- Poruka
- 1.702
Poreska lustracija
Saša Radulović (31 Jul, 2006 - 20:41)
Kao što reče načelnik Poreske Uprave pre neki dan najavljujući najnoviji projekat uterivanja poreza, i Al Capone-u policija i sudovi nisu mogli nista, ali mu je glave došla poreska policija. Ili kao što reče Benjamin Franklin: “Nothing is certain but death and taxes”.
Poreska Uprava je krajem prošle sedmice najavila početak primene novodonesenog Pravlinika o unakrsnoj proceni imovine i dohotka. Značajnu pomoć u implementaciji procedura i IT sistema koji podržava ovaj projekat je pružio USAID.
Moram da priznam da me je ovo obradovalo. Počinjemo da ličimo na pravu državu...
Moj razlog za radovanje je zadovoljenje “pravde” i hapšenje i oduzmanje “nelegalno stečene” imovine.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je donesen 1. januara 2003. Jedna njegova odredba je i obaveza građana koji imaju imovinu preko 300.000 € da prijave tu imovinu i plate sve poreze. Samo 1298 građana je ispunilo ovu obavezu.
Do donošenja ovog pravilinika, ovaj zakon se nije ni mogao primenjivati. Osnovni razlog (ako izbegnemo uvek prisutno objašnjenje bazirano na nekoj vrsti zavere) je nepovezanost podataka u raznim državnim organima. Poreski prekršaj koje se najlaše utvrđuje je onaj koji nastupa onog trenutka kad se novac iz poslovnih aktivnosti preliju u imovinu registrovanu na ime građanina. Njega je najlakše utvrditi upravo zato što se sva imovina u Srbiji registruje. Porez na imovinu je jako teško izbeći.
Važno je izdvojiti dve grupe građana koji izbegavaju porez:
1. ljudi kod kojih se sama poslovna aktivnost nelegalna – droga, nafta, oružije, itd.
2. ljudi koji se bave legalnim poslovima u sivoj ekonomiji
Kod prve grupe, celokupan ostvareni prihod je nelegalan. Kao i kod Al Capone-a, policija i sudovi nisu uspeli da ih uhvate u nelegalnim radnjama tako da im ove radnje ostaju nekažnjene i ovaj pravilnik to neće promeniti.
Kod druge grupe prihod je legalan. Čak je i moguće da je su uredno plaćali porez na dobit pravnog lica (10%), možda čak i skupljali PDV. Zbog nerazumnog poreskog sistema, veliki broj građana Srbija koji rade u sivoj ekonomiji takođe pada u ovu grupu. Mađutim, samo manji broj ima imovinu veću od 300.000 €, tako da ih Poreska Uprava najverovatnije neće ni terati. Računa se sa 10.000 do 20.000 građana koji padaju u ovu grupu.
I kod jedne i kod druge grupe, veliki deo ostvarene dobiti završi kao imovina u Srbiji: nekretnine, vozila, akcije, osnivački udeli, bankovni računi itd. Liste svih ovih oblika imovine zajedno sa matičnim brojem vlasnika su dostupne državi pa time i Poreskoj Upravi. Glavni problem je bio povezivanje svih ovih baza podataka u jedinstven sistem koji bi omogućio Poreskoj Upravi da ukrsti podatke za svakog građanina.
Sva primanja građana u toku godine:
1. bilo u novcu (plata, bonus)
2. bilo poklonjen stan od strane firme u kojoj radite
3. bilo da vam firma iznajmljuje stan za privatnu upotrebu
4. iznajmljuje automobil za ličnu upotrebu
5. bilo da vam firma da kredit po uslovima boljim od tržišnih
se tretiraju kao dohodak i podložna su plaćanju svih poreza i doprinosa na dohodak. Sećate se nesretne glavne urednice BK TV koja je dobila stan od svoje firme i pomalo tužno pokušala na raznim TV programima da objasni kako taj stan nije dohodak i ne mora na njega da plati porez na isti. A skup tih poreza i doprinosa iznosi preko 73% na primanja do 5 x prosečna plata, a 24% na sva primanja preko te sume. Na primer, ako je neko od firme dobio stan od 100.000 €, porez na dohodak iznosi najmanje 24.000 €.
Mislim da građani treba da podrže ove napore Poreske Uprave. Jedina ograda je privatnost informacija i izbegavanje zloupotrebe ovih ukrštenih podataka, ali to je posebna tema. Ovo je način da izađemo iz zatvorenog kruga i mentaliteta koji kaže ”ko god ima neku imovinu, mora da je lopov” i konačno počnemo da cenimo poslovni uspeh. Za ovo je potrebna jasna svetleća crvena linija koja deli legalne i nelegalne poslovne aktivnosti. Poreska Uprava je najbolje mesto za iscrtavanje ove linije.
Saša Radulović (31 Jul, 2006 - 20:41)
Kao što reče načelnik Poreske Uprave pre neki dan najavljujući najnoviji projekat uterivanja poreza, i Al Capone-u policija i sudovi nisu mogli nista, ali mu je glave došla poreska policija. Ili kao što reče Benjamin Franklin: “Nothing is certain but death and taxes”.
Poreska Uprava je krajem prošle sedmice najavila početak primene novodonesenog Pravlinika o unakrsnoj proceni imovine i dohotka. Značajnu pomoć u implementaciji procedura i IT sistema koji podržava ovaj projekat je pružio USAID.
Moram da priznam da me je ovo obradovalo. Počinjemo da ličimo na pravu državu...
Moj razlog za radovanje je zadovoljenje “pravde” i hapšenje i oduzmanje “nelegalno stečene” imovine.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je donesen 1. januara 2003. Jedna njegova odredba je i obaveza građana koji imaju imovinu preko 300.000 € da prijave tu imovinu i plate sve poreze. Samo 1298 građana je ispunilo ovu obavezu.
Do donošenja ovog pravilinika, ovaj zakon se nije ni mogao primenjivati. Osnovni razlog (ako izbegnemo uvek prisutno objašnjenje bazirano na nekoj vrsti zavere) je nepovezanost podataka u raznim državnim organima. Poreski prekršaj koje se najlaše utvrđuje je onaj koji nastupa onog trenutka kad se novac iz poslovnih aktivnosti preliju u imovinu registrovanu na ime građanina. Njega je najlakše utvrditi upravo zato što se sva imovina u Srbiji registruje. Porez na imovinu je jako teško izbeći.
Važno je izdvojiti dve grupe građana koji izbegavaju porez:
1. ljudi kod kojih se sama poslovna aktivnost nelegalna – droga, nafta, oružije, itd.
2. ljudi koji se bave legalnim poslovima u sivoj ekonomiji
Kod prve grupe, celokupan ostvareni prihod je nelegalan. Kao i kod Al Capone-a, policija i sudovi nisu uspeli da ih uhvate u nelegalnim radnjama tako da im ove radnje ostaju nekažnjene i ovaj pravilnik to neće promeniti.
Kod druge grupe prihod je legalan. Čak je i moguće da je su uredno plaćali porez na dobit pravnog lica (10%), možda čak i skupljali PDV. Zbog nerazumnog poreskog sistema, veliki broj građana Srbija koji rade u sivoj ekonomiji takođe pada u ovu grupu. Mađutim, samo manji broj ima imovinu veću od 300.000 €, tako da ih Poreska Uprava najverovatnije neće ni terati. Računa se sa 10.000 do 20.000 građana koji padaju u ovu grupu.
I kod jedne i kod druge grupe, veliki deo ostvarene dobiti završi kao imovina u Srbiji: nekretnine, vozila, akcije, osnivački udeli, bankovni računi itd. Liste svih ovih oblika imovine zajedno sa matičnim brojem vlasnika su dostupne državi pa time i Poreskoj Upravi. Glavni problem je bio povezivanje svih ovih baza podataka u jedinstven sistem koji bi omogućio Poreskoj Upravi da ukrsti podatke za svakog građanina.
Sva primanja građana u toku godine:
1. bilo u novcu (plata, bonus)
2. bilo poklonjen stan od strane firme u kojoj radite
3. bilo da vam firma iznajmljuje stan za privatnu upotrebu
4. iznajmljuje automobil za ličnu upotrebu
5. bilo da vam firma da kredit po uslovima boljim od tržišnih
se tretiraju kao dohodak i podložna su plaćanju svih poreza i doprinosa na dohodak. Sećate se nesretne glavne urednice BK TV koja je dobila stan od svoje firme i pomalo tužno pokušala na raznim TV programima da objasni kako taj stan nije dohodak i ne mora na njega da plati porez na isti. A skup tih poreza i doprinosa iznosi preko 73% na primanja do 5 x prosečna plata, a 24% na sva primanja preko te sume. Na primer, ako je neko od firme dobio stan od 100.000 €, porez na dohodak iznosi najmanje 24.000 €.
Mislim da građani treba da podrže ove napore Poreske Uprave. Jedina ograda je privatnost informacija i izbegavanje zloupotrebe ovih ukrštenih podataka, ali to je posebna tema. Ovo je način da izađemo iz zatvorenog kruga i mentaliteta koji kaže ”ko god ima neku imovinu, mora da je lopov” i konačno počnemo da cenimo poslovni uspeh. Za ovo je potrebna jasna svetleća crvena linija koja deli legalne i nelegalne poslovne aktivnosti. Poreska Uprava je najbolje mesto za iscrtavanje ove linije.
