Šokantno: Voleti svoj posao

Volite li svoj posao?
Ako volite, kako hendlujete imperativ "bez emocija na radnom mestu"?

Kako to hendlujete i čemu se nadate?


Ima li još freakova kao što sam ja..

Mislim, moj problem: ne mogu tek tako da idem tamo gde će, možda, više da me plate i više da me cene.


Znam ja da prosečni Evropljanin promeni oko 7 puta posao u toku života...

Temu sam postavila ovde jer vas ovde ima dosta sa preko 30. godina života i sasvim sigurno sa više iskustva od mene


Šta dakle radite kad je ova ljubav nesrećna? (buhuhuhuhu...indeed )

Hm. Ne znam da li sam te bas razumela.
Vezanost za posao koji imamo, u trenutku kada treba da ga menjamo?

Ja volim svoj posao. Samo poziv, ali i sredinu u kojoj radim poslednje 4 godine.
Mada, ovih 6 meseci mi je ta ljubav izasla na usta, nos i usi
(previse stresa, previse rada, prekratki rokovi), pa je sad kuliram
ova tri meseca u inostranstvu.
Sta ce biti kad se vratim - ne znam, ali cujem da su krupne promene na redu.

Da li bih menjala taj posao?
Dobila sam ponudu da radim nesto drugo, u Argentini. Za vece pare, uslovi odlicni. Necu da prihvatim. Razmisljala sam, i odlucila da ne idem. Zato sto je jako daleko od ljudi koje volim, i zato sto bih morala da predjem u prodaju. A ja to ne volim.

Inace bih volela da odem i radim u okviru svoje profesije, negde u Evropi. Mislim da bi to za mene, i profesionalno i privatno bilo jako dobro...

Bet, jesam li promasila temu?

pregršt pitanja, dear...


yebote, ti si tek u banani ...:shock: Odbila si posao u Argentini?

Da.
Ne zelim da budem trgovac, tj, da vodim prodaju tamo.

Sta znaci biti u banani?

imati gadan problem, dear....

pazi ovo: razlika između TURISTE i PARTNERA - na poslu




The distinction between a journeyman and a partner is one worth making, without disparaging the value of the journeyman. A journeyman can be a world-class worker, but his connection to his employer is tenuous by agreement. If you're a permanent employee -- a partner in the company's future -- that's reflected in your work style. Whether you stay for one year or five, while you are part of a company's business you should be involved in it lock, stock and barrel. Even when you leave, the impression -- and profit -- you leave behind can make all the difference to your career, not just in the company's opinion of you, but in your perception of yourself. As a partner, you don't leave just your work; you leave a mark that identifies you as a professional who was a true partner of the business while he or she was there. That's the reputation you want following you through your career.

Polazna pretpostavka je, doduše, sledeća:
~If you're a talented worker in today's economy, the future is rising before you like a summer morning's sunshine. It's up to you to capitalize on it, and to take a hard look at how you're plowing the career field for your growth.

Betty: imati gadan problem, dear....
Reci mi to kad budem stara i siromasna jednog dana... . Razmisljala sam ozbiljno, a onda sam otisla na neki sluzbeni put u Bugarsku i videla coveka koji 30 godina radi ovo sto sam ja tek zagrebala. Videla sam kako je divno biti profesionalac sa ogromnim iskustvom, i znati odlicno ono sto radis.
Jbg, imam jedan zivot, hocu da radim ono sto volim i da budem sa onima koje volim.


Betty: As a partner, you don't leave just your work; you leave a mark that identifies you as a professional who was a true partner of the business while he or she was there
Ovo skroz razumem. Kada se ugradis u neki posao, npr. kada predjes ceo put nekog projekta, prozivis sa ekipom i dobro i lose... to ostaje. To te vezuje nekako.
Mada, ne mislim da je ta osobina skroz dobra.
Volela bih da sam leprsavija... nevezanija.

A sta je sa tobom? Menjas nesto, ili je tema samo onako?

evo još malo razilke:

A journeyman selects jobs that pay best and utilize his talents most directly. A partner
does more than select jobs; he selects companies. The compensation he seeks goes beyond pay.
A partner selects a company because he believes his affiliation with it represents a kind of equity in itself. Such a company (a) provides work that challenges him, (b) offers relationships with people from whom he can learn new skills and acquire new knowledge, and (c) marks him as a person who has worked with the best.

Such a company
(a) provides work that challenges him
(b) offers relationships with people from whom he can learn new skills and acquire new knowledge
(c) marks him as a person who has worked with the best.

a. Da, inace se smorim i odem. Iskustveno proverila.
b. Da, jako mi je vazno.
c. Da. Deslio mi se, i to je fenomenalno iskustvo.

CaLiMeRo:

Jbg, imam jedan zivot, hocu da radim ono sto volim i da budem sa onima koje volim.

Kliknite za proširenje...

To, mizzo!


Danas je maltene jeres povezivati ljubav sa poslom..... Pogledaj ove novostasala generacije menadžerčića i inih - bili bi ŠOKIRANI ovim neoromantizmom, rugali bi se možda .... ko zna ...

Znaš, danas je (meni se čini barem) default - ići za novcem, i samo za tim.

Ne kazem da mi je ponasanje materijalno isplativo. I ne verujem da bi me neko podrzao na seminaru savremenih menadzera na primer...

Ali, to je stvarno nesto sto je moja duboka potreba. I tu slusam svoj unutrasnji glas.

Sad si me bacila u razmisljanje... da li bih i kada odstupila od ovoga.
Zbog svoje dece tj. porodice verovatno bih i radila nesto sto ne volim, ako mi jedino to omogucava da ih izdrzavam...

mhm...ljudi u Srbiji su UCENJENI porodicama koje moraju da hrane....:? Otud valjda i bela kuga. Ako svi računaju na odanost zbog kore leba, i ako većina to i dobija, ondaK je valjda jasno zašto niko i nikuda ne stiže....
Represija prosto ne dovodi do sjajnih rezultata, i tačka. NAZADNO je.

Eh.

Ja volim svoj posao, i tesko da bih mogla raditi nesto drugo. U mom slucaju postoji neresiv problem: zaista se vezem za decu kojoj predajem, pa kada odlaze iz skole, ja dozivljavam emotivni slom...

hahahaha, ovo još ne čuh
Pa ne ode škola ako idu deca? Hoću da kažem, pa ako odu "proizvodi" ostaje ti "kompanija"...:a dođu i novi proizvodi, valjda

CaLiMeRo:

Eh.

Kliknite za proširenje...

:? Pojma nemaš, dakle....
Good 4 U.

Ja volim svoj posao, i mnogo volim draga lica nase grupe sa posla. Znam da tema nisu interpersonalni odnosi, ali ni to nije zanemarljiv momenat. Yebi ga, kad radis sa svakakvim stvorovima, pa se ondak nadjes u OK timu, to mu dodje kao premija a kuci stignes nasmejan i cio

Ženama je, generalno, važnije da odnosi oko njih budu kako treba Mislim da je, po tim istraživanjima, profesionalni izazov na posl. mestu...

Често имам обичај да кажем да сам себи дозволила ЛУКСУЗ да за мале паре радим посао који волим!
Мислим да нема много људи који су у могућности да направе такав избор!
Ово је одговор на питање да ли бих радила нешто друго што се више плаћа: значи - нема шансе!

Ово што радим је нешто зашта сам рођена, то је оно што сам желела и зашта сам се школовала. (Ово морам да напоменем због оне приче на филозофији како су сви професори књижевности пропали и неостварени писци!:-? )

Испуњава ме. Увек је динамично и занимљиво, и колико год да дајеш увек ти се много више враћа! Имам много прилика за стручно усавршавање које користим, радно време је идеално, а најбоље ствари у мом послу су јун, јул и август!

Pa ja naprimer volim svoj posao-ali takodje volim i svoje radno mesto,iako sam isti posao,radila na vise radnih mesta(medicinska sam sestra)volim naprimer bas Klinicki centar.Nekako,svidja mi se ekipa,ta dinamika.........nikad ga ne bih menjala iako je uzasno naporno.....dobro ja se na svu srecu ne mucim kao mlade sestrice,zavrsila sam Visu medicinsku.Ali svejedno........cesto dodjem kuci sa posla,i ne mogu satima da izbijem iz glave sve sto vidim ili cujem tamo,i jos nesto-retko kada se ''smorim'' na poslu,da posle radnog vremena nisam ni za sta,uvek sam raspolozena(pa cak i kad sam premorena).Ne znam,najgore je onim ljudima koji rade,a mrze svoj posao,kolege...........

moj posao ne ukljucuje ljude
ustvari, ukuljucuje ih tako sto su mi publika i tu je jedna prilicno interesantna mreza interpersonalnih odnosa...
radim i kao profesor i volim to...volim da radim sa starijom omladinom a manje sa decom koja tek pocinju ili se zayebavaju...vec imam etiketu ozbiljnog privatnog profesora za ljude koji bi time stvarno da se bave i svidja mi se to...
ne mislim da je slucajno...

Betty:

hahahaha, ovo još ne čuh
Pa ne ode škola ako idu deca? Hoću da kažem, pa ako odu "proizvodi" ostaje ti "kompanija"...:a dođu i novi proizvodi, valjda

Kliknite za proširenje...

Pa šta ti je tu čudno, oduvek sam se pitala kako li je tim profesorima da ih deca napuštaju iznova i iznova... Uostalom, kada si završila srednju valjda ni tebi nije bilo svejedno... A razrednoj?

tema je super

ja se u poslednje vreme ponekad zabrinem.toliko volim ovo sto trenutno radim, i toliko imam genijalne face oko sebe, da to ne lici na posao..o da, uzasno mnogo posla, stres, sukobi, frka, haos, malo para..ali VOLEM bre

e sad, dilema posao koji volis ili pare je ipak vestacka..i veoma zavisi od konkretne situacije..ako zivis na ivici egzistencije, naravno da ces ici tamo gde ima vise para..ako si opusten sa lovom, pa ti vise love znaci razliku da li ces letovati u cg ili na tenerifima, onda mozes da biras...
ali generalno, menjati posao je dobro..uvek podrzavam mogucnost da se covek usavrsi, prosiri znanja i vidike

A sada nesto drugacije.
Posle zavrsene vise skole i rada u nekim firmama i otvaranja svog lokala sam shvatila, na prvi pogled sokantnu istinu. Ja sam u stvari rodjena za prodaju na tezgi. Ali, ne ono pijaca, parike, luk, paradajs...
Slucajno sam krenula sa nekom tezgom na prodaju na neku manifestaciju. Bilo je ludo zanimljivo, onda su krenule, druge manifestacije, neke seoske slave, vasari...
Radim od prilike 150 dana u godini, uglavnom kada niko ne radi, znaci nedeljom , praznicima i svecima. Mnogo putujem, upoznajem mnogo ljudi, svako mesto ima svoje specificnosti. To mu dodje kao da radim 150 razlicitih poslova.
I divna je stvar sto ujutru kada se probudim mogu da kazem "danas necu da radim" i niko me ne pita zasto. I divno je to sto nemam sefa nad glavom i sto mogu musteriju kada je naporna da oteram od tezge u p.m. I divno je to sto mogu da biram sta cu da prodajem bila to garderoba, igracke ili pirotehnika koju radim zimi. I nisu ni tezgari ono sto su nekad bili, za sve to postoji dobra organizacija i dozvole od drzave (koje bas leepo naplate). I zanimljivo je sto je i moj muz dao otkaz u vrlo poznatoj i jakoj firmi posle 10 godina rada jer se i njemu svidja ovaj posao.
Jedino....rodbina je ocajna.... komentari su totalno negativni svi ocajno pokusavaju da nam nadju poslove jer rade na dobrim mestima u dobrim firmama. A mi to volimo. Zar nije to najvaznije. I to traje vec 6 godina i ni u jednom momentu se nismo pokajali, u stvari jesmo, pokajali smo se sto to nismo ranije uradili nego smo se zamlacivali fakultetima i radom za neke druge a ne za sebe.

Betty:

hahahaha, ovo još ne čuh
Pa ne ode škola ako idu deca? Hoću da kažem, pa ako odu "proizvodi" ostaje ti "kompanija"...:a dođu i novi proizvodi, valjda

Kliknite za proširenje...

Ja sa tim "proizvodima" provodim 90 posto vremena u okviru svog rada, tako da sam mnogo manje vezana za kolege. Sta, zar ti nisi imala profesora koji je voleo svoje ucenike? Eeee, to je tuzno...