Stihovi za moju dusu

"...Ako ljubav ima ime,
tvojim se imenom zove...
Ljubav je tvoj hod prema meni,
ruke koje se u zagrljaj sire,
usne koje k mojima zure,
tvoj sapat koji tiho izgovara moje ime.
Ljubav je moja ceznja za tobom,
kad su mi tobom snovi ispunjeni,
moj nemir kada mi nisi blizu,
kada se budim a prva si misao meni...

Ako Boga znas


Osjecam da gubim te pod prstima
sve te manje imam
i svaki put kad ove oci zatvorim
svoju dusu kidam

Ne umijem sebi da kazem
dosta je, da je kraj

Nije to sto vise nisam jedini
onaj koga trebas
bar budi drug da lakse bude
reci mi da te nisam vrijedan

Kad odes ti, meni ce ostati sva bol
da u drugoj te trazim

Ako Boga znas
idi, nemoj da mi das
da te opet molim
pusti me, neka dusa zaplace

Ako Boga znas
reci da sam bio los
neka svijet se srusi
reci mi da te ne zasluzujem

Reci mi sad, kad vec proslo sve je
casi bolni i dani dragi, lepi,
kad novi bol se starom bolu smeje
od reci tvojih kad dusa ne strepi.

Reci , dal' te je moja tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo, mnogo volela?

Reci mi sad, kad me ne volis vise,
kad ti se prosloj ruga nova sreca,
i kad se dana koji nekada bise
dusa tisamo kad me vidis seca.

Reci, dal te je moja radost bolela,
jednom, kad nisam vise tebe volela?



Nekad sam bila dobra i mlada,
i poverljiva i puna nada,
nekada pre.
Ti si mi tada reci mogo
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa rec i dve.

Spokojni bili su dani moji
a ti si srcu mi prvi koji
bese drag.
pa iza svega sto si reko,
kadkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.

Sad srce moje bije sve tise,
vec manje volim, a znam vise
nego pre.
Vec sad mi ne bi reci mogo,
onako dosta , onako mnogo,
sa rec i dve.

I kad bi danas prisao meni
i hteo reci davno recenih
buditi draz,
u srcu mome saptao bi neko,
da sve sto si mi ikad reko
bila je laz.

Sta sam? Ko sam?
Ja sam samo sanjar ciji pogled gasne
U magli i memli.
Ziveo sam kao usput,k'o da sanjam
Kao mnogi ljudi na toj zemlji.............

Sta sam? Ko sam?
Ja sam samo sanjar ciji pogled gasne
U magli i memli.
Ziveo sam kao usput,k'o da sanjam
Kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.............

Ti si naprosto takva.
Iza sebe rušiš sve mostove,
glumeći sigurnost,
hineći veličinu.

A oduvijek puna sumnji
u sebi nalaziš samoću,
u drugima nešto što nisu,
u svojima ono što moraju.

To što nepovratno gubim
ne bi boljelo ni približno toliko,
da nisi sve planove
smišljala o nama, prema sebi.

Čim si osjetila moj plan,
presličan tvojim snovima,
plan o nama, plan koji se stvaran,
otišla si bez osvrtanja.

Sve što sam probao
za tebe nije dovoljno dobro,
jer postao sam nedostojan.
Zabranjenih pogleda ostao sam sam.

Ne postoji način da te vratim
jer tvoj život nije život nade,
već potraga koja će vječno trajati,
bez cilja - traganje zbog traganja.

Ponovno ćeš naći nekog boljeg,
ponovno ćeš planirati u njegovo ime.
I na kraju pokazati to što skrivaš,
svoju hrabrost da uništiš sve što stvaraš.

Tako je godilo biti jedini i prvi,
baš taj kojeg tražiš za zauvijek.
Na kraju ispada da to je ta snaga
koju upijaš jer ovisim o tebi,
snaga kojom razdireš druge.
Svakog. Prvog. I posljednjeg.

Što da ti poželim osim sreće?
Što ti uopće mogu poželjeti?
Da nađeš novu žrtvu,
da shvatiš da ne postoji bolji...?

Mijenjat ćeš se za drugog,
kao da će to pomoći.
Samo ćeš slabiti, gubiti i dobro što nosiš.
I tako slaba izgubiti hrabrost.
Ostati s drugim kad ugledaš strah.
Strah od samoće koji si ostavila iza sebe,
meni i drugima.

:shock: wow :shock:
e, ovo se zove polomi mi dusu
bravo, Che

kako je dobra pjesma,che!

Отцвели хризантемы

В том саду, где мы с вами встретились,
Ваш любимый куст хризантем расцвел,
И в моей груди расцвело тогда
Чувство яркое нежной любви...

Отцвели уж давно
Хризантемы в саду,
Но любовь все живет
В моем сердце больном...
Отцвели уж давно
Хризантемы в саду...

Опустел наш сад, вас давно уж нет.
Я брожу один, весь измученный,
И невольные слезы катятс
Пред увядшим кустом хризантем...

Отцвели уж давно
Хризантемы в саду,
Но любовь все живет
В моем сердце больном...
Отцвели уж давно
Хризантемы в саду...

http://solair.eunet.yu/~igla/poezija.html

Evo i za vas jedan poklon od mene...

ZAUVEK

Samo ponekad
zalim sto nisam
- a htedoh da budem.

I samo ponekad
bio sam prisan
- a nisam smeo da budem.

I . . .

...samo ponekad
u snu te ljubim
(i molim san da te cuva)

Ma,

samo ponekad
iz sna se probudim . . .
(kad seta proslosti
pocne da duva...)

A ,
z a u v e k . . .

TUGA, TI I JA

Evo me noci,
Stara prijateljice,
Opet njoj cu poci,
Niz duge puste ulice.
Tamo gdje strahovi prestaju,
Obraz mi grije njen dlan
Na njemu moje usne nestaju,
Beskrajno sam, uzdah joj znam.

Casti me noci, stara prijateljice.
U casu natoci, zudnju da mi slomije.
Zar nisam dovoljno gubio,
Tko ce izmjeriti bol.
Do ocaja ljubio, namjerno bjezao
Da bih se vracao.


Opet mi se budi tuga, tuga najveca.
Koju nosi snijeg s planina, vjetar ravnica.
Koga sad joj srce voli, kazi nek jos jace voli.
Idemo do dna, tuga ti i ja.


Pozdravljam te noci,
Stara prijateljice.
I ovaj krug ce proci,
Nece stic' me kajanje.
Sta je ovo proljece,
Spram njeznih godina.
Poziv njen me pokrece,
Cak i sa dna, isto izgleda.

Ti imaš srce moje...


Ti imaš srce moje, a ja tvoje,
Izmjenom ravnom baš jedno za drugo;
Ja čuvam tvoje, a ti paziš moje,
Pogodbe bolje nije bilo dugo:
Ti imaš srce moje, a ja tvoje.

U meni tvoje, a u tebi moje
Jednim nas stvara, jednim čuvstvom grije;
Ti ljubiš moje, jer je bilo tvoje,
Ja tvoje ćutim, jer u meni bije;

Ti imaš srce moje, a ja tvoje.


SIR PHILIP SIDNEY (1554-1586)

Suddenly I get this feeling
My mind draws a blank
My hands are slightly shaking
My heart begins to race

I feel like I'm losing control
I'm nervous inside and out
I have an unexplainable feeling
I wish I could figure this out
These butterflies inside of me
Keep fluttering all throughout
I thought they were gone for good
I didn't know they could come out
It must be the way
You get to me like you do
The way you make me feel
The way I love you like I do...

PISMO MAJCI
Jesi l' živa, staričice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek uvečer nad kolibom tvojom
Ona čudna svetlost sja i dalje.

Pišu mi da viđaju te često
zbog mene veoma zabrinutu
i da ideš svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

U sutonu plavom da te često
uvek isto priviđenje muči:
kako su u krčmi finski nož
u srce mi zaboli u tuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
da bih umro ne videvši tebe.

Kao nekad, i sada sam nežan,
i srce mi živi samo snom,
da što pri pobegnem od jada
i vratim se u naš niski dom.

Vratiću se kad u našem vrtu
rašire se grane pune cveta.
Samo nemoj da u ranu zoru
budiš me kao pre osam leta.

Nemoj budit' odsanjane snove,
nek' miruje ono čega ne bi:
odveć rano zamoren životom,
samo čemer osjećam u sebi.

I ne uči da se molim. Pusti!
Nema više vraćanja ka starom.
Ti jedina uteha si moja,
svetlo što mi sija istim žarom.

Umiri se! Nemoj da te često
viđaju onako zabrinutu,
i ne idi svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.