Jedna univerzalna tema svih sportista

Trema?Sigurno je svi imate pred nastup ili takmičenje.Kako je prevazilazite?Ona može da ima za posljedicu mnogo lošije rezultate na takmičenju nego na treningu,a to sigurno nije dobro. Ako imate bilo kakav savjet ili neku knjigu(još bolje), davajte.

Pazi, ovo je jako opsirna tema, barem iz moje perspektive, jer sam i ja tremaros, pa znam kako ti je. Dobrim delom je ona zakopala sve moje sanse da uradim nesto kao takmicar. Moje je proslo, ja imam 25 godina, nadam se da si ti dosta mladji, pa da imas dosta vremena na raspologanju da to sredis. Nemoj samo da odustajes. Sad trenutno nemam vremena da ti pisem opsirno, jer strebam za ispit koji mi je 29.-og (za njega nemam tremu ), ali kad mi to prodje, napisacu ti jedan opsiran post o mojim iskustvima, tome sta sam ja saznao, shvatio itd.

Ovako ukratko sto mogu da ti kazem, jeste da bez obzira na to koliko te boli sto te trema sputava, nastavi da treniras punom parom. Posle ti pisem opsiran post. Pozdrav

P.S. Odakle si ti?

TREMA...e to je bas zajebana stvar! Ja licno nisam imao tremu ni pred jedan mec,ali neki od mijih drugara iz kluba su imali velikih problema sa tim.Ne znam kako bih ti mogao pomoci , kako kaze Optimus mogu ti samo preneti moja iskustva...na svaki mec sam izlazio zbog sebe i iz mojih razloga tj nikkad nisam brinuo tudje brige,pod tim mislim na ono tipa - sta ce reci drugari koji su dosli sa gledaju,trener,da li cu dobiti ili izgubiti...Ono sto je jos bitnije nikad nisam hteo da radim takmicenje ako nisam pre toga obavio sve sto je bilo potrebno tj. ako nisam bio bar 90% spreman i psihicki i fizicki i mislim da je to najbitinije jer od toga zavisi mnogo stvari a meni nabitnije je bilo samopouzdanje.Jer kad se pojavljujes nespreman tu vec moze mnogo stvari da podje po zlu i svako ko se nadje u toj situaciji je toga svestan a odatle i pocinju mnogi problemi.Po meni je najbitnije biti svestan i ciste glave, ne opterecivati se i ne praviti probleme tamo gde ih nema.U doticni dogadjaj ulaziti opusteno i trezveno ,pustiti mozak da radi normalnim rezimom rada. Sto se tice vremena neposredno pred pocetak takmicenja ili cega vec ja sam voleo da ga provodim sto normalnije,a to je vec tesko.Tada sve 'kljuca' imam drugare iz kluba koji su svoju tremu 'voleli' da prenose na ostale kao da ce im tada biti lakse (kao nisu bili jedini),tada sam voleo da se osamim sa nekim ko ili nije imao tremu ili nema veze sa tim dogadjajem,upustim se u neku zajebanciju,ili pustim neku muziku koja me 'dize' ili spusta u zavisnosti od potrebe.Ne znam tacno sa cime se bavis ni koliko si iskusan ali savetujem ti da se opustis i uzivas u tome cime se bavis . Jer ako ti osecaj nije 'podesan' onda to samo po sebi predstavlja problem,i naravno sa ikustvom bi trebalo i to sa tremom da prodje.
Jos jednom ciste glave i puno srece !

Zdravo!
Rade je...
Ja jednostavno nemam tremu. Posto sam trenirao par različitih sportova, skontao sam da to ima veze sa time koji je sport u pitanju...
Aj, pa se cujemo....

Pozdrav Slavik, izvini sto ti nisam ranije odgovorio na ovu temu, ali ispit mi je bio odlozen za 8. jul. Posto sam ga polozio, red bi bio da ti napisem koji red. Ne znam koliko ti znas o tremi i uopste o samopouzdanju, ali pretpostavljam da ne znas puno, pa bih se najpre pozabavio nekim zabludama koje pretpostavljam da imas. Ako nemas, izvini sto sam smarao

Prvo, svi imaju tremu u manjoj ili vecoj meri. 99% ljudi. Jedna od najvecih uspesnih kukavica koju je svet borilackih vestina poznavao je bio Mohamed Ali. Secam se da sam gledao jedan dokumentarac o njemu kad su njegava prva zena i trener pricali kako se ponasao pred mec sa Sonijem Listonom (sa njim je boksovao kad je prvi put osvojio titulu svetskog sampiona). Ljudi su pricali da je Ali setao po stanu (dan pred mec) i u histeriji govorio "Zasto sam ja njega izazvao?! Sta je to meni trebalo ?!" i slicno. Bukvalno su morali da ga smiruju. E, a on je ipak uspeo da nokautira Sonija Listona u 7. ili osmoj rundi. Dakle, i sa strahom se moze. Pogledaj recimo da je i BobaNS imao tremu kad se takmicio.

Drugo, trema nema veze sa sportom koji se bavis. Danasnji trener atletskog kluba Crvena Zvezda, Nenad Stekic, je bio verovatno nas najveci tremaros kojeg je trema bukvalno upropastila, a bio je skakac u dalj. Ne znam koliko znas o njemu, ali to je covek koji je ne nezvanicnim takmicenjima i treninzima cak obarao svetski rekord! A na pravim takmicenjima - cabar. Zasto? Trema. Kad covek pogleda sa strane, njegova trema je krajnje besmislena. Bojao se da triput ne napravi prestup i bude diskvalifikovan. Nikakav strah od povrede, nego bas to, bojao se da ne napravi prestup, pa se cesto desavalo da se odrazi pola metra iza linije kako bi bio siguran (jednom su mu na nekom turniru merili skok od mesta odraza, cisto iz stosa, i skontali da je skocio preko 8.50 sto bi mu bilo dovoljno da osvoji turnir). Da pukne covek od smeha, ali pretpostavljam da njemu nije tako smesno, upropastio je svoju karijeru i svoju potencijalnu sportsku slavu... Zatim, pogledaj Pedju Stojakovica. Covek je u finalu Zapada 2002. protiv Lejkersa u odlucujucem trenutku promasio trojku za metar! Ej, najbolji trojkas na svetu, da promasi trojku za metar kada ga niko ne cuva! Treba li vise o tome?

Trece, trema je totalno iracionalna stvar. Nemoj imati nikakvih iluzija da ces nekim posebnim nacinom razmisljanja moci da totalno ugasis tremu i budes u nekom idealnom raspolozenju kad si na takmicenju. To se mozda nekom desi, ali sumnjam. To je jako retko i pre ce biti da je proizvod golemog iskustva nego samopouzdanja takmicara. Znaci, nemoj u svojoj glavi da zelis da budes u nekom idealnom stanju kad si na takmicenju. Sastavni deo takmicenja je da budes i nervozan, pomalo uplasen itd. Jeste to glupo, ali skoro 90% nasih strahova je iracionalno. Kako tek objasniti fobije? Ja imam fobiju od visine i frka mi je da recimo gledam sa visokog mosta dole iako imam ogradu za koju se drzim pa nema nikakve bojazni da cu pasti. Cega imam da se bojim? A ipak se bojim. I sa mnogo ljudi je tako, nije to nikakva retkost. Da ne pricamo o nekim drugim fobijama... Zakljucak: sa tremom nema ubedjivanja, ona je tu, pa je tu. Glupa je ko noc i jako uporna

Toliko o nekim zabludama. Mozda ti je ovo sve delovalo povrsno, mozda si ti ocekivao da cu ti ja ili neko drugi reci neki super recept gde ce trema nestati kao rukom odnesena, ali nema tako necega. Ipak, imao bih jos toga da pisem o ovome, kao i o samopouzdanju, ako si zainteresovan, tj, ako ti je ovo gore sto sam napisao imalo nekog smisla. Ako ti je totalno besmisleno, onda ne vidim zasto bi nastavljao. Dakle, ti odlucujes da li da jos kuckam ili sam vec dosta filozofirao

Izjasni se

Da, dobra tema

mogu da ti govorim iz perspektive borilackih sportova:

svako normalan i inteligentan ima tremu pred mec (da ne kazem strah). Nije to samo pitanje pobede, vec i eventualne povrede (koje su uvek moguce) i sl.
Bitno je da se pripremis najbolje sto mozes fizicki i psihicki. Kad udjes u ring i cujes gong koncentraciju usmeri SAMO na protivnika i neces imati vremena da mislis niocemu drugom (sve se desava tako brzo).
A to dal ces pre meca da pisas 10 puta, povracas, kukas, places ... (od treme, straha) to nema veze, bitno je da kad pocne borba da se fokusiras SAMO na protivnika. Od tog casa postojite samo ti i on.
Trema trosi dosta snage borcu, zato sam ti ranije rekao da se max fizicki pripremis ..

btw imao sam tremu pred svaki mec

Sto vise iskustva to manje treme!
Jednostavno!
Vise utakmica, vise borbi, vise takmicenja... to ce ti preci u sasvim normalnu stvar i umesto trema imaces koncentraciju koja ti je i najpotrebnija!

Slavik:

Trema?Sigurno je svi imate pred nastup ili takmičenje.Kako je prevazilazite?Ona može da ima za posljedicu mnogo lošije rezultate na takmičenju nego na treningu,a to sigurno nije dobro. Ako imate bilo kakav savjet ili neku knjigu(još bolje), davajte.

Kliknite za proširenje...

ja sam oduvek imala tremu pred nastup (sviram klavir). bila je neka sobica iz koje se kao izlazilo na scenu...i tu svi zivi jos uvek pricaju kako ce pogresiti itd. i onda sam se naravno i ja cesto istraumirala...i cesto naravno pogresila
medjutim onda sam negde u trecem razredu otkrila foru - sednem medj' publiku, blizu stepenica koje se penju na scenu, i kad me prozovu izadjem fino. bilo je veoma prijatno onda...nekako - sasvim opusteno

ne znam koliko pomaze za sport...doduse pomagalo mi je i za to - obicno sam isla na skok u vis i dalj, i onda kad dodje vreme samo ustanem i odsetam do mesta, na pocetak, a posle sta bude bude...

mislim da je fora krenuti na vreme kad si jos mali.kasnije to prelazi u naviku i uopste prihvatas to kao normalnu stvar sto igras mec.

Bio sam na selu, pa nijesam čitao ove postove. Optimus, zainteresovalo me ovo što si napisao, pa ako možeš nešto o samopouzdanju. Hvala

Nadam se da je na selu sve OK

Dakle, po meni, ne postoji nacin koji ce te brzo pretvoriti iz coveka koji se muci sa tremom u nekog ko je idealno raspolozen za tili cas. Ipak, od tvog licnog samopouzdanja moze zavisiti kako ces se nositi sa svojom tremom tj. veliki tremarosi su nesigurni ljudi, pa, mogu da ti kazem dobrodosao u klub

Ovde bih napisao par mentalnih/fizickih navika za koje verujem da unistavaju samopouzdanje. Za mnoge od ovih navika verujem da ces reci da ne radis, i verujem da ih ne radis svesno, ali ja ni ne mislim da ih radis namerno, vec onako spontano, da nisi ni svestan toga, kao da to radi neko umesto tebe (ovo je jako tesko opisati pisanim recima, ja cu probati pa sta bude). Dakle, nemoj odmah odbaciti sve kao glupost, nego porazmisli duze, da li to radis ili ne, glupo je reci budi iskren sa samim sobom, to svako zeli, ali malo ko sebe ne laze. Dakle,

1. navika : poredjenje

Svaka vrsta poredjenja je znak odsustva samopouzdanja. Kad se poredis sa drugima da bi nasao svoju vrednost, znaci da ne verujes u svoj sud, da ti trebaju drugi kao parametri, pa ces u zavisnosti od toga da li si sa ljudima koji su od tebe bolji ili losiji, ti biti zadovoljan ili nezadovoljan. Na ovim prostorima je ovo jako rasprostranjena osobina. Nacionalna osobina je da se radi na tome da komsiji crkne krava, kako bismo se osecali u boljoj poziciji od komsije i time bili zadovoljni sobom. Ako je komsijina krava ziva i zdrava i on u boljoj poziciji, mi cemo biti nesrecni (kad kazem mi, ne mislim na tebe i mene, vec na ceo narod, kako god on da se zove ovih dana, mentalitet mu je isti). To je odsustvo pravog samopouzdanja (vidi primer koji je Boba napisao za svoje drugare sa kick boxa kako su se ponasali). Ljudi to ne shvataju, pa traze "quick fix" tako sto ce gledati da sabotiraju drugoga ili da mu nadju manu i pored mnogih njegovih dobrih osobina. Znaci, ovde je pitanje koje bi ti moglo biti od pomoci: da li u ljudima uvek trazis manu ili mozes da im zadovoljan sobom priznas njihove kvalitete? Ovo pitanje se ne odnosi na to sta im kazes, nego sta im u sebi pomislis. Ja recimo nisam do kraja nacisto sa ovim i ponekad se osetim nezadovoljno sobom kad vidim da neko radi nesto dobro, ali ih takodje nikad ne sabotiram. Isto je ako se neko i prekomerno hvali. Da li ti to smeta ili te bas briga tj. smesan ti je sto je nesiguran?
Ali, treba reci da su ljudi cesto nezadovoljni sobom poredeci se sa nekim idealom (imam osecaj da se mnogi ljudi ovde nece sloziti sa sledecim sto cu napisati) i time su konstantno nezadovoljni, jer su svesni da se ne poklapaju sa tim idealom. Ovo ne znaci da ne treba teziti nekom idealnom cilju, ali se ne treba ni porediti sa njim, tipa "koliko imam da giljam da postanem takav i takav". Za samopouzdanje je bolje porediti se sa sobom u proslosti tipa "od onda sam naucio ovo i ovo itd". Vidim da imas ratnicki potpis "Mrtav za zivot, a ziv za smrt". Iz toga bih ovako napamet izvukao zakljucak da imas u svojoj glavi neke ratnicke tripove, da zelis da budes hrabar, da budes neustrasiv, da ne prezas ni od cega itd. Moguce je da te jos vise razocarava kad osetis strah, a to je zato sto kad osetis strah postajes svestan da nisi tvoj ideal. Ima smisla ili ne? A sto se uopste tog ideala tice, druze, lepo zvuci, ali ne postoji takav neko. Meni je otac bio u ratu, a pricao sam i sa mnogim ljudima koji su bili na prvim linijama fronta (njegovi drugari) i svi su odreda rekli, nezavisno jedan od drugoga, istu stvar: "svi se boje u ratu. Taj ko kaze da se ne boji, taj laze!". Tacka, gotova prica. Nema na ovom svetu zivih za smrt. Mozda samoubica, ali verujem da je i njima frka Ja bih na tvom mestu stavio potpis tipa "Mrtav za glupost, a ziv za mudrost". Mnogo prikladnije i zivotnije nego tvoj prethodni potpis koji mi govori da si mozda u svojoj glavi cak i zainteresovan za ideju kako se osloboditi svih svojih strahova (jako glupa ideja i treba odbaciti takav trip ako ga imas, jer strahova ce uvek biti, pa zasto im onda uopste posvecivati neku veliku paznju i zivotnu energiju, bolje razmisljati o konstruktivnim stvarima, tipa, kako nauciti neku novu tehniku, ovladati nekim znanjem, smuvati bre neku ribu ). Ne znam, pisem napamet, ne mogu ovako da te provalim, da zivis u Novom Sadu, otisli bi na pivo i razgovarali, mogao bih vise da ti kazem, ovako mogu samo da kuckam do beskonacnosti.

Uh, sad sam se vec smorio od kucanja. Nastavicu sa ostalim navikama za koji dan.
Pozdrav!

2. navika Kritikovanje

Ne valja sedeti stalno u nekom presudjivanju/osudjivanju. Posebno nije biti dobro samokritican. Kritikujuci sebe pokusavamo da sebi olaksamo/opravdamo to sto nam nesto ne ide dobro ili sto u necemu trenutno ne uspevamo. Ili zato sto pokusavamo da sakrijemo sebe, pa kritikujuci sebe onemogucavamo druge da nas prozivaju.

3. navika Alarmiranje/Panicenje

Ovo ti je u fazonu kad stalno razmisljas o negativnim stvarima, tj. kad stalno razmisljas o najgorem mogucem scenariju. Zbog takvog nacina razmisljanja ces stalno biti zabrinut, sta god da radis (ne mislim ti licno, nego onaj ko tako razmislja). A zabrinutost ti ubija polet i elan, inspiraciju uopste receno tvoje zivotne sokove. Za ljude koji ovako rade nista sto je dobro ne moze dugo da traje. Opet ponavljam, mozda ovo ne radis stalno, ali razmisli koliko i kada radis.

4. navika Kvarenje pozitivnih osecanja

To ti je ono kad kazes sebi spontano "ja ne mogu to" itd. E, vidis, u to ne smes da verujes sta god da je. Npr. izjava "ja ne mogu da budem gladan, moram uvek da jedem". To misao ako pomislis bi trebalo da promenis u "ja necu[\B] da budem gladan,. moram da jedem", jer ustvari moze se biti gladan, ako mogu drugi ljudi, mozes i ti ako si zdrav (ovo je samo primer sa jelom, moze se preneti na druge stvari). Znaci svako "ne mogu" treba da priznas sebi da je ustvari "necu". To je sve. U teoriji je lako, u praksi je mnogo teze.

Ovo je ono sto ja znam o nacinima razmisljanja (mentalnim navikama) koja mogu da te sabotiraju da bi napravio rezultat. Nadam se da ti je nesto pomoglo. Pozdrav

Samo kazes sebi MRS U 8===( >