MISLI

Ova tema je posvecena citatima iz knjiga...vasim mislima koje bi mozda u par recenica podelili sa nama...

Pa da pocnem...

Covjek nije drvo, I vezanost je njegova nesreca, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vezuci se za jedno mesto, covjek prihvata sve uslove, cak I nepovoljne, I sa sebe plasi neisvesnoscu koja ga ceka. Promena mu lici na napustanje, na gubitak ulozenog, neko drugi ce zaposjesti njegov osvojeni prostor, I on ce pocinjati iznova. Ukopavanje je pravi pocetak starenja, jer je covjek mlad sve dok se ne boji da zapocinje. Ostajuci, covjek trpi ili napada. Odlazeci, cuva slobudu, spreman je da promijeni mjesto I nametnute uslove. Kuda I kako da ode? Nemoj da se smijesis, znam da nemamo kud. Ali mozemo ponekad, stvarajuci privid slobode. Toboze odlazimo, toboze mijenjamo. I opet se vracamo, smireni, utjesljivo prevareni.

Dervish i Smrt

Sloboda

Ljudi misle da je sloboda kada imas vise puteva da biras. nalazis se na raskrsnici i imas pet puteva da odaberes... Dali je to sloboda? Izasao si sa jednog puta koji se prostirao u nedogled i osetio se slobodnim jer si naisao na mogucnost biranja? Sloboda je tek kada odaberes put i ne gledas vise u nazad...

Ne pokazuje se -zato sto je luminozan
Ne izjasnjava se - zato sto je dalek
Ne namece se - zato uspeva u svemu
Ne razmece se svojim radom -zato istrajava dugo
Upravo zato se ne takmici sa svetom - svet se takmici sa njim

Lao Ce

CHuang Ce

Nemoj biti sakupljac nagrada. Ne skladisti utvrdjene sheme. Ne budi ono shto nisi. Ne robuj znanju, naizgled gospodareci njime. U sebi realizuj Beskonacno do najviseg moguces stepena i putuj kroz oblasti koje nisu oznacene ni na jednoj geografskoj karti. Primeni do kraja ono shto ti je od Prirode da to , ne opterecujuci se sa svojim subjektivnim gledistima. Jednom rechju, delaj sasvim bez napora

Um savrsenog coveka nalik je na ogledalo. Ogledalo ne juri za stvarima da bi uhvatilo njihov odraz. Kad ih odrazava, ne cuva to za sebe. Tako ga nista ne moze ozlediti . Tako ga nishta ne moze pokvariti.

Jedanput, dok je Diogen sedeo ispred svoje bačve i sunčao se, posetio ga je Alexandar Veliki. Stao je ispred mudraca i upitao ga da li ima nešto što želi, a on će mu odmah ispuniti želju.
A Diogen je odgovorio "Onda bih voleo da se malo pomeriš u stranu, kako bi Sunce moglo da sija na mene". Tako je Diogen pokazao da je i bogatiji i srećniji od velikog vojskovodje. On je jednostavno imao sve što je želeo.

''Sofijin svet''

Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,onaj koji ne priča sa ljudima koje ne poznaje.
Lagano umire onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija;
onih koje daju sjaj u očima i napuštenim srcima.
Lagano umire onaj koji ne menja svoj život kada nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti, i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji neće dozvoliti, niti jednom u svom životu, da pobegne od smislenih saveta.......
Živi danas, učini danas, riskiraj danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti srecan!


Pablo Neruda

_honeybunny_:

Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,onaj koji ne priča sa ljudima koje ne poznaje.
Lagano umire onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija;
onih koje daju sjaj u očima i napuštenim srcima.
Lagano umire onaj koji ne menja svoj život kada nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti, i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji neće dozvoliti, niti jednom u svom životu, da pobegne od smislenih saveta.......
Živi danas, učini danas, riskiraj danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti srecan!


Pablo Neruda

Kliknite za proširenje...

E ovo je bas krasno,prepisacu i okaciti negde da mi bude podsetnik :wink:

Osnovna razlika izmedju obicnog coveka i ratnika jeste u tome sto ratnik svaku priliku shvata kao izazov, dok obican covek sve uzima ili kao blagoslov ili kao prokletstvo.

Svako moze da bude veliki covek...zato sto svako moze da bude koristan.

Postoje cetiri pitanja u zivotu
a) Sta je sveto?
b) Od cega je napravljen duh?
c) Zbog cega vredi ziveti?
d) Zbog cega vredi umreti?
Odgovor je samo ljubav
Francis Ford Copola - Don Huan de Marco

Vi ne poznajete onu vecitu apoteku od bilja i metala koja se zove svet, narocito stvorenu za vecitog bolesnika koji se zove covek- Igo

Raznolikost misljenja o nekom delu pokazuje da je delo novo, slozeno i znacajno.

Plasim se zmije ne zato sto gmize nego zato sto to cini dostojanstveno.

PARABOLA O PECINI
Zamisli neke ljude koji zive u nekoj podzemnoj pecini. Sede I vezane su im I ruke I noge tako da mogu gledati samo u zid pecine. Iza njih je jedan visok zid, a iza toga zida opet neke spodobe nalik na ljude koji iznad ivice zida podizu razne figure. Posto iza tih ljudi gori vatra, te figure bacaju lelujave senke na zid pecine. Jedino sto stanovnici pecine mogu da vide, jeste to “pozoriste senki”. On su u tom polozaju od kako su se rodili I naravno veruju da su te senki jedino sto postoji.
Zamisli da jedan od stanovnika pecine uspe da se otrgne iz zarobljenistava. Kada bude ugledao figure koje neko drzi iznad zida prvo ce ga zaslepiti jako svetlo. Zaslepice ga I to sto vidi ostre obrise figura – s obzirom da je do tada video samo senke tih figura. Ako bi uspeo da predje zid I poceo da se vere pored vatri I izasao u prirodu van pecine, jos I vise bio zaslepljen. Ali posto bi protrljao oci, pogodilo bi ga kolko je sve lepo. Video bi stvarne zivotinje I cvece, a ne senke u pecini. Onda bi se zapitao otkuda poticu sve te zivotinje I svi ti cvetovi.
Posto misli na one koji su ostali dole u pecini, vraca se da bi ih ubedio kako umesto lelujavih senki na zidovima postoje stvarne stvari. Ali niko mu ne veruje. Na kraju ga ubiju.

Platonova poenta je da odnos izmedju mraka pecine I prirode van nje odgovara donosu izmedju sveta cula I sveta ideja.


Sofijin svet

U ljubavi ima mnogo bola,nereda i nepravde.Ali,ljubav je tako tajanstvena stvar da i to mozda samo tako izgleda pred nasim povrsnim i nesavrsenim sudom.
Snaga i velicina ljubavi koju nikada dovoljno ne poznajemo,mozda je tolika da se i to sto nama izgleda kao bol,nered i nepravda ispravlja i poravnava negde na nekom visem planu koji mi ne vidimo.

Cudno je, kako je malo potrebno da budemo srecni i jos cudnije:kako cesto nam to malo nedostaje.

Ivo Andric

Zivot je ponekad veci od nas,nekada smo mi jaci od zivota,a nekada smo rame uz rame sa njim...I tako se mi borimo sa zivotom sve do smrti...
Onda dodje smrt ,sa osmehom,naravno i kaze:"Ja se izvinjavam,samo da naplatim....sta smo ono ovde imali?!"

Emili Dikinson

Zivot je komedija onima koji misle,a tragedija onima koji osecaju. Pikaso

Cekao sam i cekao, i kada napokon e-mail nije stigao, znao sam da mora biti od nje.

'Poor, poor Ghost,' she murmured; 'have you no place where you can sleep?'

'Far away beyond the pine-woods,' he answered, in a low dreamy voice, 'there is a little garden. There the grass grows long and deep, there are the great white stars of the hemlock flower, there the nightingale sings all night long. All night long he sings, and the cold, crystal moon looks down, and the yew-tree spreads out its giant arms over the sleepers.'

Virginia's eyes grew dim with tears, and she hid her face in her hands.

'You mean the Garden of Death,' she whispered.

"Ne postoji dno...samo pregrade"

Ja sam oaza u pustinji plagijata

KOCKARKA:

E ovo je bas krasno,prepisacu i okaciti negde da mi bude podsetnik :wink:

Kliknite za proširenje...

i ja cu usput moram da spomenem il postino-mnogo lep film....

Zauvek zapamti,
zavaravanje je kljuch prezivljavanja,
nikada ne napadaj uz neprijateljevu odbranu,
nikada se ne ponashaj kako neprijatelj ochekuje
i nikada ne pokazuj svoju pravu snagu.
Ako je znanje moc, biti nepoznat je biti neosvojiv.

-romulanska poslovica

Covek nikada ne treba da se plasi neprijatelja vec samo prijatelja.

Priroda ise je uvek ista ali od nje raste trnje u pustinji i cvece u oazi.

Kakva je uopste korist slanja coveka na Mesec kada ne uspevamo da zivimo na Zemlji?

Svaka velika ideja je na pocetku svetogrdje.

Svetac je takav sve dok to ne sazna.

Pravi neprijatelji nisu oni sto nas mre vec oni koje mi mrzimo.

Kolko god da je tvoje blago, drzi ga na dlanu kao da je voda. Ako ga stegnes,pobeci ce ti.

Ako hoćete izveštaj sa lica mesta o tome zbog čega i kako nastaje MIŠLJENJE, obratite se maloj deci, jedinim živim i autentičnim svedocima onoga dramatičnog trenutak kada još nerazvijena čula i svest prvi put sreću i upoznaju deo po deo velikog sveta i prvi put mogu sama sebe da identifikuju.
Govor i simboli kojima se odrasli služe i komuniciraju zaboravili su lepo i uzbudljivo detinjstvo reči. Izgubljeni raj ličnog upoznavanja i imenovanja, konkretnog, čulnog, životnog povoda za misao i reč - ti slikoviti predeli pripadaju dalekim i davnim danima ranog detinjstva. Bez iskustva, bez pamćenja i znanja, prvi put ovde, deca pipaju očima, ušima, svim čulima, i tim neposrednim i burnim doživljajima daju svoja, autentična imena, vrednosti i karakteristike.
Prvi susret i dodir, prvo iskustvo, prvi pokušaj imenovanja, odgonetanja i razumevanja. Ta jedna mala reč, to jedno, subjektivno i delimično tumačenje - tu je sve bogatstvo sveta i naših doživljaja. Samo još na početku otkrivanja i sazrevanja naši doživljaji imaju temerature, toliko srećne proizvoljnosti, tu neograničenu raznovrsnost. Samo tih nekoliko prvih godina, dok još saznajemo i učimo sami, bez učitelja, škola i standarda.
Samo mladi i gladni radosti i začuđeni mogu toliko da vide i dožive. I niko sem njih ne zna toliko različitih imena za jednu stvar ili pojavu. Bogatstvo tih doživljaja i imena ove male neznalice u sprezi uvek novih i drukčijih konkretnih okolnosti. Sve je za njih novo i sa novim imenom, ako se javi u novim okolnostima i novoj funkciji.
Oni najpre ne znaju ništa a zatim dugo putuju, lutaju i otkrivaju dok ne saznaju "sve".
I tu se završava najlepša čovekova avantura, posle svega nekoliko godina spontanog i nekoristoljubivog života bez smisla i cilja. Udaljimo se od detinjstva a ne približimo cilju. Cilja nema, cilja života, ne sam život, i mi se nostalgično počinjemo vraćati dobu kada smo bili najbliže životu i sebi. Sva umetnost je, čini mi se, pokušaj da se život ponovo doživi ali na onaj način, onim čulima i glađu, onako bogato, slobodno i nevino. Biti detinjast i neozbiljan, jer je sve drugo manje ozbiljno i mudro.
Tu se i dodiruju poezija i ova orginalna i poučna knjiga. I biće malo i pogrešno ako se ovi dragoceni dokumeti budu registrovali samo kao cake ili štosovi.
Ne, ovo je knjiga za razmišljanje i otkrića.

Dušan Radović

NEMAŠTINA

to je kad ne maštaš maštu
kad ne možeš nijedan
kliker da kupiš
kad voz nema šine
kad neko nema strinu
to je kada neko
nema ni novčanik
ja sam danas
bio nemašina
nemaš makaze
nemaš olovku
imaš samo nemaštinu
kad neko nema imaštinu
to se zove nemaština
taj plače ko ima nemaštinu
nemaština je
kad slanina nije mast
nego meso
nemaština je
kada se ošišaš
pa nema za šta da te vuku
nemaština je
kad su se neki kupali goli
jer nemaju gaće

`Budemo li u sadasnjosti nesnosno i po ko zna koji put analizirali proslost, lako se moze dogoditi da izgubimo buducnost.....`


`Sve sto me ne slomi, ojacat ce me.....`

Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bežiš od nje. Ne moraš bežati, ne moraš je se bojati. Moraš voleti...
Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bežati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time...

Herman Hesse

Dzulijan Barns – “Svitanje, jutro, popodne, veche, noc…predstavlja ochiglednu paradigmu ljudske prolaznosti.”

Dzulijan Barns – “Bog je savrshen, nishta na svetu nije savrsheno; stoga nishta na svetu nije stvorio Bog.”

U zooloskim vrtovima deca vise saznaju o ljudima nego o zverima.

Da predjemo na ti?
-Moze ako nije daleko...