Miloš Crnjanski - Lirika Itake
Prikazujem rezultate 1 do 2 od 2

Tema: Miloš Crnjanski - Lirika Itake

  1. #1
    Obećava Ascaso (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    99
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Miloš Crnjanski - Lirika Itake

    Miloš Crnjanski - Lirika Itake
    Ova poezija potiče iz perioda neposredno posle prvog svetskog rata


    Spomen Principu

    O Balši, i Dušanu Silnom, da umukne krik.
    Vlastela, vojvode, despoti, behu sram.
    Hajdučkoj krvi nek se ori cik.
    Ubici dište Vidovdanski hram!

    Slavi, i oklopnicima, nek umukne poj.
    Despotica svetih nek nestane draž.
    Gladan i krvav je narod moj.
    A sjajna prošlost je laž.

    A ko nas voli, nek voli kamen goli.
    Nek poljubi mržnju i mrtve.
    Iskopane oči, vino što se toči,
    u slavu ubistva i žrtve.

    O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik.
    Ocevi i braća i sestre behu sram.
    Osveti, majci našoj, nek se ori cik.
    Raji, riti, dište kosovski hram.

    A suncu i manastirima ugušite poj.
    Kadife i svile nek nestane draž.
    Jauk i groblje je narod moj.
    A sjajna prošlost je laž.

    Moj narod nije steg carski što se vije,
    nego majka obeščašćena.
    Znoj i sirotinja i mržnja što tinja
    u stidu zgarišta i stena.

    1918.


    Naša elegija

    Ne boli nas.
    Gračanice više nema,
    šta bi nam takovska groblja?
    Marko se gadi buđenja i zore,
    grobovi ćute, ne zbore.
    U nebo diže nas
    prezriv osmeh roblja.

    Nećemo ni pobedu ni sjaj.
    Da nam ponude raj,
    sve zvezde sa neba skinu.
    Da nas zagrle koji nas more,
    i njina zemlja sva izgore,
    i kleklnu pred nas u prašinu.
    Da nam svi ruke ljube,
    i kliču i krune meću,
    i opet zatrube trube,
    cveće i čast i sreću.

    Mi više tome ne verujemo,
    nit išta na svetu poštujemo.
    Ništa željno ne očekujemo,
    mi ništa ne oplakujemo.

    Nama je dobro.
    Prokleta pobeda i oduševljenje.
    Da živi mržnja smrt prezrenje.


    Pobedi

    Videh tvoja kola od krvavog zlata,
    zasuta ružama i ženama golim.
    U moru modrih telesa preli me plačem starim
    robova, satrapa, imperatora i bogova
    onaj urlik divan: "Thalatta, Thalatta".
    Tad sinu nebo sjajno, ko mladost,
    u njemu planu strašnom senkom Rim.
    Deca i zveri i žene gole putem
    padahu po tebi, polivene vinom.

    Videh na njima maske i hetere i dželata,
    u beloj svili suznu, stidnu Madonu sa sinom
    u bujici krvi i kruna i zlata.
    Pobedio je svaki narod, svi carevi.
    Pobedila su deca i razbojnici.
    Pobedila je smrt. Pobedila je slast.
    Jednu nikad ne vukoše tvoja kola:
    čast.


    Prolog

    Ja videh Troju, i videh sve.
    More, i obale gde lotos zre,
    i vratih se, bled, i sam.
    Na Itaki i ja bih da ubijam,
    al kad se ne sme,
    bar da zapevam
    malo nove pesme.U kući mi je pijanka, i blud,
    a tužan je život na svetu, svud -
    izuzev optimiste!
    Ja nisam pevač prodanih prava,
    ni laskalo otmenih krava.
    Ja pevam tužnima:
    da tuga od svega oslobođava.Nisam patriotska tribina.
    Nit marim za slavu Poetika.
    Neću da preskočim Krležu, ni Ćurčina,
    niti da budem narodna dika.
    Sudbina mi je stara,
    a stihovi malo novi.Ali: ili nam život nešto novo nosi,
    a duša nam znači jedan stepen više,
    nebu, što visoko, zvezdano, miriše,
    il nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve,
    đavo nosi.


    Himna

    Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara.
    Naš Bog je krv.

    Zavejaše gore mećave snega,
    Nestaše šume, brda i stene.
    Ni majke, ni doma ne imadosmo,
    selismo našu krv.
    Nemamo ničeg.
    Ni Boga ni gospodara.
    Naš Bog je krv.

    Rascvetaše se groblja i planine,
    rasuše vetri zore po urvinama;
    ni majke, ni doma, za nas nema,
    ni stanka, ni dece.
    Osta nam jedino krv.

    Oj.
    Ona je naš strašan ponos.


    Jadranu

    Zaboravio si bijesne i grozne gusare?
    I galije od Neretve, crne i krvave?
    I pesme i mačeve naše duge i tmure?
    I jedra i veselja, urličuća kroz bure?

    Zaboravio si njine teške, mračne glave?
    Haj, pogledaj, i sad, školja kad se zažare
    i tresnu o nas grmljavine tvojih talasa.

    Čuj, kako se ori pesma naša tvrda glasa,
    neklekla nikad, nesretna, al bijesno vesela,
    sa krvave obale jednoga naroda cijela.

    Da nije najlepše ljubav,
    već za grumen Sunca ubijati i rano umirati.

    Zagreb, 1918.


    Vojnička pesma

    Nisam ja za srebro ni za zlato plakao,
    niti za Dušanov sjaj.
    Ne bih ja rukom za carske dvore mako,
    za onaj bludnica raj.

    A šta je meni do tih mramornih dvora
    tučnog ponoćnog sata,
    što očima slepim odbijati mora,
    sestri sramnoj od brata?

    A šta je meni do velmoža u svili,
    sa sokolom na ruci?
    Otac mi je sebar što na točku cvili,
    a kćer mi glošu vuci.

    Baš ništa me za crkve duša ne boli,
    za silnoga cara dom.
    Za grčke ikone poleguša golih
    u robovskom hramu mom.

    Dao je njinoj duši oproštaj
    guslara seljački poj.
    U njivama mi je sahranjen lelek taj,
    u prokleti večan znoj.

    Nisam ja za srebro ni za zlato plako,
    niti za Dušanov sjaj.
    Ne bih ja rukom za carske dvore mako,
    za onaj bludnica raj.

    1918.


    Groteska

    Zidajte hram
    beo ko manastir.
    Nek šeće u njemu Mesec sam
    i plače noć i mir.

    A na hram dižite crnu
    sfingu naroda mog.
    Nek se sve zvezde što jezde osvrnu
    za osmeh čudovišta tog.

    Zidajte hram
    beo kao manastir.
    Nek šeće u njemu Mesec sam
    i plače noć i mir.

    U hramu nad Milošem i Markom
    uokvirite zlatom na oltaru žarkom
    pečate plave i rumene,
    žute i crne i šarene.
    Pečate plave i rumene,
    žute i crne i šarene,
    ljubičaste i zelene.

    Pečate ustava i prava,
    zakona i štatuta,
    privilegija hiljadu puta,
    obećanja i fermana,
    pohvala sa svih strana,
    naroda mog
    da vidi Bog.

    Zidajte hram
    beo ko manastir.
    Nek šeće u njemu Mesec sam
    i plače noć i mir.


    Oda vešalima

    Što ste crna kao krst?
    I masna ko mesarska vrata?
    Ta senka vam liči na mač čvrst,
    a skuplja ste od zlata.

    Što se krijete u robijaški vrt
    i cvetate iza zida?
    Još nas ima što volimo smrt
    i na vama visiti - od stida.

    Što ne bi pošla na vrhunce,
    ko kraljevi i vođe?
    Silnija ste no jarko Sunce,
    nek vam se klanja ko prođe.

    Ta grlili smo gore od vas
    i nosili na oltare.
    Pa kad Isus ne spase nas,
    vaše će ruke stare.

    Ta vi ste još svakom narodu doneli
    ponos, i spas, i radost.
    Ta k vama su išli koji su hteli
    čast na svetu, i mladost.

    Pa što bi došla tako tajno
    i pognula svoju glavu?
    Hoćemo da vas dočekamo sjajno
    sa pesmom u vašu slavu.

    Lepše se na vama po nebu šeta,
    po zemlji ima blata.
    Čvršće grlite no nevesta zakleta
    oko mlada vrata.

    Pa kad je sunce ludo tako
    da više voli poštenje
    i sve za čim je svet toliko plako
    no pominje i korenje.

    Što bi se krila u robijaški vrt
    i cvetala iza zida?
    Još nas ima što volimo smrt
    i na vama visiti - od stida.

    Što ste crna kao krst?
    I masna ko mesarka vrata?
    Ta senka vam liči na mač čvrst,
    a skuplja ste od zlata.

    Zagreb, 1917.


    Zdravica

    Zdravo, svete, bledi ko zimski dan
    u strahu.

    Još je veseo narod jedan
    u krvi, pepelu i prahu.

    Vijaj oblake proletne, rumene,
    pitaj ih za raj.
    Ne treba nam žena kad cveta, ni kad vene.
    Ne bacamo decu u zvezdan beskraj.

    Za naša srca ništa nije dosta.
    Za naša srca ništa ne osta.
    Dok jedan od nas na zemlji diše:
    da ni jedan vrt ne zamiriše.

    Da živi groblje!
    Jedino lepo, čisto i verno.
    Da živi kamen i ruševine!
    Prokleto što cveta u visine.

    Mi smo za smrt!


    Večni sluga

    Oplakali ste rat
    i mislili: sad je kraj.
    O mučenici,
    vešala rastu više
    nego sin, žena i brat
    i verna su, u beskraj!

    Okitiće mramorom sale
    i spustiti zavese žute,
    da lešine zidove ne provale
    i da ćute!

    Obesiće odore šarene
    i noge i ruke vojnika,
    a ruševine i obeščašćene žene,
    gledaće samo sa slika.

    Ah, sve je to leprš šarenih tica,
    pobede gorka slast.
    Otadžbina je pijana ulica,
    a očinstvo prljava strast.

    Smeh se zaori da sve dovrši,
    sram se krije iza grobnog plota.
    A posao sluge dalje da vrši,
    za svačiju bludnicu, i skota,
    bog ostavlja, u ritama, vas.

    1918.


    Jugoslaviji

    Nijedna čaša što se pije,
    nijedna trobojka što se vije,
    naša nije.

    Zdravo da si mi Zagorče crni,
    lukavi, zloslutni, tvrdoglavi,
    ja te volim.

    Zdravo, vi tamo gde je mesečina meka,
    svakog ću brata, što zaseo čeka,
    da prebolim.

    Zdravo, svi, redom, gustih obrva,
    mutna oka, tužnih pesama,
    strašna braća.

    Ista je naša psovka prva,
    nož i devojka nasred sela
    i stid domaća.

    Zdravo, naše obesne žene!
    Istom su suzom, bolom i strašću
    košulje i svadbe nam izvezene.

    A svetkovina što vino pije,
    slave i crkve šta nas se tiču?
    Suza sa oka još krenula nije,
    još telali mesto mrtvih viču.

    Zdravo, na domu mrki pogledi,
    mržnja i svađa.
    Zdravo, u sramu, pokoru, bedi,
    braća smo, braća!

    Zagreb, 1918.


    Kuga
    (Niki Bartulovicu)

    Svejedno rodis li sina ili kcer
    u slavu pokolenja.
    Ukus se menja, ukus se menja:
    ne menja se covek i ker.

    I nama je dosadno zar ne
    i Kosovo i jauk itd. sve?
    Ta to je bila samo sala.
    Treba vec nesto novo,
    ko bi jos spominjo ovo,
    krv i sram i rat.

    Vecna su samo tamnica i vesala,
    njih ce ti rado nuditi i brat.

    Sto ti je zao naseg pokolenja?
    Zar to nije vesela maskarada:
    danas je ukus car, a sutra barikada,
    Hristos, pa Neron, pa Lenjin.
    Ukus se menja, ukus se menja,
    samo su hulje sve isti.
    Hiljade godina vuku nas za nos,
    pesnici, mesije, carevi i komunisti.

    Sto ti je zao nasega pokolenja
    ukus se menja, ukus se menja.
    Svejedno rodis li sina ili kcer
    vecno su isti covek i ker.



  2. #2
    Zainteresovan član JERIHONSKA RUZA (avatar)
    Učlanjen
    04.09.2006.
    Poruke
    114
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: Miloš Crnjanski - Lirika Itake

    DA<DA! Obozavam "Liriku Itake!"

Slične teme

  1. Tako je govorio Milos Crnjanski
    Autor Vangelis u forumu Politika
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 07.08.2005., 03:35
  2. Miloš Crnjanski
    Autor petar011 u forumu Književnost
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 22.05.2005., 10:43
  3. Miloš Crnjanski
    Autor alexandra011 u forumu Književnost
    Odgovora: 32
    Poslednja poruka: 09.05.2005., 12:39
  4. Miloš Crnjanski - Seobe
    Autor arijevka u forumu Književnost
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 01.04.2005., 14:26

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •