Sudbina ima "ravnjaču". Koliko da, toliko i uzme. Kome najviše da, najviše i uzme.
Zato - ne tražite previše od života, ukoliko niste spremni da platite cenu.
Pazi na svoje misli,
jer one postaju tvojim rečima.
Pazi na svoje reči,
jer one postaju tvojim delima.
Pazi na svoja dela,
jer ona postaju tvojim navikama.
Pazi na svoje navike,
jer one postaju tvojim karakterom.
Pazi na svoj karakter,
jer on postaje tvojom sudbinaom.
(samostanski zapis iz Engleske)
SUDBINA
Ko ti je stazu naznačio
kojom ćeš ići u nebom, zvijezdo?
Ko li je pticu naučio
kako da gradi svoje gnezdo?
Ko je kazao biljci: cvati,
crvu da mora pokrov tkati
i da se onda u nj obuče,
ko li mu za to niti suče?
Zar je kazao neko pčeli,
koja livadom zuji, gleda,
da li cvet žuti ili beli
u sebi kriju slatkog meda?
Da li si ti, draga, moje biće,
da u tvom oku život sviće,
da mi je ljubav tvoja sve,
to mi ne reče niko ne.
Kao što zvezda nebom kruži
a livadom se pčela kreće,
kao što nagon svakom pruži
da sazna pute svoje sreće,
i ja na tvoje grudi divne
dođoh da nađem put subine,
jer samo s tobom znam živeti
i samo za te mogu umreti.
Žoao Baptista Almeida Garet
Posveceno coveku koga cu uvek voleti, a nikada upoznati....
PRVA LJUBAV
Nemoj da mi uputiš više
nijedan pogled,
čak i ako bi smeo.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše
i tiho, nečujno urezuje tvoje ime
u neke moje još nerođene rime
zute i plave boje,
a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo.
Ne budi moje orkane snene
da se neki ne zakovitla iz pene,
ponašaj se i dalje kao da ne postojim,
i kao što si do sada umeo
nastavi da gledaš kroz mene
u nedogled
iako tu ispred tebe stojim.
Nemoj uopšte da me gledaš,
zaboravi me.
Potroši svoje poglede na one druge,
na one što znaju da se kikoću,
da od svega naprave važnu temu,
na one izgubljene u beskraju
što ne znaju za samoću,
na one što se trude
da uvek nose šminku,
na one kojih se sve tiče
a tako malo znaju...
Gledaj njih,
zaboravi mene, klinku,
ja nisam takva niti takva mogu da budem,
ja sam iz neke potpuno druge priče.
Nemoj da mi uputiš više
nijedan osmeh.
Jedan je dosta.
Pomisliću da u tom novom još nešto piše
i bojim se, izazvaću podsmeh
kod onih kojih se sve tiče...
U meni se rodi i osta
želja koja klija i raste,
i izvija se i trudi
da izleti u nebo
i nemoguće preraste.
I zato nemoj, nemoj nikada više
da mi poklonis nijednog smeška.
Zamisli da me nema,
da ne postojim, tako je bolje.
Moram to da te molim jer se bojim,
strašno se bojim
da je tvoj osmeh samo greška.
Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj,
i petoj, i sedmoj,
pokloni ga onima koje će znati da ga vrate,
onima koje ne vole čekanje,
kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate
odmah, bez razmišljanja,
a da ga prime još manje.
Pokloni ga njima, meni nemoj,
jer moj osmeh predugo sanja
dok ne ugleda svitanje,
predugo čezne da izleti,
predugo plete šarene duge,
predugo trepti dok ne sine,
a za sve to vreme
moje usne su neme.
Zato me zaboravi
jer ja nisam kao te druge,
ja sam iz neke sasvim druge šeme.
Nemoj da mi uputis vise
nijednu reč,
čak i ako to želiš.
Sve reči mogu da imaju i drugo lice,
i šta ako ti to prekasno shvatiš
i poželiš da ih vratiš
i pričuvaš za neku drugu zgodu
kad vidiš šta u mojim očima piše,
pa se sneveseliš,
a već je kasno, već si ih pustio da odu?
Ne, nemoj mi reći ni jednu reč više,
bojim se da će i moje reči da poteku
izazvane tvojim
pa će da se sliju u moćnu reku
i da teku i teku...
Tako se bojim
da će iz mene bujica da provali,
da mi neće biti dovoljno sve vreme u našem veku
da iskažem sve što smo do sad otćutali.
Neka tvoje reči odu na tamo neke
očima blizu
a mislima daleke,
na one što imaju raspletene kose,
što uvek slušaju ali retko čuju,
na one što se oblače u Rimu i Parizu,
na one kojima je važno šta će da obuku
i šta će da nose,
na one što se stalno utrkuju...
Na mene ne bacaj reči,
zamisli da ne postojim,
jer ja se bojim, strašno se bojim
da neće ništa da me spreči
jednom kad moja bujica krene,
kad se otkači i provali i dotakne sve vaseljene
koje nam dele sreću i tuge.
Zato te molim, najlepše molim,
zaboravi mene,
ja sam jaka i sve ću moći da prebolim
jer ja nisam i nikad neću
biti kao te neke druge.
I nemoj, nikada nemoj da me tražiš,
čak i ako se osmeliš
pa to poželiš,
čak i ako se na to odvažiš.
Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona,
jedina prava samo za tebe,
ona jedna od miliona
koja ti pruža more tišine
i svu silinu uragana
u istom trenu.
Ne, nemoj da me tražiš,
pusti me da sama svoje dane brojim
dok postojim,
dokle god trajem nekih dana,
dokle god moje vreme curi.
Ne daj da ti misli na tu stranu skrenu,
nipošto nedaj.
Ja se neizvesnosti više ne bojim
ali bih radije da požurim
i da se sakrijem u uspomenu.
Potraži one neke druge
koje su svikle
da nose štikle,
koje samo sa debelim slojem šminke postoje,
koje još uvek ispredaju prazne priče,
koje se još uvek utrkuju da sve vide i čuju,
koje nose samo uzdužne pruge
jer im samo takve dobro stoje,
koje ne pričaju nego se dovikuju...
Mene nemoj,
mene ne traži
jer ja sam samo drhtaj jednog trena,
samo kap rose opijena jutarnjom vlagom,
samo neizrecivo malo parče istine u laži,
i nestalna kao morska pena
od koje sam sačinjena.
Bojim se, strašno se bojim
ako me nađeš
da ćemo zajedno da potečemo istom snagom,
istom silinom,
istom žestinom,
i da ću početi da postojim,
stvarno postojim
od tada pa sve do svog kraja.
Probudićeš moje orkane
i bujice i reke,
moji snovi će da dobiju lice
i da ostvare želje daleke.
Ali, šta je sve to?
Sve će to jednom morati da stane
jer kad tad stane sve što jednom krene,
jer kratak je ovaj ljudski vek
i prolazan poput lepote maja.
A ako me ne nađeš,
ako me nikada ne nađeš,
ja ću imati tebe i ti ćeš imati mene
odavde pa do večnosti, zauvek,
bez početka i bez kraja.
Dragana Konstantinović
Strast
U dusi slatka strepnja
u meni zudja spi,
kao oluja letnja
osecam krv da vri.
I pogled nezan svaki,
ko povetarac, necujan, tih
probudi damar laki
ko talas veliki.
U cudnom ritmu nekom
telo pokrece ples,
a dodir s neskrivenom zeljom
napravi urnebes.
I samom mislju na tebe
pocinje ludi pir,
ne prepoznajem samu sebe
uzmi me, vrati mi mir !
U potpisu:
licno JA :wink:
Nije sve tako tuzno
Aj' malo veselo....:wink:
Sanjam da me volis u zemlji cokolade,
oko nas kucice od keksa,
i ljube me tvoja usta od marmelade,
ma kome je jos do s........latkisa
Orasi, lesnici, bademi, grozdje,
punjenje od voca egzoticnog,
dajem ti zrno po zrno sebe,
joj sto te volim takvog e.......legantnog
Oci tvoje dve crne ribizle,
usne ko jagode zrele
i ja bi da gricnem to voce rano,
da osetis moje usne vrele.
Niz telo moje tece topla cokolada,
oko grudi ostaje slatki trag,
ne zelim da se probudim bas sada
po tebi nezno filujem slag...
Al eto sudba je moja kleta,
iz kreveta ispadoh ja
a na mestu princa spodoba ukleta
hoce poljubac da mi da
Ruzan ko lopov - ma beeeeeezi od mene
oko nogu carsav mi se smota
ne mogu da odagnam te ruzne sene
o kakvog poljubih skota...
Odjednom svetlost razmace tamu
i videh gde s lampom sanjiv stojis
utvare nesta, o kako te volim,
niceg se ti ne bojis....
Za mariju...
Dosta
Necu da zivim od secanja,
Necu da mislim na tvoje oci
Zaboravicu tajna obecanja,
I vise o tebi razmisljati, necu moci.
Stanite aveti proslosti,
ne saljite mi komadice srece!
Necu da zivim u zalosti,
Nijedan san vise, njen biti nece...
Zaustavite me, ako ikada
pomislim na ljubav prema njoj,
ako joj poklonim i trenutak sada,
ucinite da taj trenutak vise nije moj.
Ti si proslost, muzo moja,
I necu vise da mislim na tebe.
Naci cu drugu koja
ce sa radoscu preuzeti ljubav moju na sebe...
Re: Za mariju...
Kisa pada, priroda je cista,
nesto zivo mrda se kroz travu.
Iz skrovista izmilela glista
pa iz trave pomolila glavu.
Od ljubavi zivahna je ona
jer je glista romanticno bice
hrabro trazi slobodnog glistona
da sa njime napravi glistice
Da hodnike svud po zemlji buse
da uspesno vaspitaju mlade
da zajedno strahuju od sushe
da se vole do kraja balade
Dugo kisha trazila glistona
kisa stala, priroda se prlja,
dejstvom jednog neopreznog djona
nesta gliste, osta samo mrlja
Bora Djordjevic
Eh, depresija...
Život je more
Život je more, pučina crna,
po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna.
Ja se ne bojim velike vode.
Lome me vali, nose me struje.
Oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.
U jutra rana plaše me senke
minulih dana.
Sećanja mutna kao u laži,
kao u snu...
Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam,
i sve su jače ruke što me vuku dnu...
Možda će žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra,
do nove žene do nove luke.
Život je more...
Đole Balašević
DA LI ZNAŠ DA TE VOLIM
Da li znaš da te volim?
Dugo nisam znao to.
Sada želim da ti priznam,
i molim te da mi vjeruješ to.
Da te volim, ko što ljudi
mogu voljet jedan cvijet,
da te želim kao oni
što htjeli bi da
njihov cijeli je svijet,
i vječno da žive ovdje kraj nas,
i svaki naš novi dan
bit će znak da volim te ja.
Da li znaš da pamtim riječi
koje šaptali smo mi,
dok smo sanjali o sreći
i na vjernost kad smo se zakleli mi.
Tvoje usne i tvoj pogled
i u očima sjaj
tad govorili su meni
da ljubav ta neće imati kraj,
i vječno da živjet će ovdje kraj nas,
i svaki njen novi dan
bit će znak da volim te ja.
Dado Topić
NIJE HTJELA
Prošla je kroz moje pjesme strasno,
i u svakoj ostavila trag,
shvatio sam, al’ je bilo kasno,
da joj nisam drag.
Godine su ostale za nama,
cvjetna polja, mladost i sve,
ostao sam sam, ostao sam sam,
jer nikad više vratiti se neće, nikad više.
Nije htjela, nije htjela,
moje pjesme, moju ljubav, moja djela,
nije htjela ruke moje,
svoju ljubav nije dala, srce svoje.
Svaka njena riječ još uvijek boli,
iako već dugo nije tu –
srce još ne prestaje da voli,
da voli nju.
Nije lako naći prave riječi
ove noći kad se dijeli sve,
ostao sam sam, ostao sam sam,
jer nikad više vratiti se neće, nikad više.
Kema Monteno
I na kraju nesto moje:
Hoću da volim i budem voljen,
da osetim topao dah na usnama,
da slušam prelepi glas koji tvrdi da me voli,
Da osetim nežne ruke u mojima...
Želim, ah želim... Strastvene usne
da ljubim i da me ljube...
Želim prodorne plave oči
da gledam, da uživam u njima...
Sanjam, o sanjam... Ljubavne poze,
poljupce po celome telu njenome,
lagane dodire njenih grudi,
milovanje u polumraku gradske noći...
Ah vidim... Samo vidim ulice slutnje,
tužne svetiljke koje kradu poglede
mojih očiju punih želje,
punih žudnje za njom i strašću...
Ah, da...
Hoću da volim i budem voljen...
pricacu ti o svome zivotu
reci cu ti zasto tesko disem
pitaj kako pjesme me zabole
pitaj zasto samo tuzne pisem.
ne pitaj me zasto suze teku
dok pjevam o svom gradu uz rjeku
i o parku na kraju grada
i o njoj, sto ne znam gde je sada.....
SVAKA PJESMA,JEDNA USPOMENA
IZ ONIH LJEPIH VREMENA
TI NE MORAS ZNATI STA TO ZNACHI
AL KAD PLACHEM SAMO RECI: PLACHI.......
PJESMOM VRATIM SVE LJUBAVI STARE
PRIJATELJE MJESTA I GITARE
TI NE MORAS ZNATI STA TO ZNACHI
AL KAD PLACHEM,I TI SAMNOM PLACHI.........
mnogo lici na miku antica...mnogo pod uticajem...ali plasim se da nfali malko......ne bih daljeOriginal postavio zorta
mislim, nije lose...ali mnogo je dugacko i vrti se...
cao jagodice,mislim, nije lose...ali mnogo je dugacko i vrti se...
stihove sam slucajno pronasla, pisala ih je devojka koja zivi u kanadi, ako zelis da procitas jos neke mozes pogledati na http://www.geocities.com/draganakons...roduction.html.
iskreno, procitala sam stihove u momentu, onom pravom momentu, kada su oslikali ono sto mi se desavalo u dusi i srcu... zato su mi i znacili tako mnogo, nisam razmisljala puno u umetnickoj strani, vec sam osetila da sam to ja, da su to reci koje sam zelela sama da izgovorim...
pozdrav tebi i svim romanticnim dusama koje u sebi nose neka lepa osecanja i lepe stihove...
I ja sam pre par godina nabasao na njenu prezentaciju. Inace pored Draganine poezije, na sajtu se nalazi i njen izbor pesama nasih poznatih pesnika. Otprilike oko 60% je poezija za decu, ali je ostalo, uglavnom ljubavna poezija.cao jagodice,mislim, nije lose...ali mnogo je dugacko i vrti se...
stihove sam slucajno pronasla, pisala ih je devojka koja zivi u kanadi, ako zelis da procitas jos neke mozes pogledati na http://www.geocities.com/draganakons...roduction.html.
iskreno, procitala sam stihove u momentu, onom pravom momentu, kada su oslikali ono sto mi se desavalo u dusi i srcu... zato su mi i znacili tako mnogo, nisam razmisljala puno u umetnickoj strani, vec sam osetila da sam to ja, da su to reci koje sam zelela sama da izgovorim...
pozdrav tebi i svim romanticnim dusama koje u sebi nose neka lepa osecanja i lepe stihove...
Zivot nek ti bajka bude
otporna si ti na ljude
oni sto ti ljubav nude
sami sebi ce da sude;
ipak ja te molim
ne krivi me sto te volim
ja sam kao dete
iz druge price i planete.
Necu vise da te vidim
sakrice me noc od tebe
uspela si da se stidim
sto te volim kao sebe;
I necu vise da te cujem
sakrice me dobri Bog
svoju dusu zeljom trujem
za mrvicom srca tvog.
MENI LJUBAV ZNACI VISE
NEGO STO NA DLANU PISE
SVE NA SVETU SI MI BILA
BUBAMARO MOJA MILA;
MENI LJUBAV ZNACI VISE
NEGO ZEDNOJ ZEMLJI KISE
SVE NA SVETU SI MI BILA
BUBAMARO MOJA MILA.
Dragan Kanurski........peva KNEZ&Branislav Lecic
Ako ikad zaplaces,i za mene zaplaci
da i meni se sve naoblaci
kad se Bogu pomolis,i za mene klekni ti
da i meni Bog grehe oprosti.
Ako budes sanjala,i za mene sanjaj Ti
nek i mene jednom san prevari
kada budes prastala,prastaj tad i za mene
nek me neko bar po dobru spomene.
KAD NEKOG LUDO ZAVOLIS,I SVE TI POTONE
PRONADJI SAMO JEDAN MOST,I SKOCI ZA MENE
I KAD BI VENE PRESEKLA,BOL KAD TE POKRENE
PRESECI IH I ZA MENE
DA SAMO JEDNOM JA OTKRIJEM LJUBAV.
Marina Tucakovic..............peva KNEZ
ko mi je ljubio usne, kad i kako,
zaboravih,i ruke, sto se krshe
pod mojom glavom kroz noc, al sred kishe
nocas u dushi, uzdishu pred staklom.
odgovor trazeci kucaju mi lako
a boli srca u ceznju se slishe
za momcima, shto k meni nece vishe
u ponoc prici s jaukom...onako.
u zimi tako stoji stablo samo,
ne pamti ptice shto su odlazile
tek zna, da sada su mu grane tishe.
ja ne znam kakve ljubavi su bile,
da leto pevalo je ja znadem samo,
u meni nakratko-ne peva vishe.....
Edna St. Vinsent Milej
No name
***
Novi dan...
Sivo nebo preklinje oblake
recima tihog hujanja kosave.
Preklinje ih da ne budu
tmurni, tuzni, depresivni...
Preklinje ih letom gradskih ptica
i sumornih celicnih nakaza
punih ljudskog jada i umora...
Preklinje ih zemljom bacenom u vis
kao znakom slobode...
A, gde je sunce?
Pociva u svojoj grobnici,
lezi umrtvljeno na dnu sanduka
i place. I od placa gradi mauzolej
gvozdenih uzdaha, punih jada
i gorcine... Gorcine koju osecam
i koju oseca ona za kojom sunce place...
Ali, zar ona ne voli?
Zar ne voli recima punih humora,
salama na moj i svoj racun?
Da, kazu da je ljubav njoj svojstvena
i da ona ume, zna i hoce da voli...
Ali, ipak mnogi pate za njenim
ocima... Ocima punih jesenjih boja:
zutog uvelog lisca i bodljikavih divljih
kestena...
Ali, i ona pati... Pusta kristalne suzice
da se razbiju o parket svih nasih nadanja.
Nadanja koja su nestala sa zadnjim dodirom,
zadnjim poljupcem i zadnjim osmehom...
Jer ona im ne veruje...
Ne veruje recima, delima i mislima
koje izlaze iz mene... Ona sumnja
u ljubav i preklinje noc da je sakrije
od odluka koje su vec trebale biti donesene.
Trebale su, ali nije imala snage...
Snage da ustane i kaze: "Ja volim..."
Pisano pocetkom aprila za moju tadasnju devojcicu... Imali smo neku krizicu i poezija je jednostavno izbijala iz mene.
PREDOSECANJE
Poznala sam te kad sneg se topi
topi,i duva vetar mlak
blizina proleca dusu mi opi,
opi, pa zudno udisah zrak.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom,
i znadoh da ces biti mi drag
drag u zivotu celom.
Poznala sam te u zvonak dan
dan pijan,svez i mek.
cinja mi se vec davno znan,
znan kad te poznadoh tek
S neznoscu gledah stopa ti trag
trag na snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag
drag u zivotu celom
Poznala sam te kad kopni led
led,dok se budi proletnji dah
kad dan je cas rumen,cas setan,bled,
kad sretno se i tuzno u isti mah.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.
Desanka Maksimovic
ooo, Jovana, gde se ovog seti, odavno ne cuh ove stihove....
obozavam stihove Desanke Maksimovic.....
UMIRANJE LJUBAVI
To što nismo više volšebnici,
Što ne razumemo šta šapuće granje,
Što priroda govori sa nama
Kao i s drugim svetom,
Što nismo bliski više
Sa kamenom i cvetom -
Ljubavi znači tiho umiranje.
To što nam zvezde opet
Kao i drugima sjaje,
Što se misli vraćaju u trezno stanje,
I kule se oblaka kvare,
Što sve dobija obične oblike stare -
Ljubavi znači tiho umiranje.
To što jasno vidimo sve stvari,
Proleće što nam ne stavlja na čelo,
Što život svetlu oljušticu svlači,
I snovi svakog jutra što se smanje,
Što se sve na malu ljudsku meru svelo -
Ljubavi znači tiho umiranje.
Desanka Maksimović
Ljubavi znači tiho umiranje. Eh... Koliko je to samo istina.
Samo njoj... (za lepo secanje i zaborav ruznoga)
***
Djavolje ptice tvojih misli
spustise se na nase spojene ruke,
obhrvase moju dusu bolom
i unistise veru u ljubav, zivot i srecu...
Uskrs 2004... (jednoj s...)
Uskrs
I ove godine slavimo...
...vaskrsenje mrtvog boga...
A, njega nema i ne dolazi...
Sta je drugacije?
Ona me voli i mrzi...
Ona mi ne veruje i pati...
Ona place
tezinom nevolja
koje su je opkolile...
Zasto nju?
Zasto bas sada?
Zasto bas zbog toga?
Da li ona ima misli
da je prosvetle poverenjem
i da pocne da voli
Pravila za slanje poruka
Povezivanje sa Fejsbukom
Odgovorite sa citatom
Pošalji link