Tema za hrabre i iskrene...ili mozda za budale???

@Hellen & Kelis: Ne pokušavam ja da kažem da je svako ko ovde redovno dolazi neki paćenik ili tako nešto, eto, vas dve ste primer kako posećivanje foruma funkcioniše kod normalnih osoba, gde to nije zavisnost ili zamena za drugi život, ali to što postoje osobe kao vas dve ne poriče da je ovde more ljudi dospelo jer je nezadovoljno svojim životom ili se makar, kako je to neko rekao, oseća usamljeno. Ili nema šta bolje da radi u životu. Ili ih jednostavno mrzi da se bave sobom i svojim životom.

Lexa:

Deca i stariji maloletnici ovde nemaju interesovanja (...) niti imaju volje i želje da gube vreme na "intelektulnim temama"

Kliknite za proširenje...

Ja imam i volje i želje, ali ne mogu ni da prismrdim starijoj konkurenciji...

Uvek sam zadovoljan i sobom i svojim životom.
Neviđeni optimista.
Naravno da želim i hoću mnogo više i bolje ali ako to budem jako i očajnički želeo onda ću sigurno propustiti mnoge sitne stvari koje mnogo znače.
Ljudi su danas uglavnom u trci za lovom i boljim životom,kvalitetnijim životom,naravno da u toj želji nema ništa loše,i ja trčim,ali ljudi u toj frci i ne primete neke lepe momente a koji se svakodnevno desavaju i prolaze pored nas,ili mi pored njih,svejedno.
Ja se samo trudim da ih vidim,osetim i memorišem.
U svemu lošem ima i nešto dobro i obrnuto.
Takodje godinama visim na ovom forumu,pisao sam nekada pod drugim nickom,nije isto kao nekada ni ovde,nekada su diskusije bile življe i bilo je mnogo interesantnije,sad se uglavnom svelo na zezanje i prepucavanje.
Naravno da i ja to radim,retko kad napišem nešto ozbiljno,nema se gde,mada to i nije toliko bitno.
Mislim da niko na ovom forumu nije potpuni luzer.
Pa čak i taj koji to možda jeste daleko je iznad luzera koji nema pojma ni šta je komp. ni šta je internet!
Kao što je Hellen rekla,neko voli da ode u komšiluk na kafu...mi ovo.
Kod mene lično je spoj lepog i korisnog.
Visim na netu svako veče po par sati zbog posla a usput ubijam dosadu na Krsti i mislim da u tome nema ništa loše.
P.S. Odavno nisam napisao nesto ovoliko dugo na forumu,mozda nisam trebao ni sad !
Tema je OK.8-)

Поново размишљајући на ову тему, размишљам о људима....
Кад неко каже да је задовољан, да му је добро, да је срећан у животу....људи то најчешће коментаришу са:''Фолира се, лаже или себе или нас! И њему је срање као и свима нама!''

Ако је неко задовољан у животу, не мора да значи да би неко други био задовољан тим истим животом. Зашто меримо све својим мерилима?

Пре пар месеци срела сам друга из детињства, који се прославио и обогатио, живи у иностранству и популаран је....
Питао ме је шта радим чиме се бавим...
Кад сам му рекла да сам завршила факс и да радим у школи, погледао ме је сажаљиво и пун (искреног) саучешћа рекао:''Па дооообро. Није то ни тако лоооше!'' :-?
Кад сам му рекла да је то оно што сам одувек желела и да сам задовољна, он је рекао:''Шта вреди кад од те ситне лове не можеш да живиш нормално!''
Кад сам му рекла да сам релативно ситуирана, да ми је та лова сасвим довољна јер сам тако навикла, погледао ме је још сажаљивије, погледом који је говорио:''Не сери. Кога фарбаш?'':|
Кад сам рекла да сам се развела, почео је да ми се извињава што је уопште питао. Рекла сам да нема потребе, да је сасвим ОК, да је то прошло давно, да имам емотивни живот иако нисам у браку.....ту сам се закопала у његовим очима.:-(
На растанку ми је пожелео да будем у много бољој ситуацији кад се следећи пут будемо видели....
Отишао је вероватно размишљајући како сам ''пала на ниске гране''.....по његовим мерилима.:-?
Ја сам остала збуњена. Ставио ме је у ситуацију као да треба да се правдам да мени уопште није тако лоше као што он мисли, да сам задовољна, мирна, сређена...
Поставио се тако као да је све што сам ја изабрала (и факултет, и занимање, и развод, и начин живота...) уствари неки тежак и неправедан ударац судбине!

Да ли је уопште вредело да га убеђујем да је то МОЈ ЖИВОТ КОЈИ САМ САМА ИЗАБРАЛА, и да бих га сигурно мењала да сам незадовољна њиме?

Glupo je i probati objasniti nekome nešto što ili neće da vidi ili neće da čuje.
Možda si ga trebala pitati da li je on zadovoljan svojim životom.

Е видиш, нешто слично је и на форуму....
Ако кажеш некоме да си задовољан, помислиће:''Ма дааааај, да је задовољан био би на Карибима, а не на форуму''....не мислећи да је мера среће и задовољства животом код свих нас сасвим различита!

Ma kapiram ja to veruj mi.;-)

Sto, sta fali forumu? Meni bas prija da se dopisujem sa ljudima a i ima prednosti u odnosu na komunikaciju u RL: mozes da iskljucis kad hoces (bez uvrede), mozes da izabres temu razgovora i citas tu temu mesecima ako ti se svidja, ignorisuci sve ostale, a i upoznas se sa misljanjima ljudi koje recimu u RL ne bi nikada upoznao... jer se u RL ipak druzis sa ljudima koji misle isto ili slicno kao ti...
Niti mislim da je lose sto "neispunjeni ljudi" vise na forumu - pa to je bolje od ocajanja ili samoce ili cega vec... Mislim da je posecivanje foruma ipak pozitivno - neka spremnost za komunikaciju i otvorenost... Hm, jedino je lose kad se navuces, ali svako se posle pocetnog odusevljenja ipak iskulira...

ps. poseban pozdrav za Helen - onaj dogadjaj sa "uspesnim prijateljem" je odlican! Kakav praznoglavac! Kakvo nepostovanje i arogancija!
I meni se par puta dogodilo

Ма знаш шта је најинтересантније? Што је он био сасвим искрен! Није желео да ме понизи и обезвреди, он је само спонатно реаговао мерећи мој живот својим мерилима!

Helen;
Zadovoljstvo je potpuno individualna stvar i ja verujem u to jer razumem šta je zadovoljstvo. Sa druge strane, ljudi koji sebe smatraju srećnima morali su u jednom trenu biti nesrećni, da bi bili u stanju da porede. Ako nisu, onda zaista foliraju. Zanimljiv ti je tekst, naterao me je da se zamislim, ja zaista ne znam šta želim od života, samo znam da nije ovo. Mislim da želim taj osećaj, osećaj mira i stabilnosti, sreće. I sve je u osećaju. Romi su po pravilu srećni ljudi, a koliko bi - nas! - sažaljivo pogledalo u nekoga ko jedva da ima krov nad glavom, i naziva sebe srećnim??? Ali, on se možda zaista tako oseća.
Uh, ali zanimljivo je da je to tebe pogodilo, to što ti se dogodilo sa tim drugom iz detinjstva?! Naterao te je da se zapitaš da li to možda i jeste tako? :shock:
Samo potvrđuje da je sreća i zadovoljstvo životom stanje uma. I ako si zaista u stanju da održiš vedru prirodu, onda ništa zaista ne može da ti oduzme tu sreću, ni Forum, ni čet, Internet, kafenisanje, jamb ili španske serije... Verujem da čovek može da nauči da u svemu uživa.

Evo ovako nešto i ja htedoh da kažem.

muvalo:

Niti mislim da je lose sto "neispunjeni ljudi" vise na forumu - pa to je bolje od ocajanja ili samoce ili cega vec...

Kliknite za proširenje...

Vreme može daleko gore da se provodi, forum je zlatna sredina. Sada mi zaista dođe da se zapitam čemu takvo mišljenje i čemu tolika groza prema ljudima koji ovde "vise", zapravo znaš li koliko se ljudi upravo na ovaj način upoznalo??? Ne govorim o seksu, toga još ima najmanje ali zamisli introverta koji se zakucao u sobu i čita neku tešku filozofiju, kakve to konkretno ima veze sa životom? Ustvari od foruma ima daleko više koristi, danas... Jer, kada neko pomene "kvalitetno vreme", pretpostavljam da je prva asocijacija - pročitaj knjigu, radi nešto...!
Koliko bi naš sociofobičar sličnih sebi upoznao da je sedeo i čitao knjigu???

Taman posla da želim da internet komunikaciju stavim ispred "žive" (a nije baš i da nema neke prednosti), ali u nedostatku boljeg, šta više reći?
Nisu ovde svi takvi, naravno. Ovo je samo primer.
Inače, videla sam ovu rečenicu i nakeko mi je bljutava, ili je izgubila u prevodu.

uytuytuyt:

All I wanted was to say honestly to people: 'Have a look at yourselves and see how bad and dreary your lives are!' The important thing is that people should realize that, for when they do, they will most certainly create another and better life for themselves. (gde nije forum mesto za druzenje)

Kliknite za proširenje...

Poslednje što bih nekoj nesigurnoj osobi savetovala to je da se skljoka do dna da bi se uzdigla gledano sa te pozicije. Druga rečenica tek ubija. Reakcija današnjeg čoveka na sopstvenu bedu je vrlo prosta i očigledna - depresija. I onda ona vodi u još gore organizovanje života, tako u krug... Svest o besmislenosti sopstvenog života nikada od čoveka nije napravila čoveka od akcije, već upravo suprotno. Sve u svemu, zgodno za razgovor.
Ah, sada moram da se vadim, postovi su mi dugi jer izbegavam da trošim vreme na redukciju, a otqcam ovo za 5 minuta Osim toga, stalno mi je upaljen komp, pa osvežavam stranice koje me interesuju. A zašto ovo pričam? Da se ne stekne utisak da, kada je neko ovako naporan (valjda ), taj neko obavezno mora trošiti energiju ili traćiti sate života Čim se pojavi nešto zanimljivije, forum je dosadan. Dotle - forum Ruku na srce, lako je se ovde navući... I to je jedina realna mana.

ludo dete:

Ja imam i volje i želje, ali ne mogu ni da prismrdim starijoj konkurenciji...

Kliknite za proširenje...

Nisam rekla da ne postoje izuzeci... :wink:

Jao da, još nešto --
Da li si video ti, uztuztuzt (sa y) koliko na svaštari ima odgovora od dve reči? I kako se to uklapa u priču o proseku od 80 poruka na dan?

Da li si video ti, uztuztuzt (sa y) koliko na svaštari ima odgovora od dve reči? I kako se to uklapa u priču o proseku od 80 poruka na dan?

Kliknite za proširenje...

video. pogledaj raspon u kom su kucane - za jednu osobu. cesto bude od 14h do 03h. sta ti to govori?

Poslednje što bih nekoj nesigurnoj osobi savetovala to je da se skljoka do dna da bi se uzdigla gledano sa te pozicije.

Kliknite za proširenje...

nije cehov dostojevski da se ubija od alkohola i kocke, pa da se "iskupljuje" i "uzdize" i sl, nego on konta da nam zivoti vec jesu skljokani! skljokali su se a da to nismo ni primetili i sada tavorimo a da to ni ne znamo.

Reakcija današnjeg čoveka na sopstvenu bedu je vrlo prosta i očigledna - depresija.

Kliknite za proširenje...

nazalost, tako je...

all i want to say is: zasucimo rukave i na posao! let's create another and better life for ourselves!

Mene samo interesuje šta bismo to trebali izvanredno da uradimo, da bismo uzdigli živote? Daj neki primer...
Optimizam ti je simpatičan, samo mi smo malo apatični Hehe, dobro, "mi"...

A što se tiče raspona, ja imam sličan, verovatno. To sam već objasnila, wireless. Imam konstantnu konekciju i uvek mi je upaljen komp. Ako baš pratim neku temu može se dogoditi da sam non-stop na forumu, što je i istina, samo što ne moram da sedim ispred monitora zbog toga ceo dan. Verujem da je i sa tim likovima isti slučaj. I to mi se čini kao "blaža varijanta" nego se konektovati i sedeti neprekidno dva-tri sata, još ako te neko isproziva qq lele Ode noć

A moram malo da se vadim, ako ne vama, bar sebi da objasnim
Da se razumemo: ne provodim ovde previše vremena, osobito kad je post
Gde si bre zmaju, postaviš temu da se pobijemo ovde, pa nestaneš? Oooooooo :?

Mene samo interesuje šta bismo to trebali izvanredno da uradimo, da bismo uzdigli živote? Daj neki primer...

Kliknite za proširenje...

po 1000-ti put, nista izvanredno! sama si rekla da treba da nam je zivot uzbudljiviji. zanimljiviji. da se obogacujemo i ucimo (ne, ne mislim da skolu! niti desetke u index-u!). okani se te ideje uzdizanja...
raymond k hessel je hteo da bude veterinar a umesto toga radi kao prodavac - works job he hates to buy shit he doesn't need. nije nista uzviseniji veterinar od prodavca, ali je on hteo da bude veterinar, a umesto toga radi u convenient shop-u i hronicno je nezadovoljan.

samo mi smo malo apatični

Kliknite za proširenje...

upravo

Hellen:

Ма знаш шта је најинтересантније? Што је он био сасвим искрен! Није желео да ме понизи и обезвреди, он је само спонатно реаговао мерећи мој живот својим мерилима!

Kliknite za proširenje...

Ma jasno je to meni ali je, cini mi se, znak postovanja kada nekome verujes na rec.
U stvari nije ni vazno, samo je zanimljivo - kako ljudi razmisljaju... Poz

Evo jedne od poštapalica Tužnog Patka....

Kad naidjete na pijanog čoveka sklonog tuči, da li ćete da postanete pijanac?
Samo ćete prilagoditi svoje ponašanje (na žalost prednost uvek ima nenormalnije i neadekvatnije ponašanje).

Tako i kod posla kad radite kod nekog (ne i sa nekim , tu već možete da birate i treba da birate).
Novac kupuje vašu snagu i vreme , ali ne i vašu dušu....

Sa manje dubine komentarisite ono sto vam “dolazi” iz mozga a sa vise dubine ono sto vam “lezi na srcu”. Sada je valjda jasnije zasto sam rekao da treba biti i hrabar.

Kliknite za proširenje...

mnogo jasnije.

neverovatna je stvar da do pre par godina nisam poznavao ni najmanji znacaj (za zivot) onoga sto lezi na srcu. to mozda nekome zvuci preterano, ali je zaista tako. sada vidim koliki je to hendikep bio. vreme ce pokazati, ali mislim da se nisam suvise kasno osvestio i da to moje neznanje nece ostaviti preteske (tj nepopravljive) posledice (ovo nije tesenje, nego su se stvari promenile na bolje otkako sam skontao i tu svoju stranu). cak ni sad nisam siguran koliko energije i paznje treba posvetiti emotivnoj strani i sta (bar otprilike) ocekivati.

mozda cu ovih dana probati da malo pojasnim na sta mislim, ali u ovom trenutku nema sanse da napisem bilo sta konkretnije.

Neki moj zaključak je da većina ljudi (ako ne i svi) i bez foruma imaju neku rupetinu - da li u glavi ili emotivnu...

rupe...zadovoljan...forum...vreme…troshimo vreme...a inache shta radimo...troshimo vreme...a kad nije forum...troshimo vreme…
blago onom ko se spolja krpi nalepnicom’’da je sve super ili bar kontrolisano dobro’’i da se bezrup shepuri...pred svima...koliko li truda treba, da se unapred misli na svaki korak…
...a da se zatvori jedno 30 dana u belinu prazne sobe...sam sa svojim mislima...bez ikoga, ichega, imena, prezimena, bez granchica za koje se drzi..da li ce ostati zadovoljan… ili nezadovoljan...ili ce zaboraviti ono shto ga je chinilo zadovoljnim ili nezadovoljnim?... ili ce konachno postati zadovoljan ?
...glad za ''unoshenjem podataka’’...bjegstvo…chitash, gledash, slushash…pametne i ‘’nepametne’’stvari....pa i forum...u takvim fazama, dobijam napade''saosjecanja''sa tracharama...neshto se trpati mora...u gladan mozak...a neuroni svakako propadaju...ko te pita…
...obichni smo ljudi...u Svemiru, razapeti izmedju zivota i smrti, naelektrisanja, gromova i munja, priona i teorema....boja i lakova...ratova i nesreca...ljubavi i ochajanja...a uz sve to imamo snage da damo magiju zivotu i chitamo, uz kafu, kada je Paris stavila ruku u gace i ko se gdje popishkio... Sjajni smo, zar ne ?…
Amplitude osjecanja...svesniji smo svoje srece, kad se sretnemo sa nechijom nesrecom ili kad se sretnemo s nekim ko misli da smo mi nesretni(ji)…prkos u chovjeku se radja tek kad je ‘’nachepljen’’i onda smo ‘’jachi od sudbine’’…a ako ga ostavish na miru, samog da razmishlja …ubedachice sam sebe…hehe …koliko puta smo sudili o nechijem zivotu…eh, balvan u oku ne zulja, kad dugo stoji…
Odgovor: nisam zadovoljna, jer moram(bez mogucnosti izbora) razreshiti mnoge stvari, probleme, zbog sebe, drugih…ali, umem da budem sretna,bar na trenutke, jer sam proshla kroz gore dane…a kako da budem zadovoljna, kad su ljudi oko mene u tegobama, nevoljama…i to je neprekidni zacharani krug…
…I na kraju se svede…lep dan mi je kad je mir, kad je na repertoaru uobichajena kolichina fekalija…a kad se doda bar jedno, pojedinachno go*ance, poklopi me kao talas plovak…pa se nagutam vode, ali sreca je bar isplivam…jednom davno sam odluchila da uvek isplivam…sa manje ili vishe oziljaka...

Za forum, sve pohvale...cijenim slobodu individualnog dozivljaja...
Mada...iskreno ne bih voljela da sam sve ovo chitala sa 17-18 god. Lako je meni sad, sa svim ovim zrnchicama koje su propale kroz sitku mozga...
provlache se neki stavovi...hm...najagresivniji su i najvidljiviji...pa, hteo ne hteo, chovjek malo ogrubi…chini mi se da mnoge stvari ne bi znala da stvorim, da izmislim, iz pepela podignem i gledam kako se u pepeo pretvaraju...da sam nekad znala, ono shto znam sada...i puno saveta, vrlo pametnih...hehe…ima drazi i u slobodi da ispadnesh budala...tek, posle znash...nekom dati pametan savet…a shto?…zezanje…
….mozesh nekom dati sve, ali ne mozesh mu prenijeti svoje misli…prizor kroz svoje ochi
…chesto dodjem odsutna mislima, ili me iziritira neshto shto me kachi u RL pa napishem bljaksi-bljak -brlj...svaka komunikacija izmedju ljudi je okrnjena za razumevanje…neraspolozenje prodje , a ostane rech...a smisao se okrece kao pile na raznju, sve zavisi u kom momentu ce u pogled uleteti krilce ili ledja ili trtica... zapasti za zub…ovo je krhka komunikacija…pa je i dozivljavam, kao igru…udjesh na neki ‘’nivo’’, pa ti se kao karte sasipaju neke rechi, neki igrachi, neka pitanja, neki zakljuchci…i ne umem se vishe udubiti da li svi vi ljudi postojite…. klik ULAZ do klik IZLAZ…da li razmishljate koliko vash lik i djelo na forumu ima veze sa vama ?…forum je super… Gljiva je lazljiva, mala, stjenica, licemjer ponekad, bezgranichno ironichna pa pishe kao odraz u ogledalu’’naopako i naravno otrovna…ha-ha…ha…moram povesti rachuna gdje se ona stvarno krije po vrletima moga uma…da mi ne pobjegne…:smile:

ludo dete:

Što reče frozen: da smo srećni i zadovoljni svojim životima, ne bismo sada bili na forumu...

Kliknite za proširenje...

Mislim da je ovo jos jedna od predrasuda o forumu... Zasto ne bismo bili srecni i zadovoljni ako smo na forumu? I da li zaista mislite da smo ovde samo kad smo nesrecni i da su svi oni koji ne "upraznjavaju " forum u stvari srecni i zadovoljni ? Nekako se preozbiljno shvata ovaj forum...Sreca uopste nije konstanta i mislim da prisustvo na forumu nije njeno mjerilo...Bila sam ovde i kad sam bila potpuno zadovoljna svojim zivotom i kad nisam...Nekad mi je zanimljivo,a nekad dosadno...I bas bih voljela da mi neko kaze gdje sad,recimo, treba da budem,da bih bila srecna,gdje se to dijeli sreca?
A u zivotu,zbog foruma,cini mi se da nisam nista propustila...ni dobro,ni lose...Naravno,u svemu treba imati mjere...

Pazi kad tek sad vidjeh da su i drugi komentarisali ovu frozenovu recenicu... Sto ti je kad ne procitas temu do kraja...

Hellen:

....Ја сам остала збуњена. Ставио ме је у ситуацију као да треба да се правдам да мени уопште није тако лоше као што он мисли, да сам задовољна, мирна, сређена...
Поставио се тако као да је све што сам ја изабрала (и факултет, и занимање, и развод, и начин живота...) уствари неки тежак и неправедан ударац судбине!

Да ли је уопште вредело да га убеђујем да је то МОЈ ЖИВОТ КОЈИ САМ САМА ИЗАБРАЛА, и да бих га сигурно мењала да сам незадовољна њиме?

Kliknite za proširenje...

E, ovo je bio super post.
Često razmišljam na tu temu... u raznim situacijama i kontekstima.
Ljudi ne samo da ne mogu da prihvate TUĐU MERU SREĆE, nego često nemaju pojma ni šta je njihova mera sreće, i upravo zato se tripuju da su nesrećni.

Ne umem da odgovorim na ovu temu. 2005 mi je bila jedna od najgorih godina u životu, i dolazak na Forum itekako ima veze sa onim što me je tada snašlo. Ali, ako sada razmislim o svim krupnim promenama koje su se desile... ne osećam se loše u celini uzev.

Sreća je stanje. Zadovoljstvo je stanje.
Ali, ne bih ja potcenjivala ni nesreću, ni nezadovoljstva.
I ta stanja umeju da budu itekako produktivna.