Ej svaka cast za mort rejnija, sjajan izbor...
Imam zelju da krenem sam na neko totalno neisplanirano putovanje po svetu.
Bez prtljaga, izuzev jedne akt-tashne. Na raskrscima bacam novcic da li levo ili desno i prepustam se putevima, raspolozenjima i slucajnostima.
I tako, besciljno kretanje, odsustvo bilo kakvog smisla, uokvirenosti, jedno totalno nedefinisano i promenljivo stanje ali da spolja pred drugima ne delujem sumnjivo vec da ostavljam utisak kao da tacno znam sta radim, gde idem, ma najuobicajenije poslovno putovanje...
A od onog sto sam radio, najludjim smatram dogadjaje u kojima sam iznenadio samog sebe. Npr kad sam pre nesto godina skocio iz camca na pucini i uronio nekih metar ispod vode, i umesto da zaplivam ka povrsini javila mi se zelja da nastavim ka dole. I onda sam zastao u toj dilemi gde da idem a voda je vrsila sve veci pritisak, na kraju sam naravno vecinski prelomio da krenem navise. Ali dilema koja se pojavila me iznenadila, doslo mi posle toga da sebi persiram, koliko se slabo poznajem.
