Natasu Kandic, Biserko, Vuco i druge iz crveno crne anti Srpske koalicije ne interesuju masovno silovane Srpkinje u Sarajevu i po Bosni. Bitno je za njih da oni oplakuju sto je Mladic oslobodio Srebrenicu 1995. Da nije, vise bi od 1500 Srpskih civila bilo silovano i poklano. Ukupno je 3286 Srba pobijeno u i okolini Srebrenice izmedju 1992-1995. Od toga su polovina civili. Bez oruzja silovani i poklana Srpska deca, zene i starci.
Pre nego sto procitate uzase koje su Sprkinje dozivele od muslimana u Sarajevu. Takodjer ima svedocenja o masovnim silovanjima Srpskih deca i žena sirom Bosne. Kako li je njihovoj dusi danas. Nek im je Sveti Bog u pomoći. Neke su Srpkinje koje su bile silovane, se borile junacki u prvim redovima. Masovno su poklali zveri. Barem je neka uteha. Ali takodjer je puno ostalo da se setka slobodno po Bosni, Kosovu i genocidnoj tvorevini zvanoj Hrvatska. Da ce Sveti Bog, da ako ne u ovom zivotu, barem gore u paklu kad umru.
Н. Р., Српкиња из Сарајева, рођена 1972. године, истраживачкој екипи Информативног центра Српског сабора дала је следећу
ИЗЈАВУ
Негдје око 22. 5. 1992. године, не могу се тачно сјетити датума, двојица припадника муслиманских оружаних снага - „зелених беретки” су око 16:30 сати упали у наш стан и наредили ми да пођем са њима.У стану су били моји родитељи, али њих нису дирали. Убацили су ме у један цивилни камион у коме су већ биле две дјевојке Српкиње - Т. Н. (рођена 1970. године) и Л. (рођена 1968. године).
Припадници муслиманских оружаних снага - „зелених беретки”, који су ме ухапсили без икаквог налога за хапшење, исто као и те дјевојке, су нас одвезли у бившу касарну Југословенске народне армије „Виктор Бубањ” у Сарајеву, гдје су муслимани формирали логор за Србе. Смјестили су нас у једну мању просторију, у којој смо затекле Српкиње А. С. (рођена 1972. године), Д. К., Ј. и Н., такође дјевојке мојих година. Друге дјевојке су доводили касније. На поду те просторије су били поставлјени душеци и деке, ништа више. Дјевојке које смо затекле су нам рекле да су силоване од стране муслиманских војника и да ће сигурно силовати и нас.
На дан хапшења нису ме дирали. Сутрадан су ме муслимански војници извели на испитивање: питали су ме за неке Србе из Сарајева, за моју родбину - гдје је ко од њих, да ли знам за српске логоре и слично. Нисам знала да им одговорим на питања, па су ме шамарали. Испитивали су ме „Дујо”, „Шапхауз” и Потур Мирсад. Након испитивања су ме вратили у ћелију.
Први пута су ме силовали „Пипица” и Самир Малајхоџић из Сарајева у јуну 1992. године. Њих двојица су ме силовали све време док сам била у логору. Злостављало нас је двадесетак муслиманских војника, али њих неколико би одабирало по једну коју силовали, а остале нису дирали. Силовања су вршили у просторији гдје смо биле смјештене, тако да су друге дјевојке морале гледати. У просторију поред ње, која је била јако мала, изводили су нас и приморавали на орални секс.
Ја нисам остајала у другом стању зато што ми је муслиманка Р. З. дотурала пилуле за контрацепцију. Д. К је остала у другом стању, али је имала спонтани побачај. Љекара ни гинеколога није било да јој укаже било какву пмоћ. Б. не знам јој презиме (стара око 20 година), такође је остала у другом стању, али је сама себи након три мјесеца трудноће пробушила водењак. Страшно је пуно крварила и рана јој се инфицирала. Нико јој није пружао помоћ. Та је дјевојка много пропатила. Весни Суботић (старој око 20 година), која је доведена послије нас, муслимани су убили мајку, оца и старију сестру. Када ју је један муслимански војник покушао силовати, она је разбила флашу од воде која се случајно затекла у ћелији, и крхотине му забила у леђа. Он је искрварио, а њу су одмах потом убили, испаливши јој три метка из пиштоља у груди. То сам видјела лично, јер се све дешавало у ћелији у којој смо све биле. Веснино је тијело размјењено на некој размјени за леш муслиманског војника.
http://lnk.in/3x9q
Pre nego sto procitate uzase koje su Sprkinje dozivele od muslimana u Sarajevu. Takodjer ima svedocenja o masovnim silovanjima Srpskih deca i žena sirom Bosne. Kako li je njihovoj dusi danas. Nek im je Sveti Bog u pomoći. Neke su Srpkinje koje su bile silovane, se borile junacki u prvim redovima. Masovno su poklali zveri. Barem je neka uteha. Ali takodjer je puno ostalo da se setka slobodno po Bosni, Kosovu i genocidnoj tvorevini zvanoj Hrvatska. Da ce Sveti Bog, da ako ne u ovom zivotu, barem gore u paklu kad umru.
Н. Р., Српкиња из Сарајева, рођена 1972. године, истраживачкој екипи Информативног центра Српског сабора дала је следећу
ИЗЈАВУ
Негдје око 22. 5. 1992. године, не могу се тачно сјетити датума, двојица припадника муслиманских оружаних снага - „зелених беретки” су око 16:30 сати упали у наш стан и наредили ми да пођем са њима.У стану су били моји родитељи, али њих нису дирали. Убацили су ме у један цивилни камион у коме су већ биле две дјевојке Српкиње - Т. Н. (рођена 1970. године) и Л. (рођена 1968. године).
Припадници муслиманских оружаних снага - „зелених беретки”, који су ме ухапсили без икаквог налога за хапшење, исто као и те дјевојке, су нас одвезли у бившу касарну Југословенске народне армије „Виктор Бубањ” у Сарајеву, гдје су муслимани формирали логор за Србе. Смјестили су нас у једну мању просторију, у којој смо затекле Српкиње А. С. (рођена 1972. године), Д. К., Ј. и Н., такође дјевојке мојих година. Друге дјевојке су доводили касније. На поду те просторије су били поставлјени душеци и деке, ништа више. Дјевојке које смо затекле су нам рекле да су силоване од стране муслиманских војника и да ће сигурно силовати и нас.
На дан хапшења нису ме дирали. Сутрадан су ме муслимански војници извели на испитивање: питали су ме за неке Србе из Сарајева, за моју родбину - гдје је ко од њих, да ли знам за српске логоре и слично. Нисам знала да им одговорим на питања, па су ме шамарали. Испитивали су ме „Дујо”, „Шапхауз” и Потур Мирсад. Након испитивања су ме вратили у ћелију.
Први пута су ме силовали „Пипица” и Самир Малајхоџић из Сарајева у јуну 1992. године. Њих двојица су ме силовали све време док сам била у логору. Злостављало нас је двадесетак муслиманских војника, али њих неколико би одабирало по једну коју силовали, а остале нису дирали. Силовања су вршили у просторији гдје смо биле смјештене, тако да су друге дјевојке морале гледати. У просторију поред ње, која је била јако мала, изводили су нас и приморавали на орални секс.
Ја нисам остајала у другом стању зато што ми је муслиманка Р. З. дотурала пилуле за контрацепцију. Д. К је остала у другом стању, али је имала спонтани побачај. Љекара ни гинеколога није било да јој укаже било какву пмоћ. Б. не знам јој презиме (стара око 20 година), такође је остала у другом стању, али је сама себи након три мјесеца трудноће пробушила водењак. Страшно је пуно крварила и рана јој се инфицирала. Нико јој није пружао помоћ. Та је дјевојка много пропатила. Весни Суботић (старој око 20 година), која је доведена послије нас, муслимани су убили мајку, оца и старију сестру. Када ју је један муслимански војник покушао силовати, она је разбила флашу од воде која се случајно затекла у ћелији, и крхотине му забила у леђа. Он је искрварио, а њу су одмах потом убили, испаливши јој три метка из пиштоља у груди. То сам видјела лично, јер се све дешавало у ћелији у којој смо све биле. Веснино је тијело размјењено на некој размјени за леш муслиманског војника.
http://lnk.in/3x9q
ili pak mozda postirati neki clanak Abdulaha Sidrana...Hebote kda uzmem u obzir o kakvom se "genijalcu" radi ne treba da nas iznenadi i ako otkrije da je Mladic zauzeo Srebrenicu 1993. Kad je mogao odvaliti onu glupost o Kapetanu Draganu mogao bi i ovo... 
