Kazu mi "Nije ti to bas pametno..."

A ja mislim da jeste! Dati otkaz (iako se radi o solidnom radnom mestu u struci), odseliti se iz sredine u kojoj sam za godinu dana zivota pronasla samo jednog sagovornika i istomisljenika, vratiti se u okrilje roditeljskog doma (privremeno, svesni cinjenice da vam ni tu nije mesto), delimicno se zatvoriti u kucu i konacno zavrsiti fakultet!
Dakle, odreci se svega (love, izlazaka, novih krpica, momaka) zarad viseg cilja! U pitanju je najmanje godinu dana. Da li ja to mogu? Ja to hocu, pa ne vidim zasto ne bih mogla!
A vas pitam:
Uzimate li vi svoj zivot i svoje ruke?
Koliko ste spremni da zrtvujete i cega sve da se odreknete zarad vaseg viseg cilja?
Jeste li istrajni u tome? Kako prevazilazite krize u tim situacijama?
Koliko misljenje drugih, vama vaznih ljudi u zivotu, utice na vase odluke?
Da li ste u stanju da pravite te kratke, a duboke rezove u svom zivotu ili se prepustate kolotecini zivota?

trnova_ruza:

A ja mislim da jeste! Dati otkaz (iako se radi o solidnom radnom mestu u struci), odseliti se iz sredine u kojoj sam za godinu dana zivota pronasla samo jednog sagovornika i istomisljenika, vratiti se u okrilje roditeljskog doma (privremeno, svesni cinjenice da vam ni tu nije mesto), delimicno se zatvoriti u kucu i konacno zavrsiti fakultet!
Dakle, odreci se svega (love, izlazaka, novih krpica, momaka) zarad viseg cilja! U pitanju je najmanje godinu dana. Da li ja to mogu? Ja to hocu, pa ne vidim zasto ne bih mogla!
A vas pitam:
Uzimate li vi svoj zivot i svoje ruke?
Koliko ste spremni da zrtvujete i cega sve da se odreknete zarad vaseg viseg cilja?
Jeste li istrajni u tome? Kako prevazilazite krize u tim situacijama?
Koliko misljenje drugih, vama vaznih ljudi u zivotu, utice na vase odluke?
Da li ste u stanju da pravite te kratke, a duboke rezove u svom zivotu ili se prepustate kolotecini zivota?

Kliknite za proširenje...

Samo napred!
Ti to hoces i mozes!
U svom zivotu sam vec par puta uradila teko neke stvari, stavila pred sebe poveci izazov, suocila se sama sa sobom, i pobedila sebe!
Zato, samo napred!

Ebiga, nemoj preterivati sada...
Ne mora valjda da bude tako drastično? Il je u tome čar... kao prouzrokujem negativna dešavanja, zarad viših ciljeva koje ne napisah ovde - al' svima kojima ispričah u rl rekoše da ih ne činim - da ne upadnem slučajno u kolotečinu života, da se ne osetim malim i prosečnim, brinem se...

Meni lično tema smrdi na komplekse.

Pa, ne slazem se bas sa tobom.
Zasto kompleks?
Ako devojka ima razlog zasto to zeli da uradi, neka i uradi...

Ma uradiće ona to i onako, ne vezano za ono što ću ja da napišem ili ti...
Ja samo komentarišem post njen

Uzimate li vi svoj zivot i svoje ruke?
Koliko ste spremni da zrtvujete i cega sve da se odreknete zarad vaseg viseg cilja?
Jeste li istrajni u tome? Kako prevazilazite krize u tim situacijama?
Koliko misljenje drugih, vama vaznih ljudi u zivotu, utice na vase odluke?
Da li ste u stanju da pravite te kratke, a duboke rezove u svom zivotu ili se prepustate kolotecini zivota?

trnova_ruza:

A ja mislim da jeste! Dati otkaz (iako se radi o solidnom radnom mestu u struci), odseliti se iz sredine u kojoj sam za godinu dana zivota pronasla samo jednog sagovornika i istomisljenika, vratiti se u okrilje roditeljskog doma (privremeno, svesni cinjenice da vam ni tu nije mesto), delimicno se zatvoriti u kucu i konacno zavrsiti fakultet!
Dakle, odreci se svega (love, izlazaka, novih krpica, momaka) zarad viseg cilja! U pitanju je najmanje godinu dana. Da li ja to mogu? Ja to hocu, pa ne vidim zasto ne bih mogla!
A vas pitam:
Uzimate li vi svoj zivot i svoje ruke?
Koliko ste spremni da zrtvujete i cega sve da se odreknete zarad vaseg viseg cilja?
Jeste li istrajni u tome? Kako prevazilazite krize u tim situacijama?
Koliko misljenje drugih, vama vaznih ljudi u zivotu, utice na vase odluke?
Da li ste u stanju da pravite te kratke, a duboke rezove u svom zivotu ili se prepustate kolotecini zivota?

Kliknite za proširenje...

Trnova ruzo
tvoja poruka salje odlucnost i hrabrost.
Ja nisam takva, ja uvek idem linijom manjeg otpora...Ne umem da donosim radikalne zivotne promene...Tesko se suocavam sa promenama. Zato kad sretnem nekog takvog kakva si ti zadivi me. Mnogo su mi vazna misljenja ljudi koje volim i u koje imam poverenja.
Sve najbolje

meni se cini da je odluka vec pala...nama je dosla da je podrzimo jer se (ipak) boji da ce posustati
Ja te podrzavam!
samo naprijed...ono sto si zacrtala do toga ces i doci
sretno!

trnova_ruza:

A ja mislim da jeste! Dati otkaz (iako se radi o solidnom radnom mestu u struci), odseliti se iz sredine u kojoj sam za godinu dana zivota pronasla samo jednog sagovornika i istomisljenika, vratiti se u okrilje roditeljskog doma (privremeno, svesni cinjenice da vam ni tu nije mesto), delimicno se zatvoriti u kucu i konacno zavrsiti fakultet!
Dakle, odreci se svega (love, izlazaka, novih krpica, momaka) zarad viseg cilja! U pitanju je najmanje godinu dana. Da li ja to mogu? Ja to hocu, pa ne vidim zasto ne bih mogla!
A vas pitam:
Uzimate li vi svoj zivot i svoje ruke?
Koliko ste spremni da zrtvujete i cega sve da se odreknete zarad vaseg viseg cilja?
Jeste li istrajni u tome? Kako prevazilazite krize u tim situacijama?
Koliko misljenje drugih, vama vaznih ljudi u zivotu, utice na vase odluke?
Da li ste u stanju da pravite te kratke, a duboke rezove u svom zivotu ili se prepustate kolotecini zivota?

Kliknite za proširenje...

Mislim da si donela dobru odluku (ako si uopste pitala za misljenje).
Slusaj SAMO sebe.

Sto se tice mene, jako brzo napustam situacije koje mi ne odgovaraju - ljubavne, poslovne, stambene itd. bez obzira na to koliko dobro zvuce drugima i bez obzira na to sto se meni najblizi (roditelji, npr) cude i ne veruju... Kod mene to nije ni pitanje neke hrabrosti nego fizicki ne mogu da podnesem - razboljevam se, popuste mi nervi itd. Ne postoji kompromis za tako velike stvari.
A da li cemo da jedemo testenine ili stejk, da idemo u bioskop ili ostanemo kod kuce, da li cemo da krecimo u belo ili zuto... to vec moze da se diskutuje i dogovara

trnova_ruza:

A ja mislim da jeste! Dati otkaz (iako se radi o solidnom radnom mestu u struci), odseliti se iz sredine u kojoj sam za godinu dana zivota pronasla samo jednog sagovornika i istomisljenika, vratiti se u okrilje roditeljskog doma (privremeno, svesni cinjenice da vam ni tu nije mesto), delimicno se zatvoriti u kucu i konacno zavrsiti fakultet!
Dakle, odreci se svega (love, izlazaka, novih krpica, momaka) zarad viseg cilja! U pitanju je najmanje godinu dana. Da li ja to mogu? Ja to hocu, pa ne vidim zasto ne bih mogla!
A vas pitam:
Uzimate li vi svoj zivot i svoje ruke?
Koliko ste spremni da zrtvujete i cega sve da se odreknete zarad vaseg viseg cilja?
Jeste li istrajni u tome? Kako prevazilazite krize u tim situacijama?
Koliko misljenje drugih, vama vaznih ljudi u zivotu, utice na vase odluke?
Da li ste u stanju da pravite te kratke, a duboke rezove u svom zivotu ili se prepustate kolotecini zivota?

Kliknite za proširenje...

A sto, da das otkaz? Zar imas probleme sa suradnicima, sefom?? Da nesrljas malo a? Razmisli dobro. Neznam bas dali je pametno, da se vracas kuci roditeljima..

Sad zavisi kako je na poslu. Tesko je biti kuci, nemati posao i studirati pogotovu ako je mnogo vremena proslo od kad si studirala. I veruj vrlo dobro znam o cemu pricam. I zasto bi lisila sebe, para, napredovanja u poslu, krpica i ostalih stvari, da bi studirala????!!!! Svasta.. Bolja ti je varianta, da radis zadrzis posao ( ako sve stima na poslu ), da imas pare i upisi vanredno i zavrsi sta si htela. Ti bi, da se selis roditeljima i jos nek ne ispadne kako si planirala ( desi se nesto - nikad se nezna ) i zaglavis tamo duze nego sto bi trebalo? Zelis, da te roditelji finansiraju?? Mislim, ja da sam na svome...ma nema sanse, da me neko natera, da se vratim..ni za cenu studiranja..

Daj razmisli malo bolje..ipak...ako je vec na poslu neizdrzivo..menjaj posao..i studiraj..jako neodgovorno..sama sebe guras u bedak.. :shock:

...the job is worth wanting, is worth doing


Moj život jeste u mojim rukama, samo ne pravim te short cuts, malo mi radikalno, ali etoC....nisam ja TAJ tip, ja sam malo drugačiji Nisam nešto spremna na neko odricanje, u stvari, minimizujem odricanja gde god mogu (što ne znači da nisam raspoložena da učim & napredujem).
Drugi utiču onoliko koliko su u pravu, ni manje ni više, mislim da je to najproduktivniji način za napredak.


Sve dok taj CILJ ne zahteva provođenje nekog preterananog vremena u samoći (na ovo stvarno nisam spremna, umrla bih od tuge, uvenula da čamim sama a cilj dalek ili neizvesan :? ) - mogu da ga ostvarim. Spotičem se samo na te...kabaste item-e u životu. Posle me grize savest i sve mislim da sam razmažena. A u stvari sam obeshrabrena tom samoćom u perspektivi....i tako, grize al bar uživam u društvu I ne stojim u mestu.

Svi koji su ti rekli, da ti to nije bas pametno..iskreni su jako...E ovo ti je situacija gde lako mozes, da procenis ko ti je prijatelj a ko ne..

Mogu li ja samo da primetim da je tema "pravite li drastichne rezove u zivotu, koji drugima deluju ludo?"

Niko vas nije pitao za savet, alo bre.

alya:

A sto, da das otkaz? Zar imas probleme sa suradnicima, sefom?? Da nesrljas malo a? Razmisli dobro. Neznam bas dali je pametno, da se vracas kuci roditeljima..

Kliknite za proširenje...

hahahaha...ovo ko moja mama Ide na bolje radno mesto, koliko sam shvatila, plus ima šansu da završi započet faks - što je plus u odnos na staru situaciju koja ju je deprimirala (jedan istomišljenik samo). Prirodno je da svako ide za onim što ga čini BOLJIM. Ne znam otkud ta privrženost statici & sigurnosti.... Ozbiljno, tako i moja mama - samo nek se ništa ne menja, ne priznaje herc i hrabrost odmah misli da je NEPROMIŠLJENO.

Gde god da odes uvek ces se osecati usamljeno na pocetku...tako to ide..kad se osetis usamljenom zovi mamu, tatu ispricaj se...dovoljno za pocetak...ne mozes tek tako, da dignes ruke od svega..to sto ti drugi kazu kako si hrabra...sorry meni to ne lici na hrabrost vec na nepromisljenost, nezrelost..i deluje kao da od necega bezis..ako nisi zadovoljna svojim nacinom zivota ok je da sebi to priznas i da doneses promisljene odluke a ne tek tako..ODLUCILA SAM bez ikakvog razmisljanja o mogucim posledicma.. :shock:

Razmisli..bices kod roditelja, bez para, moraces njih da molis za stvari koje ti trebaju, pa da se naviknes na njihova prigovaranja ( ruku na srce koliko god da se vi dobro razumete uvek ima toga ), lako ti se moze desiti, da zapadnes u rutinu i onda neces imati volje za ucenje,...i jos bezbroj stvari...bice ti losije nego sad...bar meni tako zvuci..

Ipak je to tvoj zivot...

Betty:

hahahaha...ovo ko moja mama Ide na bolje radno mesto, koliko sam shvatila, plus ima šansu da završi započet faks - što je plus u odnos na staru situaciju koja ju je deprimirala (jedan istomišljenik samo). Prirodno je da svako ide za onim što ga čini BOLJIM. Ne znam otkud ta privrženost statici & sigurnosti.... Ozbiljno, tako i moja mama - samo nek se ništa ne menja, ne priznaje herc i hrabrost odmah misli da je NEPROMIŠLJENO.

Kliknite za proširenje...

Ja nigde nisam procitala, da je ona nasla bolji posao od ovog..Slazem se, da svako ide za onim sto ga cini boljim..I ja priznajem hrabrost ali je mudro da razmisli o stvarima. Izvini ali tvoja mama dobro kaze...ipak ona mora za sebe da izvuce najbolje iz cele situacije. Devojka zeli, da se odrekne svega i da se vrati roditeljima, da bi zavrsila faks. Pa mislim, moze se to i na drugi nacin. Zasto nebi imala pare i jare???

Apsolutno podrzavam. Uvek sam za velike promene, dobre su u zivotu. Malo protreses stvari kad postanu monotone i pocnu da te guse. Ja sam najveci rez napravila kad sam ostavila dobar posao, s dobrom platom, sve prijatelje i porodicu i otisla u drugu drzavu da zivim s deckom koga sam znala svega 6 meseci, ali sam bila ludo zaljubljena. Niko mi nista nije rekao, malo zbog soka, malo zbog toga sto su navikli na svasta od mene, ali sada nakon toliko godina svi kazu da su mislili da sam skroz poludela.
I da kucnem u drvo... nakon 8 godina mi smo jos uvek zajedno, vratila sam se u svoj grad s muzem, imamo divno dete, stan, dobre poslove....
E sad, ne uspevaju stvari bas uvek u zivotu onako kako smo zamislili ali za to barem ne mozes nikoga da optuzujes. Sama si kriva i odgovorna za svoje postupke. Kad slusas druge uvek te grize ono: a sta bi bilo da sam....

Samo napred!

LePiaf:

Mogu li ja samo da primetim da je tema "pravite li drastichne rezove u zivotu, koji drugima deluju ludo?"

Niko vas nije pitao za savet, alo bre.

Kliknite za proširenje...

Ma daj bree..eee...dosadna si...sta je pitala...blalal.....iz mog posta je razvidno, da ja nju pitam dali je razmislila o stvarima i spomenula joj moguce stvari koje bi mogle, da joj zasmetaju...ona je navela svoj licni "problem" i dodala jos par pitanja...mislim nemogu da duzim procitaj naslov...

e pa super , covek treba da uci dok je ziv ,,,,, imam ja na fakultetu koleginicu koja ima četrdeset godina,,, ali ljudi ona je najbolji student ,, i jedini plan u životu joj je da se školuje dok može da čita ,,, ali normalno ide i na posao ,,, stiže se

alya:

Ja nigde nisam procitala, da je ona nasla bolji posao od ovog..Slazem se, da svako ide za onim sto ga cini boljim..I ja priznajem hrabrost ali je mudro da razmisli o stvarima. Izvini ali tvoja mama dobro kaze...ipak ona mora za sebe da izvuce najbolje iz cele situacije. Devojka zeli, da se odrekne svega i da se vrati roditeljima, da bi zavrsila faks. Pa mislim, moze se to i na drugi nacin. Zasto nebi imala pare i jare???

Kliknite za proširenje...

U pravu si, nigde to nije rekla vaistiny
kako kaže Sokrat: ako se dvoumiš između čokolade i karamela, uzmi I čokoladu I karamele

alya:

Ma daj bree..eee...dosadna si...sta je pitala...blalal.....iz mog posta je razvidno, da ja nju pitam dali je razmislila o stvarima i spomenula joj moguce stvari koje bi mogle, da joj zasmetaju...ona je navela svoj licni "problem" i dodala jos par pitanja...mislim nemogu da duzim procitaj naslov...

Kliknite za proširenje...

Prochitaj naslov i prochitaj text u postavci teme. Ona nije navela "problem" nego primer. Promashio si temu i guzish se sa nekakvim popovanjem koje niko zivi nije trazio.

..jare i pare
..ovce i novce
muda & labuda

"ko ne uđe kajaće se,
ko uđe kajaće se"
tvoj život-tvoja giljotina.
ja sam radikalna.
ne okrećem glavu i sečem brzinom munje
nije valjda da neko može da utiče na tvoje odluke?
mmmm?
ok, maliCko ali ne načisto. right?
mada....ja bi sve to ali se ne bi vratila kod matoracca...
ja bi otišla negde na more da odletujem leto,
pa tamo zaradila kintu i od te kinte iznajmila gajbu
tamo gde su mi keva i ćale

LePiaf:

Prochitaj naslov i prochitaj text u postavci teme. Ona nije navela "problem" nego primer. Promashio si temu i guzish se sa nekakvim popovanjem koje niko zivi nije trazio.

Kliknite za proširenje...

Kao prvo zensko sam, ne popujem, nemoras, da citas ono sto sam napisala, ako postavljacici teme nesto bude zasmetalo reci ce...i nemam nameru, da se sa tobom raspravljam..ono sto sam napisala bilo je moje licno razmisljanje i bilo je dobronamerno i verujem da ce doticna osoba to tako i da shvati..ako si dobro procitala videla si, da sam napisala da je to njen zivot i njena stvar...a i iznela svoje misljenje...

Ovo je forum, diskusije...valjda postoje s namerom, da se diskutuje....a tebi ako nesto ne odgovara NEMORAS DA CITAS..

I mislim, da je ona odrasla osoba i misli svojom glavom i da to sto sam napisala nece promeniti njenu odluku..

Betty:

..jare i pare
..ovce i novce
muda & labuda

Kliknite za proširenje...

;-)