STRES, EFEKTI I POSLEDICE I KAKO GA PREVAZICI

MUZIKA,mnogo zna da pomogne u teskim situacijama. Mislim da svako moze da nadje vremena za sebe,ako zeli! Covek moze da uradi sve sto je normalno i sto pozeli(a da nije letenje bez krila) samo ako se dovoljno potrudi,ima milion primera,ljudi koji su nepokretni,ljudi koji imaju razne zdravstvene probleme,finansijske,psiho.fizicke i sve se prevazidje uz pomoc volje,optimizam je ono sto mora uvek da se pronadje u sebi! A skromnost ce vam takodje biti veoma korisna,jer neko negde nema ni sta da obuje ili pojede,ili je bolestan,a vi kazite sebi,hvala Bogu sto sam ziv i zdrav. Samo ne treba klonuti DUHOM.

Stres je fizička i psihička reakcija organizma na svaki potencijalno štetan faktor. Akutni stres brzo prolazi i ne ostavlja posledice. Opasno je kada stres postane hroničan i deluje na naše telo, a da mi to ne osećamo, sve dok naše zdravlje nije ozbiljno narušeno.

Ja sam stalno pod stresom, lazem da sam tesko bolesna na poslu a u stvari znam da mi nije nista bitno. Stalno manipulisem, ne znam kako da prestanem, hocu stalno d abudem nesto sto nisam i patim zbog toga pa sam u jos vecem stresu. Sta da radim?

Весна, разговор с психијатром не би шкодио.
Постоји разлог због ког себе не прихватате.

U mene posao stresira do bola. Toliko me nervira da bih zapalio gradu u kojoj radim. Trazim nesto bolje. Dok ne nadjem, trpim stres.

ja sam toliko pod stresom u ovom periodu, a nije mi bilo dugo ovako, ispiti, kolokvijumi, ucenje, novac i jos neki poroblemi uticu na to da ja ne mogu da se smirim, stalno sam napet, mozak mi je napet i telo, ne mogu da se opustim nikako, pokusavam da sedim, ne mislim, slusam muziku, ali ne mogu protiv tog konstantnog osecaja. pre neku noc sam legao u krevet i iako umoran, nism mogao da zaspim, nego sam ustao, seo za komp i pokusavao da skrenem misli.

Ja sam odavno trebala da se pridružim ovoj temi, ali sam je tek sad videla...Jako se mnogo nerviram, i počelo je žestoko da se odražava na zdravlje...ali neću vas odmah daviti, prvo da pročitam šta ste pisale!!!
Sve pohvale onom ko je otvorio ovu temu!

Na zalost,danas je tesko da jedan dan prodje bez stresa.Treba stvarati neki svoj intimni svet,za prijatelje,porodicu, i tako se sacuvati,bar delimicno, od strasno pogubnih spoljnjih uticaja koji nam nanose toliko loseg.

Svaka cast na ovako iscrpnim podacima!

naterasi:

ja sam toliko pod stresom u ovom periodu, a nije mi bilo dugo ovako, ispiti, kolokvijumi, ucenje, novac i jos neki poroblemi uticu na to da ja ne mogu da se smirim, stalno sam napet, mozak mi je napet i telo, ne mogu da se opustim nikako, pokusavam da sedim, ne mislim, slusam muziku, ali ne mogu protiv tog konstantnog osecaja. pre neku noc sam legao u krevet i iako umoran, nism mogao da zaspim, nego sam ustao, seo za komp i pokusavao da skrenem misli.

Kliknite za proširenje...

Ne trebaš to sebi raditi!Znam da ti nisam ništa novo napisala,ali vjeruj mi da sam i ja bila u istom sosu do prije god.dana i onda me taj konstantni stres koji je zbog faksa trajao godinama, "častio" ozbiljnim zdrvstvenim problemom,ali se nadam da je sve na vrijeme urađeno,tako mi bar doktori tvrde! Sada posle godinu dana pokušavam da se vratim učenju,ne ide baš nešto, ali zato uživam u životu i mislim pozitivno svaki dan,što i vama svima želim!!!

legnem da spavam

Sebe sam dugo vremena doživljavao kao veoma stabilnu osobu. Studirao sam malo duže, stigao da čitam dosta o istoku, budizmu, jogi i naučio da koristim neke osnovne tehnike disanja, opuštanja, telesnih vežbi itd.
Onda sam to zapostavio, ostavio filozofiju po strani, završio fakultet i posle godinu i po dana fizičkog rada po gradilištima našao posao, uslovno rečeno, u struci. Pozicija mi se zove jun. ass. manager, ali se bavim prostim unosom podataka. Pre 10 dana je ispao toliko veliki problem oko toliko mizerne stvari da ja to prosto ne mogu da opišem. Preuzeo sam potpuno tuđu krivicu i odgovornost na sebe, a kad je nastupila bura nije bilo nikog da baci gumu za spasavanje, davio sam se sam samcijat. Poslat sam kući na prisilan tajmaut od 7 dana. Tada su se uključili ponos i pravednost i mozak je počeo da radi kao mikrotalasna pećnica. Spavanje se smanjilo na 4-5 sati, iskočile su mi fleke oko vrata, razboleo sam se na 35 stepeni napolju, budim se noću, ali ne mogu zaspati posle toga, bol u čelu i oko očiju, zujanje u ušima. Pri tom sam imao 3 dana terapije alkoholom na prinudnom tajmautu, ali nije pomoglo. U međuvremenu sam ostao kod kuće sam, bez ikoga da me sasluša.
U beskrajnoj analizi situacije, pokušavao sam da nametnem sebi nešto, bilo šta, što sam uradio pogrešno tada, ali nisam otkrio ništa.
U nedelju, dan pred povratak, totalno preuređivanje rasporeda u stanu do 4 ujutru i mučan i neželjen povratak na posao. Na poslu tiho ignorisanje par dana i onda se situacija popravlja. Ali, moj mozak radi do preksinoć i dalje kao da je mikrotalasna pećnica.

Ali avaj, prevrćući se po krevetu preksinoć kao krompirić u vrelom ulju, okrećem se na leđa i zauzimam savasana položaj (ležim na ledđima sa dlanovima okrenutim na gore) i radim vežbe disanja i koncetracije 15 minuta. Okrećem se zatim na stomak (inače spavam na stomaku) i spavam kao beba narednih 8 sati. Sad se osećam bolje. Nema napetosti u čelu više i bola oko očiju, a i grip prolazi.

Naravoučenije:
Od fizičkog rada čovek može da se odmori od psihičkog možda ako zna da se snađe u datom trenutku. Sve dok je racio radio stres je drao i kidao organizam iznutra, a kad je mozak otišao na tajmaut onda je sve bilo uredu. Isključite mozak ponekad, da biste ga sačuvali za važnije stvari.

ja sam postala tezak kreten i folirant i muka mi je od sebe... psihici to kazu nije tako

ali ja znam da je tako
ne znam gde se stize u tu realu?
muka mi je od svega sto radim... sve je neko glupiranje
a opet mozda sam i psihicki prsla
ali sad mozda ozbiljnije
ali kao pokusacu sama ... ali nema izlaza
da li ej ok da rpestanem ovo da pisem i da radim? sta mogu da uradim d ane budem idiot? pratice me ovo i dalje... kako da ne budem vise kreten? ovo je mozda za neko duhovno lice... ali sam i prsla pa cu pokusati sama?...

naterasi:

ja sam toliko pod stresom u ovom periodu, a nije mi bilo dugo ovako, ispiti, kolokvijumi, ucenje, novac i jos neki poroblemi uticu na to da ja ne mogu da se smirim, stalno sam napet, mozak mi je napet i telo, ne mogu da se opustim nikako, pokusavam da sedim, ne mislim, slusam muziku, ali ne mogu protiv tog konstantnog osecaja. pre neku noc sam legao u krevet i iako umoran, nism mogao da zaspim, nego sam ustao, seo za komp i pokusavao da skrenem misli.

Kliknite za proširenje...

meni se posle prve godine faxa javio anksiozni poremecaj. Dajem sve u roku, na budzetu sam ali eto, posledice. Posebno mi je odvratno kad prodje ispitni rok i onda posle tolikog stresa odjednom nemam nista da radim.
Ni ja vise ne znam kako da se nosim sa svim stresom i sranjima. Uglavnom se trudim da ostanem pozitivna ali nekad osecam kao da vise nemam snage ni volje ni za sta.

Hetfield girl:

meni se posle prve godine faxa javio anksiozni poremecaj. Dajem sve u roku, na budzetu sam ali eto, posledice. Posebno mi je odvratno kad prodje ispitni rok i onda posle tolikog stresa odjednom nemam nista da radim.
Ni ja vise ne znam kako da se nosim sa svim stresom i sranjima. Uglavnom se trudim da ostanem pozitivna ali nekad osecam kao da vise nemam snage ni volje ni za sta.

Kliknite za proširenje...

jao, ne, i meni se desava taj osecaj, da posle toliko stresa, ispita, ucenja, nemam sta da radim, onda mi je tesko da se vratim u normalu, tj. da vodim zivot kao pre ispita. kakav je to poremecaj i kako znas da ga imas>?

naterasi:

jao, ne, i meni se desava taj osecaj, da posle toliko stresa, ispita, ucenja, nemam sta da radim, onda mi je tesko da se vratim u normalu, tj. da vodim zivot kao pre ispita. kakav je to poremecaj i kako znas da ga imas>?

Kliknite za proširenje...

Pa jednostavno previse brinem oko svake sitnice,stalno ocekujem da ce stvari da ispadnu na najgori moguci nacin. Cesto me hvata neodredjen strah i nemir(pogotovo uvece)... to je generalizovani anksiozni poremecaj. Sama sam sebi postavila dg, mada imam i potvrdu od psihologa Psihoterap. mi je rekla da je to zato sto se plasim da necu biti dovoljno dobra..
Nije to nesto ozbiljno, mnogo ljudi ima taj problem samo sto misle da je to normalno stanje i onda nikad ne potraze pomoc.

Hetfield girl:

Pa jednostavno previse brinem oko svake sitnice,stalno ocekujem da ce stvari da ispadnu na najgori moguci nacin. Cesto me hvata neodredjen strah i nemir(pogotovo uvece)... to je generalizovani anksiozni poremecaj. Sama sam sebi postavila dg, mada imam i potvrdu od psihologa Psihoterap. mi je rekla da je to zato sto se plasim da necu biti dovoljno dobra..
Nije to nesto ozbiljno, mnogo ljudi ima taj problem samo sto misle da je to normalno stanje i onda nikad ne potraze pomoc.

Kliknite za proširenje...

pa, onda ga i ja imam, jel si bila kod psihologa, drzavnog ili privatnog, hocu i ja da odem.
a sta radis kad ne znas sta ces posle tog stresnog perioda, meni se to upravo desava, ja ne znam kako sad da funkcionisem.

naterasi:

pa, onda ga i ja imam, jel si bila kod psihologa, drzavnog ili privatnog, hocu i ja da odem.
a sta radis kad ne znas sta ces posle tog stresnog perioda, meni se to upravo desava, ja ne znam kako sad da funkcionisem.

Kliknite za proširenje...

Bila sam kod drzavnog. Samo, losa strana je to sto moras dosta dugo da cekas da ti zakaze jer je uglavnom ogromna guzva. Ja sam krenula sa kognitivno-bihejvioralnom terapijom...fokusira se da naucis drugacije da razmisljas, da odbacis stari nacin razmisljanja i usvojis novi, realniji.
Vidis, meni je nekim danima sasvim ok a nekad sam bas anksiozna. Uvek normalno funkcionisem gledajuci spolja, ali subjektivno nekad samo ja znam kako mi je.
Sto se tice ovog perioda posle ispita, treba da nadjes nesto drugo sto ce ti ispuniti vreme, bilo posao, druzenje, film, muzika

LAKI LUCIANO:

MUZIKA,mnogo zna da pomogne u teskim situacijama. Mislim da svako moze da nadje vremena za sebe,ako zeli! Covek moze da uradi sve sto je normalno i sto pozeli(a da nije letenje bez krila) samo ako se dovoljno potrudi,ima milion primera,ljudi koji su nepokretni,ljudi koji imaju razne zdravstvene probleme,finansijske,psiho.fizicke i sve se prevazidje uz pomoc volje,optimizam je ono sto mora uvek da se pronadje u sebi! A skromnost ce vam takodje biti veoma korisna,jer neko negde nema ni sta da obuje ili pojede,ili je bolestan,a vi kazite sebi,hvala Bogu sto sam ziv i zdrav. Samo ne treba klonuti DUHOM.

Kliknite za proširenje...

Prihvatanje onoga što imamo i da ne izaziva patnju nešto što nemamo velika je stvar za psihički mir.
Meni npr. nestrpljenje oduvek stvara napetost i stres. Vremenom sam naučila da se primirim, ali i dalje mi smeta.

Moze li neko da preporuci jednostavne tehnike opustanja?
Znam da ih ima dosta na netu, ali ima svakakvih..Ipak bih neku koju je neko koristio a da se moze primeniti i van kuce.

Yoga Nidra
Има пуно клипова на јутјубу. Одгледаш пар пута и научиш технику.

dr. specijalista:

Stres je fizička i psihička reakcija organizma na svaki potencijalno štetan faktor. Akutni stres brzo prolazi i ne ostavlja posledice. Opasno je kada stres postane hroničan i deluje na naše telo, a da mi to ne osećamo, sve dok naše zdravlje nije ozbiljno narušeno.

Kliknite za proširenje...

Tačno, odlična definicija.

Vesna_besna1950:

Ja sam stalno pod stresom, lazem da sam tesko bolesna na poslu a u stvari znam da mi nije nista bitno. Stalno manipulisem, ne znam kako da prestanem, hocu stalno d abudem nesto sto nisam i patim zbog toga pa sam u jos vecem stresu. Sta da radim?

Kliknite za proširenje...

Sama si definisala i uzrok i posledicu , a i sama najbolje znaš šta želiš da postigneš svim tim lažima na poslu ako su samo tamo. Da li samo da privučeš pažnju ili je još nešto konkretnije ?

Šta te ustvari interesuje : kako da prestaneš da lažeš ili neki drugi način kako da dođeš do željenog cilja ...?

Ljudi, čitam i nalazim se u svakom postu.....svih nas mi je žao.... život je nemilosrdan a dodavanje zaprške poput stresa je ubitačno.
Pametan savet nemam, da ga imam verovatnobih bio rešen stresa, ja sam još sav napet, depresivan i anksiozan, ali sam neuporedivo bolje u odnosu na pre godinu dana.
Vrlo pametan savet ka sigurnom boljitku, razgovarajte s nekim, ali ne sa šalabajzerom koji se neće udubiti u probleme, ne mora da bude psiholog, nađite nekog ko vas iskreno voli i kome je stalo do vas. Podelite brige na još nečija pleća.
Nek vas vodi jedno, da je juce bilo gore!!!!!!!!

Negde sam pročitala da je postavljanje pravog pitanja, odnosno postavljanje dijagnoze, zapravo pola rešenja. To nije tako loše, barem znaš zbog čega ti je loše. Zaključili smo: Stres je kriv!
Negativna strana ovakvog postavljanja stvari je što onda sve loše što nam se u životu događa trpamo u isti kofer. Onda ćemo za sve što nam se u našem životu ne sviđa optužiti Stres. Reći ćemo "on je kriv", i što je još gore pomislićemo "ja tu na žalost ne mogu ništa". E to je deo koji se meni ne sviđa!
Složiću se naravno, svi smo pod užasnim stresom: od nas se traži, a mi ne postižemo...
Ali postoji milion stvari koje mi sami možemo da uradimo kako bi preživeli.
Ako se stalno žderemo razmišljajući o tome šta bi sve moglo naopako da pođe, da li bi možda bilo bolje pogledati OVAJ trenutak, sada, i razmisliti šta bi mogli uraditi da bi uticali na dobar željeni ishod. Ukoliko ne postoji baš ništa što bi se sad dalo uraditi, i pošto evidentno nema nikakve svrhe zamišljati eventualne crne scenraije koji nas očekuju, okrenimo se nečem drugom. Zaposlimo mozak, stavimo mu nove probleme da se njima bavi. Dajmo mu konkretne probleme koje bi trebalo da reši, da bi izbegli da se kao laboratorijski miš vrti u jednim te istim krugovima iznova i iznova.
Promenimo okruženje, ljude, odimo na sport kojim se nikad nismo bavili, naučimo nešto novo na nekom kursu, prijavimo se za online učenje kuvanja.... Dajte mozgu nov materijal, nove ideje, nove informacije...
Samo nemojte svoj mozak osuditi na večne krugove...

Stres je vrlo realan fenomen današnjice...ali zanimljivo je da nije svaki stres negativan...odredjena kolicina stresa je neizbežna i čini nas otpornijima i snalažljivijima...on postaje opasan ako predugo traje i prevazilazi naše kapacitet prilagodjavanja...Naime, stres izaziva svaka situacija koja zahteva neko prilagodjavanje i lični rast...ako uspemo da se prilagodimo- napredovaćemo, ako ne, iscrpeće naše kapacitet i može odvesti u bolest...

Naravno, ne zahteva svaki stres stručnu pomoć...sport, ishrana, dobri i jaki prijateljski odnosi, porodični odnosi, partnerski odnosi su ono što je prva linija oslonca. Ukoliko postane preteško, i kratko psihološko savetovanje je nešto sto treba razmotriti. Ali postoje i brojni programi koji su dostupni kako bi nas naučili da se sa nekim situacijama uspesnije nosimo. To su različiti treninzi, psiholoske radionice, i slični programi, od kojih su mnogi dostupni i beplatno. A postoji i jedna oblast, koja je tek u nastajanju na ovim prostorima, a zove se koučing, a koja se odnosi na motivisanje i inspirisanje osobe da dostigne svoje ciljeve kroz učenje različitih životnih veština.

Evo još jednog teksta o koučingu (tzv. Life coaching).

Pozdrav svima!