Stihovi za moju dusu

dok sedim u sobi zamishljam tvojj lik,
i kako mi prilazish..
pruzash mi ruke svoje,
nezno...
osmehom blagim dushu mi milijesh,
tvoj zagrljaj leci sve moje boli...
o, ti ni ne nasluchujesh koliko te
ovo biche voli.
dok vatra u kaminu goti,
sirovo drvo tiho pucketa
josh uvek lebdi tvoj lik u mislima mojim,
sosh osecham tvoj dodir i miris leta.
a ti ko zna gde,
sanjarish snove ruzuchaste,
bez men, bez topline doma...
ponekad se upitam,
imali u tebi ljubav nova?
ili josh uvek pamtish me
kao shto ja ne zaboravljam tebe...

za onog ko ce doci ...

„ Više Te nema, gola je noć, na usne se lepi k’o smola reč, i šta će mi pesma sa medom i jadom da leti u duši nad Tvojim gradom, odlaziš... samo tren, daj bar pamti me, samo tren u meni dah je Tvoj, jer sad nemam ništa svoje.
Nazad bih hteo ali ne mogu sam, ono što boli kome da dam, i sve bih hteo, i boga i vraga, i sve mi je sivo i sve bez traga... odlaziš...“

Ime od biljke,
kamena ili vina
od svega što se rađa
i traje reci
u čijem rastu sviće
u čijem letu
planu svetlo limunova,
u tom imenu plove
brodovi od drveta,
okruženi rojem vatre morske...
i ova slova su slova
neke reke što utiče
u moje zakrčeno srce.
O, ime,
prekriveno ispod puzavice
kao da su vrata
nepoznata tunela
što se sa mirisom sveta spaja,
o, osvoji me
svojim vrelim usnama
i istraži me ako želiš
svojim noćnim očima,
ali me pusti da plovim
i spavam u tvom imenu...

I dok pada mrak grad pokriva tama ti tones u san u svoj mali kut
Mozda je jos cetrdeset i vise godina pred nama a mozda sanjas poslednji put.

Ovde neces naci nista da stoji svi se nekud krecu
I ti imas puteve neke ali neces pronaci srecu.

Ipak i pored sve tuge na svetu bola i sete
U tebe se zagledalo srce moje pa sam ociju placnih kao dete.

Ja svoj cilj nadjoh u moru tuge iako jednom videh te samo
Za mene vise nema druge ili ti ili da se vratim tamo.
Tamo gde je pocelo sve...

Ti jos ne shvatas ljubav srca mog
Ali andjele znaj
Mene je ovde poslao Bog
Da sa tobom dozivim kraj..

Samo za jednu Jelenu...,

U Mirisu Uvelog Cveca



Srebrna jesen nosi neku posebnu car,
po sivom nebu lete umorne ptice
zloslutnu muziku svira vetar,koprena tuge mi se spusta na lice.
Ova noc ima neku nestvarnu draz,
koraci njegovi u usima zvone
vazduh je lepljiv i mirise na laz
a moje telo u neki beskraj tone.
Tisine zvuci kroz prostor hrle
i nezna arija se tiho cuje;
moje ruke zude da ga zagrle,zelja mi za njim raste luduje.
Reke ceznje naviru ko kise
da mislim na oci boje cokolade
srce moje ponovo pesmu mu pise
u podsvesti bude se beskrajne nade.
telefon tupo,zavernicki cuti,
osecam kako mi se u lice smeje,
a sve se u meni zbog toga ljuti,
treba mi njegov glas da me zagreje.
U grudima mojim belih irisa
prvi se ogroman vrtloski vir,
da mi je bar atom njegovog mirisa
da u mome srcu obuzda nemir.
Razbuktao se u meni zar
dok secanja prelistavam pokretom brzim
nas dvoje bi bili tako dobar par,
oh,pusta jeseni, kako te mrzim !
Sad vetar duva kroz pesak vremena,
a ja shvatam da nasa sreca
kao snaga sto budi zivot iz vremena
zivi bas U MIRISU UVELOG CVECA!!!

Ana Markovic

U Mirisu Uvelog Cveca



Srebrna jesen nosi neku posebnu car,
po sivom nebu lete umorne ptice
zloslutnu muziku svira vetar,koprena tuge mi se spusta na lice.
Ova noc ima neku nestvarnu draz,
koraci njegovi u usima zvone
vazduh je lepljiv i mirise na laz
a moje telo u neki beskraj tone.
Tisine zvuci kroz prostor hrle
i nezna arija se tiho cuje;
moje ruke zude da ga zagrle,zelja mi za njim raste luduje.
Reke ceznje naviru ko kise
da mislim na oci boje cokolade
srce moje ponovo pesmu mu pise
u podsvesti bude se beskrajne nade.
telefon tupo,zavernicki cuti,
osecam kako mi se u lice smeje,
a sve se u meni zbog toga ljuti,
treba mi njegov glas da me zagreje.
U grudima mojim belih irisa
prvi se ogroman vrtloski vir,
da mi je bar atom njegovog mirisa
da u mome srcu obuzda nemir.
Razbuktao se u meni zar
dok secanja prelistavam pokretom brzim
nas dvoje bi bili tako dobar par,
oh,pusta jeseni, kako te mrzim !
Sad vetar duva kroz pesak vremena,
a ja shvatam da nasa sreca
kao snaga sto budi zivot iz vremena
zivi bas U MIRISU UVELOG CVECA!!!

Ana Markovic

U Mirisu Uvelog Cveca



Srebrna jesen nosi neku posebnu car,
po sivom nebu lete umorne ptice
zloslutnu muziku svira vetar,koprena tuge mi se spusta na lice.
Ova noc ima neku nestvarnu draz,
koraci njegovi u usima zvone
vazduh je lepljiv i mirise na laz
a moje telo u neki beskraj tone.
Tisine zvuci kroz prostor hrle
i nezna arija se tiho cuje;
moje ruke zude da ga zagrle,zelja mi za njim raste luduje.
Reke ceznje naviru ko kise
da mislim na oci boje cokolade
srce moje ponovo pesmu mu pise
u podsvesti bude se beskrajne nade.
telefon tupo,zavernicki cuti,
osecam kako mi se u lice smeje,
a sve se u meni zbog toga ljuti,
treba mi njegov glas da me zagreje.
U grudima mojim belih irisa
prvi se ogroman vrtloski vir,
da mi je bar atom njegovog mirisa
da u mome srcu obuzda nemir.
Razbuktao se u meni zar
dok secanja prelistavam pokretom brzim
nas dvoje bi bili tako dobar par,
oh,pusta jeseni, kako te mrzim !
Sad vetar duva kroz pesak vremena,
a ja shvatam da nasa sreca
kao snaga sto budi zivot iz vremena
zivi bas U MIRISU UVELOG CVECA!!!

Ana Markovic

Gazeci travu na stazi,zacuh:
''Poznajes li me?''
Osvrnuh se, pogledah je i rekoh:
''Ne mogu vezati ni jedno ime za tvoje lice''
Ona odgovori:
''Ja sam prva velika tuga tvoje mladosti''.
Njene oci su blistale kao rosno jutro.
Pocutah trenutak, a zatim zapitah:
''Jesi li iscrpla sav teret suza?''
Osmehnu se i ne odgovori.
Razumeh da je njen plac
imao vremena da nauci govor osmeha.
''Nekada'',
prosapta ona,
''govorio si da ces uvek voleti svoju tugu''.
Zbunjen, rekoh:
''Istina je, ali prosle su godine, i dosao je zaborav''.
I uzimajuci njenu ruku u svoju,
dodadoh:
'' I ti si se promenila.
Nekadasnji bol postao je vedrina''.


Te noci ispevao sam
jednu pesmu,
ali ti nisi bila tu.
Pronasao sam reci
koje sam uzalud trazio vazdan.
Jest, iz nedara nocne tisine
one su se slile u svirku,
dok su se zvezde palile
jedna za drugom
Ali ti nisi bila tu.
Hteo sam jutros
da ti pevam pesmu svoju:
ali iako nisam zaboravio melodiju,
buntovne reci mi izmicu
sada kraj si kad mene.

Zadrhtacu bez sumnje
ako se ikad budemo sreli
u drugome zivotu,
u svetlosti udaljenog sveta.
Zaustavljajuci se,
prepoznacu tvoje oci,
tamne kao jutarnje zvezde,
i znacu da su pripadale
zaboravljenom sumraku
predjasnjeg zivota.
Reci cu:
čar tvog lica nije samo u njemu,
u nju se utkala zarka svetlost
moga pogleda pri susretu
koji se ne pamti,
i moja ljubav joj je dala
tajnu koja se izgubila.


R.Tagore

Noć je u mojoj sobi
Mrak nam topi vrijeme
Modra sjeta pada mi na oči
Omamljen tobom pišem zadnji stih
Na ovoj ploči.

Nemir je moja sudbina
Ovo vrijeme usporava sate
Dodirujem ti zaspale oči
Čuvam tvoj san
Ti si zadnji stih na mojoj ploči

Hajde, primakni se bliže
Ljubi me, ljubi polako
Da, zagrli me čvrsto
Dobro je, dobro je tako.

Polako odlazi noć
Tramvaj zvani čežnja
Noćni radio svira nešto lagano
Tiha gitara opet me nosi
Tebi u san....

(Rade Serbedzija)

Ne znam sto da radim sa sobom
na sto misli da bacim
eto stvaram polako pjesmu o tebi
gledam tvoje tijelo
ludujem za njim
i ponavljam u sebi samo jedno

Poljubi me
pa mi prste u kosu uvuci
i zagrli me
poljubi me
pa se privi tik uz mene i zapjevaj
ako znas bilo sto

Zelim da se stisnem uz tebe
da te milujem
da ti sapucem na uho bisere
da pricam o slobodi
da se glupiram
da ti kazem oh ti ludo jedina
A

***

Tamo gdje zora dan grli
gdje se oblak iz sna budi
tamo gdje se vjetrovi na put spremaju
gdje kise lijeno drijemaju-
tamo me povedi.
Tamo gdje mjesec spava
gdje zvijezde dvorac imaju
tamo gdje sunce s ruzama razgovara
gdje magla s drumom pregovara-
tamo me povedi.
Tamo gdje vjera s nevjerom druguje
gdje se sreca s tugom rukuje
tamo gdje osmjeh suzu miluje
gdje istina laz dodiruje-
tamo me povedi...

leeepooo...

slatka_mala83:

leeepooo...

Kliknite za proširenje...

Hvala Pozdrav Tebi...

Ja pjesnik nisam
i ne pisem velika djela,
ja samo u stihovima
svoju izgubljenu dusu trazim,
ja jedino hocu,uz pomoc rima,
bol u srcu da ublazim.

Osecanja svoja skrivam u stihovima pesme,
niko o tebi nista saznati ne sme,
Pesmom boli svoje blazim,
ti mi postajes svakim danom drazi.

A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leðima, kao
tajna mapa, pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna..

Kroj

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.

Zashivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati
moju kozhu s tvojom. Ne znam da li me
shvatas: to nije prozimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce.


Mislim da bolje od ovoga ne moze.
Pzdrav iz Podgorice.

Sumorni neki dani.
Sad je dobro imati prijatelja, jednostavnog,
vedrog, veselog, lekovitog.
Da nas nauci sta je vazno a sta nevazno
u zivotu.
Da nas lupi sakom po ramenu i da od tog
udarca ozdravimo....

...
Izludi me kako dise,
jorgovanom sve mirise,
nece biti nikad vise
to sto nocas bi...

Dan se radja, jutro rudi
budite je nek mi sudi
kazu zorom gresni ljudi
odlaze u raj...

Ništa mi nije ždralo dušu,
bio sam ponosan na svoja ubeđenja.
U tebi nikad nisam video prostakušu,
ti si bila ku_rva od rođenja!!!

fa mulan:

A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leðima, kao
tajna mapa, pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna..

Kliknite za proširenje...

Dugo pokusavam da se sjetim ove divne Djokine pjesme,mnogo ti hvala usrecila si me ,ovdje gdje sam jako jako jako tizna

Nemirne misli

Ne dam večeras sjenama mraka da
izgube ti tragove
Ni pupoljcima ruža da ljube ti
tople dlanove
U večernjoj rapsodiji lelujave strasti
zrikavci pjesmu rasprostiru za tebe
Neka te ruke tame ponesu
jakošću mojih misli i spuste ti glavu
na moje grudi
Ubrati ne znam uspavanu strast posijanu
na tvojim trepavicama
I premda su ruke pružene
da sljube se u dodiru sa tvojima
Izmaknut ću luđačke otkucaje srca
iz tvoje blizine
I postati daleka tvojim
tajnovitim željama
Razotkrit ću se ispred zastora
razuzdanih zvijezda
Neka me upiju u sjenama svoje
raskoši
I raspu nebom svu pakost
nemirnih misli
kojima te iznova ljubim

Evica Kraljić

Podeliću sa tobom
sva moja šašava zdravlja.
Zavoli moju senku
što se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja, zar ne znaš:
divno je nemati plan.

Iziđi iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh, dubok
kao jezerske vode.

Evo, i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.

Mika Antić

Prisutna si
U žiži moje samoce
Sa dve ruke
Kako bih svet zagrlio
Prisutna si
U prozoru moje suze
U dva oka
Kako bih svet udomio
Prisutna si
U svakoj mojoj pesmi
U jednom snu
Kako bih svet obogatio

Vasko Popa

Bojana Lukić

Možda ja i mogu više
ako mi par poljubaca
ponudiš od srca

Možda ja i mogu više
ako učiniš
da mi telo zatreperi

Možda ja i mogu više
ako se zahuktala mašina
uspravi ka meni

Videćeš koliko mogu da dam

Ako me namamiš
u svoje krilo
mogu više

Ne veruješ, znam
Ovo je dvoboj
ako smeš učestvuj!

Ovo je rat
ako ima pravila koja su?

Ovo je ljubav
ako je ne osećaš probaj da odeš!