pomoć, jaja u prahu , deljena gladnom stanovništvu za vreme i nakon rata.. II WW

Kliknite za proširenje...

...Prica o jajima u prhu, meni tako interesantna iz sasvim nepoznatih razloga, bese jedini i, pokazalo se, veoma kreativan nacin kojim je moja baka uspevala da me zadrzi pored tanjira i natera da disciplinovano 'sazvacem' makar polovinu sadrzine tanjira - sto bese veoma tezak zadatak......I danas pokusavam da dokucim razloge za fascinaciju bas ovom pricom od strane moje mrljave malenkosti - jednostavno, uspevala je tamo gde 'lutkice' od mesa i ostali 'kolazi' na tanjiru, kao i price o logorashkim danima - nisu imali nikakvu shansu...Baka i danas lakonski definise moj karakter jednom recju - 'sabra'...../...koristi se za ekstremno tvrdoglavo, bandoglavo i svojeglavo zensko bice rodjeno na podrucju Golana i okolini.../

Juliana, draga: evo posipam se pepelom, kako da ne znadem sta je popara, gersla i slicno. Na sramotu mi, da znas!

Primetio sam da kod nasih roditelja postoji jedan super fenomen, zeleli bi da im dete sazri i da postane samostalan zreo covek, ali se sve vreme ponasaju kao prema debilu, i idiotu, "da mamica nahrani papicom" e bukvalno taj sistem.

AcaBg82:

Primetio sam da kod nasih roditelja postoji jedan super fenomen, zeleli bi da im dete sazri i da postane samostalan zreo covek, ali se sve vreme ponasaju kao prema debilu, i idiotu, "da mamica nahrani papicom" e bukvalno taj sistem.

Kliknite za proširenje...

To mozda kod tvojih roditelja si primetio; to sto oni nisu normalni ne znaci da je to opsti fenomen, ne generalizuj.