Bogart
Poznat
- Poruka
- 9.747
Марко
Гордан
Иван
Јелена
Да ли су ово имена страног порекла, како се обично тврди, или не? Да ли су то неком игром случаја наша домаћа имена која такође постоје и у другим језицима или су у питању страна имена која случајно одговарају духу нашег језика?
Марко: латинско име, или и српско? Не само што имамо МАР као корен речи МАРИТИ и МАРЉИВОСТ, него је и грађење имена конструкцијом корен+КО сасвим уобичајено: РАТ, МИР, ДАР, ЛЕС, СЛАВ итд. у Ратко, Мирко, Дарко, Леско, Славко. И даље: Звонко, Здравко, Славенко, Петко, Недељко, Ташко итд. (Можда би се и слично могли запитати за некад популарно име Мартин, такође латинског порекла, основа презимена Мартинов(ић), а с кореном МАР - од бога Марса - а опет обликом сличним именима Цветин, Милутин, Драгутин).
Гордан(а): од грчког Гордија(на), или у вези са ГОРД или ГОРА? Слично, имена са завршетком -ан су сасвим уобичајена, нпр. поред осталих и Гроздан, Грубан, Гвозден. (Слично: енг. Гордон).
Иван: ово је врло интересантно. Зашто Иван, и одакле Иван у православним земљама попут Србије, Бугарске и Русије, које су библијско IOANN увек читале као Јоан или Јован, а не Иван. По мишљењу које сам негде прочитао, у западним крајевима (читај: у Хрватској), народно име Иван је узето као већ постојеће, а као паралела библијском Јовану. Ако је у питању само разлика између латинског и грчког изговора, као нпр. Јелини/Хелени, Витлејем/Бетлехем итд., откуд онда у српским православним изворима имена Иван и Јован једно поред другог, у записима ИВАN(N) и IOANN. Ту би се могло радити и о грешци у транскрипцији, јер се O у IOANN пише са ОМЕГА, које мало слово подсећа на латиничко W (Iwann), али одакле онда ИВАЊДАН код православних Срба у сред лета, као дан Св. Јована, са све песмом „Ивањско цвеће петровско / Иван га бере те бере / Петар га плете те плете / Даје га воју Перуну“. Ивањско цвеће, које је или добило име по Ивану, или Иван по њему. А такође и ива, врба.
Јелена: грчко име - да ли је? Оно је толико смислено у српском језику, да се одмах виде паралеле и са јеленом (животињом) и са јелком. Имена по животињама су ретка, али се граде и она, нпр. по вуку, орлу и соколу (за потоња два само посредно закључујемо, на основу презимена Орловић и Соколовић), док су женска имена по дрвећу, цвећу и воћу нешто чешћа: по бору, јаблану, итд. Јелка, Јела, Јелица - јесу ли изведене од грчке Јелене, или од јеле, дрвета? Јелена, Јелка, Јела, Јелица - Милена, Милка, Мила, Милица. Имамо и мушко Јеленко, које је очигледно или по јелену, или по имену Јелена. Свеједно да ли је изведено од „јелен“ или „јела“, конструкција „Јелена“ одговара неспорно српским именима Милена, Стамена, Жељена, Младена итд. и многим другима на -ана.
Гордан
Иван
Јелена
Да ли су ово имена страног порекла, како се обично тврди, или не? Да ли су то неком игром случаја наша домаћа имена која такође постоје и у другим језицима или су у питању страна имена која случајно одговарају духу нашег језика?
Марко: латинско име, или и српско? Не само што имамо МАР као корен речи МАРИТИ и МАРЉИВОСТ, него је и грађење имена конструкцијом корен+КО сасвим уобичајено: РАТ, МИР, ДАР, ЛЕС, СЛАВ итд. у Ратко, Мирко, Дарко, Леско, Славко. И даље: Звонко, Здравко, Славенко, Петко, Недељко, Ташко итд. (Можда би се и слично могли запитати за некад популарно име Мартин, такође латинског порекла, основа презимена Мартинов(ић), а с кореном МАР - од бога Марса - а опет обликом сличним именима Цветин, Милутин, Драгутин).
Гордан(а): од грчког Гордија(на), или у вези са ГОРД или ГОРА? Слично, имена са завршетком -ан су сасвим уобичајена, нпр. поред осталих и Гроздан, Грубан, Гвозден. (Слично: енг. Гордон).
Иван: ово је врло интересантно. Зашто Иван, и одакле Иван у православним земљама попут Србије, Бугарске и Русије, које су библијско IOANN увек читале као Јоан или Јован, а не Иван. По мишљењу које сам негде прочитао, у западним крајевима (читај: у Хрватској), народно име Иван је узето као већ постојеће, а као паралела библијском Јовану. Ако је у питању само разлика између латинског и грчког изговора, као нпр. Јелини/Хелени, Витлејем/Бетлехем итд., откуд онда у српским православним изворима имена Иван и Јован једно поред другог, у записима ИВАN(N) и IOANN. Ту би се могло радити и о грешци у транскрипцији, јер се O у IOANN пише са ОМЕГА, које мало слово подсећа на латиничко W (Iwann), али одакле онда ИВАЊДАН код православних Срба у сред лета, као дан Св. Јована, са све песмом „Ивањско цвеће петровско / Иван га бере те бере / Петар га плете те плете / Даје га воју Перуну“. Ивањско цвеће, које је или добило име по Ивану, или Иван по њему. А такође и ива, врба.
Јелена: грчко име - да ли је? Оно је толико смислено у српском језику, да се одмах виде паралеле и са јеленом (животињом) и са јелком. Имена по животињама су ретка, али се граде и она, нпр. по вуку, орлу и соколу (за потоња два само посредно закључујемо, на основу презимена Орловић и Соколовић), док су женска имена по дрвећу, цвећу и воћу нешто чешћа: по бору, јаблану, итд. Јелка, Јела, Јелица - јесу ли изведене од грчке Јелене, или од јеле, дрвета? Јелена, Јелка, Јела, Јелица - Милена, Милка, Мила, Милица. Имамо и мушко Јеленко, које је очигледно или по јелену, или по имену Јелена. Свеједно да ли је изведено од „јелен“ или „јела“, конструкција „Јелена“ одговара неспорно српским именима Милена, Стамена, Жељена, Младена итд. и многим другима на -ана.
