....Arhitekta Branko Bojović, predsedavajući ove tribine, upozorio je: “Da je procedura za izbor nove lokacije morala da bude javna. Tvrdi da nije poznato ko je usvojio program izgadnje Opere od 30.000 kvadrata, visine 30 metara, kapaciteta 1.500-1.800 sedišta, ko je to verifikovao i ko je prihvatio da to finansira. Ovakvim poduhvatom, razbija se ansambl Narodnog pozorišta. Reč je o instituciji od najvećeg nacionalnog značaja, koju gradska vlast tumba i deli, što nije u njenoj nadležnosti. Mimo učešća Ministarstva kulture Republike primeSrbije raspisuje se konkurs i bira lokacija. Nadležno ministarstvo se ne oglašava. Umetnike niko ništa ne pita, ali, možda je reč o novom konceptu kulture. Bojović je između ostalih dao i svoje mišljenje o tome gde bi valjalo izgraditi palatu opere: “Zgrada opere je velika potreba kulture Beograda i Srbije, ali opere na Trgu Republike, a ne na drugim mestima, pogotovo ne na Ušću. Beograd je pun tih leševa, politike decentralizacije objekata kulture, koji su građeni po umišljajima ljudi iz vlasti, a ne prema stvarnim potrebama Beograđana. Na r, bioskop “Voždovac” je najbolje projektovan bioskop u Beogradu, ali propada i služi kao salon automobila, Dom kulture “Braća Stamenković” ima salu kao Beogradsko dramsko pozorište, ali je ona van odgovarajuće i svrsishodne upotrebe, Muzej savremene umetnosti zvrji prazan, a Centar “Sava” bi odavno bankrotirao da nema takozvane “butike”, u svojim pregrađenim holovima. Pretpostavka da će narod nagrnuti na Ušće zbog opere je pogrešna. Nije obavezno da opera bude sagrađena na vodi, odnosno pored vode jer to samo po sebi ne obezbeđuje kvalitet objekta. Opera u Sidneju nije veliko delo zato što je pored vode, već zato što ju je projektovao genijalan projektant. To je zamena teza. A ta zamena teze pokazuje da oni koji danas odlučuju o lokaciji opere ne umeju da misle. Konačno, opera na Ušću bila bi ekran pred Beogradskom tvrđavom, koja je spomenik kulture najviše kategorije i jedini pravi simbol Beograda. Bio bi to zločin protiv Beograda.”
