92-94

Slučajni prolaznik:
Šta vam je prva asocijacija kad neko spomene taj period? Kako vam te godine sada, iz ove perspektive izgledaju?
Kliknite za proširenje...
Oko mene klinci a ja vec velika.Pochela sam da se shminkam kad sam bila peti razred i prvi put sam tad pozelela da budem najlepsha od svijuh i najlepshe obuchena i najoriginalnija, da postanem ekscentrichna i upadljiva spontano, ali prirodna, pozelela sam da se izdvojim.
 
`92 osetio sam prvi put u svom zivotu detonaciju u blizini precnika 10 metara
`93 kriminal
`94 upisao skolu gde sam video sta je rad , red i disciplina .
 
Tih godina sam prvi put isla na more sa drustvom tj.onako kao velika,tih godina su pocele
"ozbiljnije" ljubavi,nova skola...Svi su bili u prici -rat,izbeglice a meni bilo super.Sad sam srecna sto sam bar to tako prezivela,jer naredne god.su bile sve gore i gore
 
Sreca pa sam bila mala, nije mi bilo potpuno jasno sta se sve desava i nisam to dozivijela tako ozbiljno kao odrasli.
Mada, imala sam i ja svoje djecije tuge tada, seljakanje po tudjim stanovima, tudja zemlja, posle granate koje padaju na 50m od moje glave...
Nekim cudom, sve ostalo, osim tog rata, bilo je prelijepo, najljepsa drugarstva, ljudi bili mnogo bliskiji nego danas.
Jedan od najtuznijih i najsrecnijih perioda mog zivota.
 
i ja sam tad bila mala,bash...
secam se tatinog najboljeg druga,iz bosne,i njegove porodice, ziveli su kod nas mesec dana i dada i ja smo se igrale sa njegovom cerkom, onda su otishli u svedsku i secam se da su svi plakali na rastanku...
`94 sam krenula u prvi razred i tad mi se sve cinilo mnogo lepse...
 
Totalno ludilo.
Šverc svega i svuda.
Cela zemlja velika pijaca.
Nigde osmeh da vidiš.
Poker aparati na svakom koraku.
U modu ulaze momci ošišani "na ljuto" sa utokama i džipovima.
Ono malo zakona što je nekad bilo više ne postoji.
Šljam svih vrsta preuzeo primat, sistem vrednosti se totalno prevrnuo, normalni sve više u ilegali.
Ne daj bože više nikad...
 
koja je to beda bila tada.. secam se,ja i mama na bulevaru, sretnemo nekoga i zastanemo pored neke tezge, gde lik prodaje toalet papir.. i dok mama prica sa tim nekim, ja pogledam, a neki covek, uzima rolnu papira i pali... a ja ne verujem, klinka, mislim cika se sali.. posle pet minuta se vraca, vraca i tu rolnu i odlazi.. valjda mu bio bedak sto sam ga videla... koji uzas.. koliko nije imao, kad je toalet papir hteo da ukrade...
 
Secam se kad sam u to vreme isao sa kewom na ulicu da preprodajemo benzin! :shock:
I zaradimo neku sicu i kewa uzme i protrlja mi novcanice kroz kosu, kao za srecu.. :(
 
91-opste ludilo kako u gradu tako i u drzavi,mada sam se ja ludo provodila
92-inflacija,snalazila sam se kako sam znala i umela,mozda mi je bilo lakse nego sada jer je sve bilo dopusteno........a tu godinu pamtim po tome sto mi je jedan od najboljih drugova poginuo,na ''beogradski nacin''
93-definitivno najjaca godina u mom zivotu,jeste bilo tesko,ali tada nisam bila sama u ovom gradu........
Nekako te godine jesu bile krvave i uzasne,ali sam tada imala prave prijatelje,tada je i ovaj grad i sve je bilo drugacije.znalo se ko je ko.A nije bilo kao sto je danas,gomila politicara,bisnismena,u otmenim odelima seta okolo,a ustvari su sve to okoreli kriminalci koji javno unistavaju ovu zemlju.Meni je bilo bolje nego sada,to je bilo moje vreme........vreme ludovanja.Ipak mnogi moji prijatelji su izgubili zivote tih godina,tih godina sam shvatila sta znaci kada gledas smrti u oci.Ali bilo pa proslo.........
 
secjam se.... pa ja lichno nisam osetila inflaciju.... ali secjam se dece koja su dolazila u shkolu bez uzhine.... zimi bez jakne u pocepanim patikama.... nikada ranije nisam ni pomislila da se tako neshto deshava.....
a 92-93.... secjam se da sam dugo bila u qcji.... neki loodak je hteo da me kidnapuje zbog 500 dem ili tako necheg bzvz..... uopshte mi nije bilo zanimljivo.....
 
ggolub:
Totalno ludilo.
Šverc svega i svuda.
Cela zemlja velika pijaca.
Nigde osmeh da vidiš.
Poker aparati na svakom koraku.
U modu ulaze momci ošišani "na ljuto" sa utokama i džipovima.
Ono malo zakona što je nekad bilo više ne postoji.
Šljam svih vrsta preuzeo primat, sistem vrednosti se totalno prevrnuo, normalni sve više u ilegali.
Ne daj bože više nikad...
Kliknite za proširenje...
Upravo ovako... :(
 
Te godine me asociraju na vakum prostor..................jedan lepi način života se prekinuo krajem 91. godine............ostalo od tada pa nadalje je "srednja žalost"......................:(
 
Ma, bilo SUPER, TURIZAM u expanziji, svugde ponude : " ... posetite nove gradove i predele, u kojima niste nikada bili i SPALITE ih, upoznajte divne, zanimljive ljude i POBITE ih ... ", i sve to DŽABE, još uzmeš i SUVENIRE, po sopstvenom izboru, jedino je bilo pomalo čudna strogost VOĐE PUTA i što smo svi bili nekako smešno obučeni, u neka ŠARENA odela sa CRVENIM kapicama !!! :-)
 
od "91-"93. period u kome sm najvise patila zbog raskida sa prvom ljubavi - to osecanje mi je najjjaca asocijacija na ovaj period
zatim ppolazak u srednju skolu, nova sredina , novo drustvo...
1993. hleb se mogao kupovati za neke kupone koje su penzioneri dobijali uz penziju...baka i deka nam davali pola svojih bonova... cekala red za taj hleb svakog jutra jer je stizao u minornim kolicinama...te godine sam napunila 18. godina...oznaceno vrlo skromno...te godine isli na matursko...zbog teske materijalne situacije znali smo za matursko samo 7 dana ranije...moje dve drugarice i ja stopirale da bi stigle do restorana na vreme (kakav taksi i limuzine ko danas sto roditelji organizuju deci za mature)...sad kad se setim valjda sam bila mladja pa mi je sve nekako bilo zabavno...sad mnogo toga ne bih podnela... :-?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top