Stihovi za moju dusu

Opomena

Čovječe pazi
da ne ideš malen
ispod zvijezda!

Pusti
da cijelog tebe prođe
blaga svjetlost zvijezda!


Da ni za čim ne žališ
kad se budeš zadnjim pogledima
rastajo od zvijezda!

Na svom koncu
mjesto u prah
prijeđi sav u zvijezde!


Antun Branko Šmić
(1898-1925)

...Ploviti se mora, voleti je poželjno...
 
Volim te, volim - I hiljadu puta tako,
Srecem te I cutim – I hiljadu puta tako,
Onda se gusim I padam, I nema me vise, ni tebe..
Ulice su puste kao grobovi!
I sve tako do novog susreta..
Sada se opet radja nebo, I sve tako..
Grozno I izgubljeno, kao u potoku moga straha zbog tvojih ociju.. zbog kose..
Jer ja te volim – I hiljadu puta tako.
Ludim, a ipak ne smem ti reci…
 
To, sto ti nisam rekla, ne znaci da te nisam volela,
To, sto sam bila hladna, ne znaci da nisam nista osecala,
To, sto nisam na rastanku zaplakala, ne znaci da mi nije bilo zao..
Naprotiv..! Samo nisam umela..
<3 <3 <3 <3

Ne zelim se secati onoga sta sam imala sa tobom, zelim samo tebe!
<3 <3 <3 <3

Znas li da sam TE sinoc sanjala,
a kad sam se probudila samo o TEBI sam razmisljala!
Znas li da smo se poljubili, smejali I dugo setali,
da si rekao da me volis, I ja da volim TEBE, rekla sam TI.
Znas li da smo zajedno?
Ne znas, jer ni ja ne znam TEBE…!
 
Riječima čaroliju stvaraš
misli tvoje teku poput meda
doživljaje svoje u bajke pretvaraš
uvijek uz ritam prelijepoga reda.

Da mi je Tebi prići bliže
da osjetim toplinu te prelijepe Duše
u snovima misao slike mi niže
ali lik tvoj vjetar pred jutro raspuše.

Danje svijetlo donosi mi nadu
i želju da snovi nanovo poteku
možda uhvatim dio tvoga srca
ili neuhvatljivu čaroliju neku.

I tako.. iz dana u dan
živim ovaj nedosanjani san
što jednom postati će java
do tada... probudi me....
jer Duša moja već predugo spava.
picture7861ql.jpg
 
FallingBluePetals.gif



Kad mojih stopala više ne bude
u prašini puta ovoga,
i skela bude redovno plovila bez mene,
kad budem kupio i prodao
poslednji put,
i mojim odlascima na pijacu u zoru
i povratcima kući u suton
bude došao kraj,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.

Kada prah bude prekrio
strune mog instrumenta,
i gušteri se
po mom dovratku budu verali,
kada vrt moj asketsko ruho odene
spreman za pustinju,
a korov zakrili vodu u mom bunaru,
šta ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.

Muzika neće ćutati
u flauti života,
a sati će teći
neprekidno brujeći.
Skele će biti pune,
kao danas što su,
ljudi koji žele na drugu stranu da pređu.
Goveda će pasti,
govedari će se igrati na livadama.
A šta ako me se ne budeš setila,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.

Ali ko kaže
da mene neće biti toga jutra?
Ja ću se igrati
u svim igrama onih što žive.
Imaću nova imena
i druge ruke da ljubavlju me vežu,
jer ja u svim vremenima postojim
i večito ću se na suncu kretati.
Šta ako me se ne setiš,
ako me nikada ne pozoveš
podižući pogled ka zvezdama?


Izostavi moje ime iz poklona
ako ti je ono breme,
ali sačuvaj moju pesmu.

(Tagore)​
 
Dotakla bih te

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.
Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.
Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...

M.Miljkovic
 
Sta ja tu mogu
Bilo je tih ljudi u tvome zivotu
A ruka koja ih je kao muva oterala
Verovatno nije mogla da postedi i mene
Obecao sam
Proslost ostace u dnu usta
Kao bombona koja treba da se topi lagano
Obecao sam
O proslosti ni rec vise
Ali da li se mora govoriti o zivotinji koja te nagriza u snu
A zato sto te nagriza cujes li njen kljun kako udara po mome srcu
Da li je potrebno govoriti o ljudima koji su u tvojim snovima
Da bi bili tu da mene nagrizaju u tvome zivotu
Ti ljudi iz tvojih snova ti stranci
Oterao sam od sebe sve sto nije tvoj dah tvoj odisak
Izdao sam nebo od pre tebe prolece od pre tebe svoju radost i svoje muke
Izdao sam za tebe sve sto je bilo zanos vetar zena
Postao sam za tebe pravo cudoviste neverstva
Napustio sam svoju proslost kao sto se menja vera
Ti mozes potpuno mirno da jedes za tim stolom
Nema ni traga ni od case ni od vina
Gledaj kako sam ispraznjen zaboravom
Ja nista vise ne znam o sebi
Moj pakao je tvoj pakao
Nema obelezja na meni da smo stigmati
Tvoje patnje
Noz me je zarezao duboko
Ja sam uboden
Onamo gde si ti patila
Sve moje secanje je samo zlo koje ti jedino osecas
Sve moje secanje od tebe jedine krvavi
Ono je izubijano na tvojim kolenima
Tamo je sva moja rana i njeni zarezi
Kamicak svaki u tvojoj cipeli
Siroto tvoje rame slomljeno
Oci tvoje odjednom olovom iskrenute na putanju noci
Veceras razapet na krst u hiljadu devetsto trideset osme
I vise nego u tvoje telo noz usao u tvoju dusu
Krivdom koju ti nekaznjeni dzelati ucinise recima
I sto jos koji put cine a ja ih ne mogu spreciti
Jedna recenica dobacena ti je u prolazu
Tebi pismo na posti baceno
I to lako ubistvo preko telefona
O ljubavi moja u kojoj sam ja bez odbrane
O za jednu sitnicu moja je ljubav tako brzo ranjena
Kao neko detinjstvo
To se dogadja i to ostavlja
Dugu brazdu duz mojih ruku
Dugu brazdu duz mojih nerava
I ukus za ubistvo pojavljuje se u mojim ustima
Samo zbog jedne naopake reci
Ne prelazim ni preko cega sto te je dodirnulo
Tesko vama ako zbog vas place
Misao za ubistvo osvaja me naglo
Za ono sto drugi tebi cine
Osvaja moj stomak moje grlo moje ruke
Kao tajfun
Moje besnilo i moju vatru krv moju
Kao talasi su bili
Drugi ljudi ljubavi moja snena
Nisu te voleli do noza i rana
Do prskanja ocnih mrena
Do gubljena svesti za svetlost dana
Da tako je to i vise reci necu
Zadrzacu taj gnev iza svojih zuba
Zvakacu proslost ko svoju svirepu srecu
Tu gorcinu i taj bes iza usnenog ruba
Bledog i crvenog kad tako mi je dano
Ko bombonu sto treba da se istopi lagano

Louis Aragon
 
Ceznem da ti kazem najdublje reci koje ti imam

reci; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mi se

mogla

nasmejati.

Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju

u sali.

Olako uzimam bol svoj, strahujuci da bi to mogla

ti uciniti.

Ceznem da ti kazem najvernije reci koje ti

imam reci; ali se ne usudjujem, strahujuci

da bi mogla posumnjati u njih.

Zato ih oblacim u neistinu, i govorim suprotno

onome sto mislim.

Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuci

da bi to mogla ti uciniti.

Ceznem da upotrebim najdragocenije reci sto

imam za te; ali se ne usudjujem, strahujuci da mi

se nece vratiti istom merom.

Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom

surovoscu.

Zada jem ti bol, bojeci se da neces nikada

saznati sta je bol.

Ceznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne

usudjujem, jer bi mi inace srce iskocilo na

usta.

Zato brbljam olako, i zatrpavam svoje

srce recima.

Grubo uzimam svoj bol, strahujuci da bi to

mogla ti uciniti.

Ceznem da te ostavim zauvek; ali se ne

usudjujem, strahujuci da bi mogla otkriti moj

kukavicluk.

Zato ponosito dizem glavu i dolazim veseo u

tvoje drustvo.

Neprekidne strele iz tvojih ociju cine da je moj

bol vecito svez.​
 
KRIK

Čitavog dana bol mi buja
Zamjetljiv tek u glasu tihom
A>l' dođe noć i razlije se -
I najedanput kriknem stihom.

Zavrisnuvši svoj vrisak u svijet
Da naokolo traži jeku,
Razdijelio sam srce svoje
Međ' braću neznanu, daleku.

I krik moj luta, luta, luta
A kada srodno srce prene
Dal' on shvati da je pušten
Iz noći mučne, probdivene?

D. Cesarić
 
Verujem

Stala sam poslednji put pred staru slikovnicu
i ispovedila se šapatom:
verujem u proleća ljubavi i njegove bujice,
verujem u nebesa lepote,
verujem u dušu duge, praskozorja i sutona,
verujem u antene što ih nosim u snovima,
verujem u slutnje, strepnje i nagoveštaje,
verujem u prizvuke,
verujem u bolove koji se zorama leče,
verujem u srca koja može sve raniti,
verujem u sećanja na detinjstvo omađijano,
verujem u radost praštanja,
verujem u bezazlenost ljudi, zmija i zveri,
verujem u nevinost prvih grehova,
verujem u časovnok što kuca u zemljinom središtu,
verujem u duhove koji žive u osmesima,
verujem u vasionu srca koja se bude,
verujem u nepovratnost i rastanke kraj voda,
verujem u reku zaborava i njenu beskonačnost.
D.M.
71025.jpg
 
U suton

U suton, kad prve zvezde
I prve gradske lampe sinu,
Kad ljubavnik o dragoj sanja,
A pijanica o svom vinu -

Ja tiho hodam pored kuća
U kojima se svetla pale;
Sva zla, i nevolje, i sumnje
Najednom budu posve male

I smešim se u meki suton
Od zapaljenih zvezda svečan,
I osetim dubinu svega,
I da je život večan - večan.

Dobriša Cesarić
031506monica314.jpg
 
Tamo 'vamo

Zbog onoga tamo
došli smo ovamo.
oni što su tamo
isto bi ovamo.
Znaju oni tamo,
bolje je ovamo.
Jeste lepo tamo
lepše no ovamo,
ali nema tamo
šta ima ovamo.
Ne može se tamo
isto što i 'vamo.
Mi bismo rađe tamo
no da smo ovamo,
jer naše je tamo
a tuđe ovamo.
Ovi bi ovamo
hteli da smo tamo.
briga njih ovamo
kako nam je tamo.
Trpimo ovamo,
što ne bismo tamo.
Tako je ovamo.
Oni misle tamo,
blago nama 'vamo,
kada nismo tamo.
Svi hoće ovamo.
Niko ne bi tamo.
Kada bi svi ovamo,
ko bi onda tamo?
Ko nas posla 'vamo,
ostao bi tamo
jer ne sme ovamo.
A njemu je tamo
bolje no ovamo,
pa onima tamo
ne da više 'vamo.
Trebaju mu tamo.
Šta će svi ovamo?
Neko mora tamo.
Dosta nas je 'vamo.
Tako ti je tamo.
Plačemo ovamo
za onima tamo.
Al' suze su 'vamo
krupnije no tamo.
Svako ko je 'vamo
ima nekog tamo,
pa čas je ovamo,
pa odlazi tamo,
muči se ovamo
da pomogne tamo.
Glavom je ovamo
a srcem je tamo.
Sve bi dao 'vamo
da je bolje tamo
i čeka ovamo
kad će bolje tamo,
da napusti 'vamo
da se skrasi tamo.
Hladno je ovamo.
Nije kao tamo,
jer sunce ovamo
ne greje ko tamo
izblediš ovamo.
Stran im dođeš tamo,
Ko što si i 'vamo.
Blago onim tamo
što nisu ovamo,
no su samo tamo
jer mi smo ovamo
ni 'vamo ni tamo.
Lj.S
 


Gnezdo satkano od sna

Preosetljivo na dodir

I reč nepotrebnu

Krhko u rukama stranca

Što zna sve njegove tajne

Kameno pri dodiru slepca

Što glad ne poznaje.

Gledam te kako koračaš rubom moga sna

Potpuno nesvesan gladi koju budiš



Htela bih da znam šta sanja

Ptica usnula u tvom oku

A svaku reč osećam kao lanac



Gledam te i znam

Da slutiš ovu vatru u meni

Korak razdvaja dve tajne

Korak pretvoren u milje

I sad se davim ovde

Prepuštena reci koja ne pita kuda

Samo nosi...

I sahraniće me u tebi

I smejaću se unutra, radosna

Niko neće znati šta u tvom telu se skriva

Ni čija tišina dopire iznutra

Gnezdo, upleteno u niti Meseca

I zvezda što se večno pale i gase

Trošno i zanosno, kao život.
 
VOLIM TE

Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.
Ne, ne prekidaj me.
Suti.
Pusti me da ti kazem
ono sto sam vec trebala reci.
Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.
I zato ne smijem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.
Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.
Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna
prava i zauvijek...
Boli.
Kad dolazim, pitam se cekas li me.
Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.
Bojim se praznog stubista bez mirisa, bez zvuka,
svjetla.
A nisam ti rekla:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.
A ja kasnim.
Volim te.
I volim sve sto si ti.
Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.
Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.
Bore na tvom licu i moje su.
I u tom trajanju ne znam da li sam ucinila sve za tebe
ljubavi moja.

(Iskra Tanodi)
 

"...Dan uz tebe, posut je ruzama,
ushicenjima, ljepotom ljubavi,
treptaju duse, tvojim dodirima,
blazenstvu, tihoj sreci, koja nosi me u visine,
uljuljkujuci me u zagrljaju tvome,
misao je tako vesela, ispunjena tobom,
trenutak uz tebe traje satima,
njeznosti, dodire, upucujem tebi mislima...
kako samo ceznem dotaci te sada..." :heart:


"...Voljena moja, nasim otkucajima tece ljubav
kao sto i njenim skladnim bicem tecemo mi
i svaka pomisao na odustajanje ili popustanje,
bila bi neprimjerena nasim skromnim nadanjima.
Zato smo zasluzeno dio njene njezne milosti.

Svaki puta kad se zagrlimo zanosnim osmjehom
nase obraze kupaju kapi njenih zrelih poljubaca
i povezani slatkom potrebom uzajamnog disanja
postajemo trenutak u njenom vječnom osjecaju.
Voljena moja, usli smo u dragocjeno trajanje.

U nama su godine i tragovi bezbrojnih sjecanja,
ali na nasoj kozi mladost povremeno jos zamirise,
a u obrisima cekanja zlatni su dodiri sto dolaze
i s njima ce nasa strepnja za sva vremena nestati.
Ljubav je u nama, voljena moja, i mi smo u njoj.

Sa zadovoljstvom smo obukli njene tople boje
i tijela dostojanstveno prepustamo pocetku jeseni,
jer nikada nismo ovako bezbrizno i mirno disali,
kao sada kako nas je zauvijek u sebe primila.
Nasa ljubav, voljena moja, nasa predivna ljubav..."





 
Nocas mi andjeli
sapucu tvoje ime
i dok sjedim sam satima
u krvi osjecaj plime

Ti si jedina umjela
da razbijes tugu
i bas svaki put ja vidim te
kad nebo pokloni dugu

Nocas mi andjeli pomazu
da preplivam mora
al' srce kameno, tvrdo je
kao od stotinu kora
 
Musko sam, daj barem ponos mi ostavi
ne diraj tamo gdje najvise zaboli
ne reci rijeci grube i najruznije
pusti me, nek' bude

Moja sad posljednja
iako davno si razum pobjedila
ja nemam snage za bol
samo ne radi mi to
 
Zatvori oci zelenooka
nocas opet igra stari film
ti si ta glavna uloga
a ja, ja ne postojim, mene nema

I neka bude sto biti mora
al' bez suza i velikih rijeci
predugo gledah u sunce
kao da to ne zna opeci

Al' jos bih s tvojih dlanova vode popio
i kao nekada led otopio
i ovom ljevicom te zaprosio
mala moja, al' je za to prekasno


Nemam ja onih osamnaest godina
ni mac u grudima da bih opet sve iz pocetka
nemam ja milion sudbina pa zar nije
dovoljna ova jedna tako bijedna

Od nove boli stara ce proci
ne tako davno sam slusao o tom'
jedno su samo puste rijeci
a drugo se kruni u srcu mom
 
~~~


Ovo su ti usne
Koje vraćam
Tvome vratu
Ovo mi je mesečina
Koju skidam
Sa ramena tvojih
Izgubili smo se
U nepreglednim šumama
Našeg sastanka
U dlanovima mojim
Zalaze i sviću
Jabučice tvoje
U grlu tvome
Pale se i gase
Zvezde moje plahe
Pronašli smo se
Na zlatnoj visoravni
Daleko u nama


~~~​
 
udim se sretna

U one sate, tihe i snene
koji ostaju samo za nas
uvijek si blizu,
uvijek uz mene,
sigurnost moja, utjeha i spas.

U one sate kad vrijeme stane
kad se sutnjom kazuje sve,
ti si moj zalog
za sretne dane,
moj put u srecu, u mirne sne.

Budim se sretna svakoga jutra,
isti ce dani doci i sutra,
u tebi imam sve, sve sto mi treba
vode i sunca, zemlje i neba.

Budim se sretna zbog nasih sati
ti ces mi uvijek najvise dati,
u tebi imam sve, sve sto mi treba
vode i sunca, zemlje i neba.

 
MOJE LICE U TVOJIM RUKAMA

Kad me gledaš,
kad uza me, bez pokreta, sjedeći, blago se nagibaš;
kada pružaš svoje dvije ruke, tako umilna, jer želiš,
jer bi eto htjela dotaći, da, moje lice.
Tvoje dvije ruke, kao iz sna,
koje me kao neka sjena dosežu.
Gledam ti lice. Dah nježnosti izbio je iz tebe
poput svjetlosti u crtama tvog lica.
Kako lijepa izgledaš! Izgledaš više djetinjasta.
I gledaš me.
I smiješiš mi se.
Što li tražiš kada me, pružajući ruke, nijema,
dotičeš?
Osjećam žar sjene, dima što živahan stiže.
Kakva ljepota, dušo moja! Nastamba, u zanosu,
mirna počiva.
Ti šutiš a ja osjećam svoje lice, zbunjeno, blago,
među tvojim prstima.
Nešto moliš. Pretvaraš se u djevojčicu koja moli.
Nešto tražiš. Prelama se neki glas koji ne postoji
i koji nešto ište.
Zakašnjela ljubav. Ljubav u prstima koja kuca bez
buke i bez glasa.
A ja te gledam u oči, gledam i čujem te.
Čujem dušu posve tihu, djetinjastu, koja pjeva
slušana.
Ljubav kao cjelov. Ljubav u prstima koju slušam
zatvoren u tvoje ruke.

 
I. A-Russes, pas de tous les ponts

Les Russes ne sont pas tous les ponts CESH peut-être au retour,
Vous n'avez pas d'oiseaux ou de papillons volant le long de la côte cent,
Quand il n'y a pas de ponts en vain était fatigué,
Est entendu en vain, en vain, est hteti.

Les Russes ne sont pas tous les ponts, vous revenir mai.
Laissez au moins un pont entre le cœur et moi,
Seul est plus facile à comprendre neshvaceno
Pourrait avoir pour les souvenirs ...:heart:

Moja omiljena:D

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Samsonight
@RialdaT, I need you!
2
Odgovora
30
Pregleda
549
*pustinjakinja
*pustinjakinja
UltraBasic
Razlog za probuditi se RANO
Odgovora
8
Pregleda
191
UltraBasic
UltraBasic
Nina
Zagrljaj, koliko vam je bitan
2
Odgovora
30
Pregleda
588
Nina
Nina

Back
Top