Gost 131338
Domaćin
- Poruka
- 4.399
Citala sam sve od pocetka i ne mogu da pronadjem ovo - stres se uglavnom vezuje za previse obaveza, dogadjanja, socijalnih desavanja...itd. pa se samo po sebi namece kako smanjiti stres.
Sta raditi u situaciji kada se stres pojavljuje od manjka ovog nabrojanog - u smislu, zbog promene koja je nastala selidbom i promenom posla?
(Nedostatak prijatelja, novi grad, mnogo manje rada nego godinama pre...).
Promena je sama po sebi stres, to mi je jasno. Ali kako smanjiti stres od nedostatka akcije u zivotu?
"Umor ni-od-cega" najbolje opisuje to stanje.
Da, izmisliti neku akciju, pretpostavljam. Ali onda pocne zacarani krug - umor, bezvoljnost, preosetljivost, smanjena tolerancija (na nove ljude, novo okruzenje, nov klimatski pojas
), apatija (Je l bas moram da izadjem iz kuce??), razdrazljivost ("Ljudi su ovde potpuni kreteni!" i sl.).
Svaka "akcija" izgleda kao preteran napor!
Mene ne cudi moja reakcija - od radnog vremena od 50 sati - jedva 15, od cestog izlazenja - skoro nista od izlazenja, od poznatih mesta - sva nepoznata mesta koja se cine totalno neprijateljski, od dobrih prijatelja - do traljavih poznanika koji me nerviraju, od temperature od 30 stepeni preko cele godine - zima, ledeni vetar i mrak!!!!
Ali nije da nemam sta da radim - imam i te kako, moram da napisem neke stvari, prilicno zahtevne. A ja ne mogu ni to! Uzmem knjigu/sednem za kompjuter i onda se uhvatim zablenuto u zid, niti znam o cemu sam razmisljala a ni gde sam bila.
Muz mi ima identicne simptome, tako da nam je stvarno super.
Ne mozemo ni jedno drugo da pokrenemo. Da, da, uzivamo u svim carima mladog braka 
ali oboma nam je jasno da je ovo sra.nje kako se ponasamo i osecamo.
(A ne mozes se ni gledati kao zaljubljeno tele ceo dan a i ne ustajati iz kreveta, vec nam je jasno).
I danas vrhunac - krenem u teretanu ( a uvek sam bila fizicki aktivna) i vratim se na pola puta kuci jer mi se smucila hladnoca, vetar, debela jakna, hulahopke su me svrbele (nadam se da ovo vec nije za hospitalizaciju?), geto u kome zivim i cudni ljudi po ulicama, tezak ranac, znojavi kreteni u teretani, napor koji me tamo ocekuje....itd.
Uf, sve mi se smucilo danas, majke mi.
I jos muz pita kad sam dosla "A da se mi preselimo na......" (karibsko ostrvo!!!! Doduse, tamo mi je sveki a ostrvo je malo). Pa miiiiiislim!! Tresnjica na slagu.
Necu da se selim, dosla sam ovde sa razlogom. A ne da mi se seli, nego bih se odmah spakovala a da ovom gradu (kome se svi dive) nisam dala ni sansu. Necu tako.
Sta predlazete?
Sta raditi u situaciji kada se stres pojavljuje od manjka ovog nabrojanog - u smislu, zbog promene koja je nastala selidbom i promenom posla?
(Nedostatak prijatelja, novi grad, mnogo manje rada nego godinama pre...).
Promena je sama po sebi stres, to mi je jasno. Ali kako smanjiti stres od nedostatka akcije u zivotu?
"Umor ni-od-cega" najbolje opisuje to stanje.
Da, izmisliti neku akciju, pretpostavljam. Ali onda pocne zacarani krug - umor, bezvoljnost, preosetljivost, smanjena tolerancija (na nove ljude, novo okruzenje, nov klimatski pojas
), apatija (Je l bas moram da izadjem iz kuce??), razdrazljivost ("Ljudi su ovde potpuni kreteni!" i sl.).Svaka "akcija" izgleda kao preteran napor!
Mene ne cudi moja reakcija - od radnog vremena od 50 sati - jedva 15, od cestog izlazenja - skoro nista od izlazenja, od poznatih mesta - sva nepoznata mesta koja se cine totalno neprijateljski, od dobrih prijatelja - do traljavih poznanika koji me nerviraju, od temperature od 30 stepeni preko cele godine - zima, ledeni vetar i mrak!!!!
Ali nije da nemam sta da radim - imam i te kako, moram da napisem neke stvari, prilicno zahtevne. A ja ne mogu ni to! Uzmem knjigu/sednem za kompjuter i onda se uhvatim zablenuto u zid, niti znam o cemu sam razmisljala a ni gde sam bila.
Muz mi ima identicne simptome, tako da nam je stvarno super.
Ne mozemo ni jedno drugo da pokrenemo. Da, da, uzivamo u svim carima mladog braka ali oboma nam je jasno da je ovo sra.nje kako se ponasamo i osecamo.(A ne mozes se ni gledati kao zaljubljeno tele ceo dan a i ne ustajati iz kreveta, vec nam je jasno).
I danas vrhunac - krenem u teretanu ( a uvek sam bila fizicki aktivna) i vratim se na pola puta kuci jer mi se smucila hladnoca, vetar, debela jakna, hulahopke su me svrbele (nadam se da ovo vec nije za hospitalizaciju?), geto u kome zivim i cudni ljudi po ulicama, tezak ranac, znojavi kreteni u teretani, napor koji me tamo ocekuje....itd.
Uf, sve mi se smucilo danas, majke mi.
I jos muz pita kad sam dosla "A da se mi preselimo na......" (karibsko ostrvo!!!! Doduse, tamo mi je sveki a ostrvo je malo). Pa miiiiiislim!! Tresnjica na slagu.
Necu da se selim, dosla sam ovde sa razlogom. A ne da mi se seli, nego bih se odmah spakovala a da ovom gradu (kome se svi dive) nisam dala ni sansu. Necu tako.
Sta predlazete?
...ja posle toga i lepo jedem i uzimam multivitamine..sve po p.su vezbackom,a imam dugacak staz 
Sada sam u fazi meditacije i pokušavam da se relaksiram na taj način i mogu vam reći super je.
