DEČIJI SVET

Na dete se može uticati jedino ako se razume njegov svet u kome ono živi, jer taj svet nije identičan sa svetom drugih, pogotovo odraslih, pošto su kod deteta imaginacija (mašta) i stvarnost isprepletane, a emocije mnogo uticajnije deluju na kognitivne (intelektualne) procese.

U kojoj meri ste u stanju da razumete svoje dete, njegove potrebe, njegove želje, njegove strahove?
Da li se nekada zapitate zašto se vaše dete ponaša na određeni način?

jeste.
sa sinom smo napali neprijateljsko utvrđenje i jedemo da bi imali snage, da ga potpuno oduzmemo sadašnjoj vlasti..
ćerka sedi sa sve krunom po ceo dan i obraćamo joj se sa princezice...danima
i tako do nove ideje
ja tako obučem kožne pantalonice, uzmem bič...pozovem muža...ali ne, neeee nije to tema

shaddow:

Na dete se može uticati jedino ako se razume njegov svet u kome ono živi, jer taj svet nije identičan sa svetom drugih, pogotovo odraslih, pošto su kod deteta imaginacija (mašta) i stvarnost isprepletane, a emocije mnogo uticajnije deluju na kognitivne (intelektualne) procese.

Kliknite za proširenje...

Slazem se u deli da su imaginacija i stvarnost isprepletane. To sam shvatila, ali ne razumem kako emocije deluju na kongitivne procese.

pajamaca:

jeste.
sa sinom smo napali neprijateljsko utvrđenje i jedemo da bi imali snage, da ga potpuno oduzmemo sadašnjoj vlasti..
ćerka sedi sa sve krunom po ceo dan i obraćamo joj se sa princezice...danima
i tako do nove ideje
ja tako obučem kožne pantalonice, uzmem bič...pozovem muža...ali ne, neeee nije to tema

Kliknite za proširenje...

pajamaca uvek u elementu!

biska:

Slazem se u deli da su imaginacija i stvarnost isprepletane. To sam shvatila, ali ne razumem kako emocije deluju na kongitivne procese.

Kliknite za proširenje...

Pa emocije deluju na kognitivne procese i kod odraslih. Kod dece je to mnogo izraženije.
Recimo, znaš za poslovicu "u strahu su velike oči", ili recimo kada se zaljubiš, mnogo je teže da realno procenjuješ partnera. Emocije dakle često blokiraju razcionalno rasuđivanje.

U kojoj meri ste u stanju da razumete svoje dete, njegove potrebe, njegove želje, njegove strahove?
Da li se nekada zapitate zašto se vaše dete ponaša na određeni način?

Kliknite za proširenje...

Шта знам, ваљда успевам.
Мада, моје две ћере су потпуно различите, реагују различито, испољавају се потпуно различито....
Мислим да су ми много помогли неки стручни семинари које сам похађала, па ми знање тамо стечено јако помаже и у родитељству.

Него, даде ми шлагворт Пајамаца... Моја млађа је од 3. до 4. године желела да буде зец!
По цео дан је држала на глави ''уфи'' (зечије уши-нека таква капа) и стално тврдила да је зека!

hahahah zekan maleni
ja mislim da mi našu decu kapiramo, koliko oni to dozvoljavaju.
oboje se trudimo da učestvujemo u svim njihovim maštanjima, da pripomognemo koliko možemo,
kupovinom nekih detalja koji bi scenski upotpunili maštu
čudan je taj dečiji svetić. ali je divan
ako je "real life" u pitanju...pa imaju oni svoj ebube...kao i mi , u ostalom...
ali se trudim da svaki njihovu kritiku, negodovanje...ljutnju...preispitam...
ne dopuštam da se sve završi, da moja bude poslednja...
mada sam generalno stroga.
ali znam i da se našminkam kao mačka i da ceo dan,
nedelju provedemo u pidzamama našminkani kao mačke i da maučemo

xpajamacax:

............ali znam i da se našminkam kao mačka i da ceo dan,
nedelju provedemo u pidzamama našminkani kao mačke i da maučemo

Kliknite za proširenje...

Svaka čast.

shaddow:

Pa emocije deluju na kognitivne procese i kod odraslih. Kod dece je to mnogo izraženije.
Recimo, znaš za poslovicu "u strahu su velike oči", ili recimo kada se zaljubiš, mnogo je teže da realno procenjuješ partnera. Emocije dakle često blokiraju razcionalno rasuđivanje.

Kliknite za proširenje...

E pa mozda sam ja malo glupa pa i dalje ne razumem.
Ja eto koristim emocije kao mocno oruzje u vaspitanju i postizanju zeljenog cilja. Npr. kad zelim da je navedem da prihvati ili uradi nesto "izazivam" raspolozenje srece kod nje ili joj predocim da cu biti srecna tj svi cemo biti srecni ako ona uradi to i to. Tako je bilo sa odvikavanjem od pelena. Svaki put kad je obavila posao u nosi a ne u peleni mi smo se svi smejali i ljubili, a taj ritual srece (sada samo sa ljubljenjem nje) odrzavamo i danas.
Osecanje straha izazivam da ne bi uradila nesto sto je opasno po nju, jel alternativa za to bi bilo shlepanje po guzi sto ne zelim da radim. Naravno ne ostavljam je u strahu jel posle " Bezi ... ne diraj to .... opasno ..." dolazi grljenje kod mame da se oseti sigurnom. Kada se sama seti neke od baba-roga (npr. nama je sasvim slucajno baba roga ispala zima tj posle bezi odatle tamo je zima (zbog klime koja na tom mestu direktno duva)) ja joj objasni da nece doci zima ili vec tj da je opasnost prosla ili da tu ne postoji a tamo postoji i ako je se kloni bice sigurna.
Da bi rado prala zube: Ako ne budes prala zube doci ce karijes i pojesce ti zube pa ces biti kao ruzna babetina (Ivica i Marica) i pokazem joj sliku, a ako peres imaces najlepse zube. Jel se secas kako je doktorka rekla da imas lepe zube i da se mama hvali svima kako su najlepsi.
I?

A sto se tice matorih i zaljubljivanja, greske se prave ne zato sto te zaljubljenost sprecava da pravis ispravne odluke,vec sto pre toga se nisi izgradio u stabilnu i zrelu osobu koja zna sta hoce. Vec na silu pokusavas da dobijes sto bi ti godilo pa guras pod tepih djubre, al bato kad se nagomila ....
Drugo mene je strah cesto nagonio da brze razmisljam. Jedino ako se desi ko grom iz vedra neba, desi mi se da mi se odseku noge ali to je samo zbog faktora iznenadjenja.

Suma sumarum ne slazem se sa tobom. Plus deca mogo racionalnije razmisljaju jer nemaju tzv skrivenih namera koje ih ometaju u pravilnom rasudjivanju.

Čoveče, šta napisa..... Mislim da nije potrebno da ti odgovaram jer ne želiš da me čuješ.

Greshish !

biska:

...........Ja eto koristim emocije kao mocno oruzje u vaspitanju i postizanju zeljenog cilja. Npr. kad zelim da je navedem da prihvati ili uradi nesto "izazivam" raspolozenje srece ...................Osecanje straha izazivam .......................

Kliknite za proširenje...

Kao što i sama kažeš ti emocije koristiš da bi uticala na svoje dete. Ja uopšte nisam govorio o tome. Dakle, to je potpuno druga tema.

Evo pokušaću da budem jasniji:

Sama činjenica da tvoje dete veruje u babarogu, govori o tome kako kod dece imaginacija (mašta) potiskuje racionalno razmišljanje. Svaki, razuman odrastao čovek ne veruje u postojanje babaroge, jer mu razum govori da to jednostavno nije tačno.

Dakle, ne govorim da je dominacija mašte kod dece nešto loše. Već samo da je dečiji svet i njihovo viđenje tog sveta potpuno drugačije od sveta odraslih. Mi vidimo stvari na jedan, a deca na potpuno drugačiji način.
Mašta, odnosno imaginacija, ima čak i veoma pozitivne strane i svakako je treba podsticati kod dece. Iz nje se razvija kreativnost, stvaralačko mišljenje, pa i umetnost. Odrasli koji uspeju da u sebi sačuvaju barem malo dečije kreativnosti i mašte, mogu da budu veoma srećni.

Ok

Shaddow: savrseno ih razumem (mi smo na istom nivou! )

moja ćerka od če3 god zna po ceo dan da glumi bebu ,, ,, i guče ,, i nosi cuclu ,, malo iritira takvim ponašanjem ,, ali tvrda je ne odustaje ,,, mada --- verovatno nisam u pravu ali ja sa klincima pričam normalno ,, možda im ponekada malo karikiram stvarnost ,,