mobing

Verovatno ste i sami bili svedoci ovoga, bilo tokom školovanja, u vašem društvu, na radnom mestu ili ovde na forumu:

Osoba (najčešće samo jedna u ovoj ulozi) dolazi u konflikt sa grupom ostalih (dakle više njih), izazivajući ih pritom svojom pojavom, ponašanjem ili čime već. Da napomenem da to što je protumačeno kao izazov može, ali i ne mora biti negativno u nekim opšteprihvaćenim okvirima. Bitno je da je to dovelo do efekta da grupa odluči da zagorča život toj osobi, nebi li je ponizila i naterala da se povuče iz sredine u kojoj se radnja odvija. Katkad to uspeva u kratkom vremenskom roku, ali često, zbog tvrdoglave ljudske prirode, dolazi do produženog sukoba. Tada pri tome i rulja i hulja grabe i nogama i rukama ne bi li naškodili jedni drugima, uvereni kako su njihovi stavovi ispravni i oni sami bogomdani da presuđuju jedni drugima. Opet, u prvom slučaju, kada se izopšteni pojedinac pod pritiskom povuče, dolazi i do situacija da nezadovoljna masa odlazi sa njim, ugrožavajući ga u nedogled, bez jasnog cilja ali ne birajući sredstva, sve dok isti potpuno ne poklekne ili se odluči da uzvrati, dovodeći nas u već opisanu situaciju.

Takav sukob, kao i svi ostali sukobi, ostavlja pustoš i škodi, kako svojim učesnicima, tako i nama ostalima. A da pritom najčešće ni ne postoje ciljevi, osim želje za sukobom, kao i da su razlozi koji su doveli do istog razumljivi samom njegovim učesnicima, dok sa strane izgledaju besmisleni. Napominjem, uglavnom ne postoji niko među zaraćenim stranama ko je pritom u pravu, i što se sukob više rasplamsava, uviđa se sve više lošeg u njima.

Kako se pritom postaviti? Bilo kod dece u školi, u društvu, među saradnicima na poslu ili forumskim kolegama; Šta i da li činiti da bi se takve pojave sprečile, bez da moramo da prihvatamo nečije pogreške i da biramo strane. Kako ih smiriti a da pri tome i sami ne postanemo predmet mržnje nekih među njima? Želim vaša iskustva i mišljenja, bez potrebe za praktičnim prikazom.

ne mogu se takve pojave spreciti..fajta je uvek bilo i bice...licno, volim da stanem na stranu jacih i da pajcim slabije

Ne volim napade vise na jednog. :?

U RL nikada nisam u grupi koja napada pojedinca.
Cak i ako mislim da je pojedinac kompletan idiot.

A nekoliko puta sam bila u RL situaciji da se suprotstavim grupi (neke devojke na moru gde sam radila jednog leta, radnici koji su u strajku, itd itd) i to su mi bila prilicno jeziva iskustva, ali sa dobrim ishodom u svakom slucaju.
Mislim da nemam mehanizam samozastite razvijen za sve situacije i da moze da mi se desi, ako u nesto snazno verujem (ideja pravde ili postenja, profesionalizam, sloboda), idem do kraja, iako me to unistava. Glupo, he...

P.S. Zasto zelis da miris ljude koje ne poznajes? Nije li to preveliko mesanje u tudja posla? Dovoljno je, mislim, izneti svoj stav. Svako ce o tome ionako da misli sta mu se hoce (ili moze).

CaLiMeRo:

Cak i ako mislim da je pojedinac kompletan idiot.

Kliknite za proširenje...

Da, da, a Aca je naš drug i mi ga svi volimo!

Мислим да припадност групи која тиранише даје поједницу осећај сигурности и моћи. То су најчешће они који су слаби кад су сами.


Шта да уради прогоњени? Па оно што саветујем својој деци: ако те неко нападне процени колико је јачи и има ли сврхе супротстављање. Ако има - туци се, ако нема -бежи!

Јавља се понекад нешто слично (мноооого блаже) и на форуму: кад зверке нападну неког, онда се обично прикључи и по који лик са стране, чисто да опљује нападнутог, желећи ваљда да буде прихваћен у друштво!

ako te stvarno interesuje, ti lepo napravi istrazivanje...prekopaj sve postove ljudi koji se svadjaju i nadji gde je tacno poceo sukob..
ljudi koji se uvek svadjaju se sustinski ne razumeju, imaju suprotne stavove oko zivotnih stvari...
naravno, uvek je lakse histerisati, okupljati masu, zamuvavati pravi razlog sukoba...
najludje je kad ljudi nisu ni svesni sto te proganjaju i kad ne mogu da se sete oko cega su se prvi put zakacili...kad ih podsetis na to, onda si tek nayebao...
sto se tice provociranja, interesantno je sta ljude provocira...uopste ne moras nekog licno da uvredis, nekad je dovoljno da napises sta radis i sta mislis i to je vec povod za napusavanje...
nekad je dobro razjasniti stvari na pp, pogotovo kad bas i nije jasno sto te neko bas toliko ne podnosi...odgovori variraju od onih koji stvarno razjasne stvari do potpuno sumanutih gde vidis da te covek uopste ne poznaje, ne cita to sto pises, nema pojma jesi ga ikad napao pa to koristi kao opravdanje, tvrdi da pises uzasne postove koje neko brise pa zato niko ne provaljuje kako si ustvari odvratan....itd, itd..
pojava koja mene iritira su opravdanja - ja cu biti potpuni idiot jer si ti idiot...ne, covek ili jeste ili nije idiot i ne mozes reagovati van onoga sto stvarno jesi...

(ebo makljazu bez anakin..)

(nemoj da te skratim za zagradu)

@Cali
Nije želja za mirenjem. Samo dajem previše značaja svom okruženju i smeta mi kada ga drugi narušavaju svojim sukobima, posebno u ovoj situaciji "više na jednog". A i malo se projektujem, zbog predistorije gde sam i sam nekada davno trpeo sukob sa drugima (doduše, osim početka kada su svoje razloge pronašli u nekim nebulozama, dalje sam ih i sam izazivao, možda iz pakosti:"evo me, sam protiv svih..."). A poznato mi je i učešće u grupi, ne toliko dobro, ali dovoljno da dotaknem i drugu stranu medalje.

Još jedna loša posledica tog sukoba je što on tako lako privlači i druge, jednom kada se pokrene. To što je Hellen opisala, mnoštvo likova sa strane koji se priključuju na stranu jačih, da li iz neiživljenosti ili straha da bi u suprotnom i sami mogli postati "žrtva". U srednjoj smo takve nazivali "aut likovima", to su bili oni koji nikada sami ne započinju sukob, ali će uvek rado pritrčati da te nabodu u rebra kada te drugi već obore, dno dna. A ima i onih večitih viteza u potrazi za krivdom koju će ispraviti: videvši da je neko ugrožen, oni će krenuti da ga brane, rasplamsavajući taj sukob.

@anakin
Razmižljam kako niko od nas ne može biti suštinski sličan, odnosno različit od bilo koga drugog. Svi mi imamo svoje osobine, koje nas manje ili više čine posebnim, ali se uvek može naći neke koje se poklapaju. Ali ovde je problem što, kada se sukob jednom inicira, on se nastavlja bez obzira na dati trenutak, jer se učesnici drže toga da su u svađi jedni sa drugima (što si, čini mi se, i ti rekla), bez osvrta da su u datim okolnostima daleko bliži jedni drugima nego inače (po svojim stavovima, npr). A deo sa idiotima je ono što je i glavni pokretač sukoba: neko smatra da ima prava da se ponaša na određeni način, jet to onaj drugi zaslužuje, dok taj drugi zbog takvog ponašanja i sam smatra da ima pravo da odgovori na isti način. I to sa onim objašnjenjem: Nisam ja takav, ali sa njima se ne može drugačije. A uglavnom nije pitanje mogućnosti, već želje.

problem je povuci crtu izmedju svadje oko stava (po meni sasvim ok) i ataka na licnost...
ljudi ova dva pobrkaju pa ako se ne slozis sa stavom, misle da atakujes da njihovu licnost...
a onda ispi.zdis pa stvarno atakujes na licnost

ne slazem se sa tobom u vezi toga da ljudi ne mogu biti sustinski slicni ili razliciti.stavise, mislim da je u tome poenta..nije covek samo skup osobina...razliciti smo, imamo razlicita iskustva, zivote, visure iz kojih poslatramo odredjeni problem...

znas sta je najludja stvar koju sam shvatila ovde - najgore sto nekom mozes da kazes je Ti to mozes ili Nije to tako strasno..da li bi ljudi samo da tupe ili da resavaju dileme? cik probaj da pokusas da resis dilemu na temi na kojoj se tupi i obrnuto - tu izbijaju najveci sukobi...
tupeti - postaviti pitanje i odgovor u isto vreme...
a to da, ako se ne uklapas, da ces da nayebes, to valjda znas i iz RL...

pade mi na pamet i ovo - ljudi koji se okupe u masu da napadnu jednog - sta ih tacno vezuje?
jesi razmisljao o tome?

Nisam siguaran. Za početak, izazov. Neko ih je izazvao. Ali često mi se čini da svako od njih može pronaći, da čak i jasno uviđa, neku sličnost sa osobom na koju nasrću, i da je to uglavnom ono što najviše smeta. I dokolica. Imajući prilike da se sa time sretnem na radnom mestu, uvek mi se čini da krivinaši gledaju da se udruže kako bi ubili vreme, ne mareći za svoje obaveze. Stoji da postoje i osobe koje vole da izazivaju druge, nalazeći samozadovoljstvo u sopstvenom prkosu, a kada se ti drugi udruže, tada su kao ugroženi od mase. Društvo, da, to bi bilo to. Većini od nas je potrebno isto, i verovatno se neki pronalaze u ideji zajedničke "borbe". Dok bi se kod ovih usamljenih moglo reći isto, kad nastave da izazivaju, iako svesni da su u manjini i/ili da čak nisu u pravu, da je sve besmisleno. Ali možda postoji neka usmaljenost koja tera da se prihvati surogattuđe pažnje, tj ceo ovaj sukob koji se ne bi mogao nazvati ni mržnjom, jer mi se ne čini da i nema nekih bitnih osećaja među učesnicima.

to mu dodje nekako kao besan čopor pasa ,, a pojedinačno ih možeš videti kako podviju rep i pokušavaju da SAMO ,,,, neopazeno prodju,,. sve mi ovo miriše na iskonsko

nekako bi trebalo odrastanjem prevazići tu fazu , što se noramlno i dešava , ali valjda je to klincima do zrelosti sukob mišljenja , najjači opstaju , ili šta li je već , dokazivanje , ?? za čim ,, pitaj boga ,, ovim se pobija teorija da se čovek radja kao dobro biće ,, ipak se nadogradjuje i vaspitava da bi mogao živeti ,,, bar NORMALNO,,,,,, bez životinjskih nagona

nem pojma valjda ako hotjemo mozhemo retji i da te rulje neshto vezuje...npr sukob ko shto reche stavova pa kao vezuju ih stavovi...ideje ideali shta vetj...no to je retko obichno bude ko koga gotivi i poshtuje taj staje uz tog...nekako me ovo asocira na onu prichu o retardima...ja sam zaista uveren da je 80% populacije retardirano...ovde u shkoli na ulici svejedno...petru marq jovanu to ne mora da bude tako - meni jeste...mogutje da sam previshe egoistichan i previshe neraspolozhen da nadjem neshto pozitivno i vredno poshtovanja u svakom od nas...to mi nikako ne polazi za rukom...ne mogu retji da nailazim na sukobe medj ljudima...kod mene na poslu se sve svede na neke tihe prozivke dvosmislene izjave nekakva nadmudrivanja samo njima znana...u drushtvu s kojim provodim vreme sukobi su prava retkost pa i ako do njih dodje svi se trude da ostanu po strani u odnosu na zaratjene...ok u osnovnoj je bilo drugachije dovoljno da jedan uperi prstom u nekog nesretjnika koji nije u simbiozi i taj biva proganjan do qtjne kapije...prepishimo to detinjstvu kao i yebanje jastuka i slichno...evo ti ovde...evo ti ga niki koji na novom pazaru preti da tje poklati sve shto se ne krsti...nema tu razumevanja i saosetjanja takvim ljudima ja mogu samo da pokazhem netrpeljivost i gnushanje...ne polazi mi za rukom da progutam zhvake tipa "ubiti hrvata...il mrzim svakog ko voli partizan...isus je jedan svi ostali su slepci" i sl...za takve stavove ja imam samo sukob...evo ti ga na poslu pre par dana starac koji za neshto mora da plati 50din..."jajareeee...looopoviii...znam ja vas chupave vi ste krivi za sve...da je slobo zhiv sve bi vas ja uza zid"...shta da mu okrenem drugi obraz??...ma mursh napolje bagro matora ti si dosho da mi prichash ko je lopov neurotichna budalo bezhi dok te nisam ishutirao...ja bi voleo da to nije tako i da mogu da gutam razne gluposi koje me netje dodirivati...al nije tako...to shto sam ja urlao na senilnog starca ne znachi da tje on promeniti svoje mishljenje te prihvatiti dugu kosu kao normalnu...al tje zastati kad drugi put krene da urla na mene...u pravu si ti sukobi jesu shit...al su neizbezhni...

DisMisaL:

Verovatno ste i sami bili svedoci ovoga, bilo tokom školovanja, u vašem društvu, na radnom mestu ili ovde na forumu:

Osoba (najčešće samo jedna u ovoj ulozi) dolazi u konflikt sa grupom ostalih (dakle više njih), izazivajući ih pritom svojom pojavom, ponašanjem ili čime već. Da napomenem da to što je protumačeno kao izazov može, ali i ne mora biti negativno u nekim opšteprihvaćenim okvirima. Bitno je da je to dovelo do efekta da grupa odluči da zagorča život toj osobi, nebi li je ponizila i naterala da se povuče iz sredine u kojoj se radnja odvija. Katkad to uspeva u kratkom vremenskom roku, ali često, zbog tvrdoglave ljudske prirode, dolazi do produženog sukoba. Tada pri tome i rulja i hulja grabe i nogama i rukama ne bi li naškodili jedni drugima, uvereni kako su njihovi stavovi ispravni i oni sami bogomdani da presuđuju jedni drugima. Opet, u prvom slučaju, kada se izopšteni pojedinac pod pritiskom povuče, dolazi i do situacija da nezadovoljna masa odlazi sa njim, ugrožavajući ga u nedogled, bez jasnog cilja ali ne birajući sredstva, sve dok isti potpuno ne poklekne ili se odluči da uzvrati, dovodeći nas u već opisanu situaciju.

Takav sukob, kao i svi ostali sukobi, ostavlja pustoš i škodi, kako svojim učesnicima, tako i nama ostalima. A da pritom najčešće ni ne postoje ciljevi, osim želje za sukobom, kao i da su razlozi koji su doveli do istog razumljivi samom njegovim učesnicima, dok sa strane izgledaju besmisleni. Napominjem, uglavnom ne postoji niko među zaraćenim stranama ko je pritom u pravu, i što se sukob više rasplamsava, uviđa se sve više lošeg u njima.

Kako se pritom postaviti? Bilo kod dece u školi, u društvu, među saradnicima na poslu ili forumskim kolegama; Šta i da li činiti da bi se takve pojave sprečile, bez da moramo da prihvatamo nečije pogreške i da biramo strane. Kako ih smiriti a da pri tome i sami ne postanemo predmet mržnje nekih među njima? Želim vaša iskustva i mišljenja, bez potrebe za praktičnim prikazom.

Kliknite za proširenje...

Postoje situacije kada rasprave i sukobi nisu javni... npr. osnovna kultura ponašanja ti nalaže da sačekaš da gosti odu pre nego što kreneš da ravnaš račune s porodicom. Ili neretko čekaš da ti i tvoj prijatelj ostanete sami pa da mu onda saspeš u lice ono što misliš, svađama ljudi koji su u vezi niko ne želi da prisustvuje...

Al' ti govoriš o javnim raspravama - ljudi su svesni tvog prisustva ušli u tako nešto. I slučajevima kad ,,čopor'' napadne pojedinca postavljajući pitanje da li se mešati i kako postupiti.

Opominjem obe strane da mi sukob smeta (ako mi smeta i ako me uopšte interesuje) ne mogu da ignorišu moje prisustvo jer mi time ne pokazuju nikakvo poštovanje - a koji ću **** ja tu onda?

Ne plašim se da stanem na stranu jedne osobe ukoliko smatram da ostali greše, postoji taj neki efekat mase, osete se ljudi jačima - šibne ih adrenalin pa polako počinju da gube kontrolu ali sam naučila da tako nešto ne treba uvek raditi. Sagledaš celu situaciju, poenta je da dođeš do odgovora na pitanje da li ćeš svojim stavom razdražiti čopor još više a tom jednom liku učiniti medveđu uslugu. Dakle poenta je da prekineš sukob ne iznoseći svoje mišljenje a ne da se umešaš - al to baš treba znati.

.

Slažem se da je sukob loš i sve ono što si pisao stoji, ali sukob je neminovna pojava u svetu svih živih bića. Ni svaka biljka ne može da raste pored svake.
Uče te da ga, kad god možeš izbegneš.

problem je povuci crtu izmedju svadje oko stava (po meni sasvim ok) i ataka na licnost...
ljudi ova dva pobrkaju pa ako se ne slozis sa stavom, misle da atakujes da njihovu licnost...
a onda ispi.zdis pa stvarno atakujes na licnost

Kliknite za proširenje...

...Појава које је у животу врло честа, али се некако маскира, док је на форуму јако изразита!

Хмммм...опет сам се сложила са Анакин....можда ћу опет добити епитет њене заштитнице или следбеника....
Са Анакин никад у животу ни једну реч лично нисам разменила (ни на ПП), значи нисам у ''дослуху'' са њом, али шта радити кад се нечији ставови подударају са твојима? Склањати се да не будеш прозван за ''групашење'', или подражти СТАВ, без обзира КО стоји иза њега?

(Скретање са теме, знам....)

Ne volim igre tipa "svi na jednoga". To nije fer.
Ako se s nekim i slučajno zakačim dovoljan je duel između nas dvoje, čim se treći umiješa ja se povlačim i odlazim.
Biti dio rulje je odlika slabih ljudi, bez svog stava i hrabrosti.
To je s jedne strane.
S druge, kad bi mi se desilo da se niko ne složi sa mojim stavom ili mišljenjem onda bih potražila grešku u sebi i ne bih sebi nikad dozvolila da prkosim i budem na kraju ispljuvana.

DisMisaL: Još jedna loša posledica tog sukoba je što on tako lako privlači i druge, jednom kada se pokrene. To što je Hellen opisala, mnoštvo likova sa strane koji se priključuju na stranu jačih, da li iz neiživljenosti ili straha da bi u suprotnom i sami mogli postati "žrtva". U srednjoj smo takve nazivali "aut likovima", to su bili oni koji nikada sami ne započinju sukob, ali će uvek rado pritrčati da te nabodu u rebra kada te drugi već obore, dno dna.

Od kako sam na forumu, dakle od marta 2005 aktivno, procitala sam tri teme (u jednoj sam bila akter, na nesrecu), koje su se ticale REALNIH dogadjaja koje su se nekim ljudim ovde desavale. Ostale dve teme su bile sukob oko prevare, i jedna devojka se zalila da joj je provaljeno u stan, i u kompjuter.
Osim u situaciji gde sam bila ucesnik, u ostale dve teme nisam napisala ni rec, iako sam ih procitala od pocetka do kraja. Nisam ih citala zbog samih dogadjaja, koji nisu moja stvar i o kojima se dovoljno informacije naslo u uvodnim postovima, nego upravo da posmatram reakcije i ponasanja drugih ljudi.
A reakcije su bile - boze me sacuvaj, uglavnom. Od nasladjivanja tudjom nevoljom, preko davanja nesuvislih saveta, do neumesne sprdnje...
Nema bas puno ljudi koji su u stanju da se uzive u poziciju onog drugog pre nego sto reaguje. Nisu objektivni, nego su cesto rulja. I zasto svako o svemu mora da ima svoje misljenje, to me zanima? Narocito o stvarima o kojima zapravo ima tek nagovstaj informacije...

Na Forumu ima likova koji ce doci na svaku temu koju otvorim (a nije ih bilo puno, 5-6 mislim) i, bez obzira na to sto je tema o necem sasvim levom, oni ce provuci svoje misljenje o meni (negativno, naravno). Meni je to uzasno smesno.

DisMisaL:

A deo sa idiotima je ono što je i glavni pokretač sukoba: neko smatra da ima prava da se ponaša na određeni način, jet to onaj drugi zaslužuje, dok taj drugi zbog takvog ponašanja i sam smatra da ima pravo da odgovori na isti način. I to sa onim objašnjenjem: Nisam ja takav, ali sa njima se ne može drugačije. A uglavnom nije pitanje mogućnosti, već želje.

Kliknite za proširenje...

Evo ti primer. Neko smatra da ima pravo da bude bezobrazan i da je to bas sarmantno...
Ja to pustim na jednoj temi, i ljubazno objasnjavam, iako vidim i zlobu, i prostakluk u povratnim reakcijama. Pustim na drugoj temi, na trecoj, na petoj...
Onda na sedamanaestoj takodje ljubazno ukazem na gresku u razumevanju teme, i uvek objasnim zasto to mislim i kazem. A posle, ako je reakcija i dalje bezobrazluk i vredjanje, otvoreno ili prikriveno, jbm mater. Ne moram da budem besna pritom, to je stvar principa.

ma anakin je najpametnija. i nju ponekad diraju jer je najpametnija

AntunTun:

to shto sam ja urlao na senilnog starca ne znachi da tje on promeniti svoje mishljenje te prihvatiti dugu kosu kao normalnu...al tje zastati kad drugi put krene da urla na mene...u pravu si ti sukobi jesu shit...al su neizbezhni...

Kliknite za proširenje...

E, bas to.
Nemam iluziju da cu navesti sukobom (kad vec nisam u prethodnih 17 dobronamernih pokusaja) idiota da razmisli o onome sta prica, ali cu ga navesti da razmisli pre nego sto me sledeci put uvredi.

zanimljiva je podela na idiote i neidiote

pa ne moze on tbe da shvati i glupo je da mu bilo sta objasnjavas i zasto bi to uradio